Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospdo narodni poslanici, podsećanja ali i istine radi, želeo bih da vašoj pažnji predočim sledeće činjenice: prvo, Narodna skupština Republike Srbije, na sednici Drugog vanrednog zasedanja 28. septembra 1998. godine, donela je Odluku o obrazovanju PIV-a AP Kosova i Metohije. Ta odluka Narodne skupštine, da se formira PIV AP Kosova i Metohije, doneta je u vreme najzaoštrenijih međunaconalnih odnosa u AP, a što je posledica višegodišenjeg i višedecenijskog delovanja albanskih separatista, sa ciljem da se suvereni deo Republike Srbije i SRJ izdvoji iz državnog okvira i formira kao zasebna država, a zatim pripoji Republici Albaniji.
Neuspeh u pokušajima da se građanskom neposlušnošću, rušilačkim demonstracijama i ilegalnim neprijateljskim radom, protivustavnim putem postigne navedeni cilj, inicirao je organizovano nasilje retko viđeno i u svetskim okvirima, a naglašeno potpomognuto iz inostranstva. To nasilje je praktično preplavilo gradove i sela u Pokrajini.
U takvoj situaciji, Vlada Republike Srbije opredelila se da Narodnoj skupštini Republike Srbije predloži donošenje odluke o formiranju PIV-a, sa namerom da isto doprinosi sprečavanju političkih i drugih sukoba, njihovom dovođenju u demokratske i tolerantne okvire i da doprinese jačanju civilnih organa vlasti u Pokrajini, koja nije mogla, a misli se na vlast, biti uspostavljena u potpunosti zbog toga što je najveći deo Albanaca, po nalogu separatističkih vođa, a i iz straha od odmazde, bojkotovao izbore.
U tim uslovima PIV delovalo je faktički kao skupštinski odbor na Kosovu i Metohiji, rukovodeći se odlukama Narodne skupštine o zadacima na Kosovu i Metohiji, jer drugih ovlašćenja nije ni imalo. Želim još i ovo da kažem, da su u sastavu tih najviših izvršnih organa bili zastupljeni, bez izuzetaka, pripadnici svih nacionalnih zajednica koje žive na tom prostoru, bili su uključeni, Srbi, Crnogorci, Albanci itd.
Ovoliko zbog istorije, zbog onoga što se dešavalo i zbog toga kako je bilo zapisano. Šta su bile glavne teme rada kojima se bavilo PIV? Najpre, to su bile teme koje su se odnosile na smirivanje napetosti u Pokrajini; pokazivanje opredeljenja, volje i spremnosti na saradnju i dijalog svih nacionalnih zajednica; pružanje humanitarne pomoći ugroženom stanovištvu, omogućavanje privremeno raseljenim licima da se vrate kućama; stvaranje lokalnog obezbeđenja kao brane od terorističkih napada; razvoj informisanja na jezicima nacionalnih manjina; stvaranje uslova za normalan razvoj školskog sistema u Pokrajini; mnogi aktuelni problemi, a sa osnovnim ciljem da se mirnim i demokratskim putem razreše problemi u Pokrajini.
I to da se zna, da je iz budžeta tog PIV-a pružena pomoć kosovsko-metohijskim oblastima za najosnovnije aktivnosti itd. Delovanje PIV-a bilo je u jednim uslovima i imalo je jedan segment u predratnim događanjima, dok je njegovo delovanje bilo značajno drugačije u uslovima kada su bombe NATO alijanse padale po kosovskoj teritoriji i po teritoriji Srbije i Jugoslavije. Naravno, treći tip delovanje nastupa kada je na Kosovo došao UNMIK i kada su, naravno pod patronatom i naočigled UNMIK-a, izvršavana najveća zverstva.
U toj situaciji Pokrajinsko izvšrno veće, u sradnji sa Vladom narodnog jedinstva, je praktično bilo prisutno na svakom delu Kosova. To se da proveriti, a ne samo u Kosovskoj Mitrovici, gde i sada još uvek može bezbedno da se dođe, ne u Leposaviću, ne u Zubinom Potoku; nego u Gnjilanu, Lipljanu, Starom gradskom, Lapljem selu, u Čaglavici, u Orahovcu, u Goraždevcu, u Velikoj Hoči; i ovo nisu samo geografski pojmovi i nisu samo imena i lokacije na Kosovu.
Dakle, to su mesta koja su bila pokrivena delovanjem ovog veća i delovanjem predstavnika Vlade narodnog jedinstva. Vlada je imala koordinatora u to vreme zaduženog samo za Kosovo i za rešavanje tih problema. To je bila ta spona sa narodom Kosova, a o tome su govorili ovde naše kolege poslanici koji su došli sa Kosova, koji i sada tamo žive, oni poznaju bolje tu situaciju. Trebalo je jednom da doživite da se nađete u Starom Gradskom, tamo gde su za vrme vršidbe poklani i pobijeni srpski ljudi, srpski muškarci; da razgovarate sa njihovim porodicama i da ih pitate kada će oni otići odatle. Tamo je morala da se napravi škola.
Tamo je moralo da se omogući da ti ljudi, koji su hteli i želeli da ostanu tu, školuju svoju decu. To je ta spona koja mora da postoji. Ne znam jer nemam te informacije, da li je neko danas iz Vlade otšao na Kosovu dalje od Mitrovice i Zubinog potoka; da li je bio u tim mestima gde ima još Srba, u Goraždevcu, a to je praktično u okruženju; da li tamo negde u Gnjilanu i okolini Gnjilana.
Mislim da raspravljati o tome sa distance je totalno neproduktivno i totalno nesvrsishodno. Zato mislim da ako smeta nekome što je ovo privremeno veće osnovala neka druga vlada i što je predsednik tog izvršnog veća čovek koji je sekretar SPS-a, pa promenimo mu naziv, promenimo tog predsednika, dajte da napravimo neki drugačiji, organizacijski oblik, koji će omogućiti tu sponu. Da li su troškovi veliki? Hajde da vidimo kako ćemo da ih skratimo. Da li je neko to necelishodno trošio? Neka za to odgovara.
Ne mogu to da budu razlozi zbog kojih ta spona ne treba da postoji i zbog čega te ljude treba ostaviti na cedilu. Dakle, to mora nešto da bude, možda je to i skupštinski odbor umesto Izvršnog veća. Nešto mora postojati, mi se za to zalažemo i zbog toga dok se to ne desi nećemo da glasamo za odluku koja znači ukidanje, dok ne vidimo šta se drugo nudi bolje i šta je to što će omogućiti da to tamo bude. U suprotnom, jedino što nam ostaje je da pravimo peticije kao Stanko i da im nosimo kolače.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Đoković, a posle narodni poslanik Miloš Lukić, ali ćemo verovatno ići na pauzu. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, drago mi je da se posle jednog jako dugog perioda u ovoj skupštini čuje ime Kosovo i Metohija. Jednostavno, mnogo se toga dole desilo, mnogo se toga odigralo u ovoj zemlji, a mi smo u Skupštini uporno izbegavali da pomenemo problem Kosova i Metohije. Čak smo uporno izbegavali i dalje izbegavamo da formiramo skupštinski odbor za Kosovo i Metohiju, koji bi se bavio time, koji bi imao izveštaje i informacije.
Žalosno je da vam ova tema nije zanimljiva, da u ovoj sali trenutno nema ni 120 ljudi. Znam da je mnogo zanimljivije tražiti šampite, kolače i ostale stvari, ali ima nekoga kome su druge stvari jako bitnije. Da je ova skupština malo ozbiljnije radila, ne bi o radu Koordinacionog centra pričala gospođa ili gospođica koja je malo pre pričala, već bih o njemu možda i ja piričao. Jer, nećete verovati, ovo je papir (pokazuje) koji su potpisala tri vrlo bitna čoveka u ovoj zemlji gospoda Koštunica, Čović i Đinđić. U tom papiru piše da su Dragiša Đoković i Vuko Antonijević članovi Koordinacionog centra od 25. januara. Za sve vreme niti mene, niti gospodina Antonijevića, niko nije pozvao ni na jedan sastanak, niti nam je omogućeno da učestvujemo, radimo u radu tog organa i tog tela.
Prema tome, o tom Koordinacionom centru trebalo bi mi da pričamo, a ne samozvani portparoli. Jednostavno, kada danas pričamo o ovoj tački, o ukidanju PIV-a, ne možemo preći preko toga a da ne podnesemo i ne dobijemo izveštaj; zašto bez izveštaja, zašto bez pitanja odgovornosti. Možda će tu biti i nagrada. Možda taj organ i taj PIV je radio dobro, pa ćemo ga nagraditi ili je radio loše, pa ćemo kazniti i razrešiti. Gde su njegovi izveštaji. Tu je bilo mnogo toga, to je bio dug period. Zašto? Ako budemo odgovorni pa budemo iskreni, budemo pošteni, pitaće se da li je to u politici moguće, a ja ću da probam.
Mnogo mi je draža istina nego sve ostalo. Moram da pogledam i biračima, i narodu i svima u oči. Reći ću vam gospodo, sadašnja vlast, - za koju sam i ja glasao prošle godine, kada smo podneli i doneli novi Zakon o Vladi, kada smo izabrali tu vladu, najtransparentniju, najbolju moguću na svetu, najjaču i najpametniju itd. - koja je trebalo, gle čuda, za godinu dana da podnese neki izveštaj Skupštini, nema ništa od toga.
Nadamo se da će za četiri godine podneti. Svaki DOS-ovac ima nekog svog favorita u SPS, pa jedna grupa preferira Baneta Ivkovića, a druga grupa preferira Zorana Anđelkovića - Bakija. Da li su to stare veze, kad su bili nekada u istoj partiji, pojedinci iz DOS-a, ili je to nešto drugo, pa treba sačuvati Zorana Anđelkovića i njegov PIV od odgovornosti, nego ćemo to tako jednim papirom, jednom odlukom doneti, i to će tako proći i tako se završiti.
Još 31. maja, kada smo diskutovali po pitanju Kosova, kada smo doneli Deklaraciju o pravu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a u toj deklaraciji se kaže (to je jedan od dokumenata koji smo kasnije pogazili, kao i mnogo toga skupštinskog što smo pogazili): "Ne prihvata se dokument Ustavni okvir za privremenu samoupravu, jer se njime prejudicira konačno rešenje na štetu državnih interesa SRJ, Srbije, Srba i ostalog nealbanskog stanovništva u Pokrajini. Navedenim dokumentom se ne garantuje institucionalna zaštita sloboda i prava nealbanskih etničkih zajednica".
Dragi prijatelji, braćo i sestre, tada je premijer bio na ovom mestu. Tada sam još tražio, da vam ne čitam sada citat, da se ukine PIV ili da mu se da da nešto radi. Premijer je klimnuo glavom, ali od toga nije bilo ništa, do dana današnjeg. Jednostavno smo tako brzo i tako ekspresno formirali i ukinuli Jugoslovenski komitet za Kosovo i Metohiju, tako efikasno smo ga uništili, tako efikasno je ova vlada smenjivala poslanike DOS-a, odnosno poslanike vladajuće većine - gle apsurda, ovo je jedina vlada koja smenjuje poslanike. U normalnim zemljama je obrnuto - poslanici smenjuju vladu.
Ova vlada je smenjivala poslanike vladajuće većine, od broja 176, gde god je mogla i kako god je mogla. Zato smo i došli u ovakvu situaciju, da danas pričamo o ovoj odluci, gde nemamo nikakav papir, nikakav izveštaj.
Ja ću vam reći samo jedan podatak - da taj PIV (ono što ministar Batić nije mogao, normalno, nije imao vremena da kaže sve) ima 229 zaposlenih. Njihov budžet za januar mesec, po podacima Ministarstva pravde i lokalne samouprave, bio je 10 miliona dinara. Oni su imali svoje TV stanice, i radio stanice, i kopir mašine, i kompjutere, i mnogo toga, automobile. Da vidimo gde su korišćene pare, šta su radili u poslednjih godinu dana, šta su radili pre toga i kako su radili posle toga?
Jednostavno, šta je poenta svega ovoga - poenta je da ćemo ukinuti PIV i glasaćemo za tu odluku. Međutim, Koordinacioni centar, koji je trebalo da nasledi taj PIV, ne radi svoj posao. To je poenta svega toga, da Koordinacioni centar ne postoji. Postoji samo jedan čovek, koji radi kako god hoće.
Šta je poenta rada Koordinacionog centra - dragi prijatelji, molim vas, poenta svega toga je da otkači Srbe od Beograda, da ih zakači za Prištinu. Srbi na Kosovu su ostaci jednog proteranog naroda, oni koji se još nekako drže, odolevaju sili, bez ikakvih prava, a do kada - videćemo.
To kako Srbi žive na Kosovu, to nije život, to nije dostojno čoveka, nije dostojno života. Mnogi od vas, uglavnom svi od ovih 176, su se razmileli u novembru mesecu po Kosovu i po izbegličkim centrima u Srbiji, objašnjavajući Srbima da je za njih dobro da izađu na izbore, da glasaju, da će dobiti svu lepotu, svu sreću, kada budu izašli na pokrajinske izbore.
Sada otiđite pa im kažite, posle 108. uništene srpske crkve, posle ne znam koje, hiljadite srpske žrtve u Lipljanu i u ostalim mestima, sada im recite, svim Srbima - da, eto, to je rezultat toga što ste vi izašli na izbore, odnosno što smo izašli na izbore i što smo dobili, a nije rezultat toga da je Adem Demaći predlagao Radu Trajković za predsednika Kosova itd.
Rezultat toga je da će se iz Beograda imenovati Ranđel Nojkić za direktora pošte i da će mu zadatak biti da otpusti 90 odsto radnika Srba, a da preostalih 10 odsto uključi u poštu Kosova, jer dole ne sme biti pošte Srbije, da će se ukinuti Služba platnog prometa, da će se ukinuti "Srbijašume", a da postaje "Kosovošume", i sve ostalo, da od Srbije dole ne ostane ni - "S".
To je naš zadatak, naše države, naše vlasti, našeg centra.
Mi ćemo ovu odluku doneti, mi ćemo ovo veće ukinuti. To ćemo uraditi, ali šta posle? Ko će biti odgovoran? Jednu veliku odgovornost preuzimamo. (Nemojte, Milka, da mi dobacujete, vi ste jako poznati po tome. Mi možemo imati duel negde na nekom mestu pred TV kamerama, ali molim vas, ispoštujte moje vreme, ja sam vaše ispoštovao, a kao jedna dama biste morali imati razumevanja.)
Prema tome, ono što hoću da kažem to je da je ovo jako značajna tema. Znam da ova vlada ne uvažava mnogo Skupštinu, nažalost, Skupštinu koja je izabrala vladu, da mnogi ministri nisu, ni potpredsednici Vlade, nikada kročili u ovu skupštinu. Jedan od njih je i gospodin Nebojša Čović. Bio je red da makar danas, kada se o ovako bitnoj tački dnevnog reda raspravlja, ako ne može premijer, odnosno predsednik Vlade, gospodin Đinđić, da makar Nebojša Čović bude prisutan ovde, da kaže koji je to koncept kada ukidamo PIV koji nije radio ništa, slažem se, ali izveštaj nemamo, pa ne znamo da li je radio ili nije radio. Po mom mišljenju, nije radio dobro i nije radio kako treba, trebalo ga je odavno ukinuti.
Trebalo je da kaže šta će novo da bude, šta će drugo da bude, pa da znamo. Skupština je imala svoju rezoluciju, imala je svoju deklaraciju, imala je ostalo. Imamo li strategiju, imamo li taktiku? Šta će biti dalje - i dalje će biti da pored našeg upornog insistiranja, odbor za Kosovo i Metohiju se neće formirati, tom odboru niko neće podnositi izveštaje, kao što je mrtvo slovo na papiru da u skupštinskoj rezoluciji piše da se obavezuje Vlada Republike Srbije da jednom mesečno podnosi izveštaje o svom radu na Kosovu i Metohiji i da jača veze u oblasti prosvete, zdravstva i ostalog, a ne da se guraju, da se teraju Srbi da se učlanjuju u kosovske institucije.
Nema UNMIK-ovh institucija, UNMIK se ne leči, UNMIK nisu lekari, UNMIK nisu profesori, UNMIK nisu đaci. Svi su oni jako dobro pismeni i jako dobro zdravi, ne treba im naše zdravstvo i prosveta. To treba Albancima.
Ovo je ozbiljna tema, ovde su morali da se uključe pripadnici svih drugih stranaka. Meni nije jasno - zašto su gospoda iz SRS juče onako ispucala svoje kredite, pa su izdobijali opomene, da danas ne mogu da pričaju o tome. Gospodin Kragović je morao u vezi sa ovim da se javi, i on je, uostalom, bio tamo član nekih organa i trebalo je da sačuva svoje vreme, da dobije šansu da u svojoj diskusiji kaže nešto po ovom pitanju. Hvala.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15,45)

Dame i  gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Molim vas da za nastavak rada utvrdimo da li Narodna skupština ima kvorum.
Molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Za reč po Poslovniku ili narodni poslanik Žarko Obradović kao predstavnik poslaničke grupe. Replika ili Poslovnik?

Kolege poslanici, javio sam se u ime poslaničke grupe SPS-a jer su na kraju prethodnog dela zasedanja bili  pomenuti predsednik poslaničke grupe SPS-a i generalni sekretar SPS-a,  koji je i predsednik Privremenog izvršnog veća, o čijem se ukidanju danas raspravlja. Mislim da ima razloga zašto sam se javio jer umesto da se raspravlja o radu Privremenog izvršnog veća, kolega poslanik je razgovarao i raspravljao o ovoj dvojici ljudi i o SPS-u. Mislim da nema potrebe da se razgovara o ljudima lično, jer ako je to način da se prikriju problemi, sukobi unutar DOS-a, to je onda jedna priča. Ali, ako nije, onda nema potrebe liti krokodilske suze zbog zdravlja SPS-a. Verovali ili ne, ali uveravam vas da je SPS dobro.
Ako vi želite da znate u kakvom smo stanju, izvolite, raspišite izbore pa ćete videti kakva je situacija u Srbiji, danas gde je DOS i kakvi su rezultati te politike, a gde je SPS.
Drugo, pošto je pomenut gospodin Zoran Anđelković, koji je i predsednik Privremenog izvršnog veća, a i generalni je sekretar SPS-a, postavljam jedno pitanje Skupštini Srbije, Skupštini i poslanicima: zašto gospodin Zoran Anđelković nije danas pozvan na ovu sednicu Narodne skupštine?
Zar nije logično da na sednicu Narodne skupštine bude pozvan čovek koji je predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije, da on učestvuje u radu ove skupštine, pa da on kaže i o radu te skupštine. Zar mislite da on ne bi došao. Zoran Anđelković je ostao na Kosovu i Metohiji za vreme svih 78 dana i noći bombardovanja i posle toga, i nije ustuknuo pred terorom albanskih terorista, pa mogli ste ga zvati da dođe i danas. Verujte da bi došao, pa bi on odgovorio na neka pitanja koje postavljaju kolege poslanici, pa bi onda i pitanja verovatno bila drugačija jer bi on bio tu.
Ali, mi socijalisti ćemo, s obzirom da niste smatrali potrebnim da ga zovete, odgovarati u njegovo ime i govorito o radu PIV-a. Kada kažem govoriti o radu PIV-a, bilo je korektno da ova današnja tačka dnevnog reda ima još jednu stvar, a ta stvar se zove izveštaj o radu PIV-a, pa da narodni poslanici kažu - radio ili nije radio, dobro ili loše, nije važno, ali da narodni poslanici raspravljaju o nečemu što se zove izveštaj o radu PIV-a, a ne ovako jedna, da kažem, prosta odluka, bez bilo kakvog materijala, sa proizvoljnim kvalifikacijama, sa ocenama koje ne stoje, sa posledicama o kojima se očigledno od strane predlagača ne vodi računa.
Ali, oni koji budu učestvovali, bar mi poslanici SPS-a ćemo govoriti o radu PIV-a, da se vidi šta je PIV radio, kako je radio i šta je PIV značio za Kosovo i Metohiju, za onaj narod dole i šta je učinio u ime Vlade Republike Srbije.

Narodni poslanik Kragović traži, vi ste dobili reč po osnovu replike, a sada bi i zahtev za dobijanjem reči bio? Narodni poslanik Đoković vas je pomenuo po imenu i to je osnov za repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog odluke Vlade Srbije da se ukine Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije, koje je osnovano odlukom Narodne skupštine Republike Srbije, je još jedan od dokaza da je Vlada Republike Srbije iznad parlamenta, iznad Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto? Zašto Vlada Republike Srbije ne ukine Koordinacioni centar, telo koje je ona formirala, jer čujemo da ne funkcioniše, a koje radi, vlada i upravlja sa Dedinja, tačnije iz Užičke 25. Takvo telo Srbima ne treba na Kosovu i Metohiji. Ukinuli ste Jugoslovenski komitet za Kosovo i Metohiju, a mogao je da radi i deluje po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti.
Zašto ukidati institucije koje mogu da pomognu Srbima na Kosovu i Metohiji. Umesto da izvršite personalne promene, vi ukidate institucije, veze Srba sa Kosova i Metohije sa maticom Srbijom i sa Jugoslavijom.
Kome je u interesu da se jedna po jedna institucija koja treba da brine o Srbima na Kosovu i Metohiji ukine, a da sve ostane u rukama jednog čoveka. To je, gospodo, u interesu okupatora, Šiptara i Vlade Republike Srbije, a protivno interesu Srba koji ostaju da žive na Kosovu i Metohiji.
U vreme formiranja PIV-a na Kosovu i Metohiji je živelo preko 300.000 Srba, a neko je morao o njima da brine. Danas tu ulogu preuzima Nebojša Čović sa Dedinja, pokušavajući da kaže Srbima kako moraju prići Šiptarima, kako moraju imati i podržavati šiptarsku vlast, teror, pljačku, ubistva i kidnapovanja.
Šta radi Nebojša Čović? Ucenjuje i smenjuje ljude, pravi razdor i podelu među Srbima, učlanjuje ih u Demokratsku alternativu, a potom im nudi mesta direktora i obavezuje na kolaboraciju sa okupatorima i Šiptarima na Kosovu i Metohiji.
Gospođa portparol Demokratske alternative kaže - ne mogu Srbi biti policajci, vojnici na Kosovu i Metohiji, jer je šiptarski narod u većini, pa stoga oni moraju biti policajci i vojnici. Ne slažem se, Srbi su većinski narod u Srbiji i Srbi na Kosovu i Metohiji ne prihvataju da budu manjina.
Oni žele sva prava koja imaju Srbi u Srbiji. Vi ćete, gospodo narodni poslanici, posle ove sednice otići svojim kućama, a mi predstavnici Srba sa Kosova i Metohije idemo pred cevi okupatora, pred cevi neke navodne mirovne misije, koja nije ispunila svoju obavezu, već je zavela takav teror i stvorila teritoriju koja je danas najnesigurnija, ne samo u Evropi nego i u svetu.
Ministar Batić često zamajava ne samo narodne poslanike, nego i sve građane Srbije sa pričom da je tužio Havijera Solanu, a potom se ljubi sa njim. Priča da će do izbora na Kosovu biti uhapšeni i odvedeni u Hag Tači, Haradinaj i Čeku, a u međuvremenu njegovi predstavnici, članovi Demohrišćanske stranke Srbije sede sa tim istim Šiptarima i prave novu šiptarsku državu na teritoriji Srbije. Ovaj predlog odluke Srpska radikalna stranka ne prihvata i ponovo napominje da Predlog odluke o ukidanju PIV-a treba vratiti na doradu i izvršiti personalne promene, a sve institucije, PIV i Jugoslovenski komitet obnoviti i ako treba udvostručiti takve institucije, a sve u cilju opstanka i povratka Srba na Kosovo i Metohiju.

Reč ima narodni poslanik Miloš Lukić, a posle njega narodni poslanik Dragan Lazić.