Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, već nekoliko puta u toku ove godine Narodna skupština je raspravljala o stanju u pravosuđu i vršila izbor nosilaca pravosudnih funkcija. I danas na dnevnom redu, doduše, imamo samo razrešenje, bilo da je u pitanju lični zahtev ili je predlog nadležnih državnih organa.
U odnosu na sve te promene koje su izvršene, a kojih će sigurno biti, postavlja se osnovno pitanje: da li se nešto promenilo u pravosuđu Srbije u odnosu na te kadrovske promene; da li možemo reći da postoji nezavisno pravosuđe, stručno i sposobno da rešava tekuće probleme; da li se gradi pravna država, da li postoji; da li građani veruju u pravo i u pravdu; da li su sigurni i zaštićeni od samovolje pojedinaca ili grupa; da li je stanje u Srbiji dobro?
Da li se prilikom razrešenja nosilaca pravosudnih funkcija primenjuju oni osnovni kriterijumi; primera radi, za sudije: kvalitet presuda, a to znači ukinute i preinačene odluke; ili su u pitanju drugi kriterijumi?
Moram reći da je stav socijalista da je odgovor na sva ova pitanja koja sam postavio negativan. Znači da postoji, nažalost, zavisno pravosuđe; i kažem, nažalost po Srbiju i građane, ta pravna država je daleko od onoga što bi trebalo da bude - prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija primenjuju se partijski kriterijumi, a ne stručni. Ali, pošto je ovde reč o razrešenju, taj deo objašnjenja je dao moj kolega Zoran Nikolić, bar vezano za ova dva zahteva nadležnih državnih organa.
Tu ne bih ništa dodao. Želeo bih da pomenem jednu stvar, jedan jako bitan razlog: zašto je po našem mišljenju stvoren haos u pravosuđu - i dok se ta sistemska greška ne otkloni, teško da bilo koji sadašnji ili budući izbor i bilo koja kadrovska promena može doneti nešto bolje pravosuđu - to je zbog mešanja izvršne vlasti u rad pravosudnih organa, odnosno u sve ono što je vezano za rad pravosudnih organa. Pre svega, ovaj haos koji postoji u pravosudnom sistemu, u pravnom sistemu Srbije ... (glas iz sale: nema prenosa) Pa nije sve zbog prenosa, ako to neko radi zbog prenosa, onda je promašio adresu.
Haos u pravosuđu je nastao i postoji iz više razloga - prvo, pre svega zbog nepoštovanja Ustava i zakona, i to najpre od strane onih koji su najpozvaniji da poštuju Ustav i zakone. Nažalost, najeklatantniji primer takvog jednog slučaja je kada je predsednik SPS-a, Slobodan Milošević, kidnapovan, a da niko od sudija, koji su bili neposredno ili posredno odgovorni za to, nije rekao nijednu reč, nije izložio svoj stav, a kamoli reagovao. Pre svega, to je morao istražni sudija, a onda i druge sudije u lancu odgovornosti, koji je pratio taj slučaj.
Drugo, haos je nastao i zbog, paradoksalno, verovali ili ne, poštovanja i primene zakona. Svedoci smo, svi u Srbiji, da je jedan broj sudija za prekršaje razrešen od strane Vlade Republike Srbije, na predlog Ministarstva za pravdu i lokalnu samoupravu, zamislite, molim vas, tog paradoksa, zato što su poštovale zakon. Na taj način je u naš pravni sistem, u našu državu, u našu pravnu istoriju, ako mogu reći, uveden jedan slučaj bez presedana, da svaka buduća vlast može ukinuti neku presudu, odnosno kazniti one koji su sprovodili zakon, pozivajući se na primere pre toga.
Haos u pravosuđu je nastao i traje i zbog permanentnog pritiska koji se vrši od strane izvršne vlasti na rad pravosudnih organa. Pre svega, nažalost, ljudi se optužuju, osuđuju, u javnosti se pojavljuje sadržaj krivičnih prijava, tako da se ljudi iz pravosuđa unapred nalaze pred svršenim činom.
I sada, molim vas, zamislite jednu situaciju, ukoliko je pre toga bio izbor ljudi od strane DOS-a, šta ti ljudi mogu učiniti i šta čine ako se u javnosti pre toga, od strane čelnih ljudi DOS-a, izriču presude. Sudske odluke se od predstavnika izvršne vlasti komentarišu i osporavaju. I na kraju, čak i sudije, koje sude pojedine predmete, takođe se u javnosti od strane predstavnika izvršne vlasti osporavaju, i stručno i moralno.
Polazeći od svega toga, činjenica je da pravna država u Srbiji samo deklarativno postoji i da se ništa suštinski neće promeniti dok se ne promeni ovakav odnos izvršne vlasti prema pravosuđu. Dok se to ne otkloni, nijedno imenovanje i razrešenje neće biti celishodno i neće voditi jačanju pravne države, što bi trebalo da bude cilj ovog postupka.
Čak imamo i situaciju da u odnosu na haos koji postoji u pravosuđu, pojedine sudije, ljudi koji očigledno gledaju u pravni sistem i u pravo i pravdu, čak podnose zahtev za prevremeni odlazak iz pravosuđa, bilo sa namerom da se bave advokaturom, ili nekim drugim poslom, ne želeći da svoju struku, da svoje znanje podrede interesima dnevne politike. Hvala.
