Dame i gospodo narodni poslanici, da li se iko od vas zapitao zašto ovoliki broj sudija traži na lični zahtev da mu prestane sudijska funkcija. Vi vrlo dobro znate koliko je među pravnicima popularna sudijska funkcija i koliko se svi mi pravnici trudimo da ostvarimo neki svoj san da se nađemo u pravosuđu, a koliko malo nas je moglo da se nađe u pravosuđu, jer nikada pravosuđe nije bilo depolitizovano, a nije ni danas, naprotiv.
Ove sudije, ima ih ukupno 16 i nije prvi put da imamo ovako podugačak spisak, očigledno nisu htele da postanu članovi Društva sudija ili nisu hteli da potpišu pristupnicu Demohrišćanske stranke. Vladan Batić juri po sudovima, sa po nekoliko sudija obilazi sudove i vodi ekipe RTS-a i drugih televizija, koje usput snimaju pošto on kao profesionalno radi, a u stvari vrši promociju svoje stranke.
Ubeđena sam, ne znajući ove ljude lično, da su ovo pošteni ljudi koji nisu hteli da ukaljaju svoj obraz, koji su rešili da se u ovom teškom vremenu povuku iz pravosuđa i sačekaju neko drugo vreme da se eventualno profesionalno u sudu dokažu.
Tu je i razrešenje okružnog javnog tužioca u Novom Sadu (Miodrag Mali) na zahtev v.d. Republičkog javnog tužioca, iako v.d. po zakonu ne postoji. Pitam se zašto uopšte žurba za razrešenje ovih sudija i tužilaca ako smo već doneli set zakona o sudovima, sudijama i javnom tužilaštvu, koji su stupili na snagu, iako se primenjuju tek od 1. januara, to je za 10-15 dana, zašto sad po starom zakonu i po hitnom postupku? Možda njihove kolege u Visokom savetu pravosuđa ne bi stale iza ovih predloga. Lakše je to preko ovog istrebitelja Dragora Hibera, koji za taj svoj prljav posao dobija nadoknadu od 100 hiljada dinara.
Jeste, gospodine Dragor Hiber, tako pišu novine, a verujem da vam je ta nadoknada i veća mesečno za funkciju predsednika Upravnog odbora Telekoma.
(Predsednik: Ali, to nije tema.)
Razlog za razrešenje gospodina Miodraga Malog je, kako ovde kaže Odbor, nesavesnost u postupanju, a to je pokazivao u odbijanju poštovanja i pridržavanja obaveznih uputstava Republičkog javnog tužioca, koristeći svoje lične stavove koji su odudarali od prakse krivičnog gonjenja svih javnih tužilaca u Republici Srbiji. Gde je tu samostalnost funkcije? Valjda čovek i treba da ima lični stav, ili možda treba da dođe kod vas gospodine Hiber, ili kod ministra pravde Vladana Batića po lični stav?
Pavle Vukašinović je za mene takođe anonimna ličnost. Ime mi je poznato, on je sudija Vrhovnog suda, koliko je bio uspešan ili neuspešan, u obrazloženju ste nezadovoljni kako je vodio postupak u samo jednom jedinom slučaju. Da li je to razlog za razrešenje jednog sudije, a postoji viša istanca, postoji pravo žalbe? To je nešto što zaista ne može da se prihvati. U pitanju je krivični predmet protiv optuženog Vladimira Nikolića, bivšeg pripadnika službe DB-a, koji je po optužnici okružnog javnog tužioca u Beogradu odgovarao za krivično delo odavanja državne tajne i nedozvoljenog držanja oružja.
Imenovani sudija Pavle Vukašinović, za vreme dok je bio na dužnosti sudije Okružnog suda u Beogradu, još tada, prihvatio je da postupa u navedenom predmetu u svojstvu predsednika veća, iako je znao da mu se predmet dodeljuje u rad mimo redosleda prijema, što je suprotno odredbama sudskog poslovnika. Može li jedan sudija baš toliko da bira koji će predmet da uzme ako mu predsednik suda, možda i mimo sudskog poslovnika, dodeli neki predmet? Mislim da ne može, nije mogao nikada, a ne može ni sada.
Leposava Karamarković dodeljuje predmet onako kako ona misli da treba. Evo slučaj upravnog spora koji se vodi u predmetu: Vojislav Šešelj protiv Pravnog fakulteta. Leposava Karamarković je odlučila da, mimo zakona i sudske prakse, očuva pravnu nebulozu Gaša Kneževića, i izabrala je posebno sudsko veće u sastavu: Aleksandar Dončić, Milena Savatić i Olga Đuričić, koji su pristali da brane stavove i da zaštite Gaša Kneževića.
