Replika, gospodin Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas na nekoliko činjenica koje sam juče demantovao, i to ne zbog toga što smatram da predstavnici opozicije nemaju pravo kritike, nego zbog toga što insistiram na argumentima, jer ćemo samo na taj način dolaziti do kvalitetnijih rešenja.
Gospodin Janjić i gospodin Vučić su predložili neke argumente koje će Odbor za pravosuđe sasvim sigurno uzeti u obzir prilikom razmatranja svega onoga što je predmet današnje tačke dnevnog reda, ali vi gospodine Cvetanoviću niste govorili na takav način. Vi ste govorili o jednom pacijentu. Govorili ste o demokrati iz Lebana i stoga sam dužan da vas upoznam sa dva sudska rešenja kojima je u potpunosti demantovano ono što ste vi rekli.
Nije tačno da je osoba koju ste vi pomenuli osoba koja je zloupotrebila neko svoje pravo, pa izgradila kuću na neovlašćenom mestu. Naime, to je slučaj sa predsednikom vaše stranke. On je izgradio kuću u Zemunu na placu koji je sam sebi poklonio, ali to smo rešili. Što se tiče osobe koju ste vi pomenuli, tako nešto nije tačno i ovde imamo sudsku presudu iz 1992.godine, kojom se nešto tako veoma jasno demantuje. Pri tome, uopšte se neću upustiti u sve ono što je karakteristika života u vašoj sredini i što je delom karakteristika i vas samih, jer bi ova skupština onda postala mesto koje ne bi bilo dostojno mene kao narodnog poslanika, ali vas molim da ne klevećemo jedni druge, jer je to samo po sebi nešto što degradira i onog ko na takav način nastupa i one koji tome prisustvuju.

 Izlazim na repliku samo zato što se radi o predsedniku Srpske radikalne stranke, a prethodniku savetujem da Vojislava Šešelja sačeka u sali, pa da onda priča o njemu. Samo znam šta je istina i šta je laž u ovome što ste vi rekli. Vojislav Šešelj je tu kuću kupio 1987. godine, u vreme kada je bio politički disident, držao predavanja širom sveta i nikako u to vreme sebi nije mogao da pokloni plac na kome je ta kuća već bila izgrađena, pa vas molim kada lažete,  lažite o nekom drugom, nemojte o Vojislavu Šešelju, o njemu se sve zna.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a zatim narodni poslanik Zoran Mićović.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi ćemo se složiti, i vrapci u Srbiji znaju da je situacija u pravosuđu teška i loša,  da su sudovi neažurni, spori u odlučivanju, da ima i slučajeva korupcije, da je uvek bilo uticaja izvršne vlasti na sudije, ali da nikada u onom obimu koliko je to sada, a možemo da očekujemo da taj uticaj bude i veći.
Imali smo prilike od jednog poslanika DOS-a da čujemo upravo ovakvu poruku. Molim sve sudije, a većina njih savesno obavlja svoju dužnost, da obrate pažnju. Ovako je rekao taj poslanik - svi nosioci pravosudnih funkcija treba da budu smenjeni i to treba otvoreno reći. Gospodo sudije, evo sada znate šta vam DOS sprema.
Inače, ova tačka dnevnog reda, koja se tiče imenovanja nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija, u pravom svetlu pokazuje kako DOS doživljava nezavisno sudstvo. Vi neprestano jedno govorite, a drugo radite ili danas govorite jedno, a sutra drugo i predsednik Narodne skupštine nam je to dokazao ovih dana i demantovao sve ono što je prethodnih dana izjavljivao u novinama. Otvoreno krenu u sukob sa Đinđićem, kažu kriminal u Vladi, a onda izađu za skupštinsku govorinicu i kažu da to nije baš tako , zato što je Koštunica u međuvremenu kapitulirao, povukao se i Đinđić izašao kao pobednik. Gde je sada kriminal i gde je tu doslednost, evo vi sami odlučite i procenite.
Najavljuje se donošenje zakona o sudovima. U isto vreme kritikujete postojeći Zakon o sudovima i ne primenjujete ga. Non stop ga kršite, za sve vam je kriv taj postojeći zakon, a idete na imenovanja predsednika sudova, i privrednih i opšte nadležnosti, i javnih tužilaca. Zašto niste prvo doneli taj zakon o sudovima koji, koliko smo čuli, predviđa sasvim drugačiji način izbora sudija i predsednika sudova, pa da bude onako kako ste vi to zamislili.
Mi se inače zalažemo da se ne samo od izvršne vlasti, nego i od zakonodavne vlasti sudska vlast što više izdvoji i osamostali. Možda bi bilo najbolje da mi ovde u parlamentu odlučujemo o sudijama Vrhovnog suda, o sudijama Ustavnog suda, naravno sve to mora zakonom da bude regulisano, nekim novim zakonom koji će ovaj parlament doneti, a da neki organ u okviru Vrhovnog suda, na osnovu opet mišljenja veća sudija ili kolektiva drugih sudova odlučuje o tome ko bi bio sudija u kom sudu. Ovako, bez unapred dobijenog mišljenja da li je kolektiv za izbor nekog kandidata na mesto predsednika suda, što nije mala funkcija, ili nije, naš Odbor odlučuje i dostavlja predlog Skupštini.
Setićete se svi da od juna meseca dobijamo predloge od ovog nesretnog vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca Nedića, u tri navrata predloge za nosioce javnotužilačkih funkcija, pa ih on onda povlači i lepo kaže u svom dopisu - povlačim predlog broj taj i taj, uz napomenu da ćemo vam dostaviti novi usaglašeni predlog. Valjda usaglašen na nivou tih opštinskih partijskih komiteta. Onda dobijamo nove materijale, a u međuvremenu nam Odbor za pravosuđe daje pozitivno mišljenje na te predloge koji su već povučeni. Ako je od Dragora Hibera, mnogo je, ako je od njega kao predsednika Upravnog odbora "Telekoma", u redu je, ako je od njega kao predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, vala mnogo je.
Sve to ukazuje, naravno, na činjenicu da ste se među sobom posvađali oko kadrova i da političke partije u DOS-u nisu bile zadovoljne dobijenim kvotama, pa ste morali ponovo da se usaglašavate, a ovamo kažete da nema nikakvog uticaja na pravosuđe. Sada su sve ove sudije, svi ovi predsednici sudova članovi nekih političkih partija u okviru DOS-a i pored toga članovi Društva sudija, tj. tog parasudijskog društva koga finansira, to već svako zna, Soroš fondacija.
Umesto da izmenimo zakon i u tom pravcu da sudsku granu vlasti potpuno izdvojimo, a naročito od izvršne vlasti, ovde se radi potpuno naopako. Ne bih pojedinačno o predlozima i naročito ne bih da branim one koji su smenjeni, ljude i ne poznajem, već hoću principijelno da se ovde osvrnem na nekoliko predloga, a naročito na predlog za izbor predsednika Opštinskog suda u Obrenovcu. To je izvesni Ante Bošković, koji se u isto vreme bira za sudiju Opštinskog suda, inače advokat već 10 godina i sada odmah na funkciju predsednika Opštinskog suda u Obrenovcu. Čim sam pročitala ovako nešto pretpostavila sam da je ovaj mučenik verovatno preuzeo sve predmete Vladana Batića i sada kao advokat ima verovatno svoje predmete u tom sudu u kojem on predstavlja svoje klijente. Kako će on uticati na donošenje presuda svih tih predmeta, možemo da pretpostavimo.
Nemoguće je da u tom Obrenovcu, u tom Opštinskom sudu nije bilo ni jednog sudije koji je izrazio tu želju i koji je ispunjavao uslove da bude predsednik suda, nego su morali izvesnog advokata Boškovića, za koga Obrenovčani evo ovako meni pišu - svakog uhapšenog kriminalca izvesni Toma Pavlović, bivši šef kriminalističke službe, a sada je valjda na nekom nižem položaju, prvo odvede kod advokata Boškovića na dogovor, pa ga onda privede u MUP, gde ubrzo bude oslobođen. Znači ako pristane da mu ovaj bude branilac. To o njemu Obrenovčani pišu.
Što se tiče Opštinskog suda u Knjaževcu, isto tako, bira se za sudiju Opštinskog suda u Knjaževcu Dragiša Cvejić, sekretar Društvenog preduzeća "Mlinpek" u Knjaževcu i odmah se bira za predsednika tog suda. Evo, lepo kolegijum Opštinskog suda obaveštava i predsednika Skupštine i predsednika Odbora za pravosuđe, i kaže - povodom saznanja o izboru za predsednika Opštinskog suda u Knjaževcu, bez konsultacija kolegijuma Opštinskog suda i kandidata koji do sada nije vršio sudijsku dužnost (pazite, nikada nije bio sudija), kolegijum Opštinskog suda u Knjaževcu izražava protest. Čuli smo da je to bilo i u Novom Pazaru.
Ali, sve se to vas uopšte ne dotiče, kako biste razmislili o proceduralnim greškama, o sadržinskim greškama i kako biste ove predloge povukli i sve sproveli nakon donošenja novog zakona ili nakon poštovanja procedure koja je jasna u Zakonu o sudovima. Molim vas, lepo piše da se na opštoj sednici Vrhovnog suda, recimo, utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije i razrešenje sudija i o tome obaveštava Narodna skupština. Mi ovde imamo situaciju da je Vladan Batić raspisao konkurs za mesta predsednika sudova, iako ona nisu upražnjena. Umesto da se prvo ti ljudi razreše, nije važno iz kog razloga, iz razloga koji je u samom zakonu predviđen, pa da se onda raspiše konkurs, da se biraju nove sudije onako kako to treba.
U članu 29. istog zakona piše da se predsednik suda bira na četiri godine, iz reda sudija, i može biti ponovo biran. Znači, samo iz reda sudija, ne mogu advokati, ne mogu sekretari, ne mogu tamo neki iz društvenih preduzeća. Vi potcenjujete ljude i funkciju sudija. S jedne strane pričate da je to visoka državna funkcija, on treba da ima ovakve kvalitete, onakve kvalitete, a onda skupljate ljude koji vam samo moralno i politički odgovaraju za takve funkcije. Onda kažete - pravosuđe je loše, ali to je ostatak prethodnog režima. Neprestano vodite jednu harangu protiv SRS-a, vršite uticaj na sudstvo, tražeći da oduzmete prostorije SRS-u.
Pitam ja vas, gospodo iz DOS-a, iz Demokratske stranke, šta je sa vašim prostorijama u Krunskoj ulici, od koga vi to dobiste, od "DIPOS"-a, od onog prethodnog diktatorskog režima. Pa i oni se nalaze u zgradi koja je od posebnog značaja, istorijskog, kulturnog, zašto ne vratite te prostorije, zašto ih ne vratite i ne pokažete kako ste fini, pošteni, kako vam ne treba.
(Predsednik: Vreme.)
Nego hoćete da oduzmete nešto što je legalno stečeno, pošteno plaćeno, a vi ni dinara platili za to niste. Hvala lepo.

Imamo najpre po Poslovniku, gospodin Deretić, a zatim moja replika.
(Poslanik Deretić, sa mesta: Da se utvrdi kvorum.)
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Hajde, nemojte posle opomene da budu, ili napolje ili kartice unutra, po Poslovniku.
Nije to teško, ispoštujte Poslovnik - ili ubacite karticu ili izađite.
Konstatujem da imamo kvorum.
Replika, moja, na izlaganje Gordane Pop-Lazić.

Pravo na repliku, gospodin Dragan Maršićanin. Izvolite.

Vrlo kratko: više puta je rečeno na jučerašnjoj i na današnjoj sednici, pomenute su neke moje izjave kao predsednika Skupštine ili u bilo kom svojstvu ili funkciji, koje se razlikuju od izjava koje dajem danas ili juče. Jednostavno, sve ono što sam rekao o Vladi Republike Srbije, o njenom radu, proteklih nedelja i meseci, govorim i potvrđujem i danas. Prema tome, onaj ko to nije u stanju da razume, samo može da me navede na razmišljanje o tome da li je potrebno izmeniti Zakon o izboru narodnih poslanika, utvrditi neki minimum za koeficijent inteligencije, koji je neophodan da narodni poslanici imaju, da bi mogli da budu kandidovani. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik, gospodin Zoran Mićović, a pravo na repliku gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozvao sam se na repliku, s obzirom da je pomenuta Demokratska stranka i navodna uzurpacija prostorija u Krunskoj ulici. Razlika između prostorija koje koristi Demokratska stranka i prostorija koje koristi SRS, suštinska je. Mi te prostorije plaćamo, dobili smo ih regularno, u skladu sa svim važećim zakonima i o tome ponajbolje svedoče neuspešni sudski sporovi koje ste, ne vi lično iz SRS-a, ali kao deo režima Slobodana Miloševića, pokrenuli u 2000. godini, pokušavajući da nas odatle izbacite. Te sporove ste izgubili.
Što se tiče istorijskog i kulturnog spomenika u zgradi Magistrata u samom centru Zemuna, neka sud o tome odluči, ja se u to neću upuštati, ali mislim da o vašim argumentima najbolje govore stavovi koje iznosite kao kritike upućene nama. Ja vas molim da me ne zovete lažovom, jer ću u suprotnom za svaki svoj stav biti prinuđen da vam dostavim validnu dokumentaciju.
Ovo je rešenje Odeljenja za imovinsko-pravne i stambene poslove Skupštine opštine Zemun, kojim se 3. septembra 1999. godine Danici Šešelj iz Batajnice daje na trajno korišćenje, bez naknade, plac. Ovo je rešenje Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Zemun, kojim se po zahtevu Danice Šešelj odobrava investitoru da na tom placu, dobijenom bez naknade, izvede građevinske radove iz grupe visoke gradnje.
Da sada ne ulazimo u sve ono što je predmet ovog rešenja, ali prosto, ovo sam izneo kao argument, jer ne volim da javnost u meni prepozna nekoga ko bez argumentacije kritikuje svoju političku konkurenciju. Smatram da sva ova pitanja moraju da dobiju svoj konačni odgovor, ali na nekom drugom mestu, i ne na sednici republičkog parlamenta i stoga ću i ubuduće samo argumentima negirati sve ono što se iznosi kao neargumentovana kritika.