Niste morali, nego ste hteli i time ste prekršili Poslovnik, zato vas i opominjem.

Unapred sam vam rekao da ste vi upravo prekršili Poslovnik, jer ste nam predlagali predloge van Poslovnika o imenovanju i razrešenju. Vi možete da kršite Poslovnik kada se biraju organi sudstva, pa zašto ja ne bih mogao da prekršim Poslovnik i da minut vremena kažem o ovome kako Vlada Srbije maltretira svoje građene, tj. Srbe na prostoru Kosova i Metohije.

Da li biste mogli da ponovite ovo u vezi kršenja Poslovnika?

Mogu da vam ponovim, zato što smo dobili predlog za imenovanje i razrešenje, datum je 18. septembar, a u Poslovniku stoji da je trebalo da dobijemo predlog za imenovanje i za razrešenja najmanje 24 časa pre sednice. Gospodine predsedniče, to piše u Poslovniku i zato to samo treba da pročitate. Izvinjavam se što sam zloupotrebio govornicu i ukazao kako radi naša Vlada i kako maltretira preostale Srbe koji žive na prostoru Kosova i Metohije, kao i one Srbe koji se nalaze u Srbiji i ucenjuju se da se moraju registrovati, da bi dobili lični dohodak...
(Predsednik: Vreme.)
... a to se odnosi i na Elektroprivredu Srbije, koju isto tako ucenjuje. Dobili ste prvo potvrdu o registraciji, a onda ćete dobiti svoj lični dohodak. To je sramota za svoju državu, da se Vlada Srbije ponaša na takav način.

Po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, zamolio bih vas da po članu 93. utvrdite kvorum i vi sve vreme imate dvostruke aršine. Gospođici Nataše Jovanović niste dozvolili da izađe za govornicu, iako je imala Poslovnik i ako je imala pravo na to. Tako da je krajnje vreme da pogledate šta vi radite u Skupštini i da većina poslanika nije u Skupštini. Hvala.

Utvrdićemo kvorum. Nataši Jovanović nisam dao da reklamira Poslovnik zato što joj je oduzeta reč i nema na to pravo.  Kada budete imali pravo da se javite za reč, izvolite pa prigovorite. Sada to nema. Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum, pa možemo nastaviti sa radom.
Reč ima predsednik poslaničke grupe DSS-a, a nakon njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, Odbor za pravosuđe i upravu obavio je težak posao, radili su čitavog leta i postupak kandidovanja nije tako jednostavan i lak kao što vi zamišljate, da se sedne u nekom politbirou i odrede imena i na taj način da se to reši. To je mnogo teže i komplikovanije bilo i sve primedbe, naročito mišljenja stručne javnosti, su uvek uzimana u obzir. Naročito kod izbora najznačajnijih sudija i najznačajnijih mesta u našem pravosuđu. Za nas u DSS-u mišljenja stručne javnosti znače i mi to poštujemo, i to u većini slučajeva, i to od slučaja do slučaja, a ne od prilike do prilike.
Zašto govorim da je važno poštovati mišljenja stručne javnosti i zašto je važno poštovati dogovore i odluke koje su već donete? Imamo slučaj, sada već ne znam koliko jasno i sa namerom osporenog predloga za predsednika Višeg privrednog suda gospođu Jelisavetu Vasilić. To je predlog koji je ustanovljen na Odboru za pravosuđe i upravu, predlog koji je dobio punu podršku stručne javnosti i koji kao takav egzistira već od februara meseca. To je žena za koju cela stručna javnost smatra da bi mogla kvalitetno i odgovorno da obavlja svoju funkciju, na čijoj stručnosti i poštenju niko nema ni jednu jedinu zamerku. Ono što mene čudi, otkud primedbe da dolaze sada, da ona možda sada iz proceduralnih razloga ne može da bude izabrana za predsednika Višeg privrednog suda Srbije, a naročito ako se uzme da će u jednoj prilično nategnutoj poslovničkoj varijanti da se izvrši i ispravi jedna nepravda koja je učinjena jednom visokom sudiji u našoj dražavi, gospodinu Vučetiću. Zašto se sada sakrivati i pravdati se kvaziproceduralnim varijantama u ovom slučaju.
Zašto se koči ono što je direktno vezano za reforme u državi, a verujem da smo svi ne samo na rečima, već i na delima odani i privrženi reformama, da smo odani i privrženi reformi sudstva, a naročito u ovom kadrovskom delu, da smo odani i privrženi dovođenju kadrova na čije poštenje i stručnost niko ne može da stavi ni jednu primedbu. Zašto se sada stavlja primedba, u trenutku kada Srbija treba da krene putem reformi, i kada je jedno mesto, kakvo je ta gospođa trebalo da zauzme, ključno ili jedno od važnijih za sprovođenje reformi u Srbiji. Da li nam je svima iskreno stalo da reforme u Srbiji uspeju?
Nama iz DSS-a jeste i mi ćemo podržati izbor Jelisavete Vasilić za mesto predsednika Višeg privrednog suda. Ono što je važno još napomenuti, podrška koja se uživa u ovom slučaju je podrška koja je potrebna za sprovođenje reformi, a naročito u oblasti ekonomije, jer znamo kakvih je zloupotreba bilo u oblasti privrednih sudova. Pominjani su ovde neki privredni sudovi u Srbiji, a povodom stečaja ili likvidacije. Mi ulazimo u postupak privatizacije, da li vredi čekati dva ili tri meseca, a naročito kada kreće postupak privatizacije na neke nove sednice, na nove dogovore. Zašto čekati dalje? Ukoliko postoji podrška javnosti i ukoliko čak i stranke opozicije nemaju primedbe na ovo kadrovsko rešenje.
Kome je zaista stalo do reformi u Srbiji, videćemo i prilikom ovog glasanja. Ne vrše se reforme u državi samo tako što će se izglasavati pojedini zakoni. Reforme se vide i kroz glasanje za pojedina kadrovska rešenja. Treba glasati za ljude koji te reforme mogu da izvedu. Nama ne trebaju poslušni i politički podobni kadrovi, nama trebaju stručni, samostalni ljudi, koji će doprineti ustanovljavanju nezavisnosti sudstva u Srbiji.
Mi iz DSS-a želimo da dođe do imenovanja i do izbora predsednika Višeg privrednog suda na ovoj sednici, kako bi taj sud i kako bi primer sudstva u Srbiji mogao da funkcioniše. Spremni smo za sve dalje razgovore i dogovore oko pojedinih imenovanja, ali jednostavno do tog imenovanja na ovoj sednici mora da dođe. Sve suprotno vodilo bi, bar u ovoj oblasti, usporavanju reformi, a to nam, verujem, nikome nije cilj, a verujem da građani znaju da to nikome nije cilj, a ponajmanje građanima, jer je to u suprotnosti sa obavezama koje su preuzeli u dogovoru sa građanima. Sa svoje strane apelujem na one koji su u mogućnosti da utiču na brzinu reformi da to i urade u ovoj skupštini i izglasaju predloženo rešenje.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, a posle njega narodni poslanik Sima Radulović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada u Republičkom parlamentu nije bilo više pravnika.
Nikada u Republičkom parlamentu nije bilo više poslanika koji su prvi put zasnovali svoj radni odnos baš ovde u Republičkom parlamentu, što treba da govori o ozbiljnosti rada ovog parlamenta. To znači, treba da im je ponos da su uvek ovde, da ima kvoruma, da svoj posao poslanika obavljaju onako kako im dolikuje.
Dame i gospodo, da li u ovom vremenu ili u vremenu koje je iza nas, a takođe i danas, čini mi se da nijedna profesija kao profesija pravosudnih organa nije toliko birokratizovana, odnosno profesija koja je najviše zloupotrebljavala i zloupotrebljava svoj položaj. Zato smo se mi srpski radikali i kad smo participirali u vlasti zalagali za nezavisno sudstvo, tad smo predlagali jednu od mera - povećanje ličnog dohotka da bi sprečili podmićivanje i korupciju.
Setimo se samo gospodina Đinđića kada je u svom ekspozeu kada je formirana Vlada, ovde pred nama u Skupštini, takoreći se zakleo na svoje poštenje i poštenje svojih saradnika. Tada je govorio da Skupština kao zakonodavno telo nije samo da donosi zakone, nego i da kontroliše te zakone i njihov rad. Međutim, to je tada rekao i nikada više.
Dame i gospodo, što država uspešnije ostvaruje sudsku funkciju, pravni poredak će biti adekvatniji regulator svih političkih procesa i odnosa. Da bi pravni poredak zaista bio uspešan i optimalan, njegovim normama mora da se podvrgne i država, koja tako stiče kredibilitet. Pravnim poretkom država samu sebe ograničava i sprečava pogubno delovanje voluntarističke samovolje organa i nosilaca državne vlasti. Ona nastoji da u celovit sklad dovede pravne norme i političke odnose, kako bi politički proces bio regulisan, ali i relativno slobodan. Ali, kada su norme neadekvatne, zastarele ili nesprovodive, one ne mogu da regulišu stvarne političke odnose, pa preti opasnost da politički život postane haotičan, kao što je to sada prisutno kod nas u Srbiji.
Dame i gospodo, pravosudna funkcija je jedna od najvažnijih funkcija države i ima centralno mesto u svakom političkom sistemu.
U prvim fazama društvenog razvoja pravosudna funkcija je bila u nadležnosti izvršno-upravnih organa vlasti, ali se sve više osamostaljivala kao delatnost specifičnih institucija.
Da bi funkcionisanje pravnog poretka učinila što efikasnije i suzbila tendenciju birokratizacije, država uvodi značajne podele u pravosudnoj grani.
To su sudovi (redovni i specijalni), javno tužilaštvo kao organ gonjenja, državno pravobranilaštvo kao prevashodni organ zastupanja državnih interesa pred sudovima, advokatura i pravosudna uprava.
Sudovi se formiraju isključivo na principu zakonitosti jer oni ne smeju biti predmet slobodne procene i političke volje bilo kog državnog organa. Jedina funkcija sudova je da primenjuju zakone i tako ostvare pravosudnu funkciju države.
Organi sudske vlasti moraju biti potpuno nezavisni u odnosu na organe izvršne vlasti, dok su zavisni od zakonodavne samo utoliko što zakonodavna vlast vrši izbor i razrešava sudije. Samo redovni sudovi u pravnom smislu reči sastavljeni su od stalnih sudija. Redovni sudovi, u okviru svoje nadležnosti, prvenstveno rešavaju građanske i krivične sporove.
Dame i gospodo, juče u svom izlaganju gospodin Aleksandar Vučić dosta je to koncizno rekao da mi srpski radikali nemamo nijednog sudiju, nijednog javnog tužioca, nijednog zamenika javnog tužioca, ali se borimo da na tom spisku butu stručni i kvalitetni ljudi.
Što se tiče sudija predloženih iz Šapca, od strane lokalne vlasti, za predsednika suda i sudiju Okružnog suda oni su predložili ličnost samo po tome što je dugogodišnji član Demokratske stranke, a ta ličnost potiče iz jedne advokatske porodice, ali nikada do sada nije bila sudija. Vi ste povukli taj predlog, ali niste objasnili zbog čega. Dame i gospodo, takođe isto u opštini Vladimirci, smenili ste predsednika suda, koja je stručno i kvalitetno do sada obavljala svoj posao.
Stalno ističite da su mnoge sudije učestvovale u predizbornoj krađi i da ih zbog toga menjate.
Dame i gospodo, ako je to jedini greh, moram vam iskreno reći, ako su oni u stvari i krali, verujte mi, ali ako su mislili da ćete vi kao izdajnici doći na vlast, mislim da je trebalo još više da kradu.
Dame i gospodo, ako se osvrnete, u prvih 100 dana vladavine DOS-ovske vlasti, vi ste se samo bavili prošlošću.
U drugih 100 dana ste se bavili i molili ste vaše nalogodavce kako će da vam pomognu da ostanete na vlasti.
U trećih 100 dana, vi ste se između sebe svađali.
Šta to u stvari znači? To znači, dame i gospodo, prvih 100 dana vladavine vaše vlasti gde ste ovde koncizno rekli, a ja ću vam pročitati jer nisam skrenuo sa teme i imam još vremena, kaže se ovako: "Obećali smo poštenu državu. Ova vlast za razliku od prethodne ne krade." Slagali ste. "Vlada, za razliku od svojih prethodnika, ne deli stanove, izvozne dozvole i ne daje privilegije svojim ministrima".