Od trenutka imenovanja ministra Batića na funkciju ministra pravde i lokalne samouprave, u svakom svom izlaganju za ovom govornicom ili nastupima u javnosti ministar Batić je najavljivao reformu pravosudnog sistema. Reforma pravosudnog sistema podrazumeva promenu sistemskih zakona, a to znači Zakona o sudstvu i Zakona o javnom tužilaštvu. Do dana današnjeg Zakon o sudovima i Zakon o javnom tužilaštvu nije promenjen i zbog toga bih zbog javnosti, koja sa velikom pažnjom i interesovanjem prati ovu sednicu, prokomentarisao par odredaba postojećeg Zakona o sudovima u smislu razrešenja i u smislu postavljanja pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija.
Neosporno je da, u smislu člana 48. Zakona o sudovima, inicijativu za smenu može dati ministar pravde ili nadležno telo skupštine. Ta inicijativa se podnosi Vrhovnom sudu, sa svom dokumentacijom koja može biti od uticaja za pokretanje inicijative. Vrhovni sud određuje sudiju izvestioca, koji odlazi u nadležni sud za koji je pokrenuta inicijativa o smeni predsednika suda i utvrđuje činjenice relevantne za donošenje takve odluke.
Kada sudija izvestilac utvrdi pravo stanje stvari, saziva se sednica sudija Vrhovnog suda i donosi odluka da li postoji razlog za smenu sudije, predsednika suda koja se predlaže. Pitam da li je, u smislu člana 48. Zakona o sudovima, ispoštovana procedura? Na Odboru za pravosuđe je rečeno da dolazi do smene predsednika suda, jer je mišljenje Ministarstva pravde da je katastrofalno stanje u sudstvu, da je velika neažurnost.
Ako je stvarno velika neažurnost u sudstvu, onda predlažem, ako to nije učinjeno, da se stvarno utvrdi ta neažurnost. Možda postoje predsednici sudova koji su zaista loše radili, koji su radili protiv zakona i da treba da se nađu pred odgovornošću. Mislim da toga nema i zbog toga se sudije smenjuju samo na bazi mišljenja Ministarstva pravde. Mnogo se u zadnje vreme u našoj Srbiji sve radi na bazi mišljenja. Dajmo da se jednom radi po Zakonu, a mislim da ljude ako od zakona smenjujemo, da treba to tako i uraditi.
U smislu člana 45. Zakona, oni koji su ispunili uslove za odlazak u penziju neka im je srećna penzija. Zaista je teško raditi u sudstvu, ali časno i odgovorno, međutim postoji nešto što je na lični zahtev. Od 5. oktobra naovamo mnogo ljudi je otišlo na lični zahtev, pa se plašim da to nije pod nekom prinudom. Od 5. oktobra se menjaju ljudi bez obzira da li su uspešni ili neuspešni, a to upravo zbog toga što se sve radi na bazi mišljenja.
Rekao bih nekoliko reči o postavljenju novih predsednika sudova. Da bi se raspisao konkurs za predsednika suda treba da je taj sudija ili smenjen ili da mu je istekao mandat. Mi na ovoj sednici danas ćemo razrešiti pojedine predsednike sudova i pitam se kako je mogao da se raspiše konkurs, u smislu člana 41. Zakona o sudovima, za lica koja još nisu razrešena ili kojima nije istekao mandat.
U "Službenom glasniku" ministar pravde je raspisao konkurs, i to za mesto u svim sudovima. Ne razumem kako može da se raspiše konkurs u sudovima, a gde još postoji legitimni predsednik suda, koji još nije smenjen. Drugo i najvažnije pitanje koje postavljam ovde, da li je ministar pravde, u smislu člana 42. zakona, pribavio mišljenje o stručnim i radnim uslovima za vršenje sudijske funkcije za sve kandidate, pre svega, od kolegijuma suda, a koji je kandidat iz struke sudija, odnosno od organa i organizacija kod kojih je obavljao radne poslove, a posebno da li je pribavljeno mišljenje od Advokatske komore.
U zadnje vreme je jedan čudan prelazni rok, da mnogo advokata prelazi u sudije, pa se pitam da li se to advokatura seli u pravosuđe? Ako toga nema, a rečeno je za ovom govornicom da prilikom postavljanja sudija privrednih sudova kolege u sudovima nisu dali svoje mišljenje o bilo kom kandidatu koji treba da dođe, pa pitam se ko onda postavlja predsednike sudova. Da li predsednike suda postavljaju mesni komiteti lokalnih samouprava, gde se DOS-ovske stranke dogovore ko će da bude. To nije dobro.
Nije ni dobro postavljati ljude, a ne sumnjam u njihove stručne kvalitete, ali tačno je da su pojedini ljudi koji se predlažu za predsednike sudova studirali osam, devet godina, a dvadeset i nešto njih imaju prosek ispod 6,5. Mislim da upravo zbog toga kolege iz suda, ili organi i organizacije iz Privredne komore, treba da daju svoje mišljenje, da li taj i taj čovek, koji treba da dođe na to mesto, odgovara stručnim, ljudskim i moralnim kvalitetima. Što se tiče imena ljudi koji su predloženi, o njima zaista ne mogu da govorim, jer u Topličkom okrugu je to urađeno na jednoj od prethodnih sednica.
Upravo ta zakonska procedura, to mišljenje kolege, suda, ljudi sa kojima taj čovek treba da radi, ljudi koji poznaju zakon, to može da bude merodovno da se opredelim za ili protiv. Ako se tako radi sa ljudima iz struke, ako Odbor za pravosuđe i upravu razreši ljude njihove struke, sudije, javne tužioce, ljude od zvanja, od ugleda i poštenja, zaista se pitam šta će onda biti sa razrešenjem ostalih funkcija. Zahvaljujem.