Po Poslovniku.

Prijavljujem povredu Poslovnika člana 96, gde je pogrešno protumačeno moje izlaganje i gde je gospodin Jovanović izrekao niz neistina. Nisam pričao o imenima, da je jedan gospodin o kojem sam pričao bio sekretar SPS-a u Nišu. To nikada nije bilo, vas su oni koji su vam dali taj papir, slagali. Znači, slagali su vas, i taj gospodin, i jedan i drugi, nikada nisu bili sekretari SPS-a u Nišu, gospodine Čedo.
Znači, oštra kritika Demokratske stranke u Nišu zbog loših i nekvalitetnih podataka. To je jedna stvar.
Druga stvar, malo pre sam vam čitao podatke, a vi ste rekli da treba argumentovano. Da li postoji bolji podatak od argumenta da je toliko i toliko rešeno, i to mnogo više nego ranijih godina. Da li je to bolji argument? Vi sada nama izlazite ovde, počinje ona dramaturška mitingaška varijanta, podižete glas, mi se kao plašimo tamo. Nemojte, pričao sam tiho, nežno, suptilno i argumentovano.

Ovo je bilo  po Poslovniku.
Reč ima narodni poslanik Božidar Vujić, a posle njega Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, stanje u pravosuđu je teško, izuzetno teško. Ove moje reči potiču iz materijala koji je Odbor za pravosuđe dao nama poslanicima. Apsolutno se slažem, kao poslanik SRS-a, sa tim, samo što bih dodao - stanje u pravosuđu je katastrofalno loše. Zašto je to tako, treba svi da se zapitamo. Činjenica jeste, to ne može niko da porekne, da je ovo stanje bremenito usled nasledstva iz prethodnog režima. Ali, ono što je fakat i što niko ne može da ospori jeste da je od 5. oktobra 2000. godine, od momenta DOS-ovog nasilnog preuzimanja vlasti, stanje u pravosuđu izuzetno teško i katastrofalno loše. U svakom smislu, ovo vidim kao negativnu posledicu DOS-ovog preuzimanja vlasti.
Kroz dva primera ću pokušati, da vam dokažem da ono što DOS radi u pravosuđu uslovljava ovu tešku situaciju. Uostalom, i poslanik Pavlović iz DOS-a je više o tome govorio. Svi mi ostali možemo samo da potvrdimo kroz naša izlaganja tu njegovu diskusiju.
Prvi primer - imenovanje predsednika Privrednog suda u Subotici. Predložena je gospođa Ana Marki-Bin. Gospođa Bin je izuzetno loš sudija. Kada kažem loš sudija, ne mogu i ne želim da kažem nijednu lošu reč o njenim moralnim i ljudskim kvalitetima o njoj, kao osobi i kao čoveku. Kada kažem loš sudija, prevashodno mislim na njene radne i stručne kvalitete. Gospođa Bin, a imate to u predloženom materijalu, za 17 godina rada u Opštinskom sudu prolazila je razna mesta, iz jednog jedinog razloga - zbog velikog broja ukinutih presuda i zbog toga što je bila loš sudija. Od krivičara, prebačena je kasnije za građanskaša. U građanskašu je radila na više referata, da bi danas, a još radi u Opštinskom sudu, završila na vanparničnim postupcima. Zar to nije dovoljan dokaz koliko je gospođa Bin loš sudija? Jedino zbog čega se ona kvalifikuje je zato što je član Saveza vojvođanskih Mađara. Ako to treba da bude kvalifikativ za njeno predlaganje, poslanici DOS-a, treba gospođu Bin iz Opštinskog suda da danas prebacimo u Privredni sud i da je odmah, (bez obzira što pravna regulativa i verovatno pravna praksa traži da u pravosuđu treba bar četiri-pet godina raditi u određenom sudu, da bi se konkurisalo za starešinu suda), već danas, biramo za starešinu Privrednog suda. Da li uopšte treba više govoriti da je DOS stvarno najgori? Vi kroz ovaj primer to najviše i pokazujete.
Drugi primer - imenovanje predsednika Okružnog suda u Subotici, gospodina Tamaša Korheca. Zamoliću predsednika, gospodina Maršićanina, da mi se vreme koje ću koristiti za čitanje i za citat iz obrazloženja koje je dostavljeno od strane Odbora za pravosuđe ne uzme u vreme za izlaganje.Objasniću zašto na primeru gospodina Korheca to tražim.
Čitam obrazloženje: "U skladu sa odredbom člana 41. Zakona o sudovima, ministar pravde i lokalne samouprave je oglasio ...." (da ne čitam dalje) "izbor predsednika na upražnjena mesta u svim sudovima u Republici Srbiji, za 2001. godinu". Drugi stav kaže: "Za sve prijavljene kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove za izbor sudije određenog suda pribavljena su mišljenja o stručnim, radnim i drugim uslovima za vršenje sudijske funkcije". Evo prvog dokaza zašto je DOS najgori. Ovo je Batićeva ujdurma.
Mi na današnjem zasedanju treba da razrešimo predsednika Okružnog suda. Znači, mesto nije upražnjeno. Kako je mogao da se raspiše oglas? Mogao je. Vi ste izgleda znali šta ćete uraditi, da bi se danas već odmah i birali. Druga stvar, od Okružnog suda, kao nadležnog za davanje stručnog mišljenja, uopšte nije zatraženo njihovo stručno mišljenje i eventualna ekspertiza da prihvataju gospodina Korheca za svog starešinu. Gospodin Korhec čak nije dobio pozitivno mišljenje ni u Ministarstvu pravde. Kako to onda da se on uopšte nalazi u ovom materijalu? Nalazi se zato jer ga je politbiro DOS-a, na zahtev i na ucenu gospodina Kase, pošto je on njegov lični kandidat, ovde predložio, i danas će biti biran za sudiju Okružnog suda i, odmah istog dana, za starešinu Okružnog suda. Evo o čemu se radi.
Drugo, u samom Okružnom sudu, zbog sistematizacije radnih mesta, ne postoji danas nijedno upražnjeno mesto za sudije. Šta vi, poslanici DOS-a, danas treba da uradite? Da prekršite osnovne elementarne norme ponašanja i rada poslanika. Doneli smo budžet. U budžetu ne postoje dodatna sredstva za plaćanje još jednog sudije, jer ne postoji upražnjeno radno mesto u Okružnom sudu. Prekršićete i budžet, izgleda. Ali, ništa, to ste vi, to je DOS. Znači, ne postoji ni prazno mesto da gospodin Korhec bude primljen za sudiju, a kamoli odmah danas za predsednika Okružnog suda.
Još jedan dokaz - gospodin Tamaš Korhec je penzioner. U penziju je otišao 1993. godine. Kao penzioner je otvorio advokaturu na četiri sata. Vi ga od advokata primate za sudiju i za predsednika suda, penzionera. Gospodin Tamaš Korhec ima 39 godina radnog staža. Gospodin Tamaš Korhec ima 64 godine života. Gospodo poslanici iz DOS-a, i po sili zakona iduće godine gospodin Tamaš Korhec, ako ga danas primite u sud, u radni odnos, moraće opet da ide u penziju.
Zašto je otišao u penziju? Gospodin Tamaš Korhec je 1993. godine bio sudija Vrhovnog suda Vojvodine. Kada mu je predloženo da pređe u Vrhovni sud Srbije, on je to odbio. Obrazloženje je bilo - ne želim da budem sudija srpskog suda, već samo vojvođanskog. Evo, jedno nagradno pitanje za vas, poslanike DOS-a: da li je Okružni sud u Subotici, koji je nadležan za Severnobački okrug, sud u Srbiji? Da li će Korhec, kada ga vi danas izaberete, biti sudija srpskog suda? To je sada pitanje za vas. Vi se zamislite, gospodo poslanici iz DOS-a. Vi ćete danas glasati. Mi, srpski radikali, bićemo protiv tog predloga.
Zahtevam od predsedavajućeg da i za ono što sam govorio o imenovanju predsednika Privrednog suda i o imenovanju predsednika Okružnog suda traži pojedinačno izjašnjavanje. Gospodin Korhec je državljanin Republike Mađarske. Kao državljanin druge države, on je i predavač na Segedinskom univerzitetu. Da li da vas pitam, gospodo iz DOS-a, šta vama znači taj Segedin i da li vama on nešto znači? Gospodo, očito vam Segedin znači. Takvog predlažete.
Ono što gospodin Korhec treba da uradi za ovih godinu dana, do odlaska u penziju po sili zakona, kada ga danas izaberete, treba da vrati neke dugove. Pošto ga je lično predložio gospodin Kasa, a politbiro DOS-a to prihvatio, Ministarstvo pravde nije dalo pozitivno mišljenje, Okružni sud to nije razmatrao, kako će to da vrati? Kako je gospodin Kasa postavio načelnika MUP-a u Subotici, sve krivične prijave koje stižu MUP-u se blokiraju.
Sada i gospodin Korhec, kao budući predsednik Okružnog suda, treba da zagarantuje da će te prijave ostati zablokirane, da ni slučajno iz MUP-a neće preći u pravosuđe. Šta još treba gospodin Korhec da radi? U ovih godinu dana, ako postoji mogućnost da uradi, da protera iz pravosuđa Severnobačkog okruga, a prevashodno iz svog okružnog suda, sve sudije srpske nacionalnosti. Zašto - zato što mnogi od njih ne poznaju i ne služe se mađarskim jezikom, kao jezikom koji je u službenoj upotrebi, uz srpski jezik, u Subotici.
To znači da će mađarski jezik u pravosuđu, u Subotičkom okrugu, biti uskoro jedini službeni jezik. Gospodo iz DOS-a, neka vam je na čast i neka vam je alal, zbog toga ste stvarno najgori.

Za reč se javio gospodin Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DSS.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, poštovani poslanici, mi iz DSS naravno da nismo zadovoljni načinom na koji postojeći zakon reguliše predlaganje sudija, i to je zakon koji ste vi doneli, baš zato da bi postupak predlaganja bio tako maglovit i da bi se potpuno poništilo načelo podele vlasti.
Ovim predlogom i postojećim zakonom, jednostavno, vašim zakonom, Skupština i političari su ti koji odlučuju o sudijama, i to je ono što je loše. Mi iz DSS podneli smo predloge zakona, koji idu u pravcu da upravo struka bude ta koja će imati ključnu ulogu u predlaganju sudija, da Skupština može da odlučuje samo o predlogu koji dobije od kolega, od sudija, i od advokata, i od uglednih stručnjaka, koji će biti u tim organima, koji će predlagati sudije. Tako bi se suzila ova mogućnost upliva politike i jednostavno izvršila ograničavanje podele vlasti, koje je ključno za svaku državu, i zbog odgovornosti Vlade i ministarstva, možda, u toj meri se nije dovoljno brzo išlo na promenu ključnih zakona.
Mislim da je promena zakona o izboru sudija i sudovima ključna stvar i da od nje zavisi promena sistema. Ali, mi ovde ne govorimo o tome, o tome će biti rasprave i reči sigurno na nekoj od narednih sednica, ali treba reći da je postojeći zakon ovakav kakav je i da ste ga vi doneli i održavali upravo da biste mogli da kontrolišete sudije i sudove, i posledica jednog stanja, katastrofalnog, u kome je bilo i naše društvo Samim tim, sudstvo je posledica vaše neodgovorne vlasti i potpunog potčinjavanja sudije i sudstva politici, i mi smo svedoci toga svih ovih godina.
DSS će nastojati i ovim predlogom - koji je pred vama, koji naravno da nije savršen i naravno ima primedbi na sudije, i ovih dana sve ove izmene koje smo dobijali su upravo došle zato što su primedbe sa terena, išle u tom pravcu - da se izaberu najbolje sudije. I te sudije koji su izvučene iz procedure, o kojima nije dato pozitivno mišljenje, su upravo zato što su naše kolege sa terena i zato što je struka rekla da to nisu ljudi koji mogu da obavljaju te funkcije.
Sudstvo je jedan treći deo vlasti, po nama, a i po meni, jedan od najvažnijih, koji treba da kontroliše vlast i da štiti građane od te vlasti. I zato ono ne sme da bude produžena ruka vlasti, već produžena ruka građana.
Ovaj predlog naravno da nije idealan, nije savršen, jer savršen predlog ćemo dobiti kada dobijemo novi zakon o sudovima i o izboru sudija. Pred ovom skupštinom, kao i pred svima ostalima, je velika odgovornost, baš zato i treba odgovorno da se ponašamo. Birati sudije ni malo nije lako, naročito ukoliko se ova skupština pretvori u jednu raspravu, u kojoj će se povlačiti imena raznih ljudi, argumentovano ili neargumentovano, naročito ako je postojala mogućnost da se određene primedbe na te ljude stave, tamo gde je mesto, na odborima.
Postoje ljudi koji ne učestvuju u radu odbora, ali predlog za izbor sudija ste dobili mnogo dana ranije i mogli ste u pismenoj formi da dostavite odborima, da učestvujete na sednicama odbora, i u odnosu na to da li će te primedbe biti usvojene ili neće biti usvojene, da nastupate ovde u Skupštini.
Iznošenje raznih primedbi, koje su neargumentovane, ne priliči ovom domu, ne priliči ljudima koji sede u ovom domu, ili bar ne bi trebalo da im priliče, a u stvari, i lični moral govori o moralu i politici, i to se možda najbolje ogleda u ovoj skupštini.
Mi iz DSS se nećemo, naravno, time služiti, i ovom prilikom bih želeo da apelujem na sve one koji pribegavaju tim krajnje neodgovornim, i po nama, neprimerenim sredstvima za jedan parlament, da se, jednostavno, koncentrišu na ono što jesu konkretne primedbe, a ne da se iznose detalji iz ličnog života, krivične prijave koje su u fazi krivičnih prijava koje ne moraju ništa da znače. Bilo je situacija gde su podnošene krivične prijave samo da bi se neko omalovažio, da bi mu se osporilo nešto, a naravno, bez ikakvog osnova, i naravno, kasnije su te krivične prijave odbacivane. (Vojislav Šešelj, sa mesta: A šta je sa Gavrilovićem?)

Gospodine Šešelj, opominjem vas. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Opomeni me još jednom.) Opominjem vas i drugi put. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Hajde još jednom.)
Nije predviđeno Poslovnikom - tri opomene, a obezbeđenje se žali da ste teški za iznošenje. Hajde, malo se smirite.

Pa evo, i ove replike pokazuju koliko neko jedan odgovoran posao izbora sudija, promene sistema, doživljava odgovorno i ozbiljno i koliko neko svaki ozbiljan posao može da udari na šalu, na neozbiljnost, i jednostavno, da pričini i napravi cirkus od svega.
Ovo je ozbiljan posao i pozvao bih sve poslanike da o ovom poslu i izboru sudija ozbiljno razgovaraju i ozbiljno razmatraju i da o svakom sudiji, ukoliko imaju neke primedbe, ozbiljno diskutuju. Jer jednostavno, ova skupština nije mesto za cirkus, nije mesto za kafanske rasprave, ova skupština je mesto za kulturne i civilizovane rasprave i kulturne i civilizovane primedbe, jer samo tako možemo ugled, koji neki uporno pokušavaju da okrnje, i Skupštine, i samih sebe u ovoj vlasti, da povratimo. Dame i gospodo, maniri kojima se neki služe u ovoj skupštini su davno prošlo vreme i to vreme je sigurno ono koje mislim da nikada nećemo vratiti. U načinu izbora ovih sudija uveli smo promene, gde smo mi, bez obzira što procedura koja je predviđena zakonom nije obavezivala, konsultovali sudije, praksu, advokate, Društvo pravnika Srbije, i na taj način smo hteli da uključimo one koji treba da sarađuju sa tim kolegama, i da sarađuju.
Ukoliko bude potrebe da se dalje javljamo i, eventualno, iznesemo primedbe na nečije rasprave, na nečije osporavanje, mi ćemo to učiniti, ali smatramo da se na način ličnog blaćenja ne treba javljati i ne treba raspravljati u ovoj skupštini.

Ima reč narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, na dnevnom redu danas imamo razrešenje i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, i da se to radi na osnovu Zakona o sudovima, da se poštuje postupak, da se poštuje procedura, i kod razrešenja, i kod izbora, ne bi bilo ovakve rasprave u Skupštini.
Kod predsednika privrednih sudova, predsednicima nije istekao mandat. Prema Zakonu o sudovima, predsednik suda može biti razrešen tokom trajanja mandata, ako se utvrdi njegova odgovornost za neizvršenje obaveza.
Ovde, na Skupštini, to nije dokazano.
Prema informacijama koje mi imamo, privredni sudovi su dobro radili. Nelogično je da nijedan predsednik suda nije dobar, kao što je nelogično da su svi dobri koje ste vi predložili. U principu, mi nismo u većini slučajeva protiv ljudi koje ste preldožili i nemamo posebne primedbe. Posebno ja nemam primedaba na izbor u Prokuplju, ali smo protiv načina na koji se dolazi do kandidata u drugim sredinama. Kandidate su predlagali ljudi iz DOS-a, a ne ljudi iz struke. Neko je za ovom govornicom govorio da treba da se pita struka, da treba da odlučuju kolegijumi, da se ljudi u sudovima međusobno najbolje poznaju i da oni treba da odlučuju ko će biti prvi među njima.
Jedan takav predlog bi, mislim, bio jednoglasno usvojen u Skupštini. U sudovima se ljudi dobro poznaju. Trebalo je da kolegijumi sudija daju predloge ko bi od njih mogao biti predsednik suda, bilo kog, opštinskog, okružnog ili privrednog. Ovako, ne možemo očekivati da sudije sude po zakonu, već po zahtevima pojedinih lidera. Pojedini lideri iz vlasti koriste sredstva informisanja protiv svojih političkih neistomišljenika, da pre istrage i sudskih organa objave u novinama i tužbu i presudu. Pitam se da li posle toga neko od sudija sme drukčije presuditi.
Obećana reforma pravosudnog sistema pretvorila se u masovnu smenu više stotina ljudi sa pravosudnih i tužilačkih funkcija. Osnovni kriterijum za izbor je iz čije si stranke ili, ako hoćeš funkciju, moraš potpisati pristupnicu za određenu stranku.
Ovakav način kadroviranja neće nas daleko odvesti. Republika Srbija se više nego ikad udaljila od pravne države. Za kratko vreme postala je politička država, gde se vode politička suđenja i gde ne presuđuju sudije, već političari na vlasti, koji to rade dirigovano: sad nam smeta ovaj, treba ga optužiti i tako redom.
Sve je ovo već jasno građanima Srbije na osnovu podatka da je u dosadašnjem radu, za šest meseci, Vlada donela više od 50 uredaba i dekreta, čime se postavila iznad Narodne skupštine, Ustava i zakona, što jasno govori ko sudi u našoj državi.
Očiti primer da Vlada nema poverenja u naše sudove i da potcenjuje naše sudstvo je izručenje naših građana da im sude NATO sudije, uprkos jasnoj zabrani u Ustavu da se naši državljani isporučuju bilo kome. Posle odluke Saveznog ustavnog suda, kojom je Uredba Vlade suspendovana kao neustavna, Vlada donosi protivustavnu i protivzakonitu odluku da kidnapuje Slobodana Miloševića i isporuči ga Haškom tribunalu. Teško državi i sudstvu gde Vlada ne poštuje ni zakon ni Ustav.
Sad mi je jasno pod kojim će uslovima i političkim pritiscima suditi sudije i predsednici koje danas biramo. Pošto smo mi u manjini u Skupštini, vi ćete izabrati predložene drugove za funkcije u sudstvu, a ja im čestitam na izboru, u želji da rade po zakonu i Ustavu i da ne slušaju političke lidere stranaka na vlasti, jer je vlast promenljiva.
Na samom kraju, želim da sudije koje danas biramo, dao bog, sude vašim liderima kao što to čine našim.