Hvala. Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, uvaženi slušaoci, evo konačno danas ovde na mala vrata  došla je neka debata o Kosovu i Metohiji iako ova ustanova nije to stavila na dnevni red. Stavila je na dnevni red ukidanje i poslednje institucije države Srbije na Kosovu i Metohiji. Kaže vladin predstavnik, pa ta institucija više ne funkcioniše. Jeste, ne funkcioniše. Šta je ova vlada uradila da bi joj omogućila funkcionisanje? Šta je ova vlast uradila za Srbe sa Kosova i Metohije? Da li je puštanjem šiptarskih terorista dobila reciprocitet, je li oslobođen bar jedan čovek od kidnapovanih ljudi sa Kosova i Metohije?
Ovde imamo predstavnike tih nesrećnika, slušaju nas ovde. Šta je ova vlada uradila da pomogne tim unesrećenim izbeglicama, koje se potucaju ovde po Srbiji, po Beogradu i ko zna kud. Ovde smo mi izglasali ukidanje pomoći žrtvama agresije. Bio sam jedini govornik protiv ukidanja te pomoći. Ostavili ste ih na ulici, na ulici, a sada ukidate i te poslednje tragove srpske državnosti na toj teritoriji. Šta ste vi, gospodo, učinili da se povrate institucije države Srbije na Kosovo i Metohiju? Da li ste postigli primenu Rezolucije 1244? Kažete, ne možete. Pa, sigurno da ne možete, kada niko o vama ne vodi računa spolja, niko vas ne uzima za ozbiljno, kako ćemo vas mi onda ovde uzeti za ozbiljno. Vi ne možete da govorite ni sa kim, niko vas ne prima, niko vas ne zarezuje.
Raspišite izbore i bežite sa vlasti. Šta ste vi uradili sa onim rezolucijama koje smo mi ovde izglasali, da ne priznajemo ustavne okvire Hansa Hekerupa. Vi ste nagovorili narod da ide kobajagi na povratak. Kakav jadni povratak kada ništa nije obezbeđeno. Nagovorili ste narod da bi dali legitimitet novoj albanskoj državi na teritoriji Srbije. Ovo je druga, posle one koja je formirana 1913. godine.
Sada ne možete da priznate, ne možete pred narodom da kažete da ste izdali Kosovo i Metohiju, predali nekoj tzv. međunarodnoj zajednici, a to nije međunarodna zajednica nego NATO pakt od 19 zemalja. Probiste nam uši sa vašim evropskim pričama, zakonima, monetama i čudima. Zašto niste rekli vašim evropskim prijateljima da povuku trupe sa srpske teritorije. Kada će srpska teritorija biti slobodna, pa da se onda ujedinimo u tu Evropu, gde nas vi vodite. Vi nas vodite nikud i nigde, jer ste nesposobni i bolje raspišite te izbore i idite. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a posle njega narodni poslanik Petar Petrović.

Uvaženi predstavnici Udruženja kidnapovanih i raseljenih sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu ukidanje još jedne srpske institucije na Kosovu i Metohiji. Posle ukidanja Jugoslovenskog komiteta, ukidamo i poslednju instituciju - PIV. Da li je ukidamo zbog toga što je na čelu te institucije naš generalni sekretar Zoran Anđelković ili je ukidate zato da se oslobodite Kosova i Metohije?
Mi socijalisti smo ponosni što je na čelu PIV-a bio naš generalni sekretar Zoran Anđelković. Na rad PIV-a vratiću se kasnije, ali ću izneti neke konstatacije koje su ovde rečene od strane nekih poslanika, koji ne znaju ni gde se na karti nalazi Kosovo i Metohija, a izneli su ko je i kako prodao Kosovo i Metohiju. Svi znamo dobro da je problem Kosova i Metohije odavno iznesen ovde, ali vratiću se na vreme od kada sam u politici, od 1992. godine.
Svi znamo da su 1992. godine raspisani prvi višestranački izbori na koje su Albanci mogli slobodno da izađu, kao i svi ostali, da svoja prava traže u institucijama sistema i zakonima države Srbije i Jugoslavije.
Međutim, pod vođstvom njihovih separatističkih vođa, njihov cilj je bio jedino odvajanje Kosova od Srbije i Jugoslavije, što možemo ovih dana da slušamo na suđenju našem predsedniku, koji se grčevito bori za opstanak Kosova i Metohije.
Možete da se smejete, ali dođite na Kosovo, da slušate onaj narod, tamo šta misli. Albanske vođe su na suđenju pokazale za šta su se borile i šta je njihov cilj - nezavisno Kosovo i otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije.
Godine 1997. i 1998, gospodo poslanici, kada je eskalirao albanski separatizam, kada građanska neposlušnost nije doprinela onome čemu su težile albanske vođe, počeli su albanski teroristi da primenjuju najgnusniji čin protiv srpske policije i svega onoga što je bilo protiv albanskih interesa.
Zato smo svedoci svega što se desilo, kidnapovani su mnogi ljudi, posebno Srbi, koji su ubijeni, kao i oni Albanci koji su bili na strani državnih institucija. Za vreme albanskog terora i za vreme UN, koja je došla na prostore Kosova i Metohije, da bi se po nalogu međunarodnih organizacija, po ustavnim okvirima, stvorio mir i obezbedio život za sve građane Kosova i Metohije, formiran je PIV.
To šta je radio PIV stoji u izveštaju, o kome ne želite da razgovarate. Ali, ja ću kazati, gospodo, jer sam tamo svakog dana bio i prisustvovao svim tim događajima. Za vreme bombardovanja, mogu da vam pokažem slike, gde je bio naš predsednik i šta je radio sa NATO predstavnicima: pokazivao im je gde su i šta su bombardovali ti zlikovci, koji su došli da nam tamo pokazuju demokratiju. (Poslanik pokazuje slike.)
Ali, mogu ovde da vam kažem da kopate i nogama i rukama da ne dozvolite da te demokrate dođu van prostora Kosova i Metohije, jer sa mojom porodicom doživljavam to svakoga dana. Da vam kažem da imam dva sina i ženu, a majka mi je umrla pre pet-šest meseci, nijednog trenutka nisu izašli iz kuće na putu Priština-Skoplje, pet kilometara od centra Prištine.
Prema tome, dame i gospodo, da se vratim na ono što je radio PIV - za vreme bombardovanja, mi smo u Prištini otvorili devet albanskih pekara, da bi omogućili Albancima da kupuju hleb, da se ne bi stvarali redovi po državnim pekarama, gde su uglavnom oni kupovali hleb. Govorim samo o gradu Prištini, tu gde sam radio kao potpredsednik Skupštine grada, a ako ne verujete, možemo sve to argumentovano da dokažemo.
Posle NATO bombardovanja, PIV je pokušao da radi na uspostavljanju mira i zaustavljanju iseljavanja srpskog stanovništva sa prostora Kosova i Metohije. (Zbog vremena moram neke stvari i da preskočim.)
Preko Centra za mir i toleranciju (ovo što je potpredsednik Skupštine dao) 20 mladića rizikovalo je svoje živote, zajedno sa generalnim sekretarom; formiran je Centar za mir i toleranciju i prva knjiga je iskazala sve žrtve Kosova i Metohije, koje su stradale od albanskih terorista, i kasnije, pod vođstvom tzv. mirovnih snaga.
PIV je otvorio pekare u Zubinom Potoku, u Dobrotinu, Šilovu, Partešu, Štrpcu, Goraždevcu, ako znate gde se nalaze ta mesta. PIV je, na čelu sa Zoranom Anđelkovićem, otvorio radio stanicu, koja se i danas čuje u Gračanici, na Brezovici i u severnom delu Mitrovice.
Da ne pričamo koliko je humanitarne pomoći podeljeno i za vreme bombardovanja, posebno Albancima. Lično sam u Šajkovcu, gde je bilo oko 50 hiljada Albanaca, predao 100.000 tona brašna i hrane, a nošena je hrana u Glogovac, nošena je hrana u sve albanske centre, tamo gde su Albanci ostali, gde nisu pobegli od NATO bombardovanja.
Dakle, dame i gospodo, PIV je radio i za vreme bombardovanja, i posle bombardovanja, zajedno sa preostalim Srbima, koji su ostali na Kosovu i Metohiji, do onog trenutka dok vi niste došli na vlast.
Recite mi šta ste vi uradili od 5. oktobra, otkako ste došli na vlast? Šta radite, danas ukidate zadnju srpsku instituciju, a znamo šta smo ovde na Skupštini usvojili, znamo šta je radio Kušner, šta je radio Hekerup, a Štajner je imao prvi test u Lipljanu. Ovo je prvi test Štajneru - kako će da reaguje na ovo ubistvo u Lipljanu. Nije to ubistvo zbog Srba, to je ubistvo zbog Štajnera, da vidimo kako će on da reaguje na sve to i kako će dalje da se ponašaju albanski teroristi.
Gospodo, sve ovo što sam rekao, mogu slobodno da kažem da je istina i idem sutra za Prištinu. Hvala i doviđenja.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, Skupština Republike Srbije danas raspravlja o odluci kojom se predlaže ukidanje PIV-a AP Kosova i Metohije. To je povod da se kaže nešto više o tome zašto je PIV uopšte obrazovan i šta je bilo predmet rada tog veća.
U septembru 1998. godine, Narodna skupština Republike Srbije obrazovala je PIV Kosova i Metohije. Na istoj sednici, za predsednika tog veća imenovan je Zoran Anđelković, ministar u Vladi Republike Srbije, koji je nedelju dana kasnije imenovao i 16 članova ovog veća.
Odluka o formiranju PIV-a doneta je u vreme zaoštrenih, poremećenih međunacionalnih odnosa u ovoj pokrajini. Vreme je to, da potkrepim, kada je stepen samoizolacije Albanaca iz društvenog i političkog života u Srbiji dostigao kulminaciju. Nacionalna isključivost je odlikovala ukupne odnose, a otvoreni zahtevi da Kosovo dobije status republike, dostigli su vrhunac.
Građanska neposlušnost, rušilačke demonstracije i ilegalni neprijateljski rad dostigli su takve razmere da su skoro svakodnevno bili teroristički napadi na Srbe, ali i Albance i pripadnike ostalih nacionalnih zajednica, koji su bili opredeljeni za zajednički život.
U ovakvom ambijentu, započeo je svoj rad i delovanje PIV, sa zadatkom da predstavlja privremeni organ, koji će omogućiti uslove za normalan život svih građana, za funkcionisanje vitalnih službi i institucija na Kosovu i Metohiji i uslove za izbor potrebnih organa u pokrajini.
Zato je i sastav PIV-a, koje je imenovao predsednik veća, predstavljao očigledan korak da se doprinese smirivanju napetosti i iskaže jasno opredeljenje za dijalog, uz punu toleranciju i obezbeđenje uslova za sve građane koji u Pokrajini žive.
U sastav veća ušli su predstavnici gotovo svih nacionalnih zajednica, i Albanci, i Srbi, i Turci, i Romi, i Goranci, i Egipćani i Muslimani.
Ta multietnička komponenta zadržana je ukupnosti delovanja ovog organa, koji je u celini delovanja nastojao da efirmiše potrebu ravnopravnosti, jednakosti i zajedničkog života.
Shodno toj potrebi, obrazovani su i sekretarijati, komisije, ali i ostala tela i oblici delovanja.
Istine radi, podsetiću vas samo na neke činjenice o delovanju i radu veća. S obzirom na tešku situaciju zbog presečenih komunikacija u znatnom delu pokrajine i teškoća u snabdevanju stanovništva, usled akcija albanskih terorista, kao prioritet je uspostavljen Sekretarijat za humanitarna pitanja, koji je odmah inicirao prikupljanje i raspodelu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu, usmeravajući raspoloživa sredstva za ovu namenu.
U toj funkciji su bili i ostali sekretarijati koji su udruženo delovali uz liniju vodilju da se do razrešenja krize u Pokrajini mora doći političkim sredstvima i uz uvažavanje standarda i normi koji će omogući ravnopravno ostvarivanje nacionalnih i građanskih prava. To se potvrđivalo i kroz delovanje Sekratarijata za lokalnu samoupravu, predlaganje i sprovođenje mera za što skoriji izbor organa za lokalnu samoupravu, u čijim su se pripremama angažovali svi članovi veća i predstavnici međunarodne zajednice.
U tu svrhu, kao posebno telo oformljena je i komisija za praćenje rada lokalnog obezbeđenja, iz koje je kasnije regrutovana lokalna policija, pre svega u albanskim sredinama, radi jačanja poverenja građana ove nacionalnosti u državu i vlast u celini. Ukorak sa tim merama koje su dale konkretne rezultate jer je u saradnji sa opštinskim strukturama formirano lokalno obezbeđenje u Peći, u Đakovici, Dečanima, Kijevu, Klini, Kačaniku, ali i u drugim sredinama, odvijani su kontakti sa brojnim međunarodnim i domaćim humanitarnih organizacijama i organizacijom Crvenog krsta, u cilju pružanja potrebne pomoći stanovništvu Kosova i Metohije.
Za tu namenu su angažovana i potrebna budžetska sredstva koja su usmeravana za humanitarne potrebe, za snabdevanje stanovništva, ali i nabavku opreme radi veće jačine glasila koja su informisala na albanskom, srpskom i turskom jeziku.
Da podsetim, nacionalne zajednice Albanaca, Turaka i Roma imali su svoje redovne, svakodnevne informativne emisije, a albanska nacionalna zajednica i na Televiziji Beograd za celo područje zemlje.
Takođe, navedene nacionalne zajednice imale su i svoje listove, časopise i periodične publikacije na svojim jezicima. O stanju informisanosti albanske nacionalne zajednice govori i podatak da je u tom trenutku u SRJ postojalo više od 150 listova i časopisa publikovanih na jezicima nacionalnih manjina, a da je od tog broja čak 58 dnevnih, nedeljnih i periodičnih publikacija izlazilo na albanskom jeziku.
Sve te časopise i listove uređivali su pripadnici albanske nacionalne zajednice. I pored takvog stanja u informisanju na jezicima nacionalnih manjina, posebno albanskom, činjeni su i dodatni napori u pravcu informisanja. Pored brojnih kontakata, okruglih stolova, publikacija, otvorena je i posebna televizijska stanica na albanskom jeziku i to u Prištini pod imenom "AS".
I u periodu pre bombardovanja NATO alijanse, a i za vreme bombardovanja, kao i od dolaska KFOR-a i UNMIK-a na Kosmet, preduzimane su značajne akcije pomoći, kako na urednom snabdevanju osnovnim životnim namirnicama, tako i lekovima, energentima, obezbeđivanju potrebnog repromaterijala, semenske robe, veštačkog đubiriva, obezbeđivanju uslova za prevoz đaka u škole, posebno u sredinama gde su Srbi, zbog delovanja albanskih terorista, bili u opasnosti. PIV je posebnu pažnju posvetio zdravstvenoj zaštiti stanovništva, u uslovima nedostatka lekova i sanitetskog materijala, što je bila posledica dugogodišnjih ekonomskih sankcija kojima je naša zemlja bila izložena.
Ovaj segment rada PIV-a bio je posebno značajan i zbog činjenice da je veliki postotak zdravstvenih radnika u Pokrajini pripadalo albanskoj nacionalnoj zajednici, kao i blizu 80% pacijenata.
Izuzetnim naporima PIV-a, kao i Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Jugoslavije, obezbeđeni su normalni uslovi za pružanje zdravstvene zaštite svim stanovnicima Pokrajine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, što je posebno došlo do izražaja i u ratnim uslovima.
Nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, PIV, predsednik i deo članova deluju u Prištini, često rizikujući život svojim prisustvom, aktivnostima i kontaktima; dat je značajan doprinos u stvaranju uslova za opstanak i ostanak srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u pokrajini. U tom cilju ostvareni su brojni kontakti sa građanima i pružena im je konkretna podrška i razni vidovi pomoći kako bi ostali na vekovnim ognjištima i u kontaktima sa misijom Ujedinjenih nacija i trupama KFOR-a, ukazivano je na nepoštovanje Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 i na tragične posledice koje je takav odnos međunarodne zajednice imao, pre svega na položaj Srba, ali i drugih nealbanskih zajednica u Pokrajini.
Činjenica da su članovi Veća imenovani pri njegovom formiranju, kontinuirano zajednički radili uz učešće pripadnika svih nacionalnosti koji na Kosmetu žive, smetala je albanskim teroristima, pa je potrebno podsetiti da su na žalost dva člana veća, Džafer Đuka i Ćerim Ismaili i ubijeni. Iz tih razloga, ali i iz potrebe da članovi veća nastave delovanje među raseljenim licima, kojih je sa Kosova i Metohije proterano preko 350.000, nakon dolaska KFOR-a i UNMIK-a oformljeni su i punktovi sa privremenim sedištima u Brzeću i Vranju.
Angažovanje članova veća doprinelo je ostvarivanju niza drugih aktivnosti, posebno na poboljšanju uslova života Srba koji su u okruženju albanskih separatista izloženi stalnim pretnjama. Reč je o pružanju pomoći u izgradnji i aktiviranju mini proizvodnih kapaciteta, izgradnji mini farmi, pekara, pri obnavljanju porušenih kuća, kako u Štrpcu, tako i u Kosovom Pomoravlju, Orahovcu, Goraždevcu, ali i u centralnom i severnom delu Kosova. Posebno značajnu ulogu ovo veće imalo je u organizovanju mreže školskih ustanova u Pokrajini i obezbeđivanju uslova za redovno odvijanje nastave u osnovnim i srednjim školama.
Posle dolaska misije UNMIK-a i jedinica KFOR-a, Privremeno izvršno veće, odnosno sva njegova tela, a samim tim i ukupna aktivnost, bili su suočeni sa delovanjem UNMIK-a i KFOR-a, čiji je cilj ne samo da se spreči PIV da vrši svoje redovne delatnosti, već da se i direktno poništi sve ono što je dobro, a što je PIV činio na prostoru Kosova i Metohije, a samim tim i država Srbija i Savezna Republika Jugoslavija.
Kolege poslanici, u cilju rešavanja iznetih i drugih problema, Privremeno izvršno veće Autonomne pokrajine Kosova i Metohije imalo je uspešnu saradnju sa Jugoslovenskim komitetom za saradnju, sa Misijom Ujedinjenih nacija na Kosmetu, kao i sa srpskom nacionalnom skupštinom i Direkcijom za razvoj Kosova i Metohije.
Sve su ovo činjenice koje govore o uspešnosti rada PIV-a i politici koju je Republika Srbija na Kosovu i Metohiji u to vreme vodila, koju mnogi žele da minimiziraju ili negiraju, što jednostavno nije moguće. Ovo što sam govorio o radu PIV-a pogotovu je važno u sklopu procesa koji se pred nazovisudom u Hagu vodi protiv predsednika SPS-a, Slobodana Miloševića, gde se želi da izmeni slika o stvarnim događajima na Kosovu i Metohiji i time prekroji naša istorija.
Mi socijalisti smo protiv ukidanja PIV-a i ne samo zato što je PIV opravdao razloge svog postojanja, već i što odluka o prestanku njegovog rada proističe iz izbora održanih u novembru 2001. godine, protiv kojih smo mi socijalisti bili, jer su ti izbori ne samo legalizovali nasilje i teror koji su sprovodili albanski teroristi pod okriljem UNMIK-a i KFOR-a, legalizovali progon preko 350.000 Srba, Crnogoraca, Roma, Goranaca i drugih, već i otvorili put stvaranju druge albanske države na Balkanu.
Uz svesrdnu pomoć takozvane međunarodne zajednice, to jest onih zemalja koje su izvršile agresiju na Srbiju i Jugoslaviju, pozivom na izbore, aktuelna vlast, i savezna i republička, je dala podršku tom procesu.
Dakle, PIV treba da ostane iz državnih razloga, sa personalnim sastavom koji treba da utvrdi Narodna skupština Republike Srbije.
Kosovo i Metohija nije pitanje jednog čoveka, jedne stranke ili jedne političke opcije, već je stvar Republike Srbije, to jest stvar svih onih ljudi koji žele da se ovo pitanje reši. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, a posle njega narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo poslanici, poruka koja je stigla od narodnog poslanika Socijalističke partije Srbije Žarka Obradovića je jasna: mi socijalisti smatramo da je od visokog državnog interesa da Narodna skupština Republike Srbije zadrži formu organizovanja i prisustva države Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije preko Privremenog izvršnog veća.
Prvo, smatramo to zbog toga što, ukoliko bi doneli odluku da prestane da funkcioniše Privremeno izvršno veće sa onim navedenim razlogom koji je u obrazloženju, jer je izabrana Skupština Kosova i Metohije po Hekerupovom ustavu, mi bismo posredno priznali sve ono što se događalo na Kosovu i Metohiji i što nikada ova skupština nije priznala, a pogotovo se protiv toga usprotivila, i to jednoglasno, da vas podsetim, u maju mesecu prvo deklaracijom, a potom rezolucijom, gde smo jasno rekli da znamo da čitamo Rezoluciju 1244. Neki govornici za ovom govornicom očito da imaju problema u čitanju. U rezoluciji se ne radi o tome da je na Kosovu i Metohiji Rezolucija 1244 sramno rešenje za bivšu vlast, nego sramno rešenje za Ujedinjene nacije koje su donele tu rezoluciju, ali tu rezoluciju ne primenjuju onako kako u njoj piše.
Za one koje buni Rezolucija 1244, a ona je zasigurno najkvalitetniji argument za pregovore na međunarodnom planu za ovu zemlju, jer jedna jedina rečenica treba da se kaže - poštovana gospodo u Ujedinjenim nacijama, u Savetu bezbednosti, vi, velike sile, ste donele tu rezoluciju. Srpski narod i građani Srbije od vas ništa drugo ne traže nego da je primenite, jer u toj rezoluciji ide prvo član 9. koji kaže da je obaveza Ujedinjenih nacija da na teritoriji Kosova i Metohije obezbede javni red i mir, a potom tek da obezbede povratak izbeglih i prognanih građana Srbije sa teritorije Kosova i Metohije.
Tek nakon tog člana 9. ide član 10. koji govori o izborima. I dete u prvom osnovne zna da prvo mora da se realizuje član 9, a potom član 10. Zašto je naša međunarodna politika potrčala da zaboravi član 9, pa da izvede čak i patrijarha Pavla da traži da se učestvuje na izborima, to je na sramotu mnogima koji su to zagovarali. Mi ukoliko bi doneli odluku da sa ovim razlogom ukidamo Privremeno izvršno veće, jer je Kosovo i Metohija dobila svoju Skupštinu, mi se time kao Skupština Republike Srbije odričemo Kosova i Metohije drage dame i gospodo.
Zato je par ekselans interes građana Srbije da ova skupština donese odluku da Privremeno izvršno veće živi sa svim onim zadacima koji su mu postavljeni, preko sekretarijata za finansije, nauku, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, humanitarna i socijalna pitanja, a vi većinski donesite kakva god hoćete kadrovska rešenja, mi ćemo podržati, jer će dalji život Privremenog izvršnog veća prvo na teritoriji gde su Srbi na Kosovu i Metohiji značiti život Republike Srbije na tim delovima teritorije Kosova i Metohije.
Za one koji su imali više emotivnog naboja za ovom govornicom, bilo sa leva ili desna, ide informacija, drage moje gospođe: iseljavanje sa Kosova i Metohije je počelo 1968. godine. Ni Slobodan Milošević, ni Socijalistička partija Srbije tada nisu postojali na političkoj sceni. Zna se da je 1968. godine počelo zato što je neko među Srbima namestio Aleksandru Rankoviću, sklonio ga i tada je počelo bestijalno delovanje terorista i šiptarskih secesionista na teritoriji Kosova i Metohije.
Za vas koji imate neke druge emotivne naboje, samo podatak da je čak jedan Šiptar koji je pucao u Srbina 1987. godine rekao da je pucao u njega jer je mislio da je zec u pitanju. Takvo delovanje nakon smenjivanja Aleksandra Rankovića učinilo je da je procenat srpskog življa sa 24% 1961. godine pao na 18,5% 1971, pa na 13,2% 1981. Toliko o istorijatu.
Što se tiče ove tačke dnevnog reda, naš predlog je da se ne donosi odluka o ukidanju Privremenog izvršnog veća. Naprotiv, da se osnaži Privremeno izvršno veće, da bez obzira na političke ciljeve bilo koje političke grupacije u ovoj skupštini donesemo konsenzus o kadrovskom sastavu tog privremenog izvršnog veća i da mu damo zadatak da ono, kao organ Skupštine koristeći budžet Vlade Republike Srbije, deluje da zdravstvo tamo gde su Srbi i svi koji priznaju Srbiju radi u funkciji i u metodologiji organizacije zdravstva Srbije, prosveta kao prosveta u ostalom delu Srbije, penzije, socijalno osiguranje, sve da ide preko njega pravo dole na Kosovo i Metohiju, da građani srpske, a i drugih nacionalnosti koji priznaju Srbiju kao svoju državu znaju to i osete.
Jasno je da na teritoriji Kosova i Metohije u liku UNMIK-a i KFOR-a borave pripadnici onih zemalja koji su sada neprikosnovena sila u svetu, ali je jasno da naša sloga ovde, spremnost na mukotrpno pregovaranje, naš jedinstven nastup, a ne podanički, izdajnički, mogu pomoći da se na teritoriji Kosova i Metohije daleko bolje živi i da se stvore preduslovi da kad-tad taj Savet bezbednosti realizuje Rezoluciju 1244 u celini. Ako ništa drugo, onda upravo i zbog Džafera Đuke iz Peći i zbog Ismeilija, Albanca koji je živeo i radio u okviru PIV-a, željan da se realizuje multinacionalna i multikonfesionalna sredina na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj i time je iscrpljena lista prijavljenih govornika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova tako važna tačka dnevnog reda morala je da ima mnogo bolji tretman u Narodnoj skupštini nego što je imala. Morala je Republička vlada kao predlagač akta da odredi neuporedivo sposobnijeg predstavnika koji će zastupati njene političke stavove i obrazlagati sam akt, nego što je to ovde činio Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave.
Danas se donosi jedna odluka za koju je dovoljno dići ruku i glasati, za jedan minut sve završiti, međutim, ta odluka može da ima veoma teške negativne posledice. Ova odluka se donosi bez uvida u izveštaj o radu Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. Saznao sam danas da se taj izveštaj sadrži nekoliko stotina strana. Osnovni je red bio da uz Predlog dostavi izveštaj, pa da se izveštaj razmatra, prihvati ili ne prihvati, pošto je Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije organ ove Narodne skupštine i ona je na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja formirala to privremeno veće.
Besmisleno je prvo raspuštati to veće, ukidati ga, a ne razmotriti njegov dosadašnji rad. Treba dati političku ocenu toga rada. Nikome to nije palo na pamet. Godinu i po dana od vašeg dolaska na vlast to veće radi. Zašto se niste setili pre godinu dana da ukinete to privremeno pokrajinsko izvršno veće? Što to tada niste uradili? Nije vam ni padalo na pamet. Nije vam smetalo samo Privremeno veće, nego je neki nalog došao spolja da se to veće ukine. Vi znate bolje od mene kakav nalog.
Vladan Batić, krajnje loše zastupajući političke stavove Vlade Republike Srbije, jutros je govorio da ovo veće ne može da ostvaruje nijednu svoju nadležnost, pa kaže da ne može da izvršava zakone i druge propise na Kosovu i Metohiji, ne može da donosi propise za njihovo izvršavanje, ne može da izvršava odluke i opšte akte, ne može skoro nijednu nadležnost da obavlja zato što su Kosovo i Metohija pod okupacijom. Ali, ni emigrantske vlade ne mogu da izvrše nijednu nadležnost, skoro nijednu, ali se čuva njihov kontinutet.
Ovde nije reč o okupaciji cele države, nego dela države, ali to je jedina institucija legalana, legitimna, na Ustavu zasnovana, koja je ostala od tog dela teritorije, od te autonomne pokrajine, koja je ipak jedan subjekat političkog sistema. Nije federalna jedinica, ali jeste subjekat političkog sistema dok postoji ovakav Ustav. Dakle, uopšte nije bitno što to privremeno izvršno veće ne može svoje nadležnosti da ostvari, ali instituciju ne smemo da ukidamo.
A, već smo vam rekli - menjajte personalni sastav, uzmite koga hoćete iz vaših redova u to privremeno veće, nije nas briga, jer ne može da obavlja nadležnosti, pa ne mogu ništa ni zabrljati, ali neka ostane firma, neka ostane institucija.
Dalje, Vladan Batić ovde govori kako je Privremeno izvršno veće trošilo ogromne pare. Ni to nije tačno. On ovde pominje nekih 26 miliona dinara. Za državu to nije veliki novac ako se ima u vidu da je Nebojša Čović prošle godine imao na raspolaganju 500 miliona, a ove godine skoro milijardu. Ovo je nikakav novac, ako se ima u vidu da ste vi iz ovogodišnjeg budžeta predvideli za tzv. nevladine organizacije pola milijarde dinara, 500 miliona dinara.
Davaćete pare Nataši Kandić, Sonji Biserko, Biljani Kovačević-Vučo itd, svakome ćete od njih vi, davati pare; dajete pare proverenim agenturama strane obaveštajne službe, koje rade isključivo protiv srpskog naroda. Za to imate para. Pola milijarde vam nije mnogo da date za Biserko, za Kandićku i za ostale, a nemate za čuvanje jedne institucije. Znate, možda može i za 100 hiljada da se čuva ta institucija. Ne mora niko profesionalno da radi, jednu kancelariju odredite u Vladi Srbije. To je Privremeno izvršno veće Kosova i Metohije, odredite 100.000 dinara godišnje, dovoljno je da se firma sačuva.
To je suština. A, ovo što govorite da je skupo, pokazali ste koliki ste rasipnici na nekim drugim mestima, gde se radi o delovanju protiv srpskih nacionalnih interesa. Tamo dajete šakom i kapom, jer su stranci svoje slavine zavrnuli, oni su svoj cilj postigli.
Dalje, ovde je Vladan Batić govorio o nekima koji ranije nisu sprečavali naoružavanje Šiptara. Ovde Vladan Batić čak govori da su na Kosovu i Metohiji godinama rasli novi minareti. Niko se od vas na to nije osvrnuo. Šta mi imamo protiv toga da rastu novi minareti? Da li pripadnici islamske veroispovesti imaju pravo da podižu svoje bogomolje? Imaju.
Kome onda to smeta? Je li smeta u Raškoj oblasti, tamo gde je veća koncentracija muslimana, što oni dižu džamije? Jel, to nekome smeta? Jel, to nekome u Srbiji smetalo? Nema većih nacionalista u ovoj zemlji od nas srpskih radikala, ali nama ti verski objekti nikada nisu smetali i zašto bi neko sprečavao njihovu gradnju.
On se čudi što ranija vlast nije sprečavala izgradnju minareta na Kosovu i Metohiji. Vi ste sve to slušali i ćutali. To je on jutros govorio. U svojim patetičnim izrazima Kosovo je njemu neki oltar. Šta to znači - to niko ne zna. Kosovo je za mene teritorija Srbije, koja se mora sačuvati da ostane u sastavu Srbije. A, ne nekakve visokoparne reči koje ništa ne znače.
Šta to znači? Vi ste to tolerisali. Da li je to govor mržnje? Šta smetaju ti minareti? Ne smetaju i ne mogu da smetaju, jer nije veroispovest kriva zbog separatizma, niti je taj separatizam na Kosovu bio vezivan za veroispovest, jer je ugrožavao i Turke, i Gorance, i Muslimane i Rome islamske veroispovesti itd. To vam je jutros ovde govorio Vladan Batić, pa neka sada objasni šta je mislio - što mu smeta nicanje minareta na Kosovu i Metohiji.
Zatim, kaže - sve satelitske antene su bile okrenute ka Tirani. Jeste li se vi zaklinjali u demokratiju? Nećete valjda da idete od kuće do kuće da pomerate satelitske antene. Valjda je sloboda svakog čoveka kako će svoju satelitsku antenu da namesti. Vama smeta što je satelitska antena okrenuti prema Tirani. Šta nas briga gde će biti usmerena satelitska antena, ako se neko ne laća oružja i ne diže protiv države.
To što on više voli Tiranu od Beograda, to je njegova stvar. Bitno je da ne uzima oružje i da se ne bori protiv države Srbije. To je valjda suština.
Slušali ste ovde da je Vladan Batić optuživao bivšu vlast zbog naoružavanja albanskih terorista, zbog nesprečavanja logističke podrške albanskim separatistima, nesprečavanja dotoka finansijskih sredstava, neometanog prelaska preko granice itd. Kaže - granica nije čuvana. Ko čuva granicu naše zemlje? Vojska Jugoslavije. Ko je bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije? General Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Srbije. Ko je bio kriv što vojska nije obavila svoju ulogu? Sadašnji aktuelni potpredsednik Vlade Srbije.
Ko je kriv što policija nije sprečila naoružavanje, ogroman dotok finansijskih sredstava albanskim teroristima i separatistima itd. Ko su tada bili šefovi policije? Jovica Stanišić, Vlastimir Đorđević, Sreten Lukić. Svi su oni sada DOS-ovci. Neko se isprsio javno, poput Sretena Lukića, i dalje je kao general, najviši funkcioner policije u Srbiji. Jovica Stanišić povlači konce iz pozadine, ali je on duša vašeg policijskog delovanja, a što se tiče Vlastimira Đorđevića još ne znamo kakvu ste mu sudbinu spremili i gde ga pouzdano držite, reč je o nekim podrumima.
Ko je kriv - onaj ko je kriv nije pozvan na odgovornost.
Kada smo mi ušli u Vladu Srbije, jedan od prvih akata bio je smena Jovice Stanišića. Drugi akt, pod našim pritiskom, smena Momčila Perišića na saveznom nivou, kao načelnika Generalštaba.
Dalje, ovde smo slušali priču o postavljanju nekih Albanaca, pripadnika albanskih nacionalnih manjina, na direktorske položaje. Pa, ovakvi su, pa onakvi su. Znate, svi Albanci koji su hteli da budu lojalni Republici Srbiji mogli su da dobiju lepe položaje u državnoj administraciji, u svim državnim službama, u društvenim delatnostima itd.
Politika je uvek bila da treba privući što više pripadnika albanske nacionalne manjine da budu lojalni. Ovde nikada Albancima nije prećeno iseljavanjem. Zahtev je postavljan samo za one koji nisu državljani da moraju da se isele, koji su od 1945. naovamo pod komunističkim režimom dovođeni iz Albanije na Kosovo i Metohiju, na oteta srpska imanja.
Što se tiče pripadnika nacionalnih manjina, politika je neprekidno vođena, bilo koja vlast da je u pitanju, potpuna ravnopravnost i pridobijanje svih nacionalnih manjina da učestvuju u svim državnim, političkim i društvenim procesima itd. Ovde ste, dame i gospodo, bili spremni da slušate raznorazna slična tumačenja. Vladanu Batiću smetaju Egipćani. Što mu smetaju Egipćani?
Postoji 7.000 ljudi koji se smatraju pripadnicima egipatske nacionalne manjine. Njih priznaje egipatska vlada, njih uvek viđam na prijemima u egipatskoj ambasadi. Imaju počasno mesto, ako oni žele da budu Egipćani, to je njihovo pravo. Može se ući u teorijsku raspravu jesu li oni zaista Egipćani ili nisu, pa da istoričari daju svoj sud, pa da se ispitaju stara dokumenta itd, ali nekih tragova o njihovom egipatskom poreklu ipak ima, lično sam se za to interesovao i što bi oni smetali. Što smeta ijedna nacionalna manjina, bez obzira na brojnost?
I ovde je Vladan Batić iskoristio priliku, pošto nema nikakvih argumenata, da govori u mom odsustvu, a meni kaže - pobegao. Kako? Čekao sam ovde da odgovara Vladan Batić, a on se javio za reč tek kada sam izašao. Imao sam mnogo važnija posla u Saveznoj skupštini, sprečavao sam da se Savezna skupština stavi u zaštitu mafijaša, koji ubijaju istaknute političke i druge javne ličnosti u našoj zemlji i uspeo sam. Da vas obavestim, nije uspela DOS-ovsko SNP-ovska podvala da se neki novi alternativni zaključci izglasaju. Sve vam je propalo danas u Saveznoj skupštini.
E, to mi je bio prioritet, a znao sam, Batić mi nigde neće pobeći, kada god se vratim Batić je tu i moći ću da mu odgovorim.
Vladan Batić zamera srpskim radikalima što su se vratili u Vladu Srbije nakon izlaska iz Vlade. Tačno je da smo se vratili u rekonstruisanu Vladu. Šta je bila alternativa? Mi smo hteli izbore. Vi niste. Vi ste tražili vlast odmah, bez izbora. Mi smo hteli da sprečimo vaš dolazak na vlast i žrtvovali smo se. Narod nije prepoznao našu žrtvu. Narod nas je kaznio na izborima.
Smejte se vi koliko god hoćete, do mile volje smejte se, sada narod vidi ko ste vi, a ko smo mi. Sada je to narodu potpuno jasno.
Dalje, što se tiče Dušanovog zakonika, cela nacija je videla Vladana Batića u Saveznoj skupštini kako tvrdi da je Dušanov zakonik donesen 1330. godine. Izađem za govornicu i našalim se, kažem - hajde da omogućimo Vladanu Batiću iz tri puta da ponovo pogađa kada je donesen Dušanov zakonik. I, on prećuta. Onda je listao po nekim knjigama, negde je verovatno našao da je to 1349. godine i sav radostan odmah predlaže da to bude praznik u ovoj državi.
Svaki značajan datum iz istorije, koji on nauči, može sutra da predloži za praznik.
Što se tiče ljudi koje je ovde klevetao, nazivao fašistima, to je sramota, to su ljudi koji su stajali na stranu srpskog naroda, i Lepen, Šenhuber, i Žirinovski, a posebno Sadam Husein. Sadam Husein je iskreni, verni prijatelj srpskog naroda i srpske države, dokazani prijatelj. Oni koji su vaši prijatelji, ti su tepisima bombi ubijali srpsku decu, srpske civile, rušili po Srbiji. Od Iraka smo imali samo pomoć i podršku, nikad iračke bombe nisu išle na našu zemlju.
To da sam ja bruka i sramota; znate, i mene je nekad sramota kad vidim kakvi ste vi i što moram da budem u vašem društvu, ali podnosim nekako, šta ću, moram zbog nekih viših ciljeva i ideala da trpim i vaše privremeno prisustvo u ovom broju. Nećete vi dugo tu opstati.
Vladan Batić traži časopise od pre 25 godina da mene izvrgava ruglu. Znate, sa 23 godine sam napisao ovaj tekst. To nije ni magistarski rad, ni doktorat, to je mnogo ranije napisano. To je predavanje sa seminara za prosvetne radnike, za nastavnike srednjih škola u Dubrovniku i Trebinju, godinu dana pre objavljivanja u omladinskom časopisu "Ideje". To je omladinski teorijski časopis "Ideje". U to vreme sam znao i da pišem.
Da li je baš sa ovog aspekta ispravno to što sam pisao ili nije, to je sad druga stvar, ali se nijednog svog teksta ne stidim, jer nikad u životu nisam ništa napravio što bi moglo da mi služi za sramotu. Ja sam sve te rane mladalačke radove objavio u prvom tomu svojih knjiga na 1.000 strana. Imali ste prilike i ovde to da vidite, neki od vas su to dobili na poklon. Mene nije sramota, jer nikada nisam bio policijski denuncijant, nisam špijunirao, nisam se ogrešio o neku sudbinu, nisam nikoga u zatvor strpao nevinog, nije niko zbog mene ostao bez posla. Ja sam na to ponosan.
Ovde, naravno, treba odgovoriti na još neke stvari koje su izrečene onako "s neba, pa u rebra", jer vi samo o tome znate da govorite. Ovde je govoreno da su visoki funkcioneri SRS obveznici Zakona o ekstraprofitu. To nije istina. Nijedan član SRS ne dolazi pod odredbe toga zakona. Oni koji su dobili stanove, dobili su po Vladinom pravilniku i dobili su mnogo manje stanove nego što je Vladin pravilnik propisivao. A, to što su to realno komotni stanovi, veliki stanovi, to je nešto drugo. Vi još niste ukinuli taj pravilnik. Znači, čuvate i za sebe taj pravilnik. Što ga ne ukinete? Ubedićete nas u vaše dobre namere kad ukinete taj pravilnik, pa ne bude ostao na raspolaganju za vaše garniture.
Dalje, ovde je neko govorio, ne mogu da mu pamtim ime, srodnik je s nekim Staklenim, pa ne mogu mnogo da se s tim bakćem...
(Glasovi iz sale: Tema.)
To ste trebalo da kažete Čedomiru Jovanoviću i Vladanu Batiću. Odgovaram na ono što su oni rekli i koristim vreme koje je na raspolaganju SRS-u. Vi ste ta pitanja pokrenuli. Nikakvih mojih pet telohranitelja nije uhapšeno. Pet ljudi je uhapšeno 14. januara. Pušteni su iz zatvora 14. februara i svi su na slobodi, ako ih poslednja tri sata niste ponovi hapsili, jer vam trebaju iz političkih razloga. Zaista je, izgleda, kod njih nađen neki eksploziv i reč je o švercu, ali samo jedan od njih je bio član SRS i dobio otkaz u septembru prošle godine. Evo dokaza za taj otkaz. To što nemate nikakvih argumenata protiv SRS i služite se podvalama, podmetanjem, neistinama, lažima, to samo pokazuje kakvi ste vi.
Kaže ovde Čedomir Jovanović da sam nervozan. Nikada nisam nervozan, ni sad kad ste vi na vlasti, niti nečim pokazujem nervozu. Pokazujem unutrašnju snagu, to je snaga duha. Kad čovek iskreno veruje u ono što misli, onda i tu snagu duha pokazuje. Nisam narkoman kao neki drugi, pa izađe ovde u narkomanskoj euforiji, istrese nešto o čemu i ne razmišlja i što nema blage veze sa istinom.
Zgradu Magistrata već godinu i po dana pokušavaju da nam otmu, iako smo se potpuno zakonito tamo uselili. Zgrada Magistrata je poslovni prostor, jeste pod zaštitom države, ali renoviranje je izvršila opština. Nakon renoviranja uselila je SRS. Oni su mesecima vršili pritisak na sudiju da presudi protiv zakona na štetu srpskih radikala. Ali, to samo pokazuje u kakvom je stanju naš pravosudni sistem. Znate, nije nikakav problem, vi nas sutra možete da iselite. Mi možemo pod šator, možemo pod kišobrane, ali nas ne možete zaustaviti i ne možete nas sprečiti da govorimo istinu i da raskrinkavamo vašu vlast. Nemate vi ni dovoljno zatvora, ništa vi ne možete, vi ste potpuno nemoćni. Vi jedino kalašnjikove u ruke, pa nas pobijte. I naši grobovi će se tad s vama boriti, Čedomire Jovanoviću, i naši grobovi.
Opet pominje ovde neki sudski proces. Kaže - zbog zloupotrebe položaja i organizovanog kriminalnog dela nad advokatom Nikolom Barovićem. Prvo, tu nema zloupotrebe položaja, nikakve. Naravno, pretučen je Nikola Barović. Osnovana je sumnja da sam ja podstrekač, ali još ne mogu da dokažu. Ali, potpuno novinog čoveka su optužili kao izvršioca, koji je tada bio u Požarevcu i ima 15-20 svedoka da je bio u Požarevcu. Nađite pravog izvršioca, pa možda ćete i dokazati da sam ja podstrekač, ali ne možete, mučite se nekoliko godina sa tim suđenjem. Ja se neprekidno odazivam, samo juče, na zahtev Dragoljuba Mićunovića, nisam išao na sud, jer sam imao važnije poslove.
(Glasovi iz sale: U banku.)
Nekad i u banku svratim, meni je savest mirna, poslujem sa bankama, držim račune u domaćim bankama, ponešto mi je zaostalo i u stranim, pokušavam to da prebacim. Nemam šta da skrivam, nemam čega da se stidim.
Što se tiče Haga, i dalje se nudim da idem u Hag. Evo, Batić, koji je prošli put sa Đinđićem sprečio da dobijem vizu, sad neka urgira da mi daju vizu i neka mi plati putne troškove, odmah idem u Hag. Evo, to je izazov. I lap - top jedan da ponesem, može i to na račun Vlade Srbije. Teško mi je bez lap topa da idem u Hag.
(Vladan Batić: I sa zarđalom kašikom.)
Može i sa zarđalom kašikom.
Ovde Čedomir Jovanović demantuje jednu suštu istinu. Deda Čedomira Jovanovića i deda Ljubomira Jovanovića Staklenog su rođena braća, a njihovi očevi su braća od strica. Dakle, i oni su braća od stričeva. Oni su najbliži rođaci.
(Čedomir Jovanović: Kako se zove moj stric?)
Evo, napraviću ti porodični pedigre, i time ću se baviti. Šta, sad da pamtim ime tvog strica. Saznaću i to, polako, doneću sve. Nema za mene tajni. Kada se nešto zainatim da isteram na čistinu, ništa me zaustaviti ne može. To ste valjda videli do sada. To što Čedomir Jovanović upućuje zahtev MUP-u i okružnom tužiocu, pa odmah obaveštava javnost, takođe je glupost, jer i ono što ste podneli u septembru mesecu, još mi nikakvo suđenje niste zakazali, jer ne smete.
Dušan Mihajlović se boji suočavanja sa mnom pred bilo kojim sudom. Tužite me, nikad se ne pozivam na imunitet, uvek idem na sve sudske pozive. To najviše volim. Deset tomova knjiga od tih sudskih procesa ću objaviti, deset hiljada strana, jer svi ti sudski procesi pokazuju ko ste vi i kakvi ste, prirodu vaše vlasti. Nema za mene tu nikakvih tajni, niti ima tu bilo kakvih problema. Ajde, odmah, ajde privatna tužba, javni tužilac, bilo šta. Ajde, brzo, gotovo, zakazujte odmah. Evo, optuženi se slaže, po kratkom postupku. Što ne smete? Bojite se, nije vam čista savest.
(Glas iz sale: Zovi hitnu pomoć.)
Trebaće vam i hitna pomoć, znam ja to. Nikakvu mi energiju ne trošimo za obračun sa DOS-om. Mi ulažemo političku energiju u cilju raskrinkavanja prave prirode vaše vlasti. To je suština. Mi hoćemo da vas raskrinkamo do kraja, da narod vidi ko ste, kakvi ste. Znate, narod na jednim izborima glasa za jedne, na drugim za druge. Mi sada ubeđujemo narod da više nikada ne treba za vas da glasa. To je naš cilj i zato trošimo energiju. Time činimo najveće dobro i naciji i državi. To je suština.
Nemojte vi da žalite našu energiju. Imamo mi energije i za druge stvari. Znate, snimajte video kamerama, objavljujte, pravite afere, što izmišljte za Maršićanina, čujem da je sve izmišljeno, meni možda možete naći nešto stvarno. Lansirajte, ajde, nešto radite. Šta ste se tako spetljali? Po malo objavite - evo, uplašili se radikali hapšenja, pa danas u "Nacionalu" - "Nacional sprečio hapšenje". Dajte, odmah hapsite,šta čekate? Nećete imati vremena posle. Ako zakasnite, gotovi ste,posle ću ja početi da hapsim, neću oklevati.
To samo zato što ste vi insistirali na ovoj raspravi. Iskoristio bih ostatak vremena da se vratim na ovu osnovnu temu, jer ona je najvažnija. Želim dobronamerno da vas ubedim, da vas nagovorim, da vam skrenem pažnju da nije pametno da se ukida PIV Kosova i Metohije kao institucija. Ponavljam vam predlog, zahtev, smenite sve članove PIV-a, ali nemojte da ukidate instituciju. Stavite svoje ljude. Stavite Batića, stavite Čedu Jovanovića, stavite bilo koga, ali sačuvajte firmu, sačuvajte instituciju, trebaće nam, trebaće narodu, državi. Nemojte sami da se odričete jedne poluge koja nam može biti veoma korisna. To mi je želja da vas ubedim, ali izgleda vas ne vredi ubeđivati, jer vi ste zaslepljeni, imate neke spoljne naloge koje izvršavate, pa šta vam kažu ovde Vilijam Montgomeri i njemu slični, vi to sprovodite i to je za vas zakon, to je za vas Ustav.
Umesto da Vladanu Batić Ustav bude Sveto pismo, on za Sveto pismo smatra onaj nalog koji je dobio. Evo, sada lista moje knjige, dobro bi bilo da Vladan Batić pročita sve moje knjige i tamo će naći mnogo pametnih stvari. Ima tu šta i da se citira. Meni je uvek drago kada Vladan Batić citira moje knjige, samo što on nikakvih argumenata protiv mene ne može da nađe. To je ono što je u ovom slučaju veoma važno i što ja više govorim on sve nervoznije lista i lista.
Batiću, to je trebalo ranije pročitati, pa podvući, pa staviti listiće, nemoj da zavrćeš strane, tamo vidim si jednu stranu zavrnuo, to niko ne radi ko voli knjigu. Ja u životu ni jednoj knjizi nisam zavrnuo stranu, jer volim knjige. Knjige neke je trebalo na vreme pročitati.
Trebalo je na vreme naučiti kada je donesen Dušanov Zakonik. Trebalo je naučiti sadržaj tog zakona, pa da znate da je car Dušan sam sebe ograničio pa rekao: sudovi da sude po ovom zakonu, a ne po volji cartstva mi. Dalje, car Dušan je rekao, ako je u suprotnosti odredba zakona sa carevom voljom primenjuje se zakon suprotno carevoj volji. Vi u slučaju kada je Čeda Jovanović u koliziji sa zakonom, primenjujete Čedu.
Kada je Vladan Batić u koliziji sa Ustavom, onda on kaže, Ustav nije Sveto pismo i ne primenjuje se, jer on je pametan, znate, on ima znanje, on ima sposobnost i ono što kaže je sušta istina. To što lupeta, a za njega 19 godina ne znači ništa, promaši za 19 godina kroz istoriju, šta to znači 19 godina više ili manje. Znate, sa 18 se postaje punoletan, gospodine Batiću, ogromno je to vreme. Ogromno je to vreme.
Posle 18 godina, nažalost, vašu vlast će narod da zaboravi, ali će i dalje patiti zbog negativnih posledica, njenih, zbog vaše samovlade, zbog vaše strahovlade, vaše samovolje, vaše beskrupuloznosti i vaše nesposobnosti da rešavate životne probleme, a spremnosti da činite svaku štetu narodu i državi, ako to odgovara potrebama vaših partija ili potrebama nekoga spolja ko traži od vas da izvršite njegove naloge. Gospodine Batiću, slušajte malo, pametni ljudi slušaju, a neznalice pričaju. Naravno, neznalice evo ovde međusobno vode neku komunikaciju.
(Vladan Batić, sa mesta: Nema šta da slušaju, pametni ljudi ne slušaju budale.)
Kako to? Evo sad, Vladan Batić kaže za mene da sam budala. Možda i jesam budala. Možda i jesam budala. Nisam kriminalac i izdajnik srpskog naroda poput Vladana Batića i ostalih DOS-manlija.

Pre nego što dam reč ministru za repliku, u ime predsednice Narodne skupštine, Nataše Mićić, moram da uputim izvinjenje pozvanim predstavnicima kidnapovanih i nestalih sa Kosova, jer svašta su zaslužili, ali nisu zaslužili da se na ovoj temi vodi ovakva rasprava.
Narodna poslanica Nada Kolundžija, replika na izlaganje narodnog poslanika Momčila Trajkovića. Izvolite.