A, to za neku buduću sednicu?

Dozvolite mi da kažem šta mislim o tome. Dakle, u temi sam. Na čelu tog suda je bio, i danas je, gospodin Jovan Krsmanović koji je pored još dvojice kandidata konkurisao za mesto predsednika suda. Osim njega, konkurisali su i gospoda Živadin Lazić, kao i gospodin Branko Babić, advokat iz Loznice.
Taj predlog za Branka Babića je bio ovde u proceduri i juče je povučen. Mi, kao poslanici, i ja lično nemam nikakva obaveštenja o tome zašto je taj predlog povučen iz procedure, osim onoga što mi je profesor Hiber rekao u holu, a to je da je reč o tome da je gospodin Branko Babić imao jednu presudu po osnovu nanošenja lakih telesnih povreda. O tome se govorkalo u Loznici, a u obrazloženju ništa ne piše. Pomislio sam da je u skladu sa onom principijelnom politikom koju zastupa gospodin ministar Vladan Batić, možda i razlog to što je gospodin Branko Babić u isto vreme i potpredsednik Opštinskog odbora Demohrišćanske stranke u Loznici.
Da se razumemo, ništa protiv gospodina Babića nemam, štaviše mislim da bi bio i uspešan predsednik Okružnog suda u Loznici jer je bio prethodno i uspešan sudija, a danas uspešan advokat. Imam protiv da taj predlog figurira već mesec dana u javnosti, a da se juče bez ikakvog obrazloženja povuče iz skupštinske procedure.
Mislim da je Odbor za pravosuđe mogao biti racionalniji u svemu tome i da je od preostala dva kandidata koja su konkurisala za mesto predsednika suda mogao izabrati ili gospodina Krsmanovića, koji tu dužnost danas obavlja ili gospodina Živadina Lazića, koji je konkurisao. Ne bi pogrešio Odbor za pravosuđe i ne bi pogrešila ova skupština, ukoliko bi bilo kome od njih ukazala poverenje i danas utvrdila da je neko od njih i predsednik suda.
To sam želeo da kažem. Gospodina Lazića i gospodina Krsmanovića dobro poznajem, a gospodina Babića, nažalost, nisam imao čast da upoznam, ali ništa loše o njemu nisam čuo i mislim da bi taj predlog bio vrlo korektan.
U tom pogledu sam hteo, predsedniče, da iskažem svoju primedbu, a ne u smislu da osporim bilo koja od ova tri kandidata, a posebno gospodina Babića.
Kada je u pitanju gospodin Krsmanović, valjda i on ima zasluge za ažurnost suda i za kvalitet u radu tog suda, iako bismo mi, socijalisti u Loznici, mogli biti pomalo i nezadovoljni nekim presudama koje je taj opštinski sud doneo povodom septembarskih lokalnih izbora. Naime, sud je na žalbu ili predlog DOS-a poništio izbore na dva odbornička mesta i u tom momentu SPS je imala 33 odbornika, apsolutnu većinu u lokalnoj samoupravi. Izbori su ponovljeni krajem oktobra meseca, kada je već bila formirana i Savezna vlada i kada se sve znalo u ovoj zemlji. Ponovljeni su zbog tehničke greške, pogrešnog sabiranja jednog jedinog glasa koji ne bi uticao na ukupan rezultat, jer su kandidati SPS-a ubedljivo, sa preko 30 glasova više od sledećih kandidata, dobili glasove. Sud je to poništio i mi smo na tim ponovljenim izborima izgubili, a time smo izgubili i lokalnu vlast u Loznici.
Dakle, nekima je žao, i meni je žao, ali hteo sam da kažem da taj sud u Loznici, iako je Jovan Krsmanović važio kao socijalista i neki ga optužuju da je i danas socijalista, sudio je po zakonu, po pravilima sudova i mi smo mogli biti politički nezadovoljni, ali onim što je taj sud uradio nismo bili i nismo se ni na koji drugi način žalili.
Još nešto želim da kažem povodom suda u Krupnju. To je, prema podacima kojima raspolažem, a pretpostavljam da i Ministarstvo za pravosuđe ima te izveštaje, ne bih ovde čitao, ubedljivo najažurniji sud na području Mačvanskog okruga i verovatno i u Srbiji.
Sud u Krupnju pominjem iz tog razloga što je u Predlogu zakona o sudovima i o organizaciji sudova predviđeno da taj sud ubuduće ne postoji. Pošto je gospodin Batić juče pozvao sve nas poslanike da damo neki svoj konstruktivan doprinos i po tom zakonu, hteo bih nekoliko rečenica na tu temu da kažem.
Vi kažete da nije tema, a ja kažem da jeste, jer se radi o pravosuđu, o sudijama, a vas, gospođo Milka, obaveštavam o tome i ne samo vas, već sve poslanike - da je Opštinski sud, odnosno pravosuđe na području opštine Krupanj, poznat još od 1417. godine.
Nađeni su dokumenti u Dubrovačkom arhivu da je Malo veće Dubrovačke republike 27. jula 1417. godine odredilo dubrovačkog konzula Radijena Mališića da, zajedno sa dvojicom sudija, sudi sporove na području opštine Krupanj. U novijem vremenu taj sud neprekidno postoji od aprila 1931. godine, što će reći da postoji preko 70 godina. Sada se tim zakonom predlaže da taj sud bude pripojen opštinskom sudu u Loznici. Ja vas podsećam i obaveštavam predlagača da je Krupanj od Loznice udaljen oko 30 kilometara.
(Predsednik: Zamolio bih vas da ne otvaramo raspravu koja je vezana za neku tačku dnevnog reda koja će možda biti u oktobru ili novembru mesecu. To je nešto što će tek biti na dnevnom redu. Molim vas da pričate o temi.)
Predsedniče, kad se taj zakon bude pojavio pred Skupštinom.....
(Predsednik: Kad se bude pojavio, onda ćete se javiti za reč.)
Da, ali tada nećete prihvatiti moj predlog. Zato sad hoću da iznesem svoje mišljenje, da bi predlagač imao ove elemente u vidu. Mislim da sam u okviru teme i nemojte da mi to zamerite.
Krupanj je nerazvijena opština. Ima 22.000 stanovnika i ima 24 mesne zajednice. Daleko je od Loznice 30 kilometara. Ali, ima nekoliko sela, i to najvećih, nažalost, u toj opštini, koja su od Loznice udaljena 60 kilometara. U krupanjskom sudu rade četvorica sudija i predsednik. Ukupno ima 24 zaposlena radnika. Takođe, u Krupnju radi 7 advokata. Možete zamisliti situaciju kada ti ljudi iz Krupnja, udaljeni 60 kilometara, radi najobičnijih sudskih formalnosti, recimo, izjave o nasleđu, moraju da dođu u Loznicu. Ili, možete zamisliti kako će da funkcioniše sudija kada bude morao iz Loznice da ide, recimo, u Šilovo ili Stave, 60 kilometara daleko. Govorimo o tome kako će sudije u budućnosti da vrše svoju funkciju na način kako je to određeno zakonom, a da bude u interesu građana. Ako je razlog racionalizacija, onda to ne može stajati, jer ćemo morati da imamo i putnički auto, vreme itd.
Prema tome, i ovim završavam svoju priču, molim predlagača da preispita svoj predlog i da ne podnese takav predlog ovoj skupštini - da se ukine sud u Krupnju. Kad bude bilo to na dnevnom redu, ukoliko ne bude taj moj predlog prihvaćen, onda ću morati ponovo da koristim poslaničko pravo da na tu temu diskutujem. Istovremeno, predlažem da Odbor za pravosuđe u toku današnjeg zasedanja, kada je u pitanju Opštinski sud u Loznici, utvrdi predlog za ovu skupštinu da se ili gospodin Krsmanović ili gospodin Lazić izaberu za predsednika suda u Loznici.

 Molim narodne poslanike da ne uvodimo novu praksu, jer ona nigde u svetu ne postoji, a to je da raspravljamo o zakonima koji nisu ni ušli u skupštinsku proceduru. Molim vas da ipak, koliko-toliko, poštujemo ovu skupštinu.
Narodni poslanik Rajko Baralić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa odredbama člana 95. i 96. Poslovnika Narodne skupštine, upozoravam da je prekršen član 102. Poslovnika Narodne skupštine. Gospodin predsednik Narodne skupštine,  Maršićanin, izrekao je opomenu dr Vojislavu Šešelju, treću po redu na današnjoj sednici.
Član 102. reguliše da se eventualno to mora rešiti na neki drugi način. Dakle, ili se mora izreći viša mera ili se mora preskočiti ova opomena koja je ovde izrečena. Stav 1. člana 102. kaže: "Mera oduzimanja reči se izriče narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve opomene" itd. Ne zalažem se za to da se dr Šešelju oduzme reč, već se zalažem za to da se ustanovi da je predsednik Narodne skupštine prekršio Poslovnik, izričući treću opomenu narodnom poslaniku, na šta nema pravo.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Mislim da on hoće da me izbaci.)

Ja to upravo tako i razumem, tako da se zahvaljujem gospodinu Baraliću što je predložio ovu meru. Uviđam svoju grešku. Nemam šta da stavim na glasanje, pošto uviđam grešku i priznajem da sam povredio Poslovnik i na predlog gospodina Baralića, poslanika SPS-a, izričem meru oduzimanja  reči gospodinu Vojislavu Šešelju.
Reč ima gospodin Šešelj, po Poslovniku.

Veoma sam zadovoljan što mi vi oduzimate reč, a da ne znate ni sami zašto. Prvo, može se reč oduzeti poslaniku koji govori. Poslaniku koji ne govori, ne može se oduzeti reč. Drugo, vi ste počeli da izričete opomene poslanicima koji ne ubacuju kartice u poslaničke jedinice. Moja kartica je bila ubačena. To što vaša tehnika ne radi, to je vaš problem. Ali, vi ne možete ni zbog toga da izričete opomene, dok se ne ustanovi kvorum. Ne možete poslanike da kažnjavate za ono što se dešavalo dok kvorum nije postignut. Ali, vi kao da ništa ne znate. Ne verujem da je to u pitanju. Vi ponešto i znate, ali ste ošamućeni. Čime ste ošamućeni? Prvo, krenuli ste žestoko protiv Đinđića, protiv Vlade Srbije, optuživali ste ih za kriminal, za ubistvo Momira Gavrilovića itd.
(Predsednik: Molim vas da se držite teme.)
Držim se teme. Govorim o vašem postupku i o vašem kršenju Poslovnika.
Onda ste kapitulirali. Koštunica je kapitulirao u sukobu sa Đinđićem. Vi sad ne znate šta ćete od sebe.

Na predlog gospodina Baralića, s obzirom da sada govorite, oduzimam vam reč. Molim vas da napustite govornicu.
Reč ima gospodin Baralić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, nisu dozvoljene manipulacije sa predlozima narodnih poslanika. Moj predlog je bio da se narodni poslanici izjasne o povredama Poslovnika Narodne skupštine, koje ste vi učinili. Dakle, vi ste izrekli treću opomenu zaredom narodnom poslaniku, a na to niste imali pravo. Moj predlog nije išao ka tome da se dr Vojislavu Šešelju oduzme reč. Molim da omogućite narodnim poslanicima da se izjasne da li ste vi prekršili Poslovnik Narodne skupštine, član 102.

Vi znate kako to ide po Poslovniku. Pošto ja prihvatam vaš prigovor na kršenje Poslovnika, nema potrebe Skupština da se izjašnjava. Skupština se izjašnjava samo ukoliko ja ne prihvatim prigovor.
Dakle, predsednik Narodne skupštine daje obrazloženje na prigovor na kršenje Poslovnika. Podrazumeva se da on time obrazlaže da nije došlo do povrede. Ja sam, kao predsednik Narodne skupštine, prihvatio vaš prigovor i nema potrebe da se Skupština izjašnjava, jer je konstatovana povreda Poslovnika. Neposredna posledica prihvatanja vašeg prigovora jeste to da se narodnom poslaniku gospodinu Šešelju izriče mera oduzimanja reči.
Reč ima gospodin Nikolić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, znam da vi to ne znate - vi imate pravo da izričete opomenu, imate pravo da oduzimate reč, ali nemate pravo da utvrdite da je Poslovnik povređen. To nije vaše pravo, to je isključivo pravo Narodne skupštine. Ko ste vi, gospodine predsedniče, jedan od nas, da vi kažete da je povređen Poslovnik. I ja izađem za ovu govornicu i kažem da je povređen Poslovnik, a vi to onda stavite na glasanje. I kad vi kažete da je povređen Poslovnik, na isti način morate to da stavite na glasanje.
Vama Poslovnik nije dao pravo da odlučite da li je Poslovnik povređen ili nije. Dao vam je samo pravo da date dodatno obrazloženje poslaniku, a onda poslanik odlučuje svojom glavom - da li će tražiti glasanje o svom predlogu ili ne. A to, kako vi tumačite Poslovnik, toga nije bilo ni u najgorem komunističkom režimu.