Gospodine Šešelj, molim vas da vodite računa šta govorite.

Gospođo Mićić, vi ste mi svedok da se  isključivo držim dnevnog reda i samo kada mi iz DOS-ovske poslaničke grupe nešto dobace  pokušavam da ih ne ostavim bez odgovora, jer je red da se ljudima sve razjasni do kraja. Ako niste u stanju da ih sprečite da mi dobacuju, onda nemojte da intervenišete kada sam  ovoliko ljubazan, pa im do detalja objasnim sve to na šta se odnosi njihovo dobacivanje.
Da se vratim na ovu temu za koju sam se javio za reč, koja je mnogo važnija od toga ko je Čedin rođak i što Batić ništa ne zna. Dakle, ta forma o kojoj govorim u međunarodnom pravu je najznačajnija. Ta forma je bila toliko važna i u slučaju okupacije Kraljevine Jugoslavije, iako je general Kalafatović imao blanko overenu dozvolu Vrhovne komande da kapitulira pred nemačkom oružanom silom, taj njegov akt kapitulacije odnosio se samo na vojsku. Kontinuitet jugoslovenske države čuvala je jugoslovenska kraljevska vlada u Londonu i dok se nije kralj Petar lično odrekao vlasti, kraljevskih ovlašćenja, dok nije formalno abdicirao prenoseći kraljevska ovlašćenja na kraljevske namesnike koje su mu nametnuli Čerčil i komunisti, on je bio jedini izraz suverenosti naše zemlje u formalnom smislu.
Tito je, zahvaljujući kralju, uspeo da sačuva međunarodno-pravni kontinuitet jugoslovenske države, inače bi njegova vlast bila nelegitimna, nelegalna, neregularna. U ovom slučaju pozivam vas da čuvamo kontinuitet bar jednog organa pokrajine, Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, bar jednog organa. Ovo ništa ne košta.
Izaberite u ovaj organ sve ljude iz DOS-a, nemam ništa protiv. Ne mora biti niko iz opozicije. Toliko želimo da se sačuva forma ovog organa da ćemo vam podržati svakog kandidata iz DOS-a, makar Čedomira Jovanovića i Vladana Batića predložili, bilo koga.
Ne postavlja se pitanje koje će to ličnosti biti, samo da se čuva i neguje ta forma. Ona se može svesti na minimum materijalnih troškova, može biti bez ikakvih troškova, ali to privremeno izvršno veće mora da postoji, na papiru bar mora da postoji, da bi u jednom momentu, kada nam spoljni faktor nametne definitivne pregovore o Kosovu i Metohiji, mogli da se pozivamo i na taj ustavni faktor, institucionalni faktor koji govori o Kosovu i Metohiji kao sastavnom delu našeg ustavnog poretka i suverene teritorije naše zemlje. To je ono što je u ovom slučaju najvažnije.
Dalje, mi ćemo po ovom pitanju imati još mnogo problema. Vidite šta okupatori rade na Kosovu i Metohiji. Okupatori se spremaju da ukinu srpsku opštinu Kosovska Mitrovica. Okupatori se spremaju da Šiptarima potpuno predaju vlast u ruke u opštini Štrpce i već su dosta na tom planu učinili. Još nisu sasvim zaokružili taj proces, ali proces je već uveliko u toku. Okupator želi da Srbi ne kontrolišu faktički nijedan pedalj Kosova i Metohije.
Ne postavlja se uopšte pitanje da li će ovo privremeno izvršno veće moći da putuje na celu teritoriju Kosova. Ne moraju nigde da putuju, ali povremeno mogu da odu bar u nekoliko opština. Mogu u Leposavić da odu, mogu u srpsku Kosovsku Mitrovicu, mogu u Zubin Potok, to je dovoljno da se s vremena na vreme neko pojavi u toj ulozi. Ta uloga je dokaz suverenosti Srbije nad Kosovom i Metohijom i ako tu polugu izgubimo, onda nemamo ništa i onda će nas okupator dovesti pred svršen čin. Onda će okupator jednostavno reći - gde su ti instrumenti vaše države, gde je dokaz da uopšte vaša država ima neke ingerencije, gde je ta institucija, sami ste je ukinuli.
Ukidanjem ove institucije, koja predstavlja kontinuitet vlasti, kontinuitet izvršne vlasti, ovo je vlada Kosova i Metohije, ukidanje te institucije potpuno odvezuje ruke okupatoru, potpuno. Okupator može da kaže da neće da razgovara sa Vladom Srbije. Okupator može da kaže da neće da razgovara ni sa jednim drugim državnim faktorom, ali okupator bar mora priznati, dok postoji ovo privremeno izvršno veće, da postoji dvojna vlast, jedna vlast u emigraciji, a druga tamo kvinslinška. Ova što je u emigraciji ima formalni osnov, a ona kvinslinška tamo ima suštinski materijalni osnov koji se bazira na sili okupatorove vojske i okupatorove policije.
Zašto se trudim da vam ovako potanko ove stvari objasnim? Da bih alarmirao ako ne vas, srpsku javnost, kakve katastrofalne posledice može imati eventualna odluka o ukidanju Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije.
(Dragiša Popović: Tebe niko ne sluša.)
Možda me niko ne sluša, vas su na žalost slušali i sada se gorko kaju. Svi oni koji su za vas glasali sada ne mogu očima da vas gledaju i u tome je problem, jer ste ih obmanuli. Da su znali da ih ovo čeka što ste im vi doneli, otpuštanje 700.000 radnika, mnogo veća socijalna beda i neimaština, glad u Srbiji, nikada vi ne biste došli na vlast. Ali, narod se jednom prevario i neće se više nikada prevariti. To iskustvo je narod izvukao iz te greške septembra 2000. godine.
Još je jedan faktor ovde veoma važan: i vaša vlast sada priznaje da je pojačano iseljavanje Srba iz ove tri južne srbijanske opštine, Preševa, Bujanovca i Medveđe. Masovno Srbi prodaju kuće i imanja i to sve više budzašto. Onu jednu branu koja je ranije postojala, da se bez državne kontrole ne može vršiti prodaja nekretnina, a pogotovo u određenim delovima Srbije, vi ste tako pogazili, ukinuli i sada je sve dopušteno. Sada Šiptar kada dođe da kupi imanje pokuca na vrata i pita - kada ideš, jer se više ne postavlja pitanje cenkanja za koliko novca.
Ako izgubimo i tu kontrolu i ako im tamo instališete njihovu policiju, onda će nam preseći i tu vitalnu komunikaciju na liniji Vranje - Skoplje. Šta ćemo onda? Onda će jug Srbije potpuno biti odsečen od sveta. To su veoma ozbiljne stvari. Vi ste glumili pred javnošću da ste ugušili šiptarsku terorističku pobunu. Vi zapravo tu pobunu u te tri opštine niste ugušili. Vi ste se samo s njima dogovorili...
(Čedomir Jovanović: Kada ti prodaješ oružje.)
Čedomire Jovanoviću, tvoji ljudi prodaju njima oružje tamo, tvoji ljudi i ovi ljudi koji su pod zaštitom vašeg režima: Jovica Stanišić, Milorad Luković-Legija, Franko Simatović-Frenki i drugi, oni su prodavali oružje Šiptarima. Milošević nije smeo da smeni Jovicu Stanišića dok nisam ušao u Vladu Srbije, koliko je Jovica bio moćan. Pod njegovim nadzorom su Šiptari kopali rovove na jednoj trećini Kosova i Metohije, pod njegovim nadzorom. A tu je vaš sadašnji potpredsednik Vlade Momčilo Perišić skrštenih ruku sedeo i posmatrao ne reagujući.
To su istorijske činjenice, a toliko se Jovica Stanišić osilio da je Milošević od njega strepeo, da mu ništa nije mogao, pa kada sam došao u Vladu Srbije i rekao - idemo odmah, čistimo, smenjujemo, pa se stvar malo ispravila. Na žalost, kasno sam došao u Vladu da te vaše ljude koji su prodavali oružje šiptarskim teroristima počistimo blagovremeno i sada se najviše ćuti po tom pitanju.
Što se oružja tiče, tu će istražni organi kada padne vaša Vlada najviše pitanja da postavljaju Filipu Cepteru, jer je on glavni švercer oružja, ne samo na Balkanu, u celoj Evropi. Filip Cepter se zove, a ranije se zvao Milan Janković. Znate, čovek koji ima potrebu, a to vam je kao onaj Danijel Server, onaj što vas je finansirao dok ste bili u studentskom pokretu, onaj što vam je davao pare, pa vam kupovao kompjutere, kupovao vam mobilne telefone, pa ste se potukli oko tih mobilnih telefona, pa Čedomir Jovanović danima nije smeo da izađe na ulicu zbog modrica itd.

Upozoravam vas drugi put da se vratite na temu dnevnog reda.

Evo, vraćam se, nego Čedomir Jovanović postavlja potpitanje, pa odmah da razjasnimo potpitanje i nastavljam dalje, jer  tačno znam gde sam stao. Ja sam tako jedna demokratska priroda, tolerantan i meni ne smetaju vaša potpitanja.
Da nastavim gde sam stao. Šta je ovde potrebno da se uradi?
Prvo, potrebno je da Vlada povuče ovaj dokument. Vi niste bili spremni ni da ovom dokumentu priložite izveštaj o radu Privrednog izvršnog veća Kosova i Metohije. Ukida se jedan organ a da parlament ne zna ni šta je taj organ do sada uradio. Zar to nije tragikomično. Samo ukinete i gotovo, nema, idemo dalje. Ne može tako da se radi u državi.
Znate, ovde su se dinastije menjale, dinastije koje su se među sobom mrzele, koje su se ubijale međusobno i kada je došao kralj Petar nije mu palo na pamet da menja imena ulica, koje su bile poznate po Obrenovićima. A vi, samo ukinete začas posla, ne razmišljate. Nemate vi nijednog pravnog savetnika, nijednog stručnjaka. To je vaš problem. Vama Vladimir Popović-Beba vodi stručne stvari. (Predsednik - vreme.)
Evo, završavam odmah.
Da ovo Vlada povuče, da stručnjaci razmotre ovaj problem, da onda izađete sa novim predlogom da se opozovu dosadašnji članovi Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije i da predložite izbor novih. Neka svi budu iz vaših redova, nemam ništa protiv. Samo da se to sačuva, da se ta jedna nežna biljka sačuva da bi mogla da procveta i da plod onda kada zatreba.

Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS. Ne, replika, pravo na repliku.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šešelj, prosto ovo nije mesto za takvu vrstu razgovora koju vi potencirate poslednja tri dana. I ako javnost ne zna za motive vaše nekontrolisane nervoze, upoznaću je sa tim.
Nervozni ste, gospodine Šešelj, zbog toga što do juče niste mogli da podignete 300.000 maraka sa računa blokiranog u Astra banci. Nervozni ste, gospodine Šešelj, zato što su visoki funkcioneri vaše stranke obveznici na osnovu Zakona o porezu na ekstraprofit, dobili su poreske prijave, pa ako ste ih častili kao potpredsednik Vlade, ne očekujete valjda da će nova Vlada demokratske Srbije na tako nešto pristati. Dakle, to je drugi razlog vaše nervoze.
Treći razlog vaše nervoze je to što je pet vaših telohranitelja uhapšeno sa 26 kilograma eksploziva, koji su organizovano preprodavali to na ilegalnom tržištu u Makedoniji. Potom ste, gospodine Šešelj, nervozni i zbog toga što je Četvrti opštinski sud doneo presudu na osnovu koje vi morate da napustite zgradu magistrata u Zemunu, koju ste uzurpirali posle 250 godina. Znate, Zemun su prolazile razne vlasti, ali niko nije pomislio da sam sebi prepiše zgradu magistrata koja je nacionalno dobro.
Konačno, gospodine Šešelj, nervozni ste zbog toga što se približava kraju sudski proces koji se protiv vas vodi zbog grube zloupotrebe položaja i organizovanog kriminalnog dela koje ste počinili nad advokatom Nikolom Barovićem. Konačno gospodine Šešelj, nervozni ste zbog Haga i svega onoga što ste učinili u prethodnih 10 godina.
Nisam prethodnih dana želeo da demantujem sve ono što ste vi i predstavnici vaše stranke izneli za skupštinskom govornicom, jer to ne može da bude nivo srpskog parlamenta. Čekao sam makar jednu činjenicu i danas ste jednu činjenicu saopštili. Tačo je, imam strica, moj otac ima brata, ali je nesporna činjenica da sam ja jedini muški naslednik i porodice Jovanović i porodice Mršić, nemam brata od strica i nikada u životu nisam video osobu koju ste vi pomenuli. Nikada ga u životu nisam video.
Ali, konačno mogu da vam kažem da sam službeno, kao predsednik poslaničke grupe DOS-a, uputio zahtev i Ministarstvu unutrašnjih poslova i okružnom tužilaštvu da se jednom zauvek u Srbiji raskrsti sa onima koji zlouotrebljavaju svoj položaj i degradiraju ovo društvo.
Spreman sam da u svakom trenutku odgovaram za sve što sam uradio. A, da li ste vi spremni da odgovarate za sve ono što ste ovoj zemlji uradili - neće zavisiti od vaše volje, jer da ste se vi pitali bili bi na onim mestima na kojima ste bili 5. oktobra. Pošto se danas pitaju građani, pitaju one institucije koje ste uništavali prethodnih 10 godina, pošto više nema kore od banane, vaša nervoza je u toj meri prisutna da više ne možete da se samokontrolišete.
Dakle, gospodine Šešelj, pozivam vas da sve svoje optužbe iznesete pred državnim organima, na onim mestima na kojima se o tome može razgovarati. Sa zadovoljstvom prisustvujem i moralnom i političkom slomu one ličnosti i onog političkog koncepta koji ste vi promovisali. Da ste toliko energije, koliko ste potrošili u prethodna tri dana, u obračunu sa svojim političkim protivnicima, besmislene obračune, uložili u odbranu srpskih interesa, ne bi se smanjivale granice Srbije, a širile granice vaših stanova, već bi makar neko imao makar trenutak sreće.

Da li se još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Nema osnova za repliku, gospodine Kovačeviću. Nisam čula.

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, a posle njega Đura Lazić ovlašćeni predstavnik SPS-a.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva smatra da je danas veoma važna tačka dnevnog reda za Srbe sa Kosmeta, a da možda - ko je šta radio treba da ostavimo za ponedeljak ili utorak. Danas da vidimo kako ćemo to pomoći srpskom narodu sa Kosmeta, onom koji živi na Kosmetu i onima koji su izbegli u Srbiju.
Stranka srpskog jedinstva je protiv ukidanja Privremenog izvršnog veća, jer neće imati ko da zastupa interese srpskog naroda. Neću da kažem da je Privremeno izvršno veće mnogo toga uradilo za srski narod na Kosmetu, ali je poznato da u poslednje vreme, da se ne vraćam u neku istoriju, niko ne vodi računa o srpskom narodu sa Kosmeta. Od izbora decembra meseca niko od predstavnika Savezne i Republičke vlade, mislim na funkcionere, nije otišao na Kosovo i Metohiju da pogleda kako živi tamo srpski narod.
Ako oni nisu otišli, onda je to trebalo da radi Privremeno izvršno veće. Ko će da kaže onima koji kažu da su Srbi izvršili etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, da su izvršili genocid, da to nije tako, ako to neće Privremeno izvršno veće. Poznato je da su Srbi doživeli genocid na Kosovu i Metohiji, da su se svi Albanci vratili na Kosovo i Metohiju, da je 250.000 Albanaca došlo iz Albanije na Kosmet, oni Albanci koji nikada nisu živeli na Kosmetu, a da se samo 150 Srba vratilo na Kosovo i Metohiju. Srbi su doživeli genocid, poštovane dame i gospodo.
Takođe neko treba da podigne glas na Kosmetu zbog toga što se samo Srbima sudi u Haškom tribunalu, a poznato je da na listi nije Hašim Tači, Haradinaj, Rugova, Suroi, i svi oni koji su ubijali Srbe i srpski narod na Kosmetu. To treba da radi Privremeno izvršno veće.
Ukoliko je problem u pojedincima koji čine to veće, ajmo da zamenimo pojedince, ali nije dobro da se to veće ugasi i zatvori. Ide se na to da se u Hagu prikaže kako su Srbi učinili genocid i da to bude kolektivna odgovornost. Neko kaže da je to individualna odgovornost. Nije to individualna odgovornost ako su se u Hagu do sada našli samo Srbi, i to Milan Martić, Krajišnik, Karadžić, Mladić, Milan Milutinović, Biljana Plavšić i Slobodan Milošević.
To su Srbi birani na izborima u zadnjih deset godina, za predsednika Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, Srbije i Jugoslavije. Pa, šta je to nego kolektivna odgovornost. A, mi Srbi nismo izazvali ni jedan rat na prostorima stare Jugoslavije, niti na Kosmetu. Znamo kako je počeo rat na Kosovu i Metohiji i ko je prvo počeo da ubija policajce, ko je napadao policijske stanice i koliko policajaca je izgubilo život na Kosovu i Metohiji.
To treba da radi Privremeno izvršno veće. Privremeno izvršno veće treba da podigne glas protiv onih koji puštaju Šiptare iz srpskih zatvora. Do sada je 1.800 Šiptara pušteno iz srpskih zatvora, a da pri tome ni jedan Srbin nije izašao iz albanskih zatvora. To treba da radi, da podigne glas, Privremeno izvršno veće, a vi ćete možda da izglasate da Privremeno izvršno veće ne postoji na Kosovu i Metohiji.
Takođe, SSJ je protiv neke odluke koju je predsednik SRJ doneo da se Albin Kurti pusti iz zatvora, a da se pri tom ne razmeni nijedan Srbin. Albin Kurti je vođa studentskih demonstracija. Zameramo predsedniku SRJ zato što je podelio srpski narod. On je rekao da Srbi treba da izađu na izbore, njegovi zamenici su rekli da Srbi ne treba da izađu na izbore. U redu, izašli smo na izbore i ajmo da vidimo šta je ta Koalicija "Povratak" uradila, koliko Srba se vratilo na Kosmet i da li uopšte Koalicija "Povratak" radi na tome. Ne kažem da ne rade, ali rezultata nema. Srbi sa Kosmeta, koji žive u Srbiji, nemaju više šta da jedu, ne primaju onu pomoć koju su primali za lica od 18 do 65 godina, ukinuta je ta pomoć, nemaju posao, ostali su bez posla.
Šta je sa 1.300 nestalih Srba sa Kosmeta, dame i gospodo? Nestalo 1.300 Srba i niko ne pominje gde su oni. Međutim, mi dobijamo spisak sa 180 ubijenih Srba, a mi smo zato pustili iz srpskih zatvora 1.800 Šiptara. Pa, da vidimo da li je to dobro za srpski narod, kome mi to pomažemo i da li ta druga strana, koja treba da vodi računa o Srbima na Kosmetu, UNMIK i KFOR, stvarno vodi računa.
Poznato je da, od kada su došli UNMIK i KFOR, da je mnogo teže Srbima nego pre 2000. godine, čak i pre 1997. godine, da Srbi nemaju nikakvu bezbednost; ukoliko neko od Albanaca samo kaže nešto za nekog Srbina, taj Srbin odmah ide u zatvor.
Svake nedelje, u proseku, dešavaju se po dva - tri ubistva na Kosovu i Metohiji, a žrtve su Srbi. Nema ko da podigne glas, dame i gospodo. Poznato je da Koordinaciono telo za Kosmet ništa ne radi, osim da se bori koliko će para da se odvoji za Kosmet, odnosno za jug Srbije. Na jugu Srbije se ne prave kuće, škole i infrastruktura u delu gde žive Srbi, nego u onom delu gde žive Albanci. Znamo da smo isto tako radili i na Kosovu i Metohiji i da smo izgubili sve ono što smo imali dole.
SSJ smatra da ovo telo treba da ostane, da se izaberu neki novi ljudi, koji nisu potrošeni, neki ljudi kojima će srpski narod sa Kosmeta poverovati, a oni ljudi koji nisu samo demagoški nastupali u izbornoj kampanji i što su govorili našoj braći - ako nas budete glasali, kao bivšu vlast, mi ćemo voditi računa o vama. Pokazalo se da Srbi nikakvu korist nisu imali, odnosno imali su samo štetu, a niko o njima i ne vodi računa.
Ponoviću još jednom i pozivam sve Srbe, kada je ova tačka na dnevnom redu, da se ne svađamo i da to zahtevamo od predsednika SRJ Vojislava Koštunice, od predsednika srpske vlade Zorana Đinđića; ta dva političara nikada nisu bili popularniji u Evropi, u svim institucijama, nego što su to bili 2000. i 2001. godine, a nikada Srbija i Jugoslavija manju pomoć nije dobila, osim zahteva da isporučujemo Srbe Haškom tribunalom. Neki kažu - ajmo sada da uvedemo zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, a zakon će da glasi da se Srbi isporučuju Haškom tribunalu. Kakva je razlika između isporuke Srba, da li sa zakonom ili bez zakona? SSJ je da se donese zakon, ali taj zakon da glasi da se Srbima sudi ovde u Srbiji, ukoliko su ti Srbi počinili ratni zločin, da haški istražitelji dođu u Jugoslaviju i da zahtevamo, paralelno, da se i ostalim učesnicima rata sudi, kao što su Albanci, odnosno Šiptari, Muslimani i Hrvati.
Dame i gospodo, moramo mi i to Privremeno izvršno veće da jednom zaustavimo izmišljanje masovnih grobnica u Srbiji. Preko 20 masovnih grobnica je izmišljeno i ne znam koliko hiljada leševa su, navodno, pronašli tu. Samo jednu smo fizički videli i pitanje je čiji su to leševi. Ti naši stručnjaci patolozi, oni su dobri stručnjaci i oni unapred znaju da su to leševi Albanaca, Muslimana i Hrvata. Šta je sa srpskim leševima na Kosmetu, koliko masovnih grobnica ima na Kosmetu? Poznato je da se ekshumacija vrši u roku od sedam do 20 godina i da ne može neko unapred da zna da li je to leš Albanca, Muslimana, Hrvata ili Srbina. Stanimo na put ljudima koji to čine u trenutku kada se Srbima sudi na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Đura Lazić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama je Predlog odluke Vlade Republike Srbije o ukidanju Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. Neki kažu da je ovo političko pitanje, a ja mislim da je i političko i suštinsko pitanje. Svaka vlada, a i parlament, zavisi od većine koja ga sačinjava, ima pravo da procenjuje određenu situaciju i donosi odluke o formiranju ili ukidanju određenih organa. Ova vlada je procenila da treba doneti odluku o ukidanju PIV-a iz nekih njoj znanih razloga, a moja obaveza je da iznesem nekoliko činjenica, argumenata, zbog čega je prethodna vlada i prethodni srpski parlament doneo odluku o formiranju PIV-a. Imam i pravo i obavezu, kao čovek sa tih prostora,  da u nekoliko rečenica iznesem genezu svih tih previranja, zbivanja na Kosovu i Metohiji.
Formiranje PIV-a Kosova i Metohije bila je neophodnost i neminovnost. Zato je Narodna skupština Republike Srbije na sednici Drugog vanrednog zasedanja u 1998. godini, održanoj 28. septembra, donela Odluku o obrazovanju Privremenog izvršnog veća AP Kosovo, i Metohije. Odluka Narodne skupštine da se formira PIV doneta je u vreme najzaoštrenijih međunacionalnih odnosa u AP Kosovo i Metohija, što je posledica višegodišnjeg i višedecenijskog delovanja albanskih separatista, sa ciljem da se suvereni deo Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije izdvoji iz državnog okvira i formira kao zasebna država, a zatim pripoji Republici Albaniji.
Naime, samoizolacija Albanaca u odnosu na Srbe i Crnogorce i druge nealbanske zajednice sa kojima su živeli, uz zatvaranje u krug nacionalne, a posebno jezičke i kulturne isključivosti, koja je po diktatu separatističkih vođa sprovođena decenijama, eskalirala je krajem šezdesetih i početkom i krajem osamdesetih godina otvorenim zahtevima da Pokrajina dobije status Republike. To je, pokazalo se u kasnijim događajima, trebalo da bude samo prva etapa programa velikoalbanskih nacionalista, iza koje je stajao očigledan secesionistički cilj - izdvajanje iz Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije i pripajanje Republici Albaniji, ne samo teritorije AP Kosovo i Metohija, već i svih drugih oblasti nastanjenih Albancima, što znači stvaranje tzv. "velike Albanije".
Nekoliko rečenica bih rekao želeći da napravim genezu svih problema koji su situaciju na Kosovu i Metohiji dovodili do usijanja. Sve je poticalo od velike težnje šiptarskih separatista da osvoje sve segmente na tom prostoru, a i prostor da osvoje. Konstantno su decenijama vršeni ogromni pritisci nad pripadnicima srpskog i crnogorskog naroda, ali i nad Muslimanima, Romima i drugim pripadnicima nealbanskih zajednica. Istovremeno su pripadnici šiptarske nacionalne zajednice optuživali Srbiju da ih proganja, da im uskraćuje prava, ali su, na drugoj strani, bojkotovali Srbiju, sve njene zakone i uopšte državu Srbiju, dok su istovremeno koristili sva prava, počev od školovanja na maternjem jeziku, korišćenja zdravstvenih usluga, do prava na rad.
Zatim, koristili su vrlo rado penzije i socijalnu zaštitu, a radili su i u privredi, u pravosudnim organima i u MUP-u. Sve dotle dok nisu dobili diktat od stranog mentora da masovno napuštaju te institucije. Iz revolta prema Srbiji, a u cilju prikazivanja sebe u svetlu ugrožene nacije, počeli su masovno da napuštaju radna mesta. Nije tačno da su svi Šiptari bili protiv Srbije i da su svi napuštali radna mesta. Mnogo je Šiptara na Kosovu i Metohiji koji su bili, a tvrdim da i danas ima velikog broja Šiptara koji su za državu Srbiju, mnogo ih je ostalo da radi uprivredi, u pošti, na železnici, u EPS-u, u svim privrednim preduzećima, u opštinskim organima, u pravosudnim organima, u MUP-u i da ne nabrajam druge institucije, poput republičkih organa.
Samo je separatistima i vođama separatističkog pokreta bilo u interesu da svetu prikažu kako su oni ugroženi i kako im prava uskraćuje Republika Srbija preko svojih zakona. Da to nije bila istina, potvrđuje i činjenica, recimo, po Ustavu Republike Srbije od 1990. godine Šiptari, kada bi izašli na lokalne izbore, osvojili bi apsolutnu većinu u 24 od 29 opština u Pokrajini Kosovo i Metohija. Oni nisu hteli. Da su prihvatili da učestvuju na pokrajinskim izborima, imali bi apsolutnu većinu poslanika u Pokrajinskoj skupštini. To im je sve Ustav od 1990. godine omogućavao. Oni to nisu hteli da iskoriste, jer su bili vođeni željom za predstavljanjem sebe kao ugrožene nacije u cilju izazivanja intervencija stranih elemenata, odnosno pre svega Amerikanaca i drugih zapadnoevropskih zemalja. A sve u cilju stvaranja republike Kosovo i otcepljenja od Republike Srbije.
Dakle, tu je suština. Neuspeh u pokušajima da se građanskom neposlušnošću, rušilačkim demonstracijama i ilegalnim neprijateljskim radom, protivustavnim putem postigne cilj, suprotan svim međunarodnim dokumentima, o pravima čoveka i položaju i pravima nacionalnih manjina, motivisao je vođe separatističog pokreta da se late oružja. Organizovano nasilje, retko viđeno i u svestkim okvirima, potpomognuto iz inostranstva, preplavilo je gradove i sela u Pokrajini. Posledice svakodnevnih terorističkih napada, koji su započeti tokom 1989. godine, a eskalirali u svom najtežem obliku tokom 1997. i 1998. i početkom 1999. godine, bile su stotine ubijenih građana, a najčešće Albanaca, opredeljenih za zajednički život sa drugim narodima, na desetine ubijenih policajaca i vojnika i uništavanje državne i privatne imovine u velikom obimu.
Takva situacija opredelila je Vladu Republike Srbije da Narodnoj skupštini Republike Srbije predloži donošenje odluke o formiranju PIV-a, sa namerom da isto doprinose stišavanju političkih i drugih sukoba i njihovom prenošenju u demokratske i tolerantne okvire, kao i da doprinese jačanju civilnih organa vlasti u Pokrajini, što nije moglo biti uspostavljeno u potpunosti zbog toga što je najveći deo Albanaca, po nalogu separatističkih vođa, ali i straha od odmazde, bojkotovao izbore.
Odluka je Narodne skupštine Srbije da PIV Kosova i Metohije vrši ovu funkciju privremeno, dok se ne obave izbori u AP za Skupštinu, Izvršno veće i lokalne organe uprave, a zbog problema koji su bili prisutni i potrebe da se u složenoj političkoj situaciji omogući normalan život i funkcionisanje vitalnih službi i institucija na Kosovu i Metohiji, neophodnih za život stanovništva, a do konačnog političkog rešenja i stvaranja uslova za početak rada na izborima izabranih organa na celoj teritoriji Pokrajine.
U tom cilju, u sastav PIV-a, koji je kasnije učestvovao i u mnogim razgovorima i u saradnji sa verifikacionom misijom OEBS-a, ušli su pripadnici nacionalnih zajednica, svih koji su živeli na Kosovu i Metohiji, bez izuzetka. Pa su PIV činili predstavnici Srba, Crnogoraca, Albanaca, Turaka, Roma, Goranaca, Egipćana i Muslimana. Članovi PIV-a su i za vreme žestokog delovanja šiptarskih terorista u zapadnom delu Kosova i Metohije, a posebno na području Metohije činili sve da u situaciji zaoštrenih odnosa ...
(Predsedavajuća: Deset minuta i 30 sekundi.)
... spreče posledice vršenja pritiska na njihove sugrađane i išli na teren samopregorno radili, pomagali, snabdevali taj narod osnovnim životnim namirnicama i svim onim što je trebalo da omogući opstanak tih ljudi na prostorima Kosova i Metohije. Zbog tog angažovanja, ubijen je član PIV-a Albanac Džafer Đuka iz Peći, zatim Ćerim Ismaili iz sela Godanca u opštini Štimlje, jer ti ljudi su učinili sve da pomognu pripadnicima šiptarske nacionalne zajednice, da ih snabdeju svim što treba, da im omoguće normalan život i opstanak na Kosovu i Metohiji. To nije odgovaralo šiptarskim teroristima i ekstremistima i zato su ubili ovu dvojicu pripadnika šiptarske nacionalne zajednice i članova PIV-a,