Dame i gospodo narodni poslanici, moram odmah da kažem da nisam ekspert za unutrašnju organizaciju, ali kao i svaki pravnik, sa nešto višim prosekom od onih koje ste birali za sudije i predsednike sudova, čini mi se da bih mogao da diskutujem o ovoj temi, a da oni koji sede iza mene ne pokušavaju da ismevaju ono što će neko izgovoriti.
Dakle, smatram pre svega da ovim aktom i u najspornijem članu 2a donosimo jednu odredbu koja nije dobra za Narodnu skupštinu i koja nije dobra za narodne poslanike. Nije dobra iz prostog razloga što bi u Narodnoj skupštini, bez obzira na to ko je na vlasti, trebalo da postoje stručni ljudi, ljudi koji će biti dodeljivani poslaničkim grupama i ljudi koji će svoj posao na najbolji način obavljati. Dakle, ako je potrebna pomoć u pripremi amandmana, u bilo kojem drugom administrativno-tehničkom poslu, dovoljni su ti ljudi koji su najčešće završili pravni fakultet, koji znaju da obavljaju taj posao, da ga obavljaju za svakoga podjednako, na profesionalan i stručan način. Čini mi se da ste tako govorili i u izbornoj kampanji, a ovim članom se predviđa upravo nešto drugo. Ovim članom želi vlast, želi režim da kaže - ne, ne sviđaju nam se ovi koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, oni su zaposleni ranije, mi želimo da dovedemo svoje, neke druge, oni će biti na plati, a onda ćemo čak, srazmerno brojčanoj zastupljenosti poslaničkih grupa, mi određivati kako i na koji način će oni biti zastupljeni, odnosno koliko će svaka poslanička grupa imati pravo da dovede svojih ljudi, odnosno svojih članova.
To je nešto što ponovo predstavlja izuzetak i što nije bio primer u Narodnoj skupštini Republike Srbije u prethodnih nekoliko godina, onih diktatorskih, kako vi to volite da kažete. Evo, sada je stigla demokratija, ali to se sve manje primećuje, posebno po unutrašnjim aktima, unutrašnjim pravnim podzakonskim aktima koje donosimo, a koje donosimo, čini mi se, na uštrb interesa građana Srbije, ali pre svega narodnih poslanika.
Ono što ste predvideli kao poslovnička rešenja, ljudi da znate, znam da će vaši mediji preneti sve i svašta, ono što je potpisalo 40 i nekoliko poslanika DSS-a, to je jedna prava katastrofa. To nikada u Srbiji nikome nije palo na pamet da takav poslovnik donese. To je jedan užas sa kojim će se građani Srbije suočiti, već u naredni utorak, ali ljudi tako nešto nikada nikome nije palo na pamet da donosi kada je reč o ovoj vrsti unutrašnjih pravnih akata. Takva ograničenja za poslanike, pa kao da se ne biraju poslanici, dovoljno je da izaberemo šefove poslaničkih grupa, a da mi ostali poslanici i ne dolazimo u Skupštinu. Zašto nas je narod birao, ne treba da budemo ovde.
Isto tako možete, imajući u vidu disciplinu u poslaničkim grupama, da donesete žetone ili one štapiće, sa kojima se i moj sin igra kada broji i računa, eto, tako da kažete - toliko ih ima na ovoj strani, a toliko na onoj strani. Potpuno neverovatne i sumanute stvari se čine. Vidim da to razumeju neki poslanici vlasti, ali ne mogu da razumem zašto to rade, zašto to na takav način čine i zašto se izvršna vlast ovde meša u donošenje odluka preko predstavnika Administrativnog odbora itd. O čemu je tu reč? Mislim da mi moramo i ovakvim unutrašnjim aktima da pokazujemo toleranciju, pre svega govorim većini, da pokazuje toleranciju prema poslaničkoj manjini, prema skupštinskoj opoziciji, prema opoziciji u narodu, da oni moraju da imaju ista prava, a ne manja i ne da se sve koristi, pa čak i srazmerno broju narodnih poslanika da se određuju stručni saradnici itd.
Da vidimo samo kako će se regulisati radni odnosi, gde će da miruje staž, ko će da preuzima radnike, kako ćete da ih vraćate na druga mesta itd. Pravimo jednu izuzetno komplikovanu proceduru. Razumeju to ljudi koji su ovde u Skupštini, a ima ih i u redovima vlasti i u redovima opozicije više od pet-šest godina, koji to dobro znaju, da je to veliki problem, a ne razumem zašto to radimo.
Rekao bih još jednu stvar o članu 15. stav 1. koji se menja. Osvrnuo bih se na poslove u vezi sa obaveštavanjem domaće i inostrane javnosti o radu Narodne skupštine. Ako će se to obavljati na način na koji je to do sada činjeno, tako što će jedino merili biti koliko košta parlament, a da podsetim poslanika koji to ne zna i koji je malopre izgovorio ovde da 1.000 dinara košta minut, sat vremena u Narodnoj skupštini, nemojte da zaboravite da je sa potpuno istim argumentima, ali ti ljudi treba da čitaju knjige, kada je reč o Skupštini, izlazio Hitler i njegova Nacional-socijalistička partija. Neću time da poredim, već samo kažem da bi neki trebalo da pročitaju knjige ...
(Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.)
Završavam. Dakle, to bi morali da porede i da znaju da takve stvari ne govore. Narodna skupština je vrhovno zakonodavno telo, narod nas je ovde izabrao i mi moramo da raspravljamo o svemu i mnogo je bolje da to ovde činimo nego bilo gde drugde i mnogo su manji troškovi nego svih ostalih državnih organa.
Rekao bih još nešto, da upravo zbog ovoga, zbog ovakvih akata, zbog te hajke koja se vodi pre svega protiv Srpske radikalne stranke, ali i svih koji opoziciono misle, nije ni čudo što je narod počeo drugačije da razmišlja. Jučerašnji izborni rezultati, pre svega iz Bograda, ali i iz nekih drugih gradova Srbije, Užica, gde su radikali skočili za preko 100%, a DOS pao za trećinu, pokazuju kakvo je narodno raspoloženje i kako će se kretati. Iskoristio bih priliku da se u ovom trenutku u ime Srpske radikalne stranke zahvalim svim ljudima na poverenju.