Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Srba sa Kosova i Metohije, uvaženo predsedništvo, diskusija na današnjoj sednici pokazuje da je Stranka srpskog jedinstva bila u pravu kada je u više navrata insistirala da se tema problema Kosova i Metohije stavi na dnevni red ove skupštine. Sem Deklaracije koju smo usvojili 31. maja prošle godine, ova tačka nije stavljena na dnevni red, a sama ta deklaracija sadrži dosta toga, što da je primenjeno moglo je da donese poboljšanje našem narodu na Kosovu i Metohiji. Međutim, čak ni to u tako blagoj formi, a podsetiću vas da mi zbog tako blage forme i nismo glasali za tu deklaraciju, i to se ne primenjuje.
Kada se radi o predlogu koji imamo na dnevnom redu, mi iz Stranke srpskog jedinstva imamo nekoliko principijelnih primedbi. Prvo, to su formalno-pravne primedbe. Ova odluka kaže da prestaje da važi odluka o obrazovanju Privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. Formalno-pravno gledano smatramo da ne prestaje da važi odluka o obrazovanju ovog privremenog organa, već prestaju funkcije tog organa, odnosno gasi se organ i mislim da to treba nazvati pravim imenom.
Kod druge tačke kaže se da prestaju da važe akti koje je Privremeno izvršno veće donelo, a čak ni u obrazloženju se ne nabraja koji su to akti, tako da ostaje velika praznina i čini mi se da ovako ozbiljna tema zahteva i jedno korektnije obrazloženje.
Što se tiče razrešenja Zorana Anđelkovića sa funkcije predsednika Privremenog izvšrnog veća, sasvim je korektno bilo, da ne kažem da je bilo džentlmenski da se taj gospodin pozove da makar usmeno podnese izveštaj i kaže šta je radio. Mislim da to ne bi uopšte škodilo i ne bi smetalo prilikom donošenja ove odluke.
Što se tiče tačaka 4, 5. i 6. sve je već realizovano, znači da ne ponavljam šta u njima piše. To je samo konstatacija postojećeg stanja, da imamo zaposlene koji prelaze u druge organe, sredstva se prenose izvršnom veću, odnosno Vladi Republike Srbije. Najapsurdnija je tačka 7, koja kaže da odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a mi vrlo dobro znamo da je ona stupila pre čitave dve godine na snagu.
Kod obrazloženja razloga za donošenje ove odluke, a već sam rekao da je vrlo šturo, ali posebno iritira i posebno je nekorektan stav 3. u obrazloženju razloga za donošenje odluke, a to je da su 17. novembra 2001. godine održani izbori za Skupštinu Kosova i Metohije, na kojima su učestvovali birači srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti, gde se Srbi nazivaju nacionalnostima, tako da će se uskoro ovaj organ konstituisati i time smo zapravo onu veliku grešku koja je izlaskom Srba na izbore načinjena sada ovde i potvrdili. Mislim da je ovo bilo sasvim suvišno i da u potpunosti iritira srpski narod koji živi dole i koji želi da se vrati na Kosovo i Metohiju.
Stranka srpskog jedinstva uočava da se otvaraju mnoga pitanja koja se sama nameću, a koja građani svakodnevno postavljaju. Prvo i osnovno pitanje je šta je nova vlast učinila na rešavanju problema na Kosovu i Metohiji? Smatramo da bi odgovor na ovo pitanje mogao biti vrlo lako dat da je podnet izveštaj, kao što je obećano, Koodrinacionog centra za Kosovo i Metohiju, koji je dužan da nam redovno podnosi izveštaj o svom radu, a mi do sada nismo imali čak ni ovako šturo obrazloženje od tog Koordinacionog centra.
Postavlja se još jedno pitanje, kako Savezna Republika Jugoslavija i Srbija ostvaruju suverenitet na Kosmetu, jer po Rezoluciji 1244 kaže se da je Kosmet u sastavu Jugoslavije. Međutim, nemamo odgovor šta zvanični organi države preduzimaju i kojim ponašanjem, kojim činjenjem upravo ostvaruju ovaj suverenitet. Postavlja se takođe pitanje da li je aktuelna vlast spremna da makar obeća, ako ne i da garantuje da će Srbi na Kosmetu uspeti da ostvare svoja prava, a to nisu neka prava koja odskaču od bilo kakvih normi, već su to prava koja su zagarantovana međunarodnim propisima, međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima, a sada već govorimo o pravima manjina itd.
Kada sam već pomenuo Zapad i kada sam pomenuo velike sile, očigledno je da ovim velikim silama Zapada nije jasan naš govor kada govorimo o kolevci srpstva, kada govorimo o prošlosti, kada govorimo o istoriji i još jednom pokušavam da ih vratim na onu temu koja je njima razumljivija i na onaj način govora koji je njima razumljiviji. Postavlja se pitanje šta je sa prirodnim bogatstvima koja su vlasništvo ove države, vlasništvo svih nas, građana Srbije, a koja se trenutno nalaze na Kosovu i Metohiji pod okupacijom i nad kojima apsolutno nikakav oblik vlasti ne može da se sprovede; čak i oblik svojine koji je zagarantovan svim međunarodnim normama i to dole ne važi, jer kako će neko da ostvaruje to svoje pravo, pravo vlasništva nad određenim nepokretnostima, nad šumama, nad ostalim dobrima.
Šta je sa privrednim potencijalom, za koji vrlo dobro znamo da je ova država stvorila, da su svi ti potencijali pravljeni parama svih nas, a ne samo parama Šiptara sa Kosova, jer tako ispada, pošto je njima sve to ostalo. Znači, to je jedno vrlo ozbiljno pitanje na kojem mi moramo da insistiramo u svim prilikama. Takođe, poznati su veliki energetski potencijali na Kosmetu i o njima treba voditi računa, da pitamo ko naplaćuje dažbine, gde idu te pare itd.
Mislim da ovaj narod i posebno mi poslanici u Skupštini Srbije imamo pravo da dobijemo odgovore na ova pitanja. Vlast je dužna srpskom narodu da reši nekoliko osnovnih pitanja: pitanje raseljenih, otetih, kao i ono koje sam već pomenuo, a to je pitanje svojine, pitanje vlasništva nad imovinom. Mislim da se ovde ne radi o pitanju da li smo mi za postojanje jednog organa koji već dve godine ne postoji, već se radi o pitanju da li ova država želi da očuvanjem jednog ovakvog organa zadrži kontinutet, ne personalni kontinuitet, ne kontinuitet prethodne vlasti, već kontinuitet želje da Kosmet ostane u sastavu Srbije i Jugoslavije.
Ako je to u pitanju, a mi iz Stranke srpskog jedinstva smo to tako shvatili, znači naša je želja da se sačuva kontinuitet ove namere da Srbija zadrži Kosovo u svom sastavu, mi zbog toga nećemo glasati za ovaj predlog. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Lazić, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

Poštovano predsedništvo, pridružujem se gospodinu Obradoviću sa velikom zamerkom što danas nije prisutan gospodin Zoran Anđelković. Na kraju krajeva, Privremeno izvršno veće Kosova je promovisano u ovoj sali i sasvim je razumljivo da predsednik tog Privremenog izvršnog veća Kosova, koje još aktuelno, još neki minut, bude prisutan tu, ako ni zbog čega drugog da da neke odgovore na sasvim direktna pitanja koja su ovde postavljana.
No, da se vratim osnovnoj temi. Očigledno je da su mnogi pošli od faktičkog stanja na Kosovu i Metohiji, da su se bazirali na nekim svojim ličnim frustracijama, da su se bazirali čak i na nekim dozama animoziteta prema određenim institucijama. Jedno je izvesno - problem Kosova i Metohije neće se rešiti preko noći, neće ga rešiti jedna institucija, u mnogome zavisi od međunarodnog faktora, i ovog puta se zaista ne slažem sa gospodinom Trajkovićem, koji je vrlo često znao da na svojim javnim nastupima iskaže svoje uverenje da Srbi sa Kosova i Metohije treba da preuzmu stvar u svoje ruke.
Budite sigurni, i Albanci bi preuzeli stvar u svoje ruke i na šta bi to ličilo. Naime, Albanci isto tako uvažavaju međunarodnu zajednicu, odnosno snage KFOR-a, kao neku vrstu tehničkog servisa, i njima bi lepo bilo da te snage budu samo na administrativnoj granici prema Srbiji, a da oni rešavaju i uređuju odnose na Kosovu onako kako oni to zamišljaju. Da je to tako, oni bi do sada već izvršili secesiju i verovatno bi imali i funkciju nekih ministarstava koja sada nemaju, a to su ministarstvo odbrane, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo spoljnih poslova, a sve je to u rukama visokog predstavnika međunarodne zajednice, odnosno visokog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, u ovom slučaju gospodina Štajnera.
Tako, u mnogo čemu ne mogu da se složim sa tvrdnjom da treba raditi ishitreno. Tačno je da mnogo štošta nije urađeno, ali šta je ostavljeno u hipoteku ovoj vlasti. Mi ne možemo da prihvatimo to kako međunarodna zajednica radi, ali je činjenica da je posle 11. septembra sve nekako drugačije i verovatno da međunarodna zajednica sada povlači i iznuđene poteze, da ne može da rešava probleme na Kosovu i Metohiji onako kako je zacrtano.
Rekoh - problem Kosova i Metohije ne može da se reši preko noći. To najbolje pokazuje primer Kipra, koji traje već punih 28 godina, i postoji neka severna republika Turski Kipar, postoji ostali deo Kipra i sada se ovih dana dešava jedna interesantna stvar, jedna pozicija, da je Kipar zatražio prijem u Evropsku uniju, ali pobogu ne mogu da budu primljeni nego samo jedinstveni. Zato su počeli razgovori obeju strana, i turske i grčke zajednice na Kipru, da bi se došlo do zajedničkog sporazuma kako bi ta država mogla da dobije upliv u međunarodnu zajednicu.
Očekujem, otprilike, da će u dogledno vreme isto to da se desi i sa Saveznom Republikom Jugoslavijom, jer ako je išta prepoznatljivo ovih dana, to su reči gospodina Štajnera i gospodina Džona Menzisa, kao visokog predstavnika, odnosno šefa kancelarije SAD u Prištini, koji izričito ukazuju da Albanci ne mogu u Evropu bez Srba.
Posredno rečeno - Albanci mogu jedino u Evropu, odnosno da budu članica te evropske porodice u slučaju ako se dogovore sa Srbima, u slučaju opstanka te zajedničke države, a kako će ona biti regulisana, to će vreme najbolje da pokaže; i jednostavno ukazuje im se na to da treba problem rešavati korak o korak, nikako ishitreno, što izaziva, u svakom slučaju, nervozu i kod samih Albanaca.
Ovo sve govorim iz jednog prostog razloga, što ćemo i mi morati da se zamislimo na koji način ćemo da rešavamo pitanje Kosova i Metohije.
Malopre je gospodin Nikolić u svom izlaganju spomenuo irski problem. Tačno je, taj problem traje više od 200 godina, kada je protestantima oduzet parlament u Irskoj, tačno je i to da to već dugo vremena traje, ali isto tako je i tačno da su Irci još iz vremena Gledstonove vlade formirali ministarstvo za irsko pitanje koje egzistira do dana današnjeg. I, dana današnjeg vlada u Londonu ima svog ministra za irsko pitanje.
Nekako sam to sve povezao iz prostog razloga - mi možemo i treba da tražimo šansu u tome da formiramo jedno ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Za sada smo nekako skučeni, i prostorno i Rezolucijom 1244, pa ne možemo da rešimo ni status, odnosno odnos između Srbije i Crne Gore, a kada se to bude rešilo, hoće li to ministarstvo egzistirati u okviru Savezne Republike Jugoslavije ili u okviru Republike Srbije, što je inače prirodno, to treba jednostavno da se postigne određenom vrstom dogovora.
Mi smo, jednostavno, došli u jednu galimatijasnu poziciju kada u istom trenutku vrše funkciju i Privremeno izvršno veće Kosova i Jugoslovenski komitet za veze sa Kosovom i Metohijom. Ali, nažalost, to je neko preinačio u nazivu, izvorni naziv te institucije bio je - Jugoslovenski komitet za veze sa UNMIK-om, u vreme ambasadorovanja gospodina Vukićevića. Ako je to već tako, zašto je to nekome palo na pamet, da se uopšte menja naziv?
Kasnije je formiran i taj Koordinacioni centar, od strane Savezne i Republičke vlade. Znači, kolika je ta odgovornost te institucije - Koordinacioni centar, i Savezne i Republičke vlade? Pitanje je hoće li taj koordinacioni centar moći da odradi sve ono što je predviđeno, da li je uopšte odgovoran i kome je odgovoran.
Znate, nekako je to u psihologiji Srba da se uglavnom sve prebacuje na nekog drugog. Ako je kriva Republička vlada, ona će reći - da je za to kriva savezna administracija i obrnuto. Zato i insistiram, i žao mi je što ovom prilikom, iako je pozvan, premijer Đinđić ili bilo ko iz Republičke vlade nije prisutan, jer, ponoviću, treba dobro razmisliti o formiranju jedne takve institucije kao što je ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Priznaćete, problem Kosova i Metohije nije problem samo ove generacije. Malopre sam naveo primere zbog čega to nije tako. To je problem koji će da se proteže kroz nekoliko budućih generacija i zato treba, još jednom ponavljam, ozbiljno porazmisliti o ovom mom predlogu.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega Jovan Deretić. Kojim povodom se vi javljate? (Obraća se poslaniku Šešelju.) Vi ste bili po redosledu iza Nade Kolundžije, a pre narodnog poslanika Vuka Antonijevića. Niste bili prisutni u sali kada ste prozivani.
Reč već ima narodni poslanik Ljubiša Maravić.
Vi imate repliku? Izvinite (upućeno Maraviću). Replika na izlaganje narodnog poslanika Dragana Lazića, narodni poslanik Momčilo Trajković.

Gospodin Lazić nije dobro razumeo sve što sam govorio po tom pitanju ili namerno izvrće činjenice, ali to neka bude njegov problem. Moj stav po pitanju učestvovanja kosovsko- metohijskih Srba u rešavanju kosovske krize je jasan. Ne prihvatamo da se pitanje Kosova i Metohije rešava bez kosovsko-metohijskih Srba, a takođe smatramo da se to pitanje ne može rešavati bez naše države. Ali, ne možemo biti ni isključeni iz te politike i to je jasno.
Ovde govorim sa pozicije čoveka koji dole živi i sa pozicije naroda koji je izbezumljen, uplašen, ostavljen i traži odgovor na sopstvenu poziciju.
Moram da kažem da na to za sada nema odgovora. Ali, meni je jasna celokupna situacija, i to ću ovde otvoreno kažem, da se više ne vraćam za ovu govornicu, šta je ključno, šta je sporno: sporno je što mi otvoreno ne kažemo narodu o čemu se radi. Mislim da su u obrazloženju, a i u izlaganju gospođe Kolundžija, bili najiskreniji, otvoreno su rekli o čemu se radi. Ustavnim okvirima su se konačno prekinule sve institucionalne veze između Srbije i Jugoslavije, sa jedne, i Kosova i Metohije, odnosno kosovsko-metohijskih Srba, sa druge strane. Tamo više ne postoji šansa za paralelne institucije, pogotovu nakon izbora. To mora otvoreno narodu da se kaže. Šta je sporno? Sporno je što oni koji su bili za takvo rešenje pokušavaju sada da pokažu kako još uvek postoje šanse da se zadrže neke institucije. Tu se mi ne slažemo, i nigde više.
Prema tome, želim zbog onoga naroda koji je dole da se otvoreno kaže kuda idu procesi oko Kosova i Metohije, a ne da dajemo jednu lažnu nadu onom narodu koji čeka državne institucije, a od njih nema ni glasa ni traga, niti imaju šanse da dole dođu. Jedino što može, po Sporazumu i nakon Ustavnog okvira, kada smo prihvatili predsednika republike Kosova, kada smo prihvatili Vladu Kosova, kada smo prihvatili Kosovski zaštitni korpus, jeste sledeće: da naša država, preko Koordinacionog centra, o nekim strateškim pitanjima razgovara, a sve ostalo jeste u institucijama sistema Kosova, ne Kosova i Metohije.
O tome je reč i treba otvoreno da kažemo, a ne da narod u Mitrovici čeka kako će mu naša vlast dati srpsku opštinu, a mi smo potpisali sasvim suprotno od toga; narod u Štrpcu čeka srpsku opštinu, a mi smo potpisali sasvim suprotno od toga. Zato smo mi imali predlog da se dogovorim ovde, da se jedna preporuka usvoji i da se Koordinacioni centar založi kod UNMIK-a da se stvori uprava za kosovsko-metohijske Srbe na teritorijama gde su većina, i to kao prelazna varijanta, kako bi narod izdržao, i da se vratim na početak, kako bi izbalansirali teret svega onoga što treba Srbi sa Kosova i Metohije da izdrže da bi mogli da čekaju rešenje problema.
Narod, moram da kažem, u jednoj opštoj magli očekuje Srbiju, a istovremeno i Srbija i naša vlast učestvuju u stvaranju kosovskih institucija, jer smo mi sada deo te vlasti, jer je Koalicija "Povratak" koja predstavlja Srbe deo vlasti Kosova i Metohije. To je suština problema. Ako to otvoreno narodu kažemo, da se on ne nada, da nema lažnu nadu, siguran sam da onda naredni potez jeste da odemo i da se suočimo sa narodom. Da vas podsetim na kampanju u predizbornoj aktivnosti - izbori na Kosovu i Metohiji, za kosovsku skupštinu su: povratak institucija države Srbije i Jugoslavije. Tada sam rekao i sada tvrdim, to je bilo konačno ukidanje veza između institucija Srbije i Jugoslavije sa Kosovom.
(Vojislav Šešelj: Po Poslovniku.)

Ako se radi o primedbi na vaše pravo da govorite 28 minuta, dobićete reč, osim ako nećete da se zajedničkom odlukom prekrši Poslovnik i da vam se odmah reč da samo zato što ste ušli u skupštinsku salu. Vaše pravo na 28 minuta je nesporno.
(Vojislav Šešelj: Imam pravo sada po Poslovniku.)
Izvolite, povreda Poslovnika, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Gospođo Čomić, da mi niste negirali pravo, ne bih se javljao za Poslovnik. Ali, vi ste malopre rekli da nemam pravo, sad kažete da je moje pravo nesporno. Želeo bih samo da vam skrenem pažnju da tako ne možete da se ponašate. Šta to znači, kad ste kršili Poslovnik - malopre, kad ste mi rekli da nemam pravo ili sada, kad ste mi rekli da mi je pravo nesporno. Jednom ste sigurno prekršili i to sam hteo da vam stavim do znanja, a ovde ću čekati strpljivo da mi date reč i da iskoristim tih 28 minuta.

Kršenje Poslovnika je u oba slučaja. Iz prvog razloga, presedana radi, jer je i drugim poslanicima koji nisu dolazili i  bili prisutni u vreme zasedanja davana reč i tada se njihov  redosled određivao nakon dolaska. Dakle, samo sam vas to pitala i rekla sam vam kad ste pročitani po redosledu, ne sporeći ni u tom trenutku vaše pravo da dobijete reč nakon što se završi redosled prijavljenih poslanika, osim ako nećete da ih pitam da vas puste odmah.
(Vojislav Šešelj: Nisam tražio odmah, samo sam se javio za reč.)
Videla sam vas, ali dobro je što ste se javili. Ne vidim razloga za nestrpljenje, ako imamo konsenzus o tome da je ovo važna tema.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Jovan Deretić.

Poštovane porodice kidnapovanih i nestalih lica sa teritorije Kosova i Metohije, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, Odluka o formiranju Pokrajinskog izvršnog veća Kosova i Metohije doneta je u momentu kontinuiranog delovanja albanskih terorista na prostoru Kosova i Metohije, što je, uz onaku tešku ekonomsku situaciju uzrokovanu nepravedno uvedenim sankcijama Saveznoj Republici Jugoslaviji, dovelo do toga da je značajnom  broju stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije bilo onemogućeno redovno snabdevanje i privređivanje, ali i snabdevanje osnovnim životnim namirnicama. Presečene komunikacije od strane tzv. OVK stvorile su u pojedinim delovima Kosova i Metohije izuzetno tešku situaciju, koja je počela da se pretvara u humanitarnu katastrofu.
Da bi se konkretnije i kompleksnije mogao sagledati rad PIV Kosova i Metohije u proteklom periodu, treba se podsetiti na okolnosti u kojima smo se nalazili u vreme donošenja pomenute odluke. Sam sastav PIV-a AP Kosova i Metohije predstavljao je i predstavlja jedinstven primer u svetu, da su u jednoj multietničkoj sredini u sastavu najvišeg izvršnog organa, bez izuzetka, bili zastupljeni predstavnici svih nacionalnih zajednica koje žive na tom prostoru, dakle Srbi, Crnogorci, Albanci, Goranci, Romi, Muslimani, Egipćani i drugi. Sama činjenica da se vršio ovakav pristup pri izboru članova PIV-a predstavljala je težnju da se načini prvi korak ka smirivanju napetosti u AP Kosovo i Metohija. Time je rukovodstvo Republike Srbije jasno pokazalo svoje opredeljenje, volju i spremnost za saradnju i dijalog, kao i praktičnu realizaciju želja i namera da ovaj organ bude prihvaćen od svih nacionalnih zajednica.
Sledeći napred navedena opredeljenja, PIV Kosova i Metohije je bilo i ostalo organ svih stanovnika Pokrajine, a svojim humanim, nepristrasnim i tolerantnim stavovima i inicijativama doprinelo tolerantnijem životu svih građana na Kosovu i Metohiji. Početak rada PIV-a Kosova i Metohije je bio veoma težak, s obzirom na opštu političku atmosferu u Pokrajini, opterećenu, kao što sam već rekao, brojnim problemima i konfliktima, uključujući i one najteže sa teroristima tzv. OVK, koji su svakodnevno odnosili živote svih građana Pokrajine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, živote pripadnika Vojske Jugoslavije i policije.
U proteklom periodu živote su izgubili i članovi PIV-a Džafer Đuka iz Peći i Ćerim Ismaili iz sela Godance, opština Štimlje, koji je zverski ubijen od strane pripadnika tzv. OVK pred članovima svoje porodice, na najsvirepiji način, i to, nažalost, prošle godine u prisustvu UNMIK-a i KFOR-a na prostoru Kosova i Metohije, što još jednom nedvosmisleno pokazuje da tzv. OVK nije razoružana, već da je samo pretvorena u Kosovski zaštitni korpus. Takođe, na prostoru Dulje je izvršen zločinački teroristički akt na člana PIV-a Ibra Vaita, koji je samo zahvaljujući sreći ostao nepovređen. Većina radnika PIV-a ostala je bez celokupne svoje imovine na prostoru Kosova i Metohije usled delovanja tzv. OVK, a svesni činjenice da rizikuju u svom radu ne samo svoje živote, nego i živote svojih najmilijih, suprotstavljajući se jednoj velikoj nevolji zvanoj terorizam. Posle dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a, mnogi od njih su izgubili, kao što sam rekao, sve što su imali.
Imam fotografije (pokazuje ih), ovo je kuća Ćerima Abazija, a koji se takođe nalazi pored svoje kuće koja je spaljena do temelja. Ovo je kuća (pokazuje) člana Pokrajinskog izvršnog veća Ratka Jočića iz Vučitrna, a kome je takođe uništena celokupna imovina. PIV Kosova i Metohije, radi efikasnijeg rada, formirao je sekretarijate i komisije, sa specifičnim nadležnostima i namerom da svojim idejama, inicijativama i praktičnim radom doprinesu osnovnoj ideji jednakosti, ravnopravnosti i zajedničkog života na Kosovu i Metohiji. Otpočinjanjem agresije NATO, PIV je radilo u veoma otežanim uslovima, imajući u vidu težak položaj i stanje svih državnih i drugih organa, tako da su svakodnevno članovi PIV-a aktivno pratili u svim oblastima života šta se dešava na teritoriji Kosova i Metohije.
Glavna karakteristika svih članova PIV-a i radnika PIV-a bila je pružanje pomoći svim građanima, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, mobilnost odnosno aktivno prisustvo na celokupnom prostoru Kosova i Metojije. U tom periodu naročita aktivnost bila je usmerena na povratak albanskog življa koje je, strahujući od bombardovanja NATO i pritiska tzv. OVK, napuštalo svoja ognjišta. Primera radi, samo na teritoriji opštine Podujevo vraćeno je u svoje kuće preko 30.000 Albanaca, a u Glogovcu preko 15.000, u Kačaniku, Štimlju, Mališevu i u drugim sredinama, kojima je po povratku pružena lična i imovinska sigurnost, kao i pomoć u hrani i lekovima.
Po prestanku NATO agresije, a posle povlačenja Vojske Jugoslavije i policije, aktivnost Pokrajinskog izvšrnog veća bila je usmerena na prilagođavanje rada u uslovima u kojima smo se našli. Uspostavljaju se kontakti sa raseljenim licima, kojih je nažalost bilo preko 250.000, kao i pružanje pomoći ugroženom nealbanskom stanovništvu koje je ostalo na prostoru Kosova i Metohije.
U traženju odgovora od UNMIK-ove administracije o sudbini 1.300 kidnapovanih Srba i Crnogoraca južne srpske pokrajine, nastojanju kod UNMIK-a da se stane na put zulumu šiptarskih terorista koji svakodnevno, a evo i danas, ubijaju Srbe na Kosmetu, veliki doprinos u tome dali su punktovi Jugoslovenskog komiteta, Pokrajinskog izvršnog veća i Centra za mir i toleranciju, koji su bili u funkciji ostanka i opstanka srpskog naroda i drugog nealbanskog življa.
Pored dvadesetčetvoročasovnog, danonoćnog, dežurstva i pružanja pomoći najugroženijim stanovnicima Kosmeta, u Pokrajinskom izvršnom veću Centar za mir i toleranciju izdao je ovu publikaciju (pokazuje) "Dani terora u prisustvu međunarodnih snaga UN". Ova knjiga namenjena je svima onima koji su nastradali u želji da opstanu i ostanu na svojim ognjištima i žive u miru i toleranciji.
Pošto pojedine kolege dobacuju da ne treba da čitam, samo ću jednu rečenicu da pročitam, da je ova potresna hronologija terora i zločina na Kosovu i Metohiji, počinjena nad srpskim narodom od strane separatističko-terorističkih bandi u periodu dolaska misije UNMIK-a i KFOR-a. Ova knjiga koju vidite nažalost je jedino svedočanstvo, jedini dokument o stradanju Srba na Kosmetu koji je objavila ova država, pored Bele knjige koja govori o NATO agresiji. A vidite, izdavanje ove knjige je finansirao upravo PIV, koji vi želite da ukinete. Imajući u vidu sve ovo napred navedeno, slobodno mogu da konstatujem opravdanost formiranja PIV-a u datom trenutku, izuzetno teškom po našu zemlju i narod, i smatram da se svako iz podnetog izveštaja može uveriti u opravdanost i kvalitete njegovog rada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Deretić, a posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović. Još četiri minuta ima SSJ.