Molim za mir u sali, ljudi, dajte da se saslušamo.

 Kontrolu nad aktima parlamenta ima sudstvo, odnosno ustavno sudstvo. Mislim da se i ovoga puta, ukoliko se nešto želelo, moralo ići tim putem, kontrolu opštih akata Skupštine vrši ustavno sudstvo, a kontrolu pojedinačnih akata u upravnom sporu,  Vrhovni sud.  Ako se želela ispravka neke nepravde, onda je trebalo ići tim putem.
Međutim, simptomatično je da se vladajuća koalicaija i na ovoj sednici, kao i na svakoj do sada, ponovo sa jednim pitanjem ili sa više pitanja okreće prošlosti. U političkom smislu, to smatram i izrazom nemoći ove vlasti da pruži odgovore na teška pitanja današnjice i neizvesne sutrašnjice. Često i prečesto se poseže za prošlošću.
Što se tiče druge grupacije pitanja oko koje bih želeo da kažem par reči, odnosi se na razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija. Tu bih napravio dve razlike.
Prva grupacija su oni koji odlaze na lični zahtev, koji odlaze u penziju i želim tim nosiocima, koji su do juče obavljali ovaj častan posao i koji će nakon ove sednice biti formalno razrešeni, da u lično ime izrazim zahvalnost za doprinos koji su dali pravosuđu u Srbiji.
Što se tiče one druge grupe predloga za razrešenje nosilaca funkcija pre isteka mandata na koje su birani, mi ćemo biti protiv toga jer smatramo da način na koji je izvedeno, odnosno predloženo od strane Odbora, a verovatno će biti i usvojen od strane većine, nije u skladu sa zakonom.
Mislim da mnogi od tih predsednika sudova nisu zaslužili da se nađu u korpi ili obuhvaćeni jednom floskulom da su isključivi krivci za katastrofalno stanje i neažurnost u pravosuđu.
Mnogi od njih su čitav svoj život veoma časno i odgovorno ugradili sebe i zaslužili su da se ova vlast ili bilo koja druga vlast rastane sa malo više dostojanstva nego što se to čini.
Što se tiče izbora novih nosilaca pravosudnih funkcija, ovde je predloženo 70 kandidata za predsednike sudova opšte nadležosti. Nećemo dati podršku ovim rešenjima, ne zato što smatramo da su to sve loši predlozi, daleko od toga, već pre svega što smo svesni da sa 37 poslanika, koliko nas ima u parlamentu, i nismo bili u poziciji da aktivno učestvujemo u njihovom predlaganju, pa zbog toga nemamo pravo ni da aktivno učestvujemo u odlučivanju, pa ćemo najverovatnije biti uzdržani oko toga.
Ima jedna druga činjenica: od 70 sudija predsednika sudova opšte nadležnosti, koji će verovatno danas biti izabrani na to časno mesto, čak 30 nisu iz tog suda. Mislim da je to neopravdano visok procenat i on govori o dve stvari.
Prva i osnovna stvar je da u tih 30 sudova radi nekoliko stotina sudija, a ako smo za ovom govornicom rekli, i od strane predstavnika vladajuće koalicije, da je funkcija predsednika suda, sudska uprava, onda zaista ne vidim razlog da iskažemo nepoverenje prema nekoliko stotina postojećih sudija koji rade u tih 30 sudova, a u koje će doći kolege iz advokature, privrede i drugih sudova, a do juče nisu radili u tim sudovima.
Mislim da to nije prihvatljivo.
Oko legitimiteta predloga vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, ne bih se u potpunosti složio sa argumentacijom uvaženog kolege Pavlovića. Tačno je da je život doneo jednu situaciju koju zakon nije rešio , tačno je da postoje pravne praznine, ali sam u takvim situacijama sklon uvek da se priklonim mišljenju da je bolji bilo kakav sistem, nego odsustvo sistema, što bi se desilo da Srbija nije imala vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca.
Inače, za mene nema sumnje ko je kriv za ovu situaciju i hoću to i da kažem. Mislim da za to isključivu odgovornost nosi DOS, vladajuća koalicija, jer je u vreme prelazne vlade prihvatila zahtev SPO da zatraži i dobije ostavku tadašnjeg republičkog javnog tužioca, iako je bio parlament raspušten.

Molim za mir u sali, molim vas da se stišate.

I godinu od toga nije uspela kao vladajuća koalicija da se dogovori oko toga ko će biti novi republički javni tužilac.
To je u najblažem rečniku sramota i bruka ove vlasti. Zbog toga i svi ovi sporovi oko legitimiteta i legaliteta odluka o kojima mi danas raspravljamo. Oko kandidature za predsednika Višeg privrednog suda, izrazio bih lični stav, dakle kao socijaliste, i tri razloga zbog kojih mi nismo za ovu kandidaturu. Prvi je vezan za činjenicu da nismo učestvovali ni u predlaganju tog kandidata i da kao opozicija načelno treba da se borimo protiv predloga koje vlast predlaže. Drugi, to što je Parlament u prethodnom sazivu, u kojoj je SPS imala dominantnu ulogu ili većinu u toku sedmog meseca prošle godine, razrešila tog kandidata iz razloga koje neću ovom prilikom navoditi, pokušavajući da poštujem ono o čemu smo govorili o privatnosti i okolnostima koje nisu za iznošenje, a koje možda i ne treba da iznosimo za ovom govornicom.
Treći i krajnje principijelan razlog, i osnovni ili najteži razlog, što smo se na nekoliko sednica na Odboru za pravosuđe uverili da je mnogo spornih stvari vezano za kandidaturu gospođe Vasilić, od njene prijave na konkurs, pa do postupka koji je vođen i kod Odbora za pravosuđe prema Skupštini. Koliko sam upoznat, čak i Ministarstvo pravde u završnoj fazi ovog postupka je odustalo od svog mišljenja vezano za ovu kandidaturu. Mi socijalisti imamo principijelan stav, koji se ne odnosi samo na gospođu Vasilić, nego na sve nosioce funkcija koji su na Odboru za pravosuđe i za ovom govornicom ...

Izvinite, gospodine Nikoliću, gospodo poslanici, da li treba da prekinem sednicu ili ćemo da se saslušamo? Molim vas za malo mira u sali, stvarno nema smisla.

Dakle, da ponovim, mi imamo principijelan stav koji je jedan za sve kandidate, čija je kandidatura osporena iz ličnih ili proceduralnih razloga, da ništa kao Parlament nećemo izgubiti ukoliko se sve te okolnosti i činjenice, koje su od narodnih poslanika iznesene, u jednom kratkom i efikasnom postupku narednih par dana provere i da se na narednoj sednici Skupštini izađe sa kristalno jasnim stavovima. I na kraju, moja je želja i većine ovde u Skupštini, verujem, da jednom u ovoj skupštini počnemo da razgovaramo otvoreno o suštinskim razlozima stanja u pravosuđu. Da razgovaramo o poboljšanju materijalnog položaja sudstva, poboljšanju uslova rada, jer je svima nama jasno da bez ekonomske nezavisnosti sudija nema ni suštinski nezavisnog položaja pravosuđa. To sada nije tako. I na kraju, sasvim na kraju, pošto neću imati više prilike da učestvujem u raspravi ...
(Predsednik: Vreme.)
.... želim da čestitam svim onim nosiocima pravosudnih funkcija koji će na današnjoj sednici biti izabrani od strane većine i da zaželim da svoju funkciju obavljaju u skladu sa Ustavom i zakonom i zakletvom koju će položiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Išpanovič Ištvan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti kratak pa bih vas molio da me saslušate. Moram izraziti svoje duboko nezadovoljstvo zbog toga što je danas na sednici Odbora za pravosuđe skinut kandidat Korhec Tamaš iz Subotice, kandidat za predsednika Okružnog suda u Subotici, gospodine Nikoliću.

Neću da se bavim diskusijama od juče, neću da se spustim na taj nivo, moram da kažem da se radi o kandidatu koji je doktor nauka, pravnik, koji govori četiri jezika i ispunjava sve uslove za izbor za sudije i za predsednika suda u Subotici. Moram i to da kažem, da je on bio sudija Vrhovnog suda Srbije i najuren je kada je 1992. godine Milošević čistio pravosuđe od nepodobnih kandidata. Nikakav drugi razlog nije postojao. Danas, nakon ponovnog razmatranja, taj stav je najbolje danas izrekao gospodin Mirčić: u Subotici predsednik Okružnog suda ne može da bude Mađar. To shvatam kao poruku. Mađari će to prihvatiti, ali priznati nikada neće. Takav način rada, jednostavno, u ime vojvođanskih Mađara ne prihvatam. Nikakav drugi razlog ovde nije iznet. Nije osporena stručnost kandidata, ispunjava sve uslove po zakonu, ali očigledno ne čudim se što radikali ne prihvataju da bude gospodin Korhec predsednik Okružnog suda u Subotici. Ne čudim se ni socijalistima. Čudim se nekim drugim strankama u DOS-u. U Subotici u Okružnom sudu nikada do sada, od 1945. godine, nije mogao biti Mađar predsednik Okružnog suda. Ništa čudno za vreme komunizma, ništa čudno za vreme Miloševićevog režima, ali je čudno to danas. Hvala.

Imamo dosta replika, dobićete reč. Samo ne znam vi po kom osnovu, Poslovnik, replika?

Poštovani poslanici, prethodni govornik je pomenuo SPS u kontekstu, ako sam dobro razumeo njegovo izlaganje, a pozivam se na član 98. i 99, da su srpski socijalisti u raspravi koja je vođena ovih dana imputirali određene vrste nacionalizma. Iz stenograma se može videti da ni jednom, ni jednog momenta, ni jedan poslanik SPS-a nije u diskusijama koje su vođene oko imenovanja sudija i tužilaca upotrebio ni jedan termin koji je izlazio iz granica dobrog ukusa i rasprave o temi. Molim da se ovo konstatuje i da se oko ovoga predsednik izjasni. Hvala lepo.