Prvo, dužna sam da odgovorim. Za mene Slobodan Janjić jeste narodni poslanik i mislim da sam mu dala kompliment time što sam mu rekla. Smatram da je neko, svaki put kada se  javi za reč, stručan za tu oblast, za tu temu dnevnog reda. Samo sam rekla -  javili ste se da kao stručnjak govorite o ovoj temi dnevnog reda.
Samo da podsetim - jedan minut diskusije košta 1.000 dinara. Znači, to je 1.000 dinara jednog poreskog obveznika. Zna se način, a to je takođe utvrđeno Poslovnikom, kako se stavlja na dnevni red tačka koja vas tišti.
Pošto je poslanik gospodin Tomislav Nikolić predložio da se stavi na glasanje da li sam ja povredila Poslovnik tako što sam izrekla opomene gospodinu Janjiću....
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Zato što si mu dobacivala.)
Da, što se tiče dobacivanja i da ne mogu da prekinem narodnog poslanika, član 98. stav 2: "Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom." Prema tome, koristila sam to svoje pravo.
Stavljam na glasanje primedbu narodnog poslanika Tomislava Nikolića da sam izvršila povredu Poslovnika iz člana 99.
Za 47, protiv 105, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 18, od ukupno 180 narodnih poslanika, čime je Narodna skupština donela odluku da nisam izvršila povredu Poslovnika.
Za reč se javio narodni poslanik gospodin Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da se danas na dnevnom redu sednice Narodne skupštine Republike Srbije nalazi predlog Administrativnog odbora o izmenama i dopunama Odluke o organizaciji rada Službe Narodne skupštine Republike Srbije, kao nešto što je od vitalnog značaja za građane Srbije. Niste imali šta drugo, pa da biste popunili prazninu u dnevnom redu vanrednog zasedanja, ubacili ste ovu tačku. Kaže naš narod: "Rodilo se, valja ga ljuljati", pa bar mi, poslanici SRS-a, koji ozbiljno pristupamo svakoj tački dnevnog reda, treba da kažemo šta mislimo o ovakvom predlogu.
Ako je u ime predlagača predlog obrazložio Goran Vesić, niko drugi do predstavnik izvršne vlasti, onda nam je veoma jasno da izvršna vlast želi apsolutnu kontrolu rada parlamenta, apsolutnu kontrolu nad svime što čini Narodnu skupštinu.
Za trenutak bi neko neupućen mogao da pomisli da ste vi demokrate koje žele da unaprede rad poslaničkih grupa, naročito opozicionih, da im omoguće sredstva da bi mogli da zaposle lica koja bi pružila određenu pomoć u radu. Šta će biti sa tim ljudima kada poslanička grupa eventualno prestane da postoji, da li će ih čekati radno mesto i da li im zakon to garantuje?
Kažete da će sekretar Narodne skupštine, koji je vaša slika i prilika, biti nalogodavac službama Skupštine. Mogu da zamislim kako će to biti; sekretar koji, kada mu se narodni poslanik obrati, kaže - neću da razgovaram, kao da je on iznad funkcije narodnog poslanika, kao da on nije lice koje treba da se stavi u službu svim poslanicima Narodne skupštine. On se ne ponaša kao sekretar Narodne skupštine, nego kao sekretar DOS-a.
To je vaše shvatanje demokratije, kao i sve ono što spremate novim poslovnikom koji će znatno umanjiti prava narodnih poslanika - samo restrikcije, zabrane, neimanje sluha za različito mišljenje, za opoziciono mišljenje. Vas Ustav ne interesuje, zakone kršite, vršite tiraniju većine, možete da izglasate šta god hoćete.
Kada god neko od poslanika opozicije iznese nešto istinito, argumentovano, da vas zaboli, vi koristite glasačku mašinu, koja i ne razmišlja, već postupa dresirana po nalogu izvršne vlasti. Ništa nema od vaše demokratije. Vi, gospodo, polako zavodite diktaturu. Ne želite opoziciju, a posebno vam smeta Srpska radikalna stranka.
Stepen demokratičnosti jednog društva ogleda se pre svega u odnosu prema političkim protivnicima. Vaš odnos prema nama, predstavnicima naroda, pokazuje da nam predstoje najcrnji dani parlamentarizma u istoriji ovog naroda.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni poslanik Stevan Kesejić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram odmah da kažem da nisam ekspert za unutrašnju organizaciju, ali kao i svaki pravnik, sa nešto višim prosekom od onih koje ste birali za sudije i predsednike sudova, čini mi se da bih mogao da diskutujem o ovoj temi, a da oni koji sede iza mene ne pokušavaju da ismevaju ono što će neko izgovoriti.
Dakle, smatram pre svega da ovim aktom i u najspornijem članu 2a donosimo jednu odredbu koja nije dobra za Narodnu skupštinu i koja nije dobra za narodne poslanike. Nije dobra iz prostog razloga što bi u Narodnoj skupštini, bez obzira na to ko je na vlasti, trebalo da postoje stručni ljudi, ljudi koji će biti dodeljivani poslaničkim grupama i ljudi koji će svoj posao na najbolji način obavljati. Dakle, ako je potrebna pomoć u pripremi amandmana, u bilo kojem drugom administrativno-tehničkom poslu, dovoljni su ti ljudi koji su najčešće završili pravni fakultet, koji znaju da obavljaju taj posao, da ga obavljaju za svakoga podjednako, na profesionalan i stručan način. Čini mi se da ste tako govorili i u izbornoj kampanji, a ovim članom se predviđa upravo nešto drugo. Ovim članom želi vlast, želi režim da kaže - ne, ne sviđaju nam se ovi koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, oni su zaposleni ranije, mi želimo da dovedemo svoje, neke druge, oni će biti na plati, a onda ćemo čak, srazmerno brojčanoj zastupljenosti poslaničkih grupa, mi određivati kako i na koji način će oni biti zastupljeni, odnosno koliko će svaka poslanička grupa imati pravo da dovede svojih ljudi, odnosno svojih članova.
To je nešto što ponovo predstavlja izuzetak i što nije bio primer u Narodnoj skupštini Republike Srbije u prethodnih nekoliko godina, onih diktatorskih, kako vi to volite da kažete. Evo, sada je stigla demokratija, ali to se sve manje primećuje, posebno po unutrašnjim aktima, unutrašnjim pravnim podzakonskim aktima koje donosimo, a koje donosimo, čini mi se, na uštrb interesa građana Srbije, ali pre svega narodnih poslanika.
Ono što ste predvideli kao poslovnička rešenja, ljudi da znate, znam da će vaši mediji preneti sve i svašta, ono što je potpisalo 40 i nekoliko poslanika DSS-a, to je jedna prava katastrofa. To nikada u Srbiji nikome nije palo na pamet da takav poslovnik donese. To je jedan užas sa kojim će se građani Srbije suočiti, već u naredni utorak, ali ljudi tako nešto nikada nikome nije palo na pamet da donosi kada je reč o ovoj vrsti unutrašnjih pravnih akata. Takva ograničenja za poslanike, pa kao da se ne biraju poslanici, dovoljno je da izaberemo šefove poslaničkih grupa, a da mi ostali poslanici i ne dolazimo u Skupštinu. Zašto nas je narod birao, ne treba da budemo ovde.
Isto tako možete, imajući u vidu disciplinu u poslaničkim grupama, da donesete žetone ili one štapiće, sa kojima se i moj sin igra kada broji i računa, eto, tako da kažete - toliko ih ima na ovoj strani, a toliko na onoj strani. Potpuno neverovatne i sumanute stvari se čine. Vidim da to razumeju neki poslanici vlasti, ali ne mogu da razumem zašto to rade, zašto to na takav način čine i zašto se izvršna vlast ovde meša u donošenje odluka preko predstavnika Administrativnog odbora itd. O čemu je tu reč? Mislim da mi moramo i ovakvim unutrašnjim aktima da pokazujemo toleranciju, pre svega govorim većini, da pokazuje toleranciju prema poslaničkoj manjini, prema skupštinskoj opoziciji, prema opoziciji u narodu, da oni moraju da imaju ista prava, a ne manja i ne da se sve koristi, pa čak i srazmerno broju narodnih poslanika da se određuju stručni saradnici itd.
Da vidimo samo kako će se regulisati radni odnosi, gde će da miruje staž, ko će da preuzima radnike, kako ćete da ih vraćate na druga mesta itd. Pravimo jednu izuzetno komplikovanu proceduru. Razumeju to ljudi koji su ovde u Skupštini, a ima ih i u redovima vlasti i u redovima opozicije više od pet-šest godina, koji to dobro znaju, da je to veliki problem, a ne razumem zašto to radimo.
Rekao bih još jednu stvar o članu 15. stav 1. koji se menja. Osvrnuo bih se na poslove u vezi sa obaveštavanjem domaće i inostrane javnosti o radu Narodne skupštine. Ako će se to obavljati na način na koji je to do sada činjeno, tako što će jedino merili biti koliko košta parlament, a da podsetim poslanika koji to ne zna i koji je malopre izgovorio ovde da 1.000 dinara košta minut, sat vremena u Narodnoj skupštini, nemojte da zaboravite da je sa potpuno istim argumentima, ali ti ljudi treba da čitaju knjige, kada je reč o Skupštini, izlazio Hitler i njegova Nacional-socijalistička partija. Neću time da poredim, već samo kažem da bi neki trebalo da pročitaju knjige ...
(Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.)
Završavam. Dakle, to bi morali da porede i da znaju da takve stvari ne govore. Narodna skupština je vrhovno zakonodavno telo, narod nas je ovde izabrao i mi moramo da raspravljamo o svemu i mnogo je bolje da to ovde činimo nego bilo gde drugde i mnogo su manji troškovi nego svih ostalih državnih organa.
Rekao bih još nešto, da upravo zbog ovoga, zbog ovakvih akata, zbog te hajke koja se vodi pre svega protiv Srpske radikalne stranke, ali i svih koji opoziciono misle, nije ni čudo što je narod počeo drugačije da razmišlja. Jučerašnji izborni rezultati, pre svega iz Bograda, ali i iz nekih drugih gradova Srbije, Užica, gde su radikali skočili za preko 100%, a DOS pao za trećinu, pokazuju kakvo je narodno raspoloženje i kako će se kretati. Iskoristio bih priliku da se u ovom trenutku u ime Srpske radikalne stranke zahvalim svim ljudima na poverenju.

Molim narodnog poslanika Vučića da iskoristi priliku i da poštuje i Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova četvrta tačka dnevnog reda ovog Osmog vanrednog zasedanja je u stvari zakrpa jednom vremenu, koje je trebalo da bude za DOS-ovsku većinu, koje je trebalo da odmeri snage u Narodnoj skupštini i da se eventualno prikaže građanima kako je, eto, u DOS-u sve noramalno i sve u redu.
Zbog toga je ovo farsa stavljanjem na vanrednu sednicu ovako naizgled beznačajnih predloga, ali u stvari u ovim beznačajnim predlozima krije se jedna zamka koju građani Srbije tek treba da osete, a naravno preko svojih narodnih poslanika koji sede u Narodnoj skupštini, pre svega opozicionih poslanika.
Predlog o organizaciji Narodne skupštine predviđa uglavnom da će se onaj deo dosadašnjeg rada Uprave koji je obavljan u Skupštini, dati u nadležnost Narodne skupštine. Međutim, da li je to tako? Smatram da je to samo napisano na ovom papiru, a u stvari da se ovde igra jedna druga igra. Izvršna vlast potpuno preuzima nadležnost poslanika, odnosno nadležnost Narodne skupštine. Na ovaj način parlamentarizam polako, ali sigurno, nažalost, napušta ovaj parlament. Stavljanje u ruke sudbine zaposlenih u Narodnoj skupštini sekretaru Narodne skupštine, koji je danas ovde aktuelan, to je pravo samoubistvo za sve zaposlene u Narodnoj skupštini, jer se do sada pokazalo da je to potpuno jedan nesposoban čovek. Predsednik Skupštine Maršićanin dosta često morao je sam da trči u kabinet, da donosi materijal koji je ovde bio neophodan, a bio je spreman za sazivanje, odnosno za dnevni red, sećate se, to je bilo u nekoliko navrata.
Naravno, ne možete se vi svega sećati, imate neki put kratak spoj, tamo gde je potrebno da se misli, ali, seća se onaj ko je odgovoran za to. Najodgovorniji za sve ovo stanje jeste predsednik Narodne skupštine i većina narodnih poslanika u ovom parlamentu, dakle, dosmanlije koji uživaju u tome da nesposobni ljudi upravljaju i rade u Narodnoj skupštini.
Dakle, ovaj predlog govori o tome, a posebno sporni član 2a koji je ovde stalno spominjan, koji ukazuje upravo na to da je cilj u stvari da se poslanicima, opozicionim poslanicima, odnosno poslaničkim grupama opozicionih partija, želi podmetnuti, odnosno namestiti tobože stručnjak koji će biti tumač, saradnik, savetnik, od strane režima.
Jer, kako se može i pretpostaviti da će neko doći na privremeni rad u Narodnu skupštinu, kada znamo da ovaj saziv neće trajati duže od godinu dana? I dokle god DOS ne bude sišao sa vlasti, niko pametan neće prihvatiti da dođe na privremeni rad u Narodnu skupštinu, kada zna da će mu radno mesto biti ugroženo i zbog toga što će veoma brzo biti donesen novi zakon o organizaciji Narodne skupštine, a i zbog toga što će mu svakodnevno zvocati i nadletati iznad glave sekretar kakvog mi danas imamo.
Zbog toga je potpuno neozbiljno da se privremeno zaposli u poslaničkom klubu neko stručan i neko sposoban, ko će moći poslanicima da pruži pravu uslugu, koja bi bila zaista stručna.

Molim vas, obratite pažnju na vreme, poslaniče Kesejiću.

 Hvala, i zaista ste ljubazni, jer evo, vidite, nisam izbačen, i jako me začudilo.
Izvršna vlast ovde preuzima nadležnost, ali isto tako, daju se i veća ovlašćenja i ministrima, koji će preko svojih savetnika rukovoditi radom Narodne skupštine. Takav jedan protivzakoniti akt sigurno da će doprineti da Narodna skupština radi još gore nego što je do danas radila i da će opozicioni poslanici, donošenjem novog poslovnika o radu Skupštine, biti u situaciji da ovde ne budu samo opominjani i isterivani, nego da, eventualno, budu i streljani.
(Poslanik iz sale traži pravo na repliku.)

 A koji je osnov za repliku? Po geografskim pojmovima ne dajemo pravo na repliku, znate koliko puta sam se ja uzdržala kada je Vojvodina pomenuta, nemate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković.

Poštovani narodni poslanici, konačno smo dobili jedan kapitalni dokument, posle poplave reformskih zakona koje smo usvojili ovde u Skupštini i posle nezapamćenog prosperiteta u zemlji Srbiji, ostalo nam je još da uredimo kako će da funkcionišu portirnice, otprema pošte, restoran. Znači, sve smo uredili,  još samo ovo da uredimo, i tek sada vidim šta je bio pravi razlog da se sazove ova vanredna Skupština,  jer to je , složićete se sa mnom, izuzetno bitno i važno u ovom trenutku u Srbiji.
Šta smo hteli ovim dokumentom, šta su predlagači hteli ovim dokumentom? Oni su hteli, bože moj, da pokažu nespojivost izvršne i zakonodavne vlasti. Međutim, trebalo bi ovde da popričamo o jednoj malo opasnijoj pojavi. Mi u ovom parlamentu, u ovim skupštinskim klupama, trenutno imamo mnogo ljudi koji obavljaju razne funkcije u izvršnoj vlasti. Tako imamo pomoćnika ministara, zamenika ministara, raznih savetnika, članova, ko zna koliko je agencija ova vlada već formirala. Vidim u najavi da ćemo tek početi sa formiranjem tih agencija, i sada, zamislite situaciju, član vlade, savetnik u vladi, treba da kritikuje zakonski predlog vlade u ovom parlamentu.
Ako mi da neko primer u svetu, primer jednog parlamenta gde je to zakonski dozvoljeno - nije ni kod nas, doduše, zakonski to dozvoljeno, ali vas ni do sada Ustav i zakon nije obavezivao na tako nešto. Evo, na primer, gospodin Vesić, svi znamo da je pomoćnik saveznog ministra policije, ili savetnik, nije bitno, savetnik saveznog ministra policije, i pored toga što ne bi smeo da bude ni narodni poslanik, on je štaviše i predsednik Administrativnog odbora. Hajde dignite ruke, koliko vas je u izvršnoj vlasti? Mnogo, skoro svi ste se rasporedili, moguće da vam je neka strina, baba, tetka, ali to je isto, pazite, treba sada napadati strinin ili svastikin predlog.
Pripremili ste vi nama, doduše, pored ovog kapitalnog dokumenta, za drugo redovno zasedanje, jesenje, kao jedinu tačku dnevnog reda i drugi kapitalni dokument - izmene i dopune poslovnika. Pre pet- šest ili sedam meseci, menjali ste već jednom poslovnik, i to je bio jedan od najrestriktivnijih poslovnika u svim parlamentima.