Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  dozvolite mi da na početku iznesem svoje neslaganje, pošto predsednik Odbora za pravosuđe ne uvažava nas poslanike i ovu skupštinu, kao i predloge koje je predložio ovde, niti je juče bio niti je danas tu, ne prisustvuje raspravi o ovom najznačajnijem pitanju. Možda je važnija ova druga funkcija u "Telekomu", ali mislim da i obaveze na ovom vanrednom zasedanju povlače neku odgovornost.
Drugo, pridružujem se svim poslanicima koji su izneli svoje neslaganje zbog saziva ovog Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, na kojem od četiri tačke, evo već treći dan raspravljamo oko pitanja koja su se mogla naći i na redovnom zasedanju Skupštine, imajući u vidu da ono počinje 1. oktobra, a da su ovi materijali koji su dostavljeni ovde ili iz perioda kraja juna ili iz sredine jula.
Predlozi odluka o prestanku funkcija, razrešenju i izboru nosilaca pravosudnih funkcija su dostavljeni, već sam istakao, krajem juna, sredinom jula. Nešto je i u septembru, pa zar posle dva meseca niste mogli sačekati početak redovnog zasedanja, a to već drugi put ponavljam, a takođe i usaglasiti predloge oko izbora najodgovornijih pravosudnih funkcija u našoj državi.
Šta znači ova tačka, reorganizacija pravosuđa, gde je već, a mi smo dobili materijal, jedna od članica DOS-a predložila kompletnu reorganizaciju sudstva i pravosuđa. Zar nije moglo pre svega da se raspravlja o novom zakonu o javnom tužilaštvu, pa na osnovu novog zakona da se predvidi procedura, na osnovu koje će biti izabran i javni tužilac, legalno. Vi ste legalisti, legalno po zakonu, onako kako ova skupština i usvoji, a ne da u ovom trenutku ne znamo ko je predložio i na koji način je predložio javne tužioce u celoj Srbiji. Imajući u vidu da bar u Valjevu, a to nisam razumeo u slučaju Okružnog javnog tužilaštva, da su dva predloga, a ne znam koji predlog je važan, imajući u vidu da se pojavljuju dva čoveka. Jedan predlog je povučen, a koji je predložio i saglasnost je dao predsednik Opštinskog suda, gde je taj sudija bio zaposlen. Predsednika Opštinskog suda mi smo na jednoj od prethodnih sednica razrešili, pa mi sada uvažavamo mišljenje onog koga ste razrešili na prethodnom zasedanju. Da li taj čovek tako i na taj način zaslužuje da obavlja tu funkciju.
Zbog čega žurba, kada će krajem godine po nekom nacrtu zakona, sistemskih zakona o pravosuđu, ne samo nosioci prvosudnih funkcija, nego i svi zaposleni u pravosuđu biti izabrani putem javnog konkursa. Verovatno da neka od stranaka iz DOS-a želi da još više pobošlja svoj kadrovski sastav. Mi znamo, svi oni koji su obećavali javne funkcije, koji su obećavali direktorske fotelje u prethodnom periodu, da su te stranke mnogo loše prošle, iz prethodnog iskustva govorim, prethodne koalicije.
Međutim, da ova pitanja i razloge dalje ovde ne elaboriram, pošto će narod shvatiti njene prave razloge sazivanja i održavanja, iako ima mnogo značajnijih pitanja vezanih za sudbinu ove zemlje i njenih građana. Ova tačka dnevnog reda predstavlja nastavak revanšizma, političko razračunavanje i svojevrsni pritisak i uticaj na pravosuđe i ni u čemu ne doprinosi nezavisnosti sudstva.
Moram samo da kažem, da za predsednike okružnog suda, predsednike privrednog suda, predsednika opštinskog suda, okružnog javnog tužioca, sve su ljudi predloženi u ovim rešenjima koji su zaposleni u tim organima. Za predsednika privrednog suda je predložen sudija privrednog suda. Sudije i javne tužioce u prethodnom sazivu, zna se ko je predložio. Što znači, ili je prethodna vlast imala nezavisno sudstvo i predlagala ljude za pravosudne funkcije i sudije koji su zaista bili kvalitetni, koji su zasluživali to; ili ova nova vlast u ovom trenutku negira ono za šta se zalaže. Za nastavak i onoga što smo, bar u Valjevu i Kolubarskom okrugu, mi predlagali i vodili jednu takvu politiku.
Pogubni su i netačni razlozi iz resavske škole obrazloženja, a takođe i nezakoniti su brojni i proceduralni i suštinski propusti u postupku razrešenja predsednika sudova, koji su potrebni ovoj skupštini i poslanicima. Stav obrazloženja koji ponovo citiram a i prošli put sam ga citirao: "Analizom rada sudova na teritoriji Republike Srbije došlo se do podataka o velikoj neažurnosti njihovog rada, velikom broju nezavršenih predmeta, kao i raspodeli predmeta po kriterijumima mimo zakona i poslovnika o radu sudova".
Pošto sam i prošli put govorio o ovoj nebulozi, zainteresovao sam se u Valjevu i došao sam do podataka da su netačni, a ilustrovao bih na osnovu podataka iz Izveštaja o radu Privrednog suda Valjevo u 2000. godini, koji je dostavljen i predsedniku Privrednog suda Srbije, a takođe mislim i Ministarstvu pravosuđa. Naime, Privredni sud u Valjevu u prethodnoj godini primio je u rad 11.623 predmeta, a što po sudiji iznosi 1.384. U radu je bilo 12.373 predmeta ili 1.473. Što znači da je u radu bilo više predmeta nego što je primljeno iz razloga što je preneto iz prethodne godine 1.284 predmeta, a što je otklonjeno, da je više u radu bilo predmeta nego prethodnih godina i nego što je primljeno.
Rešeno je ukupno 11.686 predmeta, odnosno po sudiji 1.391 predmet, više nego što je primljeno u toj godini i raspoređeno po sudijama. Ostalo je nerešeno na kraju 2000. godine samo 687 predmeta, a 1999. godine taj broj je iznosio 1.284.
Na osnovu ove analize, globalno se može oceniti da je ovaj sud postigao punu ažurnost od 0,71 mesečnog priliva, što znači da je ostalo nerešeno predmeta manje od prosečnog mesečnog priliva iz prethodne godine. Pravnici i zaposleni u pravosuđu i sudije znaju šta znači ova ocena. Ako se ažurnim smatra prvostepeni sud do tromesečnog priliva, onda sami ocenite da li se radi o velikoj neažurnosti Privrednog suda u Valjevu, kako se to paušalno ocenjuje u ovom obrazloženju, ili o izuzetno ažurnom sudu. Ovakvo ažurno stanje suda nije prisutno samo u 2000. godini, već u periodu od kada je došao na mesto predsednika Aca Nikolić, odnosno pre tri godine i ovom predsedniku suda još nije istekao mandat.
Takođe, pouzdano sam saznao da mišljenje za predloženog kandidata za predsednika ovog suda od kolegijuma Privrednog suda u Valjevu nije ni traženo, kao i mišljenje za predsednika Opštinskog suda, a to je pisalo u "Blicu" pre nekoliko dana, da o tome kolegijum nije raspravljao. Takvo mišljenje nikome nije dostavljeno, molio bih predsednika Odbora, gospodina Hibera koji je ovaj predlog i ovu odluku potpisao, da mi to mišljenje do kraja ovog zasedanja pokaže i javno se izvini sudijama Privrednog suda u Valjevu, ako njega nema.
Imajući u vidu da gospodinu Nikoliću u ovom momentu ne ističe četvorogodišnji mandat, raspitao sam se i saznao da se ovakvim postupkom razrešenja, koji se predlaže, krši procedura predviđena važećim Zakonom o sudovima, što je ovde izneto od strane većine poslanika.
Zbog svega što sam već naveo, a naročito zbog nezakonite procedure, netačnih i neistinitih podataka u predloženim odlukama, veoma uspešnog rada ovog suda i Opštinskog suda, zahteva privrednika, stručne javnosti ovog kraja i izuzetno kvalitetnog čoveka, predlažem da se predsednik Privrednog suda Valjeva, Aca Nikolić, ne razrešava dužnosti predsednika Privrednog suda.
Još jedno indikativno pitanje, koje je rekao ministar za privredu i privatizaciju, odnosno ministar za privatizaciju na sednici Odbora za finansije pre nekoliko dana, to je pitanje novih 300 stečajnih sudija, koje treba da se obezbede, da li do kraja godine ili početkom iduće godine. Verovatno da će sa tim pitanjem i rad privrednih sudova biti doveden u pitanje i da tih 300 novih stečajnih sudija, verovatno na osnovu instrukcija koje je on već nagovestio, treba da sprovedu ono što se privatizacijom ne može privatizovati, već da ona preduzeća koja su neuspešna i koja niko neće, otera u stečaj i likvidaciju.

Reč ima narodni poslanik Borivoje Drakulović, a posle njega narodni poslanik Branko Ružić.

Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege poslanici, i povodom prošle tačke govorio sam sa aspekta Vojvodine, tj. severne Bačke, a sada ću i konkretnije sa aspekta Severno-bačkog okruga. Izuzetno mi je drago govoriti kada su kolega Vujić i kolega Pal Šandor govorili o situaciji u Okružnom sudu u Severno-bačkom okrugu, kada se govori o Tamaš Korhecu, čoveku sa dva državljanstva, čoveku koji predaje ustavno pravo u Segedinu, čoveku kome je nuđeno da bude predsednik, odnosno jedan od članova Vrhovnog suda Srbije i koji to nikada nije hteo da prihvati jer je rekao da Srbiju i ne priznaje za svoju zemlju. Čovek koji se nikada nije obratio srpski ni na jednom skupu, čoveku koji unosi veliki razdor na ovom području gde se Srbi osećaju ugroženim zbog takve relacije i pozicije takvih ljudi. To je taj deo o kome je sada lakše govoriti, da ne moram ja to biti, jesam nacionalista, to ne sporim, ali nisam šovinista, ali kada govori njegov sunarodnik, onda je to zaista nešto drugačije za svakoga.
To samo govori kako mi to radimo. Evo, primera radi, imam papir kod sebe, vrlo je kratak, imam mišljenje o takvom slučaju koji je potpisao ministar Batić, koji kaže: "Prema članu 38. Zakona o sudovima za sudije, a samim tim i za predsednika suda može se izabrati lice koje poseduje državljanstvo SRJ. Posedovanje državljanstva neke druge države, pored jugoslovenskog, smatra se da ne predstavlja prepreku za izbor sudija, odnosno predsednika suda".
Hajde da kažemo da je tako, ali da li predstavlja ako je neko predavač ustavnog prava u susednoj zemlji, da li to onda on poznaje naše pravo ili ustavno pravo susedne Mađarske. Mislim da je tu problem i tu bi trebalo malo da se zamislimo.
Razumem da u delu Srbije, gde nema tih problema kada su višenacionalne sredine u pitanju, da smo mi Srbi manjina i mi to osećamo i čini mi se da se polako vraća ključ, neki popularni ključ iz nekih vremena.
Druga stvar, o sudiji Ana Marki-Bin, da ne kažem još i - Laden, koja se postavlja, ne bih govorio ništa o njoj kao čoveku jer nemam ništa, osim da nije baš radila, u stvari nije radila uopšte u sudstvu, radila je u pisarnici, žena koja je, nažalost, zadnjih pet godina, odnosno četiri godine na bolovanju, operisala je tumor. To govori da ćemo njoj učiniti lošu uslugu ako je uposlimo da bude predsednik suda.
Mislim da pravimo greške i nekako ne vodimo računa a želimo najbolje i najsposobnije ljude u sudstvu.
I nešto što ću pohvaliti za ono što sam kudio, moram jednostavno, ne mogu da odolim, ispravljena je jedna dvadesetogodišnja nepravda u sudu u Bačkoj Topoli. Predložili ste čoveka koji ne pripada nijednoj stranci, pripada sebi i svojoj struci. To mi je drago i hoću iz principijelnih razloga da pozdravim taj deo. Taj čovek se zove Lazo ili Lazar Petrić. Lično ga znam, ali to ne znači ništa. Znam samo da je pravičan, istinit, pravedan i na njega neće moći niko da utiče, da ga kupi ili da naruči presudu. U to sam više nego siguran, za razliku od onoga što je bilo ranije.

Molim narodne poslanike da se uzdržavaju od iznošenja detalja iz privatnog života kandidata, pogotovu kada ni na koji način ne mogu uticati na odlučivanje ove Narodne skupštine. Mislim da je to krajnje neumesno. Nije ružno, ali iznošenje detalja iz privatnog života u javnost, jednostavno, nije korektno. Molim vas da se uzdržavate od tih stvari. Može o meni potpredsednik Miloševićeve vlade da priča šta hoće, ali nemojte o ljudima koji nisu ovde u sali da se na ovaj način raspravlja.
Reč ima narodni poslanik Branko Ružić, a posle njega narodni poslanik Bojan Pajtić.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, izbor nosilaca pravosudnih funkcija i tužilaca u normalnim okolnostima u društvu bi mogao čak da ima i trebalo bi da ima dostojanstven karakter.
Međutim, trenutno stanje u pravosuđu, a jučerašnje diskusije mi učvršćuju uverenje, a siguran sam i građana Srbije, da će ovaj izbor samo još više dovesti do urušavanja srpskog pravosuđa.
Predsedniče, da li možete malo da ih stišate?
Naime, čuli smo dosta loših karakteristika o predloženim kandidatima. Između ostalih, veoma nizak prosek ocena sa studija, u rasponu od 6,20 do 6,70. Zatim, većina kandidata je proslavila jednu deceniju studiranja, a tek potom diplomirala. Nismo dobili argumentovane podatke o profesionalnim karakteristikama kandidata. Predlažu se čak kandidati koji do sada nisu vršili sudijsku dužnost. Takođe, neosporna je i partijska dimenzija, kao jedini kriterijum, što se ne može okvalifikovati kao pozitivna karakteristika predloženih kandidata.
Čuli smo juče da je, navodno, stručna javnost bila angažovana i konsultovana pri procesu kandidovanja za pravosudne funkcije, ali nismo shvatili da je bilo koja od tih sugestija prihvaćena. Da je ovo tačno, potvrđuju i pisma koja dobijamo kao poslanička grupa od kolegijuma sudova, bilo privrednih, bilo pojedinih opštinskih ili okružnih sudova, u kojima se oštro protestuje zbog načina izbora sudija, s obzirom da nije poštovana procedura, što najbolje govori o karakteru kandidovanja nosilaca pravosudnih funkcija.
Takođe, u jučerašnjoj diskusiji smo čuli strahovanje jednog poslanika o pravnoj utemeljenosti postupka imenovanja v.d. javnog tužioca. Ukoliko su ta strahovanja tačna, a sve govori da jesu, možete onda zamisliti šta će to izazvati, ne samo po pitanju pravne zasnovanosti kandidovanja ovih 50-tak tužilaca, s obzirom da ih predlaže v.d. javnog tužioca, čiji izbor nije utemeljen u našem pravosudnom sistemu. Takođe, šta će to izazvati na planu uspostavljanja pravne države za koju se DOS tako jako zalaže, ali ipak samo deklarativno. Zašto kažem deklarativno? Zato što postoji sijaset primera koji potvrđuju da kod nas nema ni slova od pravne države.
Najdrastičniji primer je činjenica da je na osnovu jedne protivustavne, protivzakonite i protivpravne odluke, u pravnom vokabularu - građanin Slobodan Milošević, a u političkom vokabularu - predsednik SPS-a, Slobodan Milošević bio kidnapovan iz istražnog zatvora i nelegalno izručen Haškom tribunalu. Takođe, ovo potvrđuje kolika je nadređenost izvršne vlasti nad sudskom vlašću.
Kako govoriti o pravnoj državi, kada smo imali primer uvođenja prinudne uprave, odnosno formiranja opštinskih veća u 21 opštini, i to baš u onim opštinama gde su pobedili socijalisti. Na taj način je najbezobzirnije pokradena izborna volja građana, a pravosuđe nije reagovalo, verovatno zbog toga što, pod uticajem DOS-a, ne postoji Ustavni sud i na taj način se izbegava ustavno-sudska kontrola vlade Zorana Đinđića.
S obzirom da se sve ovo dešava u vremenu kada DOS vrši vlast, jasno je svima, a pre svega građanima Srbije, da od pravne države nema ništa, a takođe ni od nezavisnog, samostalnog i profesionalnog pravosuđa. Zato, ubeđen sam da ovo današnje imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija neće građanima Srbije doneti pravnu državu i zato će socijalisti glasati protiv ovog predloga.

Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić.

 Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, od poslanika opozicije smo čuli čitav niz napada koji su se najpre odnosili na proceduru predlaganja kadrovskih rešenja u pravosuđu, koja je apsolutno bila uslovljena jedino zakonodavstvom koje je bilo doneto i koje je predložila vlada Slobodana Miloševića u prethodnom periodu. Mi smo se našli pred mogućnošću, odnosno bili prisiljeni da prema takvom zakonu u ovom trenutku tako postupamo, a Skupština je korektivni faktor koji se opredeljuje prema tome da li su pojedinačna rešenja, koja su predložena, korektna ili nisu korektna. U tom smislu, mi aposlutno možemo demokratskom raspravom da doprinesemo kvalitetnijim rešenjima. Zbog toga neargumentovani napadi principijelnog tipa apsolutno ne dolaze u obzir, jer se oni ovoj vladi i ovoj skupštini ne mogu prebaciti.
Što se tiče kritika Vlade, bile su upućene u dva pravca. Prvo, besmisleno je optuživati Vladu po ovoj tački dnevnog reda za bilo šta, jer Vlada nije nadležna i nema nikakve zakonske mogućnosti da utiče na ove predloge. Za to je nadležna isključivo Narodna skupština. Napadi na Vladu su se kretali u dva pravca: najpre, kritika Vlade da nije efikasna, da je spora, da ne sprovodi brzo reforme. Druga stvar, da Vlada vlada uredbama. Govorilo se o tome da je Vlada donela nekih 60-tak uredaba i nekoliko desetinatina akata. Da li znate koliko je akata donela Narodna skupština u prethodnih nekoliko meseci, po predlogu Vlade? Sedamnaest novih zakona, 17 izmena i dopuna zakona i 31 odluku. Dakle, 65 pravnih akata koje je donela Skupština i preko 60, koliko sam čuo od poslanika opozicije, a nema razloga da sumnjam u tačnost njihovih tvrdnji. Znači, to je Vlada koja dnevno predloži zakon, dnevno predloži izmenu ili dopunu zakona ili dnevno donese uredbu.
Dalje, priča se o tome kako Vlada vlada uredbama. Na osnovu predloga te vlade doneto je 65 akata u Narodnoj skupštini. Komparacije radi, u nekim drugim parlamentima, u većini parlamenata u Evropi, prosek akata koji se donesu za vreme četiri godine mandata je 10 do 15. Mi smo za samo prvih nekoliko meseci doneli 65 akata. Sve optužbe prema Vladi su u potpunosti neistinite i, rekao bih, zlonamerne, ukoliko se insistira na njima i pored podataka koji su svima dostupni.
Ne čudi me panika u redovima SPS-a, izazvana predlogom Odbora za pravosuđe i upravu. Ta panika upravo govori u prilog toga da smo ovakav predlog trebali izneti na prvoj sednici Skupštine Republike Srbije, na konstitutivnoj sednici, jer upravo ta panika govori da činimo pravi potez u demontaži represivnog sistema Slobodana Miloševića i Mirjane Marković.
Stanje u pravosuđu, tu se svi slažemo, veoma je loše, upravo zbog loših kadrovskih rešenja, upravo zbog situacije koju smo imali u prethodnih 10 godina. Svako ko je imao bilo kakvu alternativu da obezbedi bilo kakvu egzistenciju van pravosuđa, bežao je kao đavo od krsta iz sudova i iz tužilaštava. Bežali su i zbog toga što je postojao politički pritisak i takva politizacija da, ukoliko ste bili sudski pripravnik (a ja to znam, jer pre nego što sam prešao na univerzitet bio sam sudijski pripravnik) niste imali priliku da postanete sudija ili da postanete zamenik javnog tužioca, ukoliko niste pripadali SPS-u ili JUL-u. To je notorna istina i to je apsolutno tačno. Ukoliko to nekom nije jasno, možete se raspitati po svim sudovima širom Republike Srbije.
Pozdravljam ovaj predlog iako kažem - manjkav je, utoliko što je okljašten činjenicom da je učinjen na osnovu zakonodavstva koje je loše i koje treba menjati. Ali, to nije razlog da se reforme i da se promene u pravosudnom sistemu zaustave. Naprotiv, osnovni trend i osnovni princip kojeg se Odbor za upravu i pravosuđe držao bio je depolitizacija i to možete videti širom Srbije i na osnovu prethodnih predloga. Primera radi, u Novom Sadu je izabrana gospođa Budimčević za predsednika Opštinskog suda i gospođa Brkić za predsednika Okružnog suda. To su dva izuzetna profesionalca, dve osobe od integriteta, dve osobe koje su apsolutno apolitične. Dakle, ne pripadaju ni jednoj političkoj stranci.
Kada imate 18 političkih stranaka, prebacuje nam se da kadrujemo stranački, a imate jedan predlog, priznaćete da je jako teško uskladiti interese 18 političkih stranaka.Upravo zato rezultat je ovo što smo dobili od Odbora za pravosuđe - ogromna većina predloga za predsednike i za okružne tužioce su ljudi koji nisu pripadnici političkih stranaka, jer je nemoguće da 18 političkih stranaka predlože nekog iz jedne od tih stranaka, jer je nemoguće da to učine stručne asocijacije. U krajnjoj liniji, zato su poslanici Republičke skupštine tu da iznesu konkretne predloge i da iznesu konkretne zamerke. Ja ću, kao poslanik DOS-a, na kraju diskusije izneti jedan konkretan predlog i neću se zadržati samo na načelnoj diskusiji po ovom pitanju.
Nema odmazde i to je savršeno jasno. Ako je neko pravio odmazdu, a to je takođe deo tačke dnevnog reda, to je činio režim Slobodana Miloševića, to je činio SPS. To je gospodin Slobodan Vučetić, samo zahvaljujući tome što je bio član Upravnog odbora G-17 plus, veoma jasno osetio na svojoj koži. Smenjivanje, razrešivanje, i to ne zbog pripadnosti političkoj stranci, nego zbog pripadnosti jednoj nevladinoj organizaciji, koja se u tom trenutku pokazala kao opasna po režim.
Da nema odmazde, imate primere širom cele Srbije. Šta se desilo sa sudijom Četvrtog opštinskog suda, Mladenom Nikolićem, koji je počinio nepravilnosti u postupku vile na Senjaku (koja je bila vlasništvo grada Novog Sada) od 350 kvadratnih metara i 17 ari? Advokat Slobodana Miloševića, gospodin Krgović, zahvaljujući nepravilnostima koje je gospodin Mladen Nikolić kao sudija počinio, do takve vile i do takvog placa došao je sa 128 hiljada maraka. Naša je procena da je grad Novi Sad time izgubio preko dva miliona nemačkih maraka, najmanje, dakle, bez veštačenja, samo grubo rečeno.
Šta se dogodilo sa gospođom Zlatom Rodić - Knežević, koja je u slučaju postupka zbog ubistva gospodina Peroševića proglasila, odnosno prihvatila da se radi o terorističkom aktu. Tu kvalifikaciju je i definisao javni tužilac. Ona zakonski nema obavezu da prihvati takvu kvalifikaciju, niti je bilo korektno prihvatiti, a potom je odbila psihijatrijsko veštačenje nad gospodinom Gutovićem koji je bio atentator na Boška Peroševića.
Time su otvorena vrata za hajku na preko dve hiljade pripadnika narodnog pokreta Otpor, u samo četiri meseca prošle godine, koji su bili uhapšeni, na preko 400 pripadnika opozicionih stranaka, koji su takođe bili uhapšeni u tom periodu, i na preko 100 pripadnika nevladinih organizacija, takođe uhapšenih u tom periodu.
Od toga je bilo 200 maloletnika koji su bili uhapšeni, i to bi bilo 30 majki pripadnika narodnog pokreta Otpor, koje su takođe bile na talasu takvog razmišljanja i takvog progona uhapšenih. I to je zloupotrebljeno, ono što je najnečasnije - zloupotrebljena je smrt jedinog socijaliste koji je imao izuzetno pozitivan rejting među građanima Vojvodine, čoveka koji je bio častan, koji je dobro vodio svoj posao i za koga se može reći da je uživao poverenje građana Vojvodine. Posle toga je nastao mrak, posle toga su došli neki Šokolovački, posle toga su došli neki Gorani Matići i neki drugi mračni tipovi.
Niko od tih ljudi nije razrešen. Oni i dalje rade svoje poslove, a mi razgovaramo o odmazdi. Šta je sa gospodinom Vladićem, koji je bio u izbornoj komisiji na prošlim izborima, u izbornoj jedinici u Podrinju, gde su na 25 mesta došli i prisustvovali izborima uniformisana lica, policajci, a ti izbori su proglašeni validnim, upravo zahvaljujući njegovom zalaganju.
Šta je sa desetinama sudija koji su odgovorni za izbornu krađu 1996. godine? Niko, draga gospodo, nije razrešen iz političkih razloga. Svi i dalje obavljaju svoj posao. Dramatizovanje ovoga ostavlja utisak u narodu da mi nekoga ostavljamo bez egzistencije, da neko treba doživotno da bude predsednik suda, da neko treba da bude doživotno javni tužilac. Svi ti ljudi ostaju sudije, ostaju zamenici javnih tužilaca, njima egzistencija nije ugrožena. Priča i lamentiranje nad tim što oni više neće biti funkcioneri - tako mogu da lamentiraju samo oni koji misle da će doživotno biti poslanici i koji su mislili da će doživotno vladati.
Mi, u svakom slučaju, to ne nameravamo da mislimo i ne pada nam na kraj pameti. Narod u svakom slučaju neće osuditi ovakav postupak. Naprotiv, jedina zamerka koje se ja plašim u ovom trenutku je da će narod protumačiti ovo kao kratku listu, kao zakasnelu reakciju, kao kolebljivost vladajućih stranaka u ovom trenutku.
Na kraju bih imao jedan predlog, koji ide u pravcu diskusije: imamo zajedničkog kandidata. Odbor za pravosuđe i upravu je predložio gospođu Jelisavetu Vasilić za sudiju, odnosno za predsednika Višeg privrednog suda u Beogradu. To je izvanredno dobar kandidat, u kvalitativnom smislu, zaista mislim da smo opredelili najboljeg mogućeg kandidata. U formalnom smislu predlažem, pošto se radi o najvišoj pravosudnoj instanci u privredi, dakle, Viši privredni sud je najviši, da na ovoj sednici Skupštine donesemo odluku da ona bude izabrana za sudiju, a na sledećoj sednici onda možemo da donesemo odluku da bude predsednik suda, dakle, da pokažemo da ćemo ozbiljno i odgovorno da izađemo sa ovim predlozima i da pokažemo da je ovakva diskusija, kakva je bila, u potpunosti neargumentovana. Hvala lepo.

Po Poslovniku, narodni poslanik Žarko Obradović.

Kolege poslanici, govori u ime poslaničke grupe SPS-a. Naime, od kolege poslanika čuli smo neke kvalifikacije i, nažalost, neke lažne tvrdnje vezane za SPS i našu ulogu u prethodnom periodu, vezano za izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Čuli smo, doduše, i jedan kratak izveštaj o normativnoj aktivnosti Vlade, pri čemu je prenebegnuta činjenica da je po Uredbi koju je Vlada donela ....

Je li to replika?