PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 23.01.2002.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

2. dan rada

23.01.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:50 do 17:05

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (načela) (2002)
  • Prvo vanredno zasedanje (2002)
  • Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (načela) – glasanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević. Četiri i po minuta imate.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, svoje mišljenje o Predlogu (omnibus) zakona počeću rečenicom koju je srpski narod ispevao: Velikaši, proklete im duše, na delove izdrobiše carstvo. Nekada su uzrok podelama bile Osmanlije, a danas tu politiku sprovode DOS-manlije. Izađe pred nas poslanike Titov pionir sa maramom oko vrata, jedino što nije bila crvene boje, a kome je izgleda osnovni cilj očuvanje tekovine NOR-a, i reče: ovaj predlog zakona je dogovor između Izvršnog veća i Vlade Republike Srbije.
    Čitav ovaj predlog zakona je trgovina Izvršnog veća Vojvodine i Vlade Republike Srbije. Zašto je onda Vlada podnela 30-tak amandmana? Zatim reče - uzmi ili ostavi, bez ikakvih amandmana, što je neumesna pretnja narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini. Potom žal za Ustavom iz 1974. godine i na kraju - republika Vojvodina kao federalna jedinica. Potom nam se obrati premijer i u svom stilu, kroz nekakvu navodnu demokratiju, decentralizaciju, poče da brani ovaj predlog zakona, Njegoš reče: Janko brani mrtva Branislava, što ga brani kad ga ne odbrani. Ali nam ne reče da je ucenjen i da će mu tesna većina u ovom parlamentu otići u nepovrat.
    Bolje je, gospodinu Đinđiću, da dođe do krize parlamenta, do krize Vlade Republike Srbije, do novih izbora, nego što podležete pritiscima vojvođanskih separatista i autonomaša. Svi smo za autonomiju. Nismo, gospodine predsedniče Vlade. Ja sam protiv autonomije, srpski radikali nisu za autonomiju. Nisu za Ustav iz 1974. godine, jer je to komunistička tvorevina koja je skupo koštala srpski narod, a i danas plaćamo tu cenu.
    Upravo je taj Ustav iz 1974. godine bio poguban za Srbe i Srbiju, za Kosovo i Metohiju. Setimo se kako je počelo na Kosovu i Metohiji, kada su se autonomaši osilili. Slično je i danas, sa sličnim parolama, kao, Vojvodina radi, Srbija se gradi; kao da Vojvodina nije u Srbiji, kao da je na nekom drugom kontinentu. Ovo je predlog za stvaranje novog centra moći, za podelu vlasti, a ne borba za bolji život građana Vojvodine.
    Kakva treba da bude Srbija, kakva treba da bude vlast u ovoj Srbiji? Treba biti na dva nivoa. Jedan je na nivou lokalne samouprave, a drugi na nivou Republike Srbije. Sve ostalo je, dame i gospodo, suvišno. Srba nema 50 miliona da bi imali pet-šest republika, da bi imali pet-šest državnih aparata. Dovoljan je jedan državni aparat, a ne dupliranje ili, ne daj Bože, pet-šest birokratskih aparata, koje treba ova Srbija da plaća i hrani. Jedna Srbija, jedna vlada, a sve ostalo je suvišno i nepotrebno Srbiji.
    Kaže se da je usvajanje ovog zakona ispunjavanje uslova za Evropsku uniju. Evropska unija ima svoju parolu bez granica, a u Srbiji svi bi hteli svoje teritorije da ograđuju, a koje bi bile neprikosnovene. Pošto je, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog protivustavan, protiv 25 zakona donetih u ovom parlamentu, ucenjivački, trgovački, preteći autonomaški i razarajući za jedinstvo Srbije, predlažemo da glasamo protiv ovog predloga zakona.
    Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vas obavestim da je danas sahrana istaknutog člana SRS Nebojše Nikolića, bivšeg tržišnog inspektora u Preševu. Nebojša Nikolić živeo je sa svojom porodicom u Preševu i dobio je otkaz od DOS-ovske vlasti pre jedno 10-tak dana. Načelnik okruga je član DHSS-a, u više navrata je prozivao i nudio mu da podnese ostavku na članstvo u SRS, kako bi ga vratio na posao. Pošto na to nije pristao, a maltretiran i očajan zbog izgubljenog posla, srce mu je prepuklo i to je samo još jedan dokaz kako se ponašaju centri moći kada su u pitanju oni Srbi koji ne misle isto što misle DOS-manlije. Ovo je jedan primer kako Čović sprovodi svoju vlast na teritoriji juga Srbije. Nešto slično radi i na prostorima Kosova i Metohije.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Vreme i tema.
    ...

    Ljubomir Kragović

    Srpska radikalna stranka
    Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega narodni poslanik Radojko Petrić. Ukupno vreme poslaničke grupe SPS-a je 13 minuta. Ostali su iskoristili svoje vreme.
    ...

    Vladimir Garčević

    Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, izgleda da politički dogovori vuku srpski narod u podele, u konfrontacije, umesto da grade jedinstvo srpskog naroda. Kažu, Skupština Vojvodine ima pravo da predlaže. Skupština Vojvodine je izabrana legalno, a ne legitimno.
    Sa druge strane, ne izražava stanovništvo Vojvodine, njihova htenja, a ja ću sada reći, 30% biračkog tela u prvom krugu glasalo je za SPS. U drugom ste uveli torturu, pretnje, maltretiranje biračkog tela. Ako uzmemo ostale stranke, Radikalnu, uzmimo i one sve ostale stranke koje nisu sada u parlamentu, ne može se govoriti da imaju pravo da predlažu i da kažu da Vojvođani to žele. Žele snage DOS-a. Iza svega ovoga vidimo da se želi preneti nešto moći i zadovoljiti kompromis između gospodina predsednika Vlade Đinđića i predsednika Skupštine Vojvodine.
    Mi smo se borili da Vojvodina ne bude nikada van Srbije. Ako hoćemo da decentralizaciju izvršimo, vratite izvorna prava opštinama, što vi zagovarate sada takođe kao decentralizaciju, pa napravite cenu države, napravite cenu opštinske administracije, a onda ostatak dohotka neka ostaje građanima.
    Od 1974. godine bio je centralizam u Vojvodini, odlučivano je u jednom centru moći i građani Vojvodine su tada videli da to ne vodi nikuda, a vodilo je ka odvajanju Vojvodine, pripajanju jednih delova, možda Hrvatskoj, ili odvajanje i pripajanje Mađarskoj. Ništa drugačija slika nije, jer se na čelu određenih snaga nalazi Berisavljević i društvo iz te garniture koji su provodili svo vreme u hotelu u Sremskoj Mitrovici.
    Građani Vojvodine hoće demokratizaciju, građani Vojvodine hoće da ovo čuju. Neka pet firmi iz Sremske Mitrovice, koje privatizuje gospodin Đinđić i gde pare idu u Beograd, ostave pare u Sremskoj Mitrovici, da građani iz Sremske Mitrovice mogu da žive i to će biti decentralizacija. Ne pare određenoj grupi ljudi, a vi izvolite građani, nudimo vam šarene laže. Decentralizacija da se ostave pare, da se ostavi ono što treba svakom građaninu i onda možemo verovati u decentralizaciju. Mi ovo ne možemo podržati, a snage koje se zalažu za jedinstvenu Srbiju nisu tako male ni u Vojvodini, ali jesu za to da se zna šta košta i mislim da će se to u narednom periodu napraviti.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
     Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.
    ...

    Radojko Petrić

    Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, ovaj zakon koji se zvanično naziva zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, dobio je drugi naziv - omnibus zakon Vojvodine. Kako predlagač u obrazloženju ovog zakona etimološki objašnjava termin autonomija, pozivajući se na Vujaklijin leksikon, to i ja ovde navodim tumačenje istog autora da termin omnibus etimološki znači - za sve, svima, ili, kako Vujaklija dalje navodi na primeru u javnom saobraćaju - prostrana putnička kola sa više sedišta: autobus. Slobodno rečeno, radi se o zakonu svaštari. Stvarno je zakon svaštara kada se njime menja nekoliko desetina zakona. U praksi treba primenjivati i ovaj zakon, i desetine posebnih zakona koji se menjaju. Već je predočeno da ovaj zakon ako bude usvojen, višestruko narušava pravni sistem zemlje. Uz svo uvažavanje da zaista određena rešenja položaja autonomne pokrajine iz sada važećeg Ustava od 1990. godine nisu u praksi sprovedena, ne treba sada kršiti Ustav i određene zakone i Srbije i SRJ.
    Određena ustavna rešenja nisu zaživela zbog poznatih surovih događaja koji su izbijali na našem području, počev od razbijanja Federativne Republike Jugoslavije do NATO razaranja Srbije. U takvim uslovima pitanja državnih i nacionalnih interesa imala su prednost u odnosu na pitanja autonomije i pokrajine. Inače, SPS je smatrala i sada je tog stanovišta da pokrajina treba da ima autonomiju, da to bude usklađeno sa Ustavom Srbije i Vojvodine i konstitutivnim aktom, tj. sa njenim statutom.
    Kampanja koja je u vezi ovog zakona vođena u javnosti je neminovno dovela do zaključka da se ovaj zakon usvaja u iznudici. U stvorenoj atmosferi dobar deo građana Srbije se pita šta to sve znači: da li je to stvarno pitanje prenošenja na autonomne pokrajine i ustavnih ovlašćenja: da li je to vraćanje na Ustav iz 1974. godine, odnosno da li je to stvarna decentralizacija vlasti ili se tu krije potencijalna dezintegracija Srbije. U Vojvodini je za kampanju bilo relativno lako dobiti podršku velikog broja građana kroz priču o tokovima novca.
    U uslovima opšte oskudice, insinuacija da novac iz Vojvodine odlazi u Beograd i da nije toga živeli bi mnogo bolje, kod jednog broja građana bacila je u zasenak sva druga pitanja. Nije onda čudo što sada jedan mali broj građana Vojvodine smatra da Vojvodina treba da bude republika, pa čak i samostalna, a ovo zvanično zagovaraju pojedine stranke, što smo i juče čuli u ovoj skupštini.
    Skoro da se ne govori o decentralizaciji vlasti u autonomnoj pokrajini. Građani Vojvodine neće ništa dobiti zamenom centralizovanog sistema Srbije takođe centralizovanim sistemom Vojvodine. Promenili bi se samo ljudi, a princip bi ostao isti. Zašto se ne govori da će se izbeći centralizacija vlasti na nivou autonomne pokrajine kroz formiranje subregiona i prenošenja dela vlasti na njih? Zar nije logično da se govori o subregionu Bačke, Srema i Banata? Za to ima mnogo realnih pretpostavki.
    Da bi se postigla centralizacija vlasti, i to evropskog tipa, ustavna rekonstrukcija Srbije je naša neminovnost. Odgovarajuća regionalizacija je takođe u velikom izgledu. U tom kontekstu Vojvodina će naći svoje mesto, a ostaje široki krug pitanja koja mogu i treba da se regulišu. Jedino se time ni na koji način ne sme ugroziti ili dovesti u pitanje teritorijalna celovitost ili suverenitet Srbije.
    Kada se sve rečeno ima u vidu, onda zaista treba Predlog ovog zakona povući i sačekati usvajanje novog ustava, koji će i statut Autonomne Pokrajine Vojvodine urediti na adekvatan način. Zahvaljujem.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    | Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, dobili smo od DOS-a još jedan predlog zakona, a ovog puta o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, koji iz više razloga kako, smatramo mi socijalisti, nije dobar i Skupština ne treba da ga prihvati.

    Mi, socijalisti, smatramo da su prave namere ovog zakona, odnosno predlagača - Skupštine Pokrajine Vojvodine i DOS-a - da se Republika Srbija i dalje oslabi, usitni i dezintegriše. Ovim predlogom zakona autonomna pokrajina se ne zadržava na poslovima koje Ustav Republike Srbije određuje kao izvorne, već nastoji da Republiku Srbiju potisne, zameni u poslovima za koje je samo Srbija nadležna, ali i da preuzme neke poslove savezne države.

    Priča o nadležnosti pokrajine je krenula pre nekoliko godina kroz priču o ekonomskoj eksploataciji Vojvodine od strane Srbije, koja, naravno, nikada nije konkretizovana i dokazana jer i ne postoji, a završava se kroz ovaj predlog zakona kojim se Srbija slabi, a Vojvodina udaljava od sedišta države.

    Koliko je ova priča o finansijama bila prazna, najbolje potvrđuje sam Predlog zakona. U njemu se uopšte ne pominje pitanje budžeta autonomne pokrajine, ne vide se izvorni prihodi iz budžeta, autonomne pokrajine, finansiraju se izvorne nadležnosti koje se iz Predloga zakona ne mogu sagledati, niti bilansirati. Takođe se ne vidi ni obim sredstava za poverene poslove.

    Predlog zakona je loš zato što nije urađen u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Nije pravno valjano napraviti jedan zakon kao što je ovaj predlog zakona, koji tretira 24 oblasti (tri puta više nego što je to Ustavom utvrđeno) i mnogo drugih oblasti o kojima Ustav Republike Srbije ne govori, a kojim se utvrđuje nadležnost autonomne pokrajine.

    Zbog toga ovaj predlog zakona stvarno predstavlja svaštaru, jer sadrži sve i svašta i predstavlja sigurno jedan unikat u pravnom sistemu Srbije, unikat koji će biti ocenjen kao negativan. Predlog zakona je loš jer sadrži... izvinjavam se, ako možete samo malo da umirite narodne poslanike...

    (Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da, poštujući sopstveni Poslovnik, sa pažnjom saslušaju govornika.)

    ... brojne članove koji su u suprotnosti sa postojećim zakonima Republike Srbije ili nisu u skladu sa Ustavom Srbije, kao što su npr. članovi: 17, 22, 24! itd. Paradoksalno je, ali istinito, da autonomna pokrajina daje saglasnost na poslove koji se nalaze u nadležnosti Republike. Predlog zakona je loš i zbog toga što tretira oblasti koje u Ustavu Srbije nisu navedene kao oblasti pokrajinske normativne nadležnosti, već oblasti koje su u nadležnosti savezne države.

    Predlog zakona je loš jer u mnogim članovima, kao što su npr. 5, 9, 14, 15, 16, 18. i drugim, utvrđuje nadležnost autonomne pokrajine koja njoj ne pripada, a to je pitanje upravnog nadzora i uopšte nadzora nad primenom republičkih zakona iz oblasti obuhvaćenih ovim zakonom. Pravo da vrši upravni nadzor nad izvršavanjem republičkih zakona ima samo Republika Srbija, a nikako autonomna pokrajina, jer to nisu njeni zakoni.

    Predlog zakona je loš jer za autonomnu pokrajinu propisuje nadlženosti tj. poslove koje može da obavlja samo država, kao što su pojedina pitanja iz oblasti pravosudnog sistema. Predlog zakona je takođe loš, jer ustanovljava nove organe autonomne pokrajine koje Ustav Republike Srbije ne poznaje, niti ih navodi u članu 111. Ustava. Reč je o građanskom braniocu.

    Ova, a i druga negativna rešenja koja sadrži Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, ako ovaj zakon bude usvojen, sigurno će proizvesti i nejednakost među građanima Vojvodine i Srbije u ostvarivanju ustavom zagarantovanih prava.

    Na kraju, kada se pogleda celina ovog zakona, postavlja se pitanje pravih namera. Mislimo da ih je predlagač sam definisao u fusnoti na strani 29. kada objašnjava pojavu autonomije. Predlagač ovim otkriva svoje namere i pravi cilj, svesno ignorišući svetska iskustva i shvatanja pojma autonomije.

    Iz svih ovih razloga, mi, socijalisti, bićemo protiv usvajanja ovog zakona.