Upozoravam vas na vreme, gospodine Vučiću, peti minut je. Replika traje tri minuta.

Čudi me da mi niste dali opomenu.

Ako tražite, dobićete je. (Smeh.)

Tužno je.
Nije Vojvodina vaša prćija. Vojvodina je naša, srpska, i svih u ovoj Narodnoj skupštini. Tako je bilo. Budite uvereni - tako će biti i onog trenutka kada odete sa vlasti.

Reč ima narodni poslanik Branisla Blažić, a posle njega narodni poslanik Dragan Maršićanin.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje neke evropske države koje imaju svoje unutrašnje državne probleme, teritorijalne i nacionalne, ali to su države koje počivaju na čvrstim temeljima, nemaju tih problema i njih oni ne mogu da uzdrmaju.
Ovo je naš državni problem zato što mi nemamo tako čvrste državne temelje, ne znamo kakvu ćemo državu imati i kada ćemo je imati, a i kako će se završiti ova državna kriza. Kome je onda u interesu da danas, u ovako složenim državnim uslovima, još više komplikuje i usložnjava ove prilike?
Da li je ovde na delu povampirenje ustavopisaca iz 1974. godine, koji su istu priču pričali o demokratiji, o jednakim pravima, o dobrim namerama kada je u pitanju autonomija Vojvodine, a posle utamničili profesora Mihajla Đurića i srpske intelektualce koji su ukazivali na sve probleme koje će stvoriti Ustav iz 1974. godine, koji su ukazivali da će to biti okidač za eksploziju koja se desila u staroj Jugoslaviji, za zlo i nesreću koja nas je zadesila.
Da li je ovo povampirenje ljudi koji hoće da unište svaki pokušaj stvaranja stabilne srpske države na Balkanu ili se radi o pojedincima koji svoj egoizam i unutrašnju destrukciju u stvari pretaču u političku borbu. Ovde se decentralizacija vrši centralizacijom. Nema te centralizacije, gospodo, bez privatizacije, bez jačanja lokalne samouprave i bez depolitizacije.
Sve ostalo je politička manipulacija sada autonomaške vrhuške iz Novog Sada, koja u stvari svoj nacionalni defetizam, svoj egoizam i moralnu ravnodušnost prikriva nekim evropejstvom i autonomaštvom. Gospodo, ovde je tragikomično da je personifikacija ove borbe u liku jednog "ulubljenog čanka".
Po čemu on? I zašto je tragikomično? U stvari, tragično je što je on došao nakon borbe mojih predaka, Srba u Vojvodini, koji su se zalagali i svoju nacionalnu svest pretakali u zajedničku državu sa Srbijom. A, on je došao da razjedinjuje ono što su nekada drugi sjedinili. Došao je bez pasoša, a sada nudi pasoše u Vojvodini.
Dosta mi je više tih lažnih pacifista koji su nosili sveće po Vojvodini, kada su srpske kuće gorele u Krajini i Republici Srpskoj, pozivali na defetizam i dezerterstvo, a sada pričaju da će graditi barikade i obećavaju raznorazne vrste borbe za njihove političke ciljeve. A na tim barikadama, gospodo, nekada se i ostaje.
Poznajemo mi i pamtimo autonomaše. Sećam se kada su iz Kikinde iznosili sve što je vredelo, pa čak i žiro račun "Naftagasa", pa je Kikinda posle toga stagnirala. Vokabularom Čanka to znači - mi u Kikindi hoćemo naše novce, ali i Čanak hoće naše novce. Mi smo mala država i mali narod i nemamo moralno pravo da se više delimo.
Pamtimo istorijski, to nas uče u Vojvodini - da ne smemo biti nimalo naivni. Zbog toga, gospodo iz DOS-a, vi koj ćete glasati, treba dobro da znate da ovo nije politička volja građana Vojvodine. Iza ovog stoji jedva 25% građana Vojvodine. Nemojte iz DOS-ovih kontejnera glasova vaditi i govoriti da iza ovoga stoji Vojvodina, da je to njihova želja. To nije njihova želja.
Ako ne verujete, izvolite, gospodo raspišite izbore u Vojvodini, krenite sa ovim, pa ćete videti koliko će glasova za ovo biti. Prema tome, možemo govoriti o nekim nepravdama, možemo govoriti o nečemu što je nelogično u čitavoj organizaciji države, ali ne možemo decentralizaciju vršiti centralizacijom. Ne možemo decentralizaciju vršiti razbijanjem srpske države.
Mislim da smo dovoljno zreli i dovoljno pametni da sve to ispravimo bez razbijanja nečega što nam je uslov postojanja. Mi smo suviše mali. Ovde se govorilo o nekoj Bavarskoj i nekim drugim oblastima u drugim zemljama. Molim vas, cela Srbija je manja od jednog malog regiona evropski značajnih i moćnih država.

Reč ima narodni poslanik Dragan Maršićanin, a posle njega narodni poslanik Sredoje Mihajlov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Poštovani narodni poslanici, najpre da se zahvalim gospođi Mićić što mi je dala reč iako sam juče bio odsutan u vreme kada sam bio prijavljen da govorim. Mislim da je to dobra praksa koju treba primenjivati, jer sam bio opravdano odsutan.
Činjenica sa kojom ćete se složiti je da živimo u jednoj krajnje, duboko i neracionalno centralizovanoj državi, loše utemeljenoj na lošem ustavu i u državi u kojoj nisu izgrađene demokratske institucije. Sve to treba da promenimo. Sve smo to obećali da ćemo promeniti, pa smo se i obavezali da ćemo u prvoj godini uspeti da pokrenemo inicijativu za donošenje novog ustava Srbije, kao i da ćemo pokrenuti i utvrditi postupak za to. Time hoću da kažem i da nisu tačne tvrdnje da se demokratska opozicija obavezala da će vratiti i stvoriti stvarnu autonomiju Vojvodine za godinu dana, već da će utvrditi postupak za vraćanje stvarne autonomije Vojvodini.
To su naša obećanja i to je ono što treba da ostvarimo. Zaista ćemo se mi ovde na neki način, kao i pri odlučivanju o bilo kom drugom važnom zakonu, podeliti, a kada kažem - podeliti, dakle glasanjem i stavovima izraziti svoje različite političke stavove. Ali, ne na onaj način kako je jedan narodni poslanik pre mene to rekao - tako što će se pokazati ko zastupa reforme a ko je protiv reformi, jer bismo onda morali najpre da se dogovorimo šta su to reforme, a taj politički konsenzus nemamo.
Niko nema pravo da reformama proglašava jedan deo zajedničkog programa, koji smo pre godinu dana, kao široka koalicija, stvorili, niti ijedan deo programa Vlade koji smo kao koalicija, koja tu Vladu podržava, pre godinu dana zajednički i kao sastavni deo koalicionog sporazuma usvojili.
Ovaj, ovakav zakon nije reformski i u tome je suština stvari, suština manipulacija kojima smo bili prisutni u dosadašnjoj raspravi. Zbog čega on nije reformski? Zbog toga što se, sa jedne strane, i u tome se slažu narodni poslanici iz svih vojvođanskih stranaka, ovim zakonom ni na koji način ne utvrđuje stvarna autonomija Vojvodine, a sa druge strane odlaže se vreme kada će se stvarna autonomija Vojvodine, za koju se zalaže Demokratska stranka Srbije, ali ne samo Vojvodine već i drugih regiona, kako ona to vidi, utvrditi novim ustavom.
Netačno je da ne znamo kada će novi ustav biti donet. Za to postoje sasvim dobra iskustva i ukoliko postoji politička volja, onda se ta politička volja može izraziti i odgovornim pristupom raspravi o novom ustavu, kojim se, između ostalog, može obezbediti stvarna autonomija Vojvodine. Ovakvim zakonima stvarne autonomije Vojvodine nema. Nema ni "a" od autonomije, kao što ni u zakonu o lokalnoj samoupravi, koji će se naći na dnevnom redu, nema ni "l", ni "s" od lokalne samouprave, naprotiv. Zbog toga Demokratska stranka Srbije neće podržati ovaj zakon, smatrajući da Autonomna Pokrajina Vojvodina, kao i drugi regioni u Srbiji, koji po našem predlogu treba da budu formirani, treba da bude utvrđena novim ustavom Srbije.
Šta je stvarna autonomija Vojvodine? Stvarna autonomija Vojvodine i stvarna regionalna autonomija drugih regiona u Srbiji podrazumeva izvorne nadležnosti regiona; podrazumeva izvorne prihode regiona; podrazumeva pravo na donošenje zakona u oblastima koji su određeni kao izvorni delokrug i nadležnosti regiona, time i Vojvodine; obezbeđen nadzor nad vršenjem tih poslova i učešće građana regiona, odnosno Vojvodine u ovom konkretnom slučaju u centralnoj vlasti, preko Veća regiona Narodne skupštine. To je, najkraće rečeno, stvarna autonomija.
Ovde imamo predlog da se određeni krug poslova poveri na izvršavanje Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Time se na jedan pogrešan, parcijalan, jer se odnosi samo na deo teritorije Srbije, na jedan privremen, jer će vredeti i važiti samo do donošenja novog ustava i na način kojim se u nejednak položaj stavljaju građani Srbije uređuje jedan broj pitanja kojima će pokušati stranke koje su postigle stranački konsenzus da uvere građane Vojvodine da su učinile korak ka autonomiji. One to nisu učinile i ovde se zapravo radi o jednom kompromisu političkih stranaka, vojvođanskih stranaka i Demokratske stranke, da naprave jedno kvazirešenje, jedno loše rešenje, pokušaj da uvere građane Vojvodine da je to rešenje za njih značajno, da će oni time učestvovati na drugi način u vlasti, da će imati kontrolu sredstava. A od svega toga naravno niti može, niti će nešto biti, jer sa tim zaista nikakvih dodirnih tačaka nema, nego žele da amortizuju potrebu, pritisak za donošenje novog ustava, kojim između ostalog treba da se obezbedi stvarna autonomija Vojvodine. U tome je suština te podvale, kako kaže i predsednik Skupštine Vojvodine, podvale koja se čini ovim zakonom.
Iz tih razloga, jer se ovim zakonom dobija delimično, parcijalno i privremeno rešenje, lažno rešenje, kvazirešenje, Demokratska stranka Srbije neće zakon podržati insistirajući da se što pre pristupi donošenju novog ustava, kojim će se obezbediti regionalna autonomija svim regionima u Srbiji, doneta kao demokratski ustav, koji će Srbiju urediti kao demokratsku regionalnu državu.

Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, a posle njega narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, evo da i ja kažem nešto zašto Vojvođani traže tu ekonomsku autonomiju, zašto se zalažu i koji su to razlozi. Jeste da ću vas podsetiti na nešto što vi već znate, ali nije na odmet da čujemo koji su to razlozi zbog kojih smatramo da treba da se glasa za ovaj zakon.
Prvo da vas podsetim, da se vratimo na istoriju, Srbi posle Kosovskog boja su se povukli na teritoriju Vojvodine i despot Stefan Lazarević, kao što je već rečeno, osnovao je tu zajednicu Srba koja je bila autonomna, koja je već tada imala svoje sudove i to je trajalo. Naravno, plemstvo se izgubilo godinama, ali ono srpstvo je ostalo na tim prostorima. Tu je najveći broj crkava i tu je vraćena patrijaršija. Patrijaršija je preseljena iz Sremskih Karlovaca u Beograd, mi smo to srpstvo očuvali vekovima i nije potrebno nekim patriotama da nas podsećaju koliko smo Srbi i da li smo Srbi. Vi možete prebrojati crkve, možete shvatiti da smo autonomiju dobili i kada smo imali 17% stanovništva na toj teritoriji. Znači, nismo to zaboravili, ali da vas opet podsetim nešto kada je u pitanju ekonomija, a što se tiče tog srpskog obraza, možemo pričati, polemisati i videti da smo uvek bili ne ravnopravni, nego čak i višenacionalno opredeljeni nego što možda drugi misle koji to ne znaju.
Znači, uređenje Vojvodine i Banata je počelo, to su bile ritine i močvare, negde već u 16. veku i u 17. veku su izgrađeni kanali, jer se Vojvodina isušila. Znači, sada postoji jedna od najvećih kanalskih mreža u svetu i nije to da će Vojvodina imati nešto što nema, nego nešto što je imala vekovima; i u sadašnjosti je najviše izdvajala kao samodoprinos za vodoprivredu, a najmanje su održavani ti kanali; i sada se dešava da se zbog velikih voda davimo, što nam se nije vekovima dešavalo, jer smo znali da se branimo od tih voda.
Činjenica je da je ta kasa došla ovde i da se raspoređivala na neki drugi način, a mi smo izdvajali i nismo dobili to nazad. Činjenica je, gospodo, da se u Vojvodinu kroz vekove naseljavalo kao u obećanu zemlju, kao u Ameriku i zato jeste višenacionalna. Dolazili su Francuzi, Španci, Mađari, Slovaci, Rusini, sa juga Srbi, Bugari i svako ko je stigao u Vojvodinu je dobro došao. Zato i jeste takva postala. Tu vlast su uverili da su vredni, da zaslužuju i zato im je dala autonomiju, zato što su se pokazali kao dobri domaćini, kao vredni radnici, kao Evropljani.
Da vas samo podsetim, pošto vidim da vas to ne interesuje, ali reći ću vam da dolazim iz grada u kome moja gimnazija, koju sam završio, slavi 156 godina postojanja, moja osnovna škola slavi sledeće godine 250 godina postojanja i znači nastave na srpskom jeziku. Tada se još ni Vuk Karadžić nije rodio. Naša pošta je 100 godina starija od beogradske pošte, železnica ima 146 godina postojanja i, gospodo, sve smo to mi imali vekovima. Ta vlast, bez obzira što smo bili brojčano mali, poštovala nas je.
Primera radi, reći ću vam - površina obradivog zemljišta današnje Vojvodine iznosi 1.628.000 hektara. To je više nego što ima Holandija, Belgija i Luksemburg zajedno. Činjenica je da je 75% od zemljišta koje postoji u Vojvodini obradivo. Nijedna zemlja u Evropi to nema: Danska ima 63%, Mađarska 59%, a Rumunija 45% u odnosu na celokupnu površinu.
Ulaskom Vojvodine u malu siromašnu državu prekidaju se sve veze sa evropskim tržištem i to se odrazilo na ekonomiju Vojvodine. Prema podacima koje je objavilo Udruženje vojvođanskih banaka, izveštaj od 1928. godine, u prvoj deceniji zajedničkog života u novoj državi smanjen je bankarski potencijal u Vojvodini, tako da je ukupna aktiva računata po zvaničnim paritetima, jedna zlatna kruna - jedan zlatan dinar 1913. godine; jedna zlatna kruna - 10,95 papirnih dinara u 1928. godini ili 522 miliona zlatnih dinara 1913. godine je bilo 199 miliona papirnih dinara 1928. godine.
Prekinute su veze sa stranim bankama, sa reeskontima, tako da su se ranije obavljeni poslovi preko velikih banaka na berzi u Beču i Pešti smanjili sa 87 miliona na 10 miliona. Znači da su i krediti koje je Vojvodina imala od zapadnih banaka prestali da dolaze u Vojvodinu. Zašto se čitavu deceniju posle završetka Prvog svetskog rata nacionalni dohodak u Vojvodini nalazio ispod 1913. godine? Pretvaranje novčanog kapitala iz krune u dinare smanjilo je finansijsku snagu bogatih Vojvođana od 5.323 miliona kruna na 1.699 miliona kruna. Uz to, srpska radikalska vlada je već 1919. godine pokušala da osnuje preduzeće kojim bi se regulisao monopolski položaj izvoza žitarica, jer se tri godine nije izvozilo žito u Evropu. Kada je 1923. godine pšenica prodavana u Cirihu, naši izvoznici vojvođanske pšenice su "pukli" na poslovima koje je ta radikalska firma izvozila u to vreme.
Nije bio ni taj, kako kaže Vasa Stajić, "bankokratski cincarluk, niti politika pijanih radikala" najveći razlog pljačkanja Vojvodine nego je bio to i poreski sistem. U Kraljevini SHS Vojvodina je bila najviše poreski opterećena oblast. Postojao je porez na ratnu dobit; porez se nije plaćao na dobra ili pak na tobožnju dobit, već se za osnovicu uzimalo 60% imovine. Svi su bili opterećeni, bez obzira na neku dobit. Uterivači poreza nisu bili Vojvođani, nego su se kadrovi poslali iz drugih krajeva, jer se smatralo da to Vojvođani ne znaju.
Evo kako je to izledalo. Tako je 1925. godine u Banatu, Bačkoj i Baranji, naplaćen 131 milion ovog poreza, a trebalo je da se naplati 70 miliona. Znači, poreznici su naplatili dva puta više. Hoćete li da vam čitam dalje, kako je po drugim regijama to izgledalo? Sto posto je više naplaćeno nego što je bilo planirano: u Slavoniji 66 miliona, a planirano je 54; u Crnoj Gori 60 miliona, a planirano je 71 itd.
(Glasovi iz sale: Tema.)
Gospodo, znam da je vama teško da slušate, ali to je tema i to su razlozi. Još nešto ću vas podsetiti: i posle oslobođenja najviše je Banaćana bilo u zatvorima, koji nisu ispunili obavezu ili onaj obavezan otkup. Bilo ih je i po rudnicima, ostavili su kosti tamo pod novom vlašću. Preseljeno je 59 fabrika iz Vojvodine, jer je nekom vojnom doktrinom tako određeno i za to Vojvodina nije dobila ni dinara. Mogu vam još pričati o privrednoj reformi, jer vidim da ste vi nestrpljivi. Razlog tome je što je Vojvodina to radila bez kontrole i dozvolila da joj se to radi. Ne kažem da su krivi drugi, krivi su Vojvođani, koji su na to mirno gledali, koji nisu reagovali. Sada došla nova demokratska vlast koja želi ne da ispravi nego da zaustavi nepravde.
Gospodo, ako smo mi bili u onoj omraženoj državi takvi da smo uneli 45% železničkih pruga kao miraz u Jugoslaviju, ako smo uneli kulturu, fabrike, industriju, ako smo bili najrazvijeniji deo te Kraljevine SHS, ta je vlast nas poštovala. Sada očekujemo i od vas, gospodo, od ove demokratske vlasti, od vas koji ste razumni, da čujete i činjenice. Nije to ništa uvredljivo, to su fakta i to ne boli. To su samo činjenice. Želeli bismo da ne gradimo novu državu na takvim principima kao što je bilo do sada. Zato predlažem da glasamo za ovaj, makar minimalni, zakon, koji neće zadovoljiti nas Vojvođane, jer normalno je da nema izbora, dobijamo samo obaveze bez para, ali to je samo znak dobre volje da ste uvažili nešto za neku nepravdu koja nam se dešavala u poslednjih 80 godina. Hvala.