OSMO VANREDNO ZASEDANjE, 19.09.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

OSMO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

19.09.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:40 do 19:30

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Zeldžo Hurić.

Zeldžo Hurić

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika u članu 98. i u članu 99.  i u prvom i u drugom stavu. Naime, prethodni govornik je povredio član 98. u prvom stavu, a pored toga što je povredio 1. stav člana 98. u daljem izlaganju je povredio i 1. stav člana 99.
Ujedno vas molim, gospodine predsedniče, da nas zaštitite od dalje zloupotrebe povrede Poslovnika. Mislim da više nema smisla da ovaj visoki dom pretvaramo u jedno pozorište, tragikomično, i da sve nas tome izlažete. Takođe vas molim, da nas zaštitite i od ove zloupotrebe kvoruma. Zar smo dužni da se svakih 15 minuta prebrojavamo zbog našeg prisustva u sali. Toliko, zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Pa, ne mogu da ocenim da li sam prilikom izlaganja gospodina Vučića prekršio Poslovnik, s obzirom da nisam uspeo da shvatim u potpunosti šta je sve govorio, tako da, ukoliko vi ocenjujete da je bilo potrebe da ga opomenem, mogu samo Skupštini da stavim da se o tome izjasni. (Poslanik Zeldžo Hurić, sa mesta: Nema potrebe.) Znači, nema potrebe. Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jagodić.

Mihajlo Jagodić

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju o pravosuđu ću početi jednom latinskom izrekom "primum non nocere". Pošto su  pravnici i lekari, kome esnafu ja pripadam, negde blizu, možda i po  tumačenjima iz poznavanja latinskog jezika i njegovoj upotrebi. "Primum non nocere" znači "Prvom ne naškoditi", a mi nekako o tome malo brinemo ovde, kao poslanici. Da li ćemo naškoditi ugledu narodnog poslanika našim ponašanjem ovde u ovom visokom domu?
Moramo da znamo da smo negde tako daleko od tih ljudi, koji su nas izglasali, ali nam ova televizija, i uopšte, mogućnost medija, približava te naše glasače.
Mislim da na to moramo da gledamo i da imamo neki obzir prema njima. Sigurno da sve političke grupacije imaju pravo da daju neku svoju viziju i neki svoj komentar, bilo o čemu da se radi, ali to mora da bude u nekom domenu dobrog ukusa.
U svakom slučaju, DOS je pokušao i pokušava da ispuni svoje predizborno obećanje, tj. da počne i da radi na stvaranju pravne države, a pravna država se ne stvara preko noći, naročito posle dugog perioda, gde je bila u zametku, ili je bila negde sklonjena u stranu.
Zbog toga imamo pred sobom jedan težak i mukotrpan posao - da stvorimo jednu pravnu državu, koja će funkcionisati i koja će raditi na dobrobit našeg naroda, a sigurno da su jedan od osnovnih stubova, koji drže pravnu državu i pravosuđe, i nosioci javnih funkcija.
Sigurno da nam za taj rad treba strpljenje i dobre namere. Poneko možda i nema dobru nameru, kada nešto ovde iznosi, a znate, "strpljenje je majka svake mudrosti". Znači, moramo da budemo strpljivi i da sačekamo polako da se iznedri nešto iz ovog naroda, što će biti pravo. Ne možemo preko noći stvoriti pravnu državu. Sigurno da su neki ljudi nestrpljiviji, kad misle da to može na brzinu. Mislim da će to doći, ako budemo na pravom putu i budemo dosledni u tome.
Sigurno da taj težak posao, koga smo se latili, moramo u jednom vremenskom periodu da izdržimo. Ovde bih se osvrnuo na osetljivo pitanje predsednika privrednih sudova. Mi smo to nasledili, postojanje privrednih sudova smo nasledili iz prethodnih zakonskih akata, i verovatno će i to morati da se menja. Verovatno će biti neke privredne arbitraže, a neće biti možda u ovoj formi privrednih sudova, ali otom- potom, ne bih se udaljavao od teme.
Ali, privredni sudovi će možda imati neku funkciju, i videćemo kakvu, u sprovođenju Zakona o privatizaciji, videćemo kako će to delovati, a vratio bih se u svoj okrug, u Zaječarski okrug, u stvari u Privredni sud u Zaječaru, gde je napravljen jedan presedan na neki način.
Ako malo pažljivije pročitate materijal koji ste dobili, videćete da u njemu piše: bira se dosadašnji predsednik Privrednog suda u Zaječaru, gospodin Branislav Nikodijević. Znači, tu je učinjen presedan. Čovek koji je već jedan period rukovodilac Privrednog suda nastavlja sa radom.
U drugim slučajevima predloženo je osam sudija privrednog suda, dve sudije opštinskog suda, jedan advokat, jedan gradski javni pravobranilac. Ovde je ostao samo jedan čovek.
Možda je to jedan kontinuitet. Kao rođeni Zaječarac, kao meštanin, hoću da izrazim neku sumnju, iako je samo jedan čovek ostao. U sprovođenju stečaja u prethodnom periodu Privredni sud u Zaječaru nije se pokazao na visini svog zadatka, pa ni predsednik Privrednog suda se nije dobro pokazao. Klanica "Timok", Poljoprivredno dobro "Salaš" i druge društvene organizacije su u stečaju, ali nisu uspele da se daleko odmaknu od loše situacije u kojoj su bile.
Postavljam izvesnu sumnju. Rešenje pravosudnog odbora da se bira čovek koji je već na tom položaju nije najbolje rešenje. Ako hoćemo promene, i tu moramo promeniti.
Što se tiče pravosuđa uopšte, bio sam u poziciji veštaka, više puta. Godinama sam veštačio kao neuropsihijatar. Među ljudima koji se bave pravosuđem ima divnih ljudi, odličnih stručnjaka. Ne smemo da naškodimo njima i njihovom ugledu. Ne možemo reći da u pravosuđu ništa ne valja. Pravosuđe može da bude bolje, ali ne može da se kaže da u njemu baš sve škripi.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Budišin, a posle njega narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dušan Budišin

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, veoma mi je žao kao članu Odbora za pravosuđe što smo izgubili evo već drugi dan, a da nismo govorili o onome o čemu treba da govorimo. Izrečeno je dosta kvalifikacija. Smatram da su, u najmanju ruku, opaske neupućenih, jer su pojedinci dozvoljavali sebi da govore o materiji koju, očigledno, ne poznaju.
Ja to ne zameram. Zameram nešto drugo. Zameram što smo gubili vreme govoreći o talibanima, o kućama, o pasošima i ne znam čemu još. Ako se podsetimo konstatacije koju smo davno izrekli o tome koliko košta jedan dan održavanja zasedanja Skupštine, onda takvu neozbiljnost, jednostavno, ne smemo sebi da dozvolimo. Nikome neću da pripišem ovu opasku, neću da kažem da se na nekoga posebno odnosi. Odnosi se na sve nas.
Bilo kako bilo, ljudi su došli svojim kućama sa posla, gledaju televiziju, pa se ova govornica koristi kao politički marketing. Mi imamo na dnevnom redu ozbiljnu temu: organizaciju pravosuđa i sudstvo. Sudstvo je takvo kakvo jeste. Trudili smo se da nešto učinimo na tom planu. Vrlo smo pažljivo slušali sve kritike. Materijal ste dobili. Trebalo je ići od slučaja do slučaja. Budite ubeđeni da će svi primeri koje ste istakli, koji su potkrepljeni dokazima, biti ponovo razmatrani na sednici Odbora. Obratićemo veliku pažnju na to. O tome ćemo se izjasniti.
Naravno, greške su moguće. Nemojte u greškama tražiti zlu nameru. Mi smo pokušali najbolje. Koliko ćemo u tome uspeti, ne zavisi samo od nas. Nismo nepogrešivi kao oni pre nas, koji nikad nisu grešili. Jednostavno su postavljali sudije iz jednog mesta, pa je bilo vrlo lako u Skupštini dići ruku i izglasati. Ovde je druga situacija.
Rekao bih nekoliko reči o primedbama koje su upućene Odboru. Pre svega, rečeno je da je Odbor radio neozbiljno. To nije tačno. Gospodin Dragor Hiber vrlo kvalitetno, vrlo odgovorno i vrlo ozbiljno vodi taj odbor. Ja sam rekao i ponoviću, greške su moguće. One će se događati. Morate imati u vidu da smo često vezani predlozima koje dobijamo sa terena.
Sa druge strane, ne može se staviti prigovor da se pojedine sudije teraju. To, jednostavno ,nije tačno. Treba imati u vidu nekoliko stvari. Prvo, mi smo od prethodnog režima nasledili sudije koji su davno trebalo da odu u penziju s obzirom na svoje godine. Zakon jasno kaže dokle sudija može da radi i kada treba da ode u penziju. Međutim, ako je bio podoban, ostajao je. Imamo ljude i od 60 godina koji su još uvek na svojim pozicijama.
Ima kritika koje su u redu. Da smo radili sporo, jesmo. To je jedna od kritika. Tačno je, gospodo, Vlada je radila sporo. To smo uvek govorili. Govorim to i sada, sa ovog mesta. Moralo se raditi brže zato što je narod to očekivao od nas i zato što smo mi to narodu obećali. Nije tačno da se vrši progon sudija. Svako ko to kaže ne poznaje činjenice. To je najobičnija laž. Mnogo sudija je ostalo na svom mestu. Mnoge sudije i treba da ostanu na svojim mestima, jer je sasvim sigurno da i to naše unakaženo i unesrećeno sudstvo još uvek ima dovoljno stručnih ljudi koji u veoma teškim uslovima i uz ponižavajuće male lične dohotke časno obavljaju svoju dužnost.
Takve sudije treba da ostanu na svojim mestima.
Pogledajte broj sudija koji se menjaju. Pogledajte ukupni broj sudija. Pogledajte broj onih koji moraju, po zakonu, da idu u penziju. To su pokazatelji koji će odmah reći kako stoje stvari u Srbiji. I danas imamo situaciju da nam pojedini sudovi nisu popunjeni. Lični dohoci su još uvek ponižavajući. Tu se malo toga popravilo. Jednostavno, to se mora popraviti, jer obećasmo. To je Srbija zaslužila - da dobije stručno, nezavisno sudstvo, koje će služiti svojoj svrsi. To su kriterijumi kojima se Odbor rukovodio u svom radu, počev od gospodina Hibera, pa do svakog od nas.
Da budem iskren, moram da priznam, članovi Odbora i iz opozicije su dali pun udeo, naravno oni koji sudeluju u radu Odbora, jer Srpska radikalna stranka ne daje svoje predstavnike. Mi smo zajedno dosta sarađivali i mislim da smo dosta toga uradili.
Da ponovim, saslušaćemo sve vaše primedbe i reagovaćemo kako moramo.
Ima još jedna stvar koju moram da konstatujem sa žalošću.
Meni je veoma neugodno ako se jednom saglasimo o nekom kandidatu, istaknemo ga, damo materijal, a onda bez valjanih argumenata to menjamo. To i meni smeta. Reč je, naravno, o gospođi Vasilić, koja je februara ove godine pominjana kao kandidat za Viši privredni sud, odnosno za predsednika toga suda. Tada smo se svi saglasili, rukovodili i mišljenjem Vrhovnog suda Srbije i još nekih autoratativnih pravnika da je reč o jednom vrlo dobrom sudiji, jednom poštenom čoveku i jednoj garanciji da će svoj posao vršiti časno, pošteno i stručno. Ona takva jeste. Ko to ne veruje, a razume se u to, neka pročita njene presude, pa će mu biti jasno. Ona je na isti način oterana iz pravosuđa kao još nekoliko perjanica srpskog pravosuđa.
Zato svako prekrajanje onih lista koje smo jednom dogovorili na Odboru mislim da nije celishodno i mislim da ne vodi ničemu, jer rad takvih sudija, kao što je gospođa Vasilić, gospođa Leposava Karamarković, koji su bili na tako brutalan način izjureni iz suda, pa vraćeni, garantuje ovoj državi ono što valjda svi hoćemo: nezavisno, pošteno i stručno pravosuđe. Takve ljude treba da tražimo, a ne da ih se odričemo.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Srboljub Živanović.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, o izboru nosilaca sudijskih i javnotužilačkih funkcija samo ću u načelu da se osvrnem, da dam svoje mišljenje i pre svega za tri stvari.
Prva stvar koja stvara nedoumicu je upravo suprotna od onoga što je malopređašni predstavnik Odbora za pravosuđe izneo, a to je da rad Odbora za pravosuđe i upravu, bez obzira što je gospodin predsednik izneo da su radili celo leto, bio nekako štur, nepotpun i da su sami svoje pojedine odluke menjali, donosili, imenovali, razrešavali, što je po meni jedan jako neozbiljan i jako štur rad.
Ono što je bilo obećano to je da se izvrši, što sam lično očekivao, jedna reforma sudstva koja je normalno najavljivana od strane DOS-a. Međutim, od te reforme ništa, a sve se pripisuje tome da su našli neko zatečeno stanje. To zatečene stanje se nastavlja po tome što se i dalje vrši politizacija, a ne depolitizacija sudstva. Kaže se da nema hajke i harange, a ima, čuli smo mnogo primera od narodnih poslanika da i toga ima, da je i toga bilo u ovom današnjem dnevnom redu. Izbori sudija su, ako pogledamo Poslovnik Narodne skupštine, suprotni Poslovniku, a da ne govorimo o Zakonu o sudovima, i mislim da je bio konstruktivan onaj predlog narodnih poslanika koji su predložili da se ova tačka dnevnog reda vrati na doradu , a Odbor za pravosuđe i upravu ponovo pregleda sve predloge i da nam dostavi nešto što je konačno, što ima neku verziju i da bi znali koje se to sudije imenuju i koji predsednici sudija se imenuju.
Ubeđen sam i smem da se kladim da ni jedan od poslanika, da ni jedan član Odbora za pravosuđe ne zna ko se sve bira. Dobili smo objašnjenje i imate ko se bira, ko se briše, vi podvlačite crte i treba faktički da budemo vidoviti da bi znali koga to treba danas da izaberemo za sudiju, za javnog tužioca ili, što je još najgore, za predsednika suda. Čuli smo razne komentare kako su birani razni predsednici u sudovima i onom što je naročito, što bode oči i što nije primereno izboru sudija, to je da predsednik suda bude čovek koji nikada nije bio ni sudija.
Treća stvar koja je ovde problematična je izbor javnotužilačkih funkcija zato što se postavlja pitanje da li su ti predlozi koji su predloženi, da li su valjani, da li su validni, jer imamo razne komentare da nemamo republičkog javnog tužioca ili pak da Srbija ima dva tužioca. Ako pogledamo svu štampu koja je izašla 17. septembra videćemo da su jako velike polemike oko toga , gde imamo predloga nekog vršioca tužilaštva, a sa druge strane imamo izjavu Ivanovića, koji kaže - ja vršim svoju dužnost. Međutim, ovde je bio izgovor da taj gospodin Ivanović ima 69 godina. Mislim da to ne može da bude opravdanje i da je taj gospodin Ivanović mogao biti zamenjen unazad godinu dana kako ne bi došlo do ovakve situacije.
Normalno, sednica je prekinuta pa smo i od Odbora dobili neko mišljenje. To je za mene nešto neobavezujuće, što ne može nama poslanicima da pruži sigurnost, jer ne poznajem niti ove koje birate, niti ove koje smenjujete, ali ne mogu na osnovu nekog mišljenja da konstatujem da je Odbor za pravosuđe uradio posao onako kako valja, onako kako mu Poslovnik nalaže, onako kako zakon nalaže.
Sve ovo ukazuje na jedan jako loš odnos prema sudstvu, bez obzira što je sudstvo u teškoj situaciji i mislim da je ovoj problematici trebalo prići jako ozbiljnije i trebalo je obratiti pažnju, tako da ne dolazimo u situaciju da nam Odbor za pravosuđe predloži, da imenuje određene sudije, pa onda 40 takvih svojih predloga sam odbor povuče, verovatno usled nekih pritisaka. Da li su to pritisci iz partija DOS-a ili iz nekih nevladinih organizacija ili nekog trećeg, to uopšte ne znam, ali to je jedno igranje sa ljudima, sa ličnostima i to nije lepo što je uradio Odbor za pravosuđe i upravu.
I sada apelujem na sve kolege narodne poslanike da je ipak najbolje rešenje upravo to rešenje da se kompletan ovaj materijal vrati Odboru za pravosuđe i upravu i da oni nama dostave jedan prečišćen tekst, kako bi na osnovu tog prečišćenog teksta mogli da donesemo i konačne odluke, da imenujemo te sudije i predsednike sudova u određenim sudovima.
Ono što naročito još mene iritira da budem protiv ovoga je i to što nije ispoštovan Zakon o sudovima, zašto nam nisu dostavljena mišljenja kolegijuma iz sudova. Zato što nije zastupljena pri izboru sudija i predsednika sudova stručnost, efikasnost, profesionalnost, nego se jako šturo i jako loše dostavljaju ovi predlozi za imenovanje sudijskih funkcija i javno tužilačkih funkcija. Međutim, ovaj aljkav rad je produkt jedne vlade koja samo putem pritisaka, putem ucena deluje upravo na sopstvene građane Republike Srbije.
Kada to kažem hteo bih da dokumentujem sa dva papira koja su iz Ministarstva finansija i ekonomije, u kojima se jasno vidi da su ova dva ministarstva, kao i Ministarstvo za unutrašnje poslove, gde su prosto na jedan beskrupulozan način ucenili sve Srbe sa Kosova i Metohije, kao i Srbe koji su raseljeni sa Kosova i Metohije, a koji su na platnom spisku Ministarstva, koji se finansiraju iz budžeta. Ovde jasno stoji - s obzirom da obračun i isplatu zarada za navedena lica vrši vaša služba, znači u pitanju je oko 5.000 Srba sa Kosova i Metohije, potrebno je obezbediti da se ti radnici odazovu i da se registruju. Shvatam da je registracija jedan čin u Srbiji gde se registruju traktori, automobili, gde se registruje stoka, registruje se imovina, a da se ne može registrovati živ narod. Ono što postoji u tom procesu jeste popis i jesu izbori. To je stvar dobre volje, ako se zalažemo za te demokratske promene, a ne stvar pritisaka i ucena, kako radi naša Vlada Srbije preko Ministarstva finanisja, Ministarstva unutrašnjih poslova i svih onih koji imaju svoja odeljenja isturena po Kosovu i Metohiji. To je jedna od velikih sramota i bruka, da se ljudi ucenjuju da neće primiti svoj lični dohodak ako ne donesu potvrdu da su se registrovali na Kosovu i Metohiji. To je jedan po meni skandalozan način, jedan način neprimeren u praksi.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ja vas opominjem da se držite teme.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Ja sam morao malo da izađem iz teme, gospodine predsedniče, zato što je ovo tema koja je goruća za nas Srbe...