Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, podsećam vas da su tačke dnevnog reda o kojima raspravljamo, zapravo, izmene i dopune Zakona o porezu na promet, odnosno Zakona o akcizama. Možemo da razgovaramo i o drugim temama, ali ne sa ovog mesta.
Što se tiče budžeta, bićemo raspoloženi da čujemo sutra od opozicije raspravu o toj tački dnevnog reda i onda ćemo moći da uporedimo argumente koje smo iznosili u martu mesecu, tokom rasprave o Zakonu o budžetu za 2001. godinu. Moći ćemo da ga uporedimo sa Zakonom o budžetu za 2000. godinu. Vremenski intervali u kojima smo sazivali i organizovali sednice, vreme koje je bilo potrebno da se usvoji, recimo, budžet za 2000. godinu i da se raspravlja o 800 amandmana, sve ćemo moći da uporedimo.
Mislim da je važno koristiti se činjenicama, što do sada iz političkih motiva moje kolege nisu činile. Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, zapravo govorimo o prvom javnom ustupku vlasti delu našeg društva koji je najviše stradao u prethodnih 10 -11 godina. Nije tačno da je republička vlada koju je formirala poslanička grupa DOS, Vlada koja je opteretila naše društvo porezima na promet, recimo, po pitanju svežih namirnica: mesa i jaja.
U vašem režimu te namirnice su bile opterećene sa porezom od 15%. U našem slučaju taj porez je bio 20% i mi smo jasno rekli da smatramo da ćemo posle devet meseci, kroz izradu zakona o budžetu za 2002. godinu, mi biti u prilici da u potpunosti oslobodimo od plaćanja poreza na promet te proizvode i na takav način za 20% umanjimo u prvom efektu cenu tog proizvoda, a verujem da će ona biti niža jer se kod nas još uvek cene formiraju kroz kalkulaciju i ne veruje se u stabilnost ekonomskog sistema.
Što se tiče Zakona o akcizama, takođe moram da vam kažem da se mi tu približavamo nekom evropskom standardu, baš kao i po pitanju one pozitivne liste lekova. Ne postoji ni jedno društvo u tranziciji koje na listi lekova koje država plaća ima 400 činilaca. Naša pozitivna lista lekova sadržala je 400 različitih medicinskih medikamenata, koji su sami po sebi bili teško dostupni građanima, ali istovremeno su otežavali budžetsko, noralno funkcionisanje. Moramo se prilagoditi savremenom životu, prestati da potenciramo socijalnu ulogu države i prenesemo odgovornost na građane i društvo, kojima ćemo omogućiti da žive od svoga rada.
Što se tiče ove primedbe vezano za izmene Zakona o akcizama, jasno je da se tu dodatno opterećenje stavlja na one segmente koji sami po sebi tako nešto mogu da izdrže. Tu, pre svega, mislimo na pušače i to na jedan, ipak, korektan način. Dakle, neki evropski standard je 57% od cene, to je zapravo davanje koje ide u fiskalni sektor. To kod nas još nije dostignuto. Mislim da smo najbliži po pitanju uvoznih cigareta iz klase "A". Naravno da istovremeno država uvažava potrebe našeg društva i, u meri u kojoj je to moguće, pruža olakšice za manje kvalitetne cigarete iz grupe "B" i "C".
Što se tiče uporednih efekata ekonomske politike koja je vođena u prethodnoj godini, sa rezultatima ekonomske politike koja je vođena u prethodnoj deceniji, mislim da nije pametno ulaziti u takvu vrstu analize jer su okolnosti u kojima mi funkcionišemo bitno drugačije.
Ako se poseže za takvom vrstom argumentacije, onda se to mora učiniti na korektan način. Neke mere u tom sistemu vrednosti su nepromenjene. Bilo da je reč o decembru 2001. godine ili decembru 1999. godine, potrošačka korpa je bila sastavljena na identičan način i tada i danas, s tim što je i tada bilo potrebno 2,5 neto zarade za potrošačku korpu, a danas 1,75.
Time ne želim da omalovažim bilo koga ko je tada kreirao ekonomsku politiku. Prosto, hoću da vam kažem da to nije dobro oružje u kritici naših ekonomskih mera. Mislim da je jasno da o budžetu moramo razgovarati otvoreno, da moramo videti koje su to primedbe. Ali, istovremeno ne možete od nas očekivati da mi prekršimo zakon i da, zbog galantnosti poslanika koji ne žele da učestvuju u radu skupštinskih tela prenesemo raspravu u parlament na način koji bi nas naterao u poziciju da prekoračimo 31. 12. decembra koji je dan "D". Jasno je da zbog krupnih zakonodavnih aktivnosti u parlamentu nismo bili u mogućnosti ranije da raspravljamo o budžetu i da u tome nema nikakve loše namere. U to ćete se uveriti i sami, na konkretnim primerima.
Dakle, što se tiče poreza na promet, prvi put od kad je uveden porez na promet mi ukidamo porez na promet i to u konkretnim situacijama i na način koji je preciziran izmenama postojećeg zakona.
Kod nas je porez na promet bio 15%, 9% plus 3% za železnicu, 3% saveznog poreza itd. To je bilo 15%.
U ovom trenutku to je onako kako se nekad govorilo, pozitivna nula. Mislim da nisu tačne špekulacije koje degradiraju kurs ekonomske politike konstatacijom da su neki proizvodi u međuvremenu poskupeli. Tačno je da su poskupeli, ali neko je iz ekonomske cene proizvoda mogao po prvi put da ostvari neki profit i naplati ekonomsku cenu svoga rada. O tome se ne govori. To se zaboravlja. To je suština svakog tržišnog razmišljanja. Ne možemo doveka eksploatisati naše društvo na način na koji je to činjeno u prethodnih 10 godina, opet zbog okolnosti na koje ne treba puno trošiti reči, jer mislim da su svi s tim dobro upoznati.
Dakle, država vodi računa o privredi. Uvodi se velika olakšica ukidanjem poreza na promet. Jasno je da je reč o dobrim sredstvima i da se istovremeno ta sredstva ne mogu prepustiti zaboravu, već se državna kasa mora namiriti na drugačiji način. To će biti učinjeno kroz izmene Zakona o akcizama. Dakle, kroz dodatno finansijsko opterećenje pušača i onih koji koriste motorni benzin, odnosno specifičan dizel.
Tu ne mislimo na poljoprivrednike. Oni će sa te strane biti pošteđeni pažljivom agrarnom politikom i agrarnim budžetom koji je bitno drugačiji od onog iz 2001. godine. Veći je i korektniji. Mislim da je jasno da je ekonomski napredak nesporan i da, uprkos svim kritikama kojima smo bili izloženi u prethodnih godinu dana, upravo konstatacija da danas ukidamo porez na promet zapravo govori o dve činjenice.
Prvo, pogrešili ste onda kada ste našu ekonomsku politiku smatrali ekonomskom politikom koja će potpuno degradirati naš privredni sistem. To nije tako.
Drugo, ovim se pruža ona vrsta motivacione injekcije koja je bila potrebna našoj privredi da bi agrar sa 28% rasta u ovoj godini otišao korak dalje u 2002. godini.
Budite sigurni da će to biti tako, baš kao što će se industrija iz statusa u kome se trenutno nalazi pomeriti, a i na zdrav način.

Da li još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika?
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Da.)
Osnov replike?
(Tomislav Nikolić sa mesta: Napad na poslaničku grupu i pogrešno tumačenje.)
Ako je prepoznavanje u bivšem režimu, jedino tada, u kom delu teksta?
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ne. Da vam kažem iz klupe osnov za repliku.)
Morate da mi kažete osnov za repliku da biste dobili pravo na repliku.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Da li ste vi slušali šta je on pričao?)
Pominjao je bivši režim, zato što je pravo predsedavajućeg da repliku dajem. Ako imate citat po kome ste se osetili uvređenim? Znači, uvreda za poslaničku grupu SRS. Izvolite.

Potpuno ste u pravu, gospođo Čomić, što ste mi dali reč. Naime, ja se ne bavim time šta prethodnici govore o tome kako se u Srbiji živi. To građani Srbije znaju. Ovde je prethodnik rekao, opravdavajući donošenje zakona po hitnom postupku i samo jedan dan za poslanike koji je ostavljen da se o tome raspravlja, odgovarajući na moju primedbu da je to i suviše malo vremena, da bi jedna poslanička grupa trebalo da radi u odborima, da bi se tu završila sva priča, a ne da se Skupština bavi problemima koje tobož može da reši na odboru i onda bi Skupština mnogo brže radila.
Naravno, to je sve bilo upućeno poslaničkoj grupi SRS, ali je zaista pogrešno navedeno posle toga da zbog toga što mi nismo u odborima, a Skupština je radila na veoma važnom zakonu dva meseca i zbog toga budžet nije mogao da dođe na vreme, da može da teče normalna rasprava, pa je morao da dođe na kraju zasedanja. Dame i gospodo narodni poslanici, svi ste svedoci šta je Skupština radila u poslednja dva meseca: rešavala je sporove u vladajućoj većini i čekala kvorum.
To smo mi radili poslednja dva meseca, smenjivali i postavljali funkcionere u okviru DOS-a, a posebno predsednika Narodne skupštine i čekali kvorum, a nekada sa pauzama od tri do četiri dana. Nije tačno da SRS na bilo koji način snosi bilo koji deo krivice zato što budžet dolazi na dnevni red pet dana pred kraj redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.

Ako se više niko od predtavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, obaveštavam da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SRS i SPS-a, sa prijavom da će svi narodni posalnici diskutovati protiv usvajanja Predloga zakona.
Prvi je narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Veroljub Arsić nije prisutan, tražim da se utvrdi kvorum. Povreda Poslovnika.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. On nije prisutan, reč ima narodni poslanik Nebojša Jović.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Znam da vas mnogo interesuje rasprava o budžetu, ali izvršite ili ispunite bar osnovne uslove. Pozovite te poslanike koji moraju da ručaju u 12,00 sati, pozovite poslanike koji više vole da sede napolju nego da sede u sali, obezbedite bar na elektronskom sistemu broj od 126, fiktivni kvorum, da bi Skupština mogla dalje da nastavi da radi. Konstatujem da Skupština nema kvorum i da ne može da radi dok se ne obezbedi 126 poslanika u sali.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić traži utvrđivanje kvoruma.
Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum za rad i moli sve prisutne narodne poslanike da stave svoju identifikacionu karticu.
Konstatujem da nemamo kvorum, dajem pauzu do 15,00 časova.
Molim vas da u 15,00 budete u sali.
Samo da vas obavestim da će Odbor za pravosuđe i upravu biti održan u 14,00 časova.
(Posle pauze 15,45.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za nastavak sednice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo da nastavimo rad.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku podnele poslaničke grupe SPS-a i SRS-a.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, posle nešto malo više od pola godine dolazite polako na ono o čemu smo vam pričali kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o porezu na promet. Slažem se  da meso, voće i povrće i određene lekove treba osloboditi poreza na promet, ali ne na određen rok, već trajno. SRS je čak podnela amandmane da meso, voće i povrće koji budu bili oslobođeni poreza na promet isključivo budu domaće proizvodnje.
Što se tiče vaše namere, mislim da je tu u pitanju čisto marketing, jer trenutno nije sezona potrošnje takve vrste robe. Znači, sada je prodaja mesa svedena na otprilike samo desetak procenata od količina koje se troše preko leta. Samim tim, pretpostavljam da će otprilike već na proleće doći do novih promena zakona. Što se tiče voća i povrća, ne verujem ni da se od ukupno prodatih količina samo na desetak posto plaća porez, tako da smatram da je ovaj predlog zakona isključivo marketing Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

Poštovani narodni poslanici, donošenje novog zakona o porezu na promet krajem marta 2001. godine, koji je stupio na snagu 1. aprila, govorilo je da ulazimo u reformu poreskog sistema i da se stvorila potreba za pravičnijim pristupom poreskom obvezniku sa stanovišta njegove ekonomske snage. Poslanička grupa SPS-a je i tada tvrdila da je prethodni zakon bio mnogo bolji, da je ovaj predloženi zakon mnogo rigorozniji. U tom smislu smo, u smislu člana 11. predloženog zakona, tražili da se pojedini proizvodi oslobode plaćanja poreza na promet, kao što su: jestivo ulje i mast, udžbenici za osnovno, srednje, više i visoko obrazovanje, lekovi i medicinska sredstva, ortopedska pomagala, proizvodi za ishranu ljudi i životinja.
Međutim, u tom trenutku od Vlade Republike Srbije i kolega poslanika nismo naišli na razumevanje i takav zakon je usvojen i stupio je na snagu, kao što rekoh, 1. aprila 2001. godine.
Novim predlogom zakona, piše u razlozima za donošenje, predložena rešenja obezbedila su planiranje prihoda u budžetu Republike i siva ekonomija je znatno smanjena. Ako je siva ekonomija znatno smanjena, onda postavljam pitanje zašto poslanici DOS-a nisu usvojili anketni odbor kojim bi se utvrdio obim proizvodnje i prometa naftnih derivata? Time bi dokazali da je siva ekonomija smanjena, da ne kažem i skoro skroz iskorenjena.
No, bilo kako bilo, rekao bih nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet. Od predloženih rešenja, u smislu člana 3. stav 1, podržavam u celosti tačku 1. gde se porez na promet proizvoda ne plaća na sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže, odnosno smrznuto meso i ribu, i sveža jaja. Samo mi smeta obrazloženje. I tada se znalo da porez na promet ne plaćaju fizička lica, odnosno individualni poljoprivredni proizvođači koji robu iznose na tržište, na pijacu, pa se u tom trenutku mogao poreski tretman prodavca prehrambenih proizvoda, pravnih lica i preduzetnika, staviti u istu poziciju. Nije to suština problema. Suština je da se oslobode proizvodi koji služe za ishranu stanovništva, jer se shvatilo da se u ovako osiromašenoj privredi, gde vlada nezaposlenost i besparica, samo ukidanjem poreza na promet osnovnih životnih namirnica može povećati kupovna moć stanovništva.
Kod tačke 2. poslanička grupa SPS-a predlaže da se bez izuzetka oslobode poreza na promet svi lekovi, a ne samo oni koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, kao i krv i krvni produkti, materijal za dijalizu, ortotička i protetička sredstva, medicinska sredstva - proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam, kao i ortopedska pomagala svih vrsta.
Poslanička grupa SPS je putem amandmana predložila da se još neki proizvodi oslobode plaćanja poreza na promet, ali o tome ćemo govoriti kada dođemo do rasprave u pojedinostima.
Članom 2. predviđeno je da nova stopa poreza na promet umesto 17% bude 20%. To se obrazlaže integracijom stope posebnog poreza na promet za finansiranje Vojske Jugoslavije od 3% i sada važećeg republičkog poreza na promet od 17%. Savezni porez za finansiranje vojske je ograničenog trajanja i on je predviđen do 31.12.2001. godine. Ako se sad na nivou Republike uvodi i donosi stopa od 20%, pitam se kako će se iz kojih sredstava finansirati vojska, ako je predviđeno saveznim budžetom, da li se to prenose neke ingerencije na Republiku Srbiju?
Predlogom zakona o dopunama Zakona o akcizama predviđa se povećanje akcize na naftne derivate, i to se član 1. menja i predlaže se da se na motorni benzin akciza sa 10 dinara po litri poveća na 18 dinara, a za naftne derivate sa 7 dinara da se poveća na 10 dinara. Takođe, u članu 2. Predloga zakona se povećava akciza na duvanske prerađevine, i to na cigarete grupe "A" sa 12 dinara po paklici na 19 dinara, na cigarete grupe "B" sa pet na 8,5 dinara i na cigarete grupe "C" sa dva na četiri dinara.
Kao razlog za donošenje ovog predloga zakona kaže se da je cilj obezbeđenje sredstava za aktivno vođenje socijalne i razvojne politike Republike, pri čemu se istovremeno ide u susret zahtevima Evropske unije o visini fiskalnog opterećenja ovih proizvoda, ali u meri koja neće imati za posledicu porast obima sive ekonomije. Predložena rešenja su zaista neprihvatljiva, jer smatram da će povećanje akcize, u ovakvim uslovima privređivanja i uslovima života u kojima naše stanovništvo živi, imati nesagledive posledice na standard, jer će povećanje akcize prouzrokovati povećanje cene motornog benzina i dizel goriva, bez obzira što se u obrazloženju kaže da do toga neće doći, već će se to sprovesti u okviru postojećih cena.
Ovo povećanje akcize može se nadomestiti samo na teret razlike u ceni i u tom smislu ne bi došlo do povećanja cena motornog benzina. Međutim, propisana razlika u ceni i dalje je dovoljna za pokriće povećanja akcize, pa u tom smislu smatram da će doći do povećanja cena naftnih derivata, a to će usloviti povećanje svih ostalih cena, čime će troškovi života porasti, što će imati za posledicu još veći pad životnog standarda.
Pri donošenju Zakona o akcizama marta 2001. godine tvrdilo se da je predložena akciza manja od one koja je u tom trenutku važila, sa svim pratećim naknadama; i tada smo u diskusijama dokazali da je akciza od 60 dina koja je predložena, bila znatno veća nego u tom trenutku važeća akciza. Usvojili ste tada da akciza iznosi 10 dinara za motorni benzin, a ovim predlogom zakona o izmenama Zakona o akcizama, kojim predlažete 18 dinara, akciza se ne usklađuje sa rastom cena na malo, ako se zna da je rast cena na malo za period novembar 2000. i novembar 2001. iznosio 38,5%. To su najsvežiji podaci objavljeni 4. decembra 2001. godine, koji su izašli u "Službenom glasniku Republike Srbije" br. 67/2001.
Ako bi akcizu povećali na bazi porasta cena na malo, onda bi ona iznosila 13,85 dinara za motorni benzin, a za naftne derivate 9,60. Takođe, smatram da akciza na cigarete treba da se poveća za vrednost rasta cena na malo 38,5%, čime bi akciza na cigarete iznosila: za cigarete grupe "A" 16,60 umesto predloženih 19 dinara; za cigarete grupe "B" 6,90 umesto 8,5 dinara i za cigarete grupe "C" 2,77 dinara umesto četiri dinara. Usvajanje ovako predloženih akciza od strane poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, fiskalno opterećenje za cigarete bi bilo manje, što bi imalo uticaj na standard građana, jer kupovina cigareta opterećuje budžet građana.
Predložena rešenja od strane Vlade imaće za posledicu znatno povećanje fiskalnog opterećenja za cigarete, jer ne može da stoji pretpostavka da se cene neće menjati, pošto se akciza mora nadomestiti razlikom u ceni, ali da li je ona dovoljna. Znači, neminovno će doći do povećanja cena, a u to će se uveriti u najskorije vreme građani Srbije.