Gospodine Nikoliću, vi ste u konfliktu sa samim sobom. Vi ste meni prigovorili što vam osporavam pravo na repliku, a zatim ste potvrdili ono što sam rekao, da nije ništa uvredljivo izrečeno SRS-u. Upravo sam rekao da ste vi ponosni zbog tog učlanjenja, a ne uvređeni. Sada ste vi to ponovili.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, već dva dana slušamo kritike opozicije na rešenja koja je predložio Odbor za pravosuđe. Naravno, oni imaju pravo da kritikuju ta rešenja. Naše je da trpimo ovu psihičku torturu već drugi dan. Ali, šta da radimo. Narod gleda ovaj prenos i nema potrebe za nekom velikom zabrinutošću. Jednostavno, mi moramo da radimo naš posao.
Neki od argumenata koji se iznose, tipa - advokati koji nisu imali dan rada u sudu, a sada će biti izabrani za sudije ili za predsednike. U normalnom svetu, tamo gde demokratski poredak postoji 50 ili 100 godina, to je nešto što je sasvim logično ili normalno. Sasvim je logično da je pozicija sudije nešto mnogo veće nego što je advokat. To ljudi u pravosuđu vrlo dobro znaju. Jednostavno, u pravosuđu na Zapadu ljudi prvo postaju advokati i pomoćnici tužioca, rade u advokatskim komorama, u advokatskim kancelarijama, pa tek onda tim radom stiču pravo da postanu sudije. To je nešto što je normalan proces, recimo, u SAD ili na Zapadu.
Tačno je da smo mi možda u ovom slučaju preskočili neke stvari, pa su, recimo, predloženi advokati za sudije i istovremeno ih, posle toga biramo za predsednike sudova. Ali, da li mi zaboravljamo u kojoj smo mi državi živeli do 5. oktobra. Vrlo dobro znamo u kakvoj smo državi živeli do 5.oktobra. Podsećam sve poslanike koji su bili u predizbornoj koaliciji DOS, bez obzira što se sada nalazimo u četiri poslanička kluba, da mi jednostavno ne možemo da zaboravimo 5. oktobar. Znamo zašto se dogodio 5. oktobar. Zato što su upravo ljudi iz pravosuđa, po raznim izbornim komisijama, pokušali da ospore ubedljivu pobedu predsedničkog kandidata DOS-a, gospodina Vojislava Kuštunice, nad kandidatom SPS-a. Znači, to su bili ljudi koji su krali izbore godinama unazad. Šta sada, da li mi treba to da prećutimo i da budemo fini? Ne, jednostavno, svi ti ljudi koji su bili nosioci pravosudnih funkcija u Srbiji, moraju da budu smenjeni sa tih položaja, bez obzira da li se radi o časnim i poštenim ljudima. Pošteno je da to kažemo pred narodom. Narod to zna i svakoga dana traži od nas. Oni moraju da budu smenjeni, jer iako nisu učestvovali u tim radnjama, ćutali su i dozvoljavali da se to radi. Prema tome, ništa ovo nije neočekivano. Mi ne treba mnogo oko toga da se uzrujavamo, jer narod očekuje da to uradimo.
Mi smo krivci što smo došli u situaciju da sada u septembru mesecu slušamo sve. Ovo je trebalo uraditi u februaru, martu mesecu. To je bila naša obaveza. Mi smo zakasnili sa tim. To je krivica, i ja ću to otvoreno reći, Vlade Republike Srbije, nadležnog ministarstva koje to nije uradilo na vreme, ali i svih nas ovde, zato što nismo izvršili dovoljan pritisak na Vladu i na nadležno ministarstvo, da sve to obavljamo na vreme, da bismo u ovom periodu doneli zakon o sudovima i sudijama, o javnom tužilaštvu i primenili nov način izbora nosilaca pravosudnih funkcija od, recimo, 1. januara 2002. godine. Ovako, pitanje je da li ćemo doći do tog termina i do tog trenutka, da što pre usvojimo preko potreban zakon. Ovaj zakon je loš.
Mi smo žrtve tog zakona i zbog toga ja shvatam da u opoziciji i imaju neke, nazovi argumente, kojima to kritikuju, ali se ne bih mnogo osvrtao na to. Pozvao bih, znači, sve poslanike koji ne pripadaju opoziciji, da jednostavno izglasamo ono što nam je predložio Odbor za pravosuđe.
S druge strane, nejasno mi je malo izlaganje gospodina Pajtića. Jer, ako se zalažemo za brze reforme i za reforme koje su nam preko potrebne, i ako nema spora, a ja verujem u sud gospodina Pajtića da nema spora, da je gospođa Jelisaveta Vasilić dobar kandidat za predsednika Višeg privrednog suda, ne vidim zašto ne bismo i to sada rešili, kao što je predloženo. Jednostavno, ako se zalažemo za brze reforme, Viši privredni sud je najvažniji u privrednim sudovima, i mi to moramo da rešimo što pre, na isti način, jednostavno, zato što čovek koji sada vodi Viši privredni sud ne zadovoljava potrebe brzih reformi. A ako gospođa Jelisaveta Vasilić ne odradi svoj posao kako treba, imaćemo, znači, novi zakon koji ćemo doneti i onda ćemo moći sve to da odradimo na vreme, iduće godine.
Ali sada, samo je kočenje i gubljenje vremena ako na ovom vanrednom zasedanju ne donesemo i to rešenje i zbog toga smatram da o tome takođe treba da se izjasnimo danas. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Bojan Pajtić, replika.

Čisto sam se zalagao za legalistički pristup, pošto je postojao spor, jer je gospođa Vasilić već bila birana u ovom sazivu Skupštine za sudiju, pa onda nije pristala da bude sudija, a posle 60 dana, po zakonu, ona se ne smatra više sudijom, pa sam iz pragmatičnih razloga to predlagao. Čini mi se da bi promene i bile brže kada bi se takve stvari raspravljale u nadležnim telima, a ne uvek iznosile u javnost. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, brojne izmene i dopune u materijalu koji je Dragor Hiber dostavio Narodnoj skupštini pokazuju svu neozbiljnost Odbora za pravosuđe. Nameće se pitanje - šta su ti ljudi skrivili. Verovatno su imali bar trunčicu morala, zar im niko nije na vreme rekao da dosmanlijski sudovi već imaju natpise na kojima poručuju građanima Srbije: "Vi koji kročite u naše sudove, zaboravite na pravdu. Ovde ne važi Ustav i zakoni ove zemlje".
Kaže ministar pravde, Vladan Batić: "Srozava nam se pravosuđe". Kakav nam je ministar pravde, takvo nam je i pravosuđe. Gde će građanin pravdu da traži, ukoliko nije zadovoljan sudskom presudom? Tražiće je u najvišoj instanci. Ukoliko traži da ga primi ministar pravde, reći će mu - nije tu, otišao je kod Karle del Ponte, imaju važan razgovor.
Ako želi da se obrati Ustavnom sudu Srbije, reći će mu da Ustavni sud ne postoji. Ako želi da mu sudi sudija profesionalac, častan, pošten, stručan i da nije član nijedne od dosmanlijskih stranaka, reći će mu - samo onaj ko je sa nama može biti sudija. Nezavisno sudstvo je neispunjeno obećanje DOS-a u predizbornoj kampanji, upliv izvršne vlasti u pravosudni sistem je veći nego ikada. Sudije se više plaše Nebojše Čovića i Vladana Batića, no mogućnosti da su negde doprineli pobedi krivde nad pravdom.
U Smederevu se predlaže, voljom lokalnih dosmanlija, za predsednika Opštinskog suda, Milan Klašnja, iz redova DOS-a. Bio je pripravnik u sudu, stručni saradnik, zatim je prešao u advokaturu. Koliko godina staža ima u sudu i advokaturi i koji su to rezultati opredelili da on bude predložen za predsednika Opštinskog suda u Smederevu, izuzev stranačke i političke pripadnosti i moralno - političke podobnosti, aktivista je DSS, koja se zalaže za nezavisno sudstvo.
Kao advokat, relativno je nepoznat u Smederevu, a nešto poznatiji postaje nakon puča i oktobarske revolucije. Naročito postaje aktuelan od pre dva meseca, kada su počeli dogovori unutar koalicije DOS, o njegovoj kandidaturi za predsednika Opštinskog suda u Smederevu.
Istog dana predlaže se za sudiju, istog dana predlaže se za predsednika suda. Ne bi bilo loše da ga izaberemo i za sudiju Ustavnog suda, pa da njegov uspon bude munjevit.
Kako pronaći izlaz za pravosuđe, koje bi trebalo da bude temelj države - mora se doneti novi zakon o sudovima koji će omogućiti nezavisnost sudske, u odnosu na izvršnu vlast. Zašto vam trebaju moralno impotentni ljudi? Pa, znaju vaše gazde sa Zapada kako se najbolje podrivaju odbrambeni napori zemlje koju hoće da unište. Znaju oni veoma dobro da čovek koji voli svoju otadžbinu, koji ima čast, i obraz i dostojanstvo, ne može nikako progoniti nacionalne borce, borce za spas srpskog naroda i države, i takvi nemaju mesta u dosmanlijskom pravosudnom sistemu.
Vama je bitnije od svega kako ćete pronaći nekog moralnog bogalja, koji može izbaciti SRS iz prostorija. Vama je bitno da Žak Širak i Havijer Solana mogu nesmetano da dođu kod legaliste Koštunice. Vama je važno da kidnapujete ljude iz zatvora i da uzmete Judinih 30 srebrnjaka za izdaju zemlje. Zar ne znate da se Juda, ophrvan grehom, obesio? Požurite, spasite Srbiju koju ste izdali, i obesite se, jer vam izdaju neće oprostiti ni Bog, ni ljudi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jakov Stamenković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je juče moj kolega iz SRS, gospodin Cvetanović, izneo neke svoje argumente i činjenice za ovom govornicom, imam obavezu, s obzirom da dolazim takođe iz Leskovca, da vam kažem svoje viđenje stvari, jer me na to obavezuju moji glasači. Obavezan sam, između ostalog, ne samo zbog građana Leskovca, nego i zbog ljudi koji su kandidovani za ove najviše funkcije u pravosuđu, kao i zbog samih predlagača.
Da vam kažem najpre da ono čuveno pismo, koje je juče ovde pokazivano, ima svog autora, koji ga je potpisao, a radi se o gospodinu Miloradu Marjanoviću. Zašto ga pominjem imenom i prezimenom? Zbog toga što je to bivši sudija Opštinskog suda u Leskovcu, koji je, između ostalog, hvaleći se najpre i iznoseći mnoge činjenice o sebi, rekao da je on zbog aktivnosti u DOS-u prvi sudija koji je razrešen od strane bivšeg režima.
Formalno to jeste u njegovom rešenju, piše u obrazloženju da je to zbog aktivnosti u političkim strankama, ali suština njegovog razrešenja, kao sudije Opštinskog suda, jeste u tome što on godinama ne radi svoj posao i što je godinama jedan od sudija koji ima najmanji procenat rešenih slučajeva. Dakle, sudija koji nije merodavan i nije kompetentan da ocenjuje ljude o kojima upravo govori u svom pismu.
Moram to da kažem i iz razloga što se on takođe ovde u potpisu predstavlja kao odbornik DOS-a (tu je i sekretar SO, koji je zadužen za tumačenje Zakona o lokalnoj samoupravi, a dobili smo i zvanično tumačenje Ministarstva za lokalnu samoupravu), a s obzirom da je prešao iz jedne stranke u drugu, automatski izgubio mandat i on nema prava da se predstavlja ni kao odbornik DOS-a.
Ovih dana se javno govori u Leskovcu da se bivši ministar pravde i sadašnji predsednik Okružnog tužilaštva u Leskovcu, Toma Ilić, hvali. Dosadašnji predsednik Okružnog tužilaštva u Leskovcu Toma Ilić, hvali se kako će osporiti sve naše kandidate. Ne bi me začudilo, s obzirom na to da je gospodin Marjanović bio njegov pulen kada su zajedno radili u Opštinskom sudu u Leskovcu, jer je napisao samo ono što je njegov bivši predsednik suda mislio.
Ko je taj gospodin Tomislav Ilić? Imam obavezu, jer su me zamolili građani, između ostalog, da kažem nekoliko reči i o njemu. To je čovek koji je bio izvan i iznad zakona i koji je postavljao ljude bilo po partijskoj pripadnosti, bilo po familijarnim osnovama.
Po partijskoj liniji, eto vam dokaza, predsednik Opštinskog suda Milan Stojanović, koji je već deset godina na toj funkciji, obavlja tu funkciju, iako ima zvanično potvrdu od nadležnih zdravstvenih ustanova da sa takvom dijagnozom ne bi mogao da obavlja funkciju sudije, a kamoli da bude na čelu Opštinskog suda. Uostalom, gospodin Cvetanović je to juče izneo. Ja taj podatak nisam znao. Ali, njemu, kao lekaru, nemam razloga da ne verujem. Zamislite kakav je čovek, zahvaljujući gospodinu Iliću, već deset godina, na čelu Opštinskog suda u Leskovcu.
Osim toga, dok je bio ministar pravde, prebacivao je svoju decu sa jednog univerziteta na drugi. Namerno ne želim da pominjem nazive tih univerziteta, da ne bih nekoga uvredio, da ne ispadne da se na nekim univerzitetima i fakultetima lakše dolazi do diploma. Čim su njegova deca završila, jednu je zaposlio u Opštinskom sudu, drugu u Okružnom sudu, gde je on još uvek važeći predsednik, iako mu je mandat izašao 21. jula, kao i gospodinu, koji je predsednik Opštinskog suda u Leskovcu, Milanu Stojanoviću.
Ovo govorim zbog toga da, na neki način, dobiju bar moralnu satisfakciju svi mladi ljudi koji su godinama šetali ulicama, protestovali protiv izborne krađe i svih nepravdi koje su činjene, a koji su najžešće protestovali upravo prolazeći pored takozvane Kuće pravde, odnosno pored sudova. Hoću da im kažem da njihova borba nije bila uzaludna, da su se borili i, nadam se, izborili za neko pravednije društvo u kome će kriterijumi biti sasvim drukčiji, u kome će imati veće šanse da dođu do zaposlenja.
Kriterijumi kojima smo se mi rukovodili, kad smo podržavali određene kandidate, bili su zaista kriterijumi iza kojih su stale sve stranke u DOS-u. Kolega Pajtić vam je malopre rekao, da nije tako jednostavno da se sve stranke dogovore i podrže jednog kandidata. Prema tome, argumenti su morali da budu vrlo ubedljivi, kako bismo svi stali iza jednog kandidata.
Pomenuću da je za predsednika Opštinskog suda u Leskovcu predložen gospodin Janković. On jeste član Demokratske stranke, ali to nije bio kriterijum, jer je to jedan sudija koji ima najbolje rezultate u sudu. Kad već govorimo o partijskoj pripadnosti, koristim priliku da pozovem sve ljude koji su članovi stranaka, a koji će biti izabrani na te funkcije da, makar, zamrznu članstvo u partijama, kako bi nesmetano i objektivno obavljali svoje dužnosti. To je preporuka principijelne prirode za sve ljude u sudovima i tužilaštvu.
Gospodin Edvard Jerin, kandidat za predsednika okružnog tužioca u Leskovcu, zaista je čovek za koga ni u stručnim krugovima, ni u javnosti, ne možete dobiti ni jednu lošu kvalifikaciju. To je potvrda svima onima koji tvrde da nas je isključivo rukovodila partijska pripadnost, prilikom kandidovanja pojedinih ljudi za ove funkcije, jer smo u međuvremenu saznali da je čovek bio član SPS-a. Nismo tražili da se njegova kandidatura povuče. To nije bio argument, jer su svi drugi argumenti išli u prilog tome, da taj čovek treba da bude predsednik okružnog tužilaštva.
Osim toga, taj čovek po nacionalnosti je Slovenac. To je još jedan dokaz da nismo vodili računa o nacionalnoj pripadnosti.
Što se tiče pomenutog predsednika Privrednog suda, koji je doveden u kontekst sa tadašnjim gradonačelnikom, odnosno predsednikom Skupštine opštine, gospodinom Živkovićem, iako nisam njegov advokat, nalazim shodnim da kažem, da je gospodin Živković na tu funkciju izabran 11. novembra 2000. godine, a da je njegov šurak na funkciju predsednika Privrednog suda u Leskovcu izabran mnogo ranije.
Sama činjenica da mi nismo njega kandidovali kao predstavnici nove vlasti za tu funkciju dovoljno govori o tome da se nismo rukovodili nikakvim rođačkim vezama, nego smo zaista gledali da ti ljudi budu, pre svega, stručni, kompetenti, moralni, časni i tako dalje. To ne osporavam ni za pomenutog gospodina, ali da nam ne bi prebacivali da upražnjavamo nepotizam, mi smo, jednostavno, tog čoveka skinuli sa liste. To je jedini razlog i jedina istina.
Smatram da se na osnovu onoga što je gospodin Cvetanović juče rekao dobila loša slika o predlagačima i predloženim kandidatima. Inače, da je bila primedba principijelne prirode, mogao bih da uvažim, ali onda gospodin Cvetanović treba da nam objasni, kako to da je jedan od njihovih pomoćnika ministra za sport bio čovek sa srednjom trgovačkom školom. Nemam namere da čoveka omalovažavam, jer nisu svi sposobni da završe fakultete i da budu lekari, inženjeri, sudije i tako dalje, ali mi se čini da je njegova funkcija u neskladu sa njegovim obrazovanjem i njegovom stručnom spremom.
Nadam se da su ovo bili neki od argumenata koji će malo promeniti sliku o onome što je juče rečeno za ovom govornicom. Ovo je moje viđenje stvari. Zahvaljujem.

Ima reč gospodin Cvetanović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem kolegi, uvaženom gospodinu Stamenkoviću, što me je više puta prozvao i omogućio mi da kažem još nekoliko stvari.
Prvo, zahtevao bih od šefa dela poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića, da mi se javno izvini, jer je on, zajedno sa još nekim ljudima, juče govorio da neargumentovano iznosim stvari, bez dokaza, da govorim o nekim papirima, a sam vaš predstavnik Demokratske stranke je rekao da je potpisao one papire koje sam juče izneo o odborniku M. Marjanoviću. To što je on bio član Demokratske stranke u Leskovcu pre 5. oktobra, i što je posle 5. oktobra bio godinu dana, pa ste ga vi smenili, odnosno prešao je u PDS i što vodi jednu odborničku grupu od desetak odbornika koji su iz Demokratske stranke prešli u PDS je jedna stvar, ali je on i dalje odbornik DOS-a.
Vi ste na Skupštini opštine Leskovac, koja je bila u ponedeljak, a tu je sekretar gospodin Petar Cvetković, član Demokratske stranke Srbije, pokušali da mu oduzmete odbornički mandat, što su Ministarstvo nepravde i gospodin Batić sigurno potvrdili, ali niste uspeli, jer nije izglasano. On je i dalje odbornik DOS-a. Ono što sam govorio juče, potvrđujem i danas.
Zamolio bih da članovi Demokratske stranke malo bolje vode računa o svojim kadrovima. Isto se dešava i u Lebanu, gde im je predsednik odbora bio Trojan Stojanović, koji je upravo uveo prinudne mere i ušao u zgradu Skupštine opštine Lebane. Sada je predsednik Javnog komunalnog preduzeća Lebana. Verujte da je 55 osoba glasalo za njegovo nepoverenje, a samo dva su izglasala poverenje, iako je potpredsednik gospodin Zlatanović, član Nove demokratije, potpisao da treba sa tih funkcija gospodin Trojan Stojanović, iz Demokratske stranke, gde je vaš predsednik odbora u Lebanu....
(Glas iz sale: Preziva se Stojanović.)
Pa, neka se preziva Stojanović. Činjenica je da iza onoga što kažem uvek stoje argumenti, za razliku od vas koji samo dobacujete, jer ništa drugo ne znate da radite. Kad god sam izašao da govorim i kad god je Čeda Jovanović izašao posle mene, dokazano je da sam u pravu.
Štrajkački odbor Javnog komunalnog preduzeća u Lebanu i dalje štrajkuje, 55 radnika je protiv vašeg predsedika, samo su dva za. Krajnje vreme je da vodite malo više računa o vašoj kadrovskoj politici.