Član 49. je u okviru poglavlja "Zakletve sudije stupanje na dužnost", i pre nego što počnem da obrazlažem amandman na ovaj član, moram da primetim da se neprihvatanjem amandman... (možete da uključite, molim vas, da li smo uključeni, ovde je ogromna galama očigledno, iako ima malo poslanika u sali, nezainteresovanost je velika).
Propustili ste zaista priliku da usvojite tekst zakletve koji bi bio primeren i prihvatljiv za sve. Prosto sada ne mogu da predstavim tu sliku u Narodnoj skupštini kada predsednik Skupštine čita tekst zakletve, tu ispred njega su sudije i on kaže - zaklinjem se, a oni ponavljaju - zaklinjem se, svemogućim Bogom, a trojica od deset gutaju knedle, a ona sedmorica kažu - svemogućim Bogom, a onda on kaže - svojom čašću, za onu trojicu koji bi se zakleli u svoju čast, i tako do kraja zakletve.
Ovo je zaista nešto neverovatno. Vi se igrate zaista i ovim domom i tekstom te zakletve i svodite na nešto što je improvizacija, a ne nešto što zaista predstavlja jedan čin koji treba u Narodnoj skupštini za sudiju da znači jedan značajan trenutak u njegovom životu, kako bi on dalje nastavio da tu svoju funkciju obavlja onako kako mu i priliči.
Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i to je svakako u redu. Međutim, u stavu 3. ovog člana predlaže se da sudija višeg suda koji je izabran za predsednika nižeg suda, može da zadrži dužnost sudije višeg suda. Ovo svakako treba brisati jer nije spojivo da predsednik nižeg suda zadrži dužnost sudije višeg suda, i ako govorimo o nekoj nespojivosti funkcije, ovo bi apsolutno bila nespojivost funkcija. Praktično to znači da ako je za predsednika nižeg suda došao sudija, recimo iz okružnog suda ili Vrhovnog suda, da može da zadrži tu dužnost sudije u sudu iz koga je došao. I mogao bi naravno da sudi u tom sudu iz koga je došao za predsednika nižeg suda. Ovo je i protivzakonito i protivustavno i radi se o nespojivosti funkcija u svakom slučaju.
Zato predlažem da se odbije ovakav predlog i ovako formulisan član 49. ovog zakona.
Postavlja se još jedno pitanje: gde će taj čovek da ostvaruje svoja prava iz radnog odnosa? Da li u onom sudu gde je predsednik suda ili u onom sudu iz koga je došao i u kome još uvek sudi? I da li on treba da se klonira, pa da u isto vreme bude i u jednom i u drugom sudu, ili će ovo biti privilegija za neke sudije ili idete na to da se smanji broj sudija. Ili će predsednici, tj. sudije okružnih sudova ili apelacionog suda i sudije Vrhovnog suda biti i predsednik svih ostalih nižih sudova.
Nešto se ovde iza brega valja, a šta, videćmo u praksi kada ovaj zakon budete počeli da primenjujete. Hvala.