Ima reč narodni poslanik Pal Šandor. Posle njega narodni poslanik Petar Jojić.

Pre nego što kažem prvu rečenicu, ja ću napomenuti da govorim sine  ira et studio (nepristrasno). Želim da budem vrlo principijelan, ali zato i oštar. Možda ću biti neprijatan.
(Vojislav Šešelj: Prema kome?)
Videćete.
Za mene se postavlja kao osnovno pitanje i osnovni kriterijum, verovatno i dilema, kakav sudija mora da bude, kakve lične moralne kvalitete mora da ima i, posebno, kakav treba da bude predsednik suda na koga bi trebalo da se ugledaju svi ostali koji će biti njegovi činovnici ili kojima će on, na neki način, zapovedati. Pretpostavljam da je prvi kriterijum da bude stručan, da je kvalifikovan, da je pošten i poštovan, ugledan u svojoj sredini. Na kraju, ali ne i poslednje po važnosti, treba da bude moralan. Za mene ovo da je moralan nije ono što se malo pežorativno može reći - fiškal, da nije šibicar, da nije sitan igrač, da nije licemer, da nije spreman da zloupotrebi svoju situaciju.
Posebno se, za mene, čitav ovaj niz kvalifikacija, koje sam naveo, postavlja kao znak pitanja kad se radi o ljudima koji imaju dvojno državljanstvo. Koje oni moralne predispozicije imaju kad se javljaju za sudije i, eventualno, za predsednike sudova. U našoj situaciji, pogotovo u ovoj političkoj, dvojno državljanstvo je, ipak, bilo uhleblje za ne daj bože, odstupnica, nekakva sigurnost. Mi smo ovde od prvog dana, bar što se tiče Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara, bili vrlo oštri u borbi sa nekadašnjom pozicijom, ali nikada nismo bili u situaciji da nam kažete, iako ste to dobacivali ponekad u raspravi, da imamo rezervnu domovinu, da negde možemo da se sklonimo, da ćemo ostaviti državu u kojoj živimo na cedilu i tako dalje.
U situaciji kada se jedan od članova koalicije javlja za predsednika suda, a dvojni je državljanin, za mene se zaista postavljaju pitanja koja sam naveo. Jasno je šta će pravnici odgovoriti: da je to pravno moguće. Hajde da raspravljamo da li je pravno mogućno ili nije, a mislim da to spada u sferu morala i da nije moralno. Ako dvojni državljani, po svemu sudeći, mogu da budu građani koji trguju, koji rade neke poslove, a ne pretenduju da budu vođe nacionalnih manjina i, samim tim, da učestvuju u žestokim političkim bitkama, pa i da trpe posledice, onda je bar moralno da kažemo da će u celom tom galimatijasu problema, koji je pred njima, učestvovati do kraja i bez ostatka, da se zna da nemaju odstupnicu, a ne ovako istaknuti članovi SVM učestvuju u čitavoj raspravi, talambasaju, dižu političku tenziju, a u pogodnom trenutku će zbrisati i ostaviti nas, jadne državljane Republike Srbije i Jugoslavije, na cedilu, da se sami snalazimo kako znamo i umemo.
To je suština problema o čemu hoću da govorim. Mislim da su ti koji talambasaju, koji DOS-u podvaljuju na ovaj način, nekorektni i politički zlonamerni. Oni su bili prirodni saveznici SPS-a u doba Slobodana Miloševića. Postavlja se logično pitanje, kako sada mogu da budu natprirodni, najprirodniji i prvi saveznici DOS-a i da odlučuju o celoj sferi koja se tiče mađarske manjine. To je krucijalno pitanje.

Gospodine Šandore, molim vas da se držite teme.
(Vojislav Šešelj: To je tema. U pravu si, Šandore.)

Kada su bili u koaliciji sa SPS-om, na primer u Bečeju, bio je strani državljanin, u ovom slučaju Republike Hrvatske, a po narodnosti - moram da kažem - Srbin, pripadnik SPS-a, bio je jezičak na vagi, pa je koalicija SPS  - SVM mogla da postoji samo zbog toga što je taj strani državljanin, koji nije ni imao jugoslovensko i srpsko državljanstvo, bio predsednik Izvršnog odbora, pa je sa njim postojala čitava struktura vlasti.
Prema tome, to je jedno od suštinskih pitanja. Šta ćemo mi sa tim državljanstvima, koga dvojni podanici služe, u kojoj situaciji, kako i na koji način?
Sledeće pitanje za mene i možda važnije od ovoga, ima li među nama, među poslanicima koji ovde sede, u ovoj skupštini, dvojnih podanika i dvojnih državljana? Čijih sve država? I to me interesuje. Zbog čega? Zbog toga što po Ustavu Republike Srbije Skupština po članu 73. stav 1, da zanemarimo sve druge tačke, osim šeste, odlučuje recimo o ratu i o miru. Kako će oni koji su dvojni državljani odlučivati recimo o ovim situacijama rata i mira, a ne daj bože ako se radi o bilo kojoj od susednih država. Pretpostavljam da ima i obrnutih situacija.
Šta ćemo recimo sa ovom tačkom 10, koja takođe Narodnoj skupštini daje velika ovlašćenja. Da li će oni na nekim sledećim izborima u nekoj od susednih država SRJ učestvovati na izborima, a ući možda u parlament, pošto to mogu da rade? Prema tome, krucijalno pitanje je ovde šta ćemo sa ljudima koji su jedna dvestopedesetina narodnog suvereniteta, koja mora da se formira na neki način.
Šta ćemo sa onim odlukama, sa onom lokalnom samoupravom, sa svim onim što je rađeno recimo u Bečeju, kada su strani državljani držali tu vlast i kada je ta vlast bila oličena u toj kaoliciji. Šta ćemo eventualno ako izaberemo takve predsednike sudova, pa građani, što mislim da je vrlo kontraproduktivno u višenacionalnim sredinama, traže eventualno izuzeće takvih predsednika sudova, a ne daj bože hoće da sude nešto. Šta će se dogoditi ako su sve tri zainteresovane stranke, sudija, tuženi i tužilac dvojni državljani itd. Šta će se tu događati i koja će situacija biti?
Čak i da kažemo da je to pravno moguće, ali za mene je politički licemerno i to je suština priče koju hoću da kažem. Ko to, zbog čega podvaljuje DOS-u, gura ga u situacije, dovodi u nezgodnu poziciju, zbog čega i čini medveđu uslugu pripadnicima manjina? Molim vas, svi su oni, koliko znam, manje-više dobro situirani i mogu da se snađu, a velika većina mađarskog življa ovde nema, bar za sada, te privilegije. Oni su u politiku krenuli da sebi obezbede blagostanje, a napravili su organizaciju da bi mogli pomoć, koja dolazi sa strane, da distribuiraju i onda politički da vežu svoju klijenturu.
To je suština organizacije kako SVM funkcioniše. Pitanje je samo da li to Skupština mora i treba da usvoji ili ne mora da usvoji. Mi o tome možemo da razgovaramo i ta pitanja treba otvoriti. Mislim da je to možda i moguće, ali je pitanje da li je to svrsishodno.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, svuda u svetu sudska profesija nastoji da bude nezavisna, što mora biti i kod nas. Uprkos svim teškoćama sudski poziv je privilegija, zadovoljstvo i dužnost i ne treba se čuditi da postoji veliki broj pravnika koji bi upravo želeli da postanu sudije.
Najinteresantnije pitanje mnogih je bilo da li će kod nas pravosuđe postati nezavisno posle dolaska nove vlasti, koja je dala obećanje da će sprovesti pod hitno reformu pravosuđa. Međutim, od dolaska DOS-a na vlast do sada skoro je godina dana, a da se u pogledu reforme pravosuđa skoro ništa značajno nije promenilo.
Ustav Srbije iz 1990. godine predvideo je striktnu podelu vlasti, samostalnost i nezavisnost sudova, a Zakon o sudovima to je potvrđivao, dodajući još stalnost sudske službe, kao i oduzimanje lokalnim organima vlasti ulogu u izboru i napredovanju sudija, što su sve neophodni delovi zakonskog okvira u kojima može da funkcioniše nezavisno pravosuđe.
Građani naše zemlje poverovali su da će nova vlast ispuniti data obećanja i ustavne i zakonske obaveze i doprineti poboljšanju situacije u pravosuđu i jačanju njegove nezavisnosti, statusa sudija, a samim tim i stvaranju klime poverenja u nepristrasnost i objektivnost sudova. Međutim, u ovoj oblasti nema vidljivih rezultata.
Glavno pitanje je kome će pripasti kontrola nad pravom, čime se podrazumevaju njegova oba aspekta, i nad pravom u celini, a pre svega zakonodavnim i sudskim delom. Ako je istina, a tako bi trebalo da bude, da najmudriji ljudi kreiraju pravo, a najjači da ga tumače i primenjuju.
Dame i gospodo narodni poslanici moramo da povedemo oštru borbu za nezavisnost pravosuđa. Kada se govori o sticanju nezavisnosti pravosuđa, nezaobilazna institucija mora biti naš parlament i ta institucija. Naše pravosuđe ne sme biti produžena ruka niti instrument izvršne vlasti. U protivnom, ako to dozvolimo, naše pravosuđe će biti bačeno u političku arenu uzavrelog DOS-ovog sistema i uzavrele DOS-ove vlasti.
Naše pravosuđe nikada nije bilo u nepovoljnijem položaju kao što je sada. Zato sudovi ne smeju biti ispostave vlade, da preko sudova obavlja poslove za koje nije nadležna kao izvršna vlast, tj. Vlada i njeni resori.
Naše pravosuđe ne sme da ima nezahvalnu ulogu da zaodeva u pravno ruho sumnjive namere izvršne vlasti u pogledu širenja sopstvenih povlastica i ovlašćenja. Zato parlament mora da postane vrhovno zakonodavno telo u pravom smislu, koje će kontrolisati i sudsku vlast.
Sudije su nezavisne ako u vršenju svoje profesije nisu ničim obavezane, sem da poštuju Ustav i zakone i slede sopstvenu savest. Da bi sudija bio stvarno nezavisan prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost i to od njegovog izbora, postavljenja, napredovanja u službi, uživanja imuniteta, disciplinske odgovornosti, otpuštanja, razrešenja, premeštanja, da je materijalno obezbeđen i da nije pod kontrolom izvršne vlasti. Zato izvršna vlast mora da digne ruke od pravosuđa i da se ne meša u njegov rad, a sudije da postupaju u skladu sa Ustavom i zakonima.
Bez nezavisnosti sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, pravne profesije, a posebno sudija, tiranija će imati slobodan put u trovanju pravde, tako da će pošteno i pravedno suđenje ostati samo prazna reč na papiru. Pravda ne postoji u sudovima koji su izloženi političkim uticajima centralnih i lokalnih organa izvršne vlasti.
Zato sudovi moraju da osiguraju prevlast prava nad nepravom. Zato moramo izgraditi takvo pravosuđe koje će uživati ugled i poverenje građana. Takođe želim da naglasim da je pravo previše ozbiljna stvar da bi bilo prepušteno izvršnoj vlasti, pa i sudskoj, pa se i nad sudskom vlašću mora uspostaviti parlamentarna kontrola.
Izbor nosilaca pravosudnih funkcija, koji nikada nisu bili sudije, niti su radili u sudu, je pogrešan put za reformu pravosuđa. Srpska radikalna stranka nema ništa protiv da se iz drugih struktura i iz drugih redova biraju za sudije u prvom redu časni i pošteni, stručni i sposobni pravnici. Međutim, Srpska radikalna stranka je protiv toga da neko koji dana nije proveo u pravosuđu u 12 sati bude izabran za sudiju, a da u 13 časova bude izabran za predsednika suda.
Kakva je to poruka sudijama Srbije i kakva je to porukama onim sudijama u kojima dolaze za predsednike sudova, ljudi sa strane. To je poruka da ni jedan od sudija nije sposoban da bude sudija u dotičnom sudu. To znači, da ne smemo dozvoliti, da ljudi koji nemaju stručnosti, nemaju iskustva i sposobnosti, da odmah dođu na funkciju predsednika suda. Starešina pravosudnog organa u prvom redu mora biti najstručniji i najsposobniji i da poseduje sve ostale kvalitete koje traži Zakon o sudovima i koji traži Ustav.
Prema tome, nismo za to da bilo ko nađe ugledne, a jesmo za to da advokatura nađe mesto u pravnom sistemu i u sudstvu, jer je to svuda na Zapadu i u razvijenim pravnim zemljama sa usavršenim pravnim sistemima i običaj da dolaze najsposobniji i najstručniji pravnici, odnosno advokati u sudsku službu i bave se pravosuđem. Koji je uslov? Uslov je da mora da provede na sudskoj funkciji bar deset-petnaest godina, da bi mu se mogao poveriti organ pravosuđa i da njime rukovodi. To je jedan od prvorazrednih uslova.
Kod izbora sudija, dame i gospodo, mora se poštovati volja i raspoloženje i ocena pravosudnog organa u koji dolazi starešina organa. Stvara se zla krv, stvara se nezadovoljstvo u sudovima na ovakav način kako se vrši izbor. Imamo 28 predloženih kandidata koji se predlažu sa strane, a nisu jednog dana proveli u pravosuđu. Predlažu se za sudiju, pa se na istoj ovoj sednici vanrednog zasedanja predlažu za predsednike sudova. U tim sudovima je ozbiljno nezadovoljstvo. Mnoge sudije dotičnih sudova izrazile su jednoglasno protivljenje i neslaganje i protiv toga su - da se Vlada meša u izbor sudija, a to govori i činjenica što sam pročitao u stenografskim beleškama sa Odbora za pravosuđe, slučaj Novog Pazara. Tri-četiri puta postavljate ga na listu, skidate ga sa liste. Na Odboru za pravosuđe sudija Vrhovnog suda kaže, molim vas, ako se ja pitam taj nije zaslužio da bude ni sudija, a kamoli da bude predsednik suda, jer se radi o sumnji i za korupciju.
Da li takve ljude treba da predlažemo za nosioce pravosudnih funkcija i starešine pravosudnih organa? Ne treba, to je bruka za srpsko pravosuđe. Ima dobrih i časnih sudija - i to jako sposobnijih. Kakva je to poruka? To je dakle poruka gospodo poslanici, da ni jedan od predsednika sudova i sudija ne može da bude zbog toga zato što mu je neka partija predložila svog kandidata, koji zaista ne ispunjava ni elementarne uslove da bude predsednik suda. Ne može svako biti predsednik suda.
On po ovome, kako proizilazi iz stenografskih beleški, kako proizilazi iz predloga, treba da bude produžena ruka vladajućih 18 partija. Zamislite 18 partija, svaka se bori za svog kandidata da prođe. To je ono što ne valja i to je ono što se oslanja na prethodnu vlast, koja je birala po partijskoj liniji, partijska linija ovde mora biti isključena i uprava mora da digne ruke.
Kada sam govorio o slučaju Novog Pazara, rekli su kaže, iza ovoga predloga stoje dva ministra. Koja dva ministra? Vladan Batić i Rasim Ljajić. Da li to može? Ne može, braćo moja, ne može dame i gospodo narodni poslanici, da se neko meša iz uprave i da nameće poslanicima. Zato nije čudo, zato ne treba uopšte sprečavati narodne poslanike da raspravljaju u detalje i kristalno čisti da izađemo sa tim ko je predložen za sudiju, ko je predložen za tužioca i ko je predložen za predsednika suda. Ovde se raspravlja danima i noćima. Najveću vlast u ovoj državi imaju sudovi - i sudija ima najveću vlast. Policija na ulici - policajac, a sudija kada sudi, sudija izriče 20 godina zatvora, on je najveća vlast. Mi smo deklarativno i formalno zakonodavna vlast, ali on je najveća vlast.
(Predsednik: Vreme.)
Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se gospodine predsedniče, ako mogu da završim još sa nekoliko reči. Kada je u pitanju Subotica, vidite, predložen je čovek sa dvojnim državljanstvom. Rezolucija 4032 i 40146 OUN predviđa, propisuje i normira da samo državljanin dotične zemlje može biti sudija. Molim vas, drugo, onaj ko ima dvojno državljanstvo on mora biti lojalan i onoj državi, preko puta. Nećemo dozvoliti tako nešto. Dame i gospodo, očekivao sam da će ministar pravde ili predsednik Vrhovnog suda doći da podnese izveštaj o stanju u pravosuđu, a da ne govorimo o v.d. stanju. Javni tužilac je v.d. tužilac, sudije, odnosno predsednici sudova su v.d. To ne može, to ne dozvoljava Ustav...
(Predsednik: Molim vas da završite izlaganje.)
.... izvinjavam se, još jednu reč. Ne može ni u kom slučaju da se v.d. funkcija u pravosudnom sistemu uvodi, zbog toga što je to regulisano u Zakonu o preduzećima, a kao što znate javno tužilaštvo i pravosuđe nisu preduzeća, nego organi sudske vlasti. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.
(Dragoljub Stamenković, sa mesta: Da utvrdimo kvorum.)
Izvinjavam se gospodinu narodnom poslaniku, imamo prigovor na nedostatak kvoruma.
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Kada bi se vaše kolege identifikovale, manje biste čekali kvorum. Ovako ćete čekati malo duže.
Imamo 112 narodnih poslanika koji su se identifikovali i 9 narodnih poslanika koji nisu, koji će dobiti opomenu, kada utvrdimo kvorum. To je 122 narodna poslanika, znači još četiri za pun kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za nastavak rada Skupštine.
Pre nego što počnete sa izlaganjem, dužan sam da narodnim poslanicima, gospodinu Nikoliću, gospodinu Kesejiću, gospođi Jovanović, gospođi Pop-Lazić, gospodinu Čoliću, gospodinu Arsiću, gospodinu Veljkoviću i gospodinu Šešelju, izreknem opomene zbog nepoštovanja Poslovnika i ometanja rada Narodne skupštine, zbog toga što se nisu identifikovali da su prisustni u sali.
Izvolite, gospodine poslaniče.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje izbora sudija, tužilaca i predsednika sudova je svakako jedno od najozbiljnijih pitanja o kojima ovaj parlament može da razgovara, te stoga i sam kao poslanik SPS-a  tom problemu, odnosno toj temi pristupam najozbiljnije moguće.
Najpre, želim da izrazim svoje nezadovoljstvo ili neslaganje sa načinom rada našeg Odbora za pravosuđe, jer smo svedoci da smo ovih dana dobijali raznorazne predloge za sudije, za predsednike sudova, za tužioce, za zamenike tužilaca, a onda smo te predloge odbijali, odnosno dobijali smo obaveštenja da se ti predlozi povlače, pa smo i juče u toku dana za jedan veći broj predsednika sudova ili sudija takođe dobili predlog Odbora za pravosuđe da se ti predlozi povlače iz procedure i da danas o njima zapravo ne možemo da odlučujemo.
Kao poslanik sa područja Mačvanskog okruga, sa područja Okružnog suda Šabac, želim da ovoj skupštini kažem nekoliko podataka u vezi sa funkcionisanjem sudova u Loznici, Okružnog suda u Šapcu i Okružnog suda u Krupnju i da se u skladu sa tim osvrnem i na predloge koji su figurirali kao materijal Odbora za pravosuđe za ovu skupštinu.
Najpre, kada je reč o Opštinskom sudu u Loznici hteo bih da vas obavestim o tome, iako je to poznata činjenica, da je to jedan od najvećih sudova u Srbiji, a u isto vreme i jedan od sudova koji je u protekle četiri godine, u periodu od 1997. pa do 2001. godine, ostvario najbolje rezultate. Ti rezultati mereni su koeficijentom ažurnosti koja je izračunata na bazi podataka o broju primljenih predmeta, o broju rešenih predmeta itd. Na čelu tog suda u protekle četiri godine bio je ...

Ali, tog predloga nema i nema potrebe da napadate, taj predlog ne postoji.

Uopšte nisam napao predlog.