Narodni poslaniče, da li koristite i drugih 10 minuta?

Ne bih, izvinjavam se, nastaviću kasnije. Hvala.

Reč ima ministar, gospodin Vladan Batić.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni posmatrači, Narodna skupština Republike  Srbije je 28. septembra 1998. godine donela Odluku o obrazovanju PIV-a AP Kosova i Metohije. Istog dana doneta je odluka da se za predsednika PIV-a izabere gospodin Zoran Anđelković, a 15. oktobra 1998. godine Izvršno veće AP Kosova i Metohije donelo je Odluku o organizaciji i načinu rada PIV-a AP Kosova i Metohije. Da vam pomenem koje su nadležnosti tom odlukom predviđene u ime Privremenog veća.
Član 2, - izvršava zakone i druge propise i opšte akte Republike Srbije, a čije izvršavanje je povereno Izvršnom veću Kosova i Metohije; donosi propise za njihovo izvršavanje kada je za to ovlašćeno; da li to ono danas čini; odgovor je - ne; izvršava odluke i opšta akta i donosi akta za njihovo izvršavanje u skladu sa zakonom; da li to PIV danas radi; odgovor je - ne; donosi akte u svojoj nadlženosti; da li ih donosi danas - ne; predlaže program razvoja, budžet i završni račun Pokrajine za njihovo sprovođenje; da li to PIV danas čini - ne; predlaže odluke i opšte akte - ne predlaže; utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju pokrajinskih organa uprave i službi - ne čini; postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima, upravama i službama - ne postavlja; usmerava i usklađuje rad pokrajinskih organa uprava i službi - ne usmerava i ne usklađuje; daje mišljenje na predlog odluke i opšteg akta - ne daje.
Dakle, dame i gospodo, PIV više ne radi, ništa, PIV postoji samo na papiru i postoji u glavama onih koji bi još da vrate točak istorije unazad. Ali, Privremeno administrativno veće Kosova i Metohije, iako ne postoji, iako ništa ne radi, troši ogromne pare.
Evo, reći ću vam samo nešto - za vreme od 29. jula 1999. godine do 31. januara 2000. godine, dakle, samo za nekih šest meseci potrošeno je, na osnovu evidencije u Ministarstvu finansija Republike Srbije, preko akreditiva otvorenih u ekspozituri NBJ u Brusu, 26.485.000 dinara. To je samo tada, a posle se to multipliciralo. Danas su ti troškovi mnogo veći, ali je vrlo interesantno gde su te pare odlazile. Odobrava se nabavka sredstava, inventara, potrošnog materijala i namirnica za ishranu radno angažovanih u sedištu PIV-a, u restoranu koji se nalazi u zgradi PIV-a. To je tih 26.519.000 dinara.
Od toga, ilustracije radi, 3.804.800 dinara Centru za mir i toleranciju, a znate li ko je potpisao Statut Centra za mir i toleranciju - Zoran Anđelković.
Zatim, 2.357 dinara Holding kompaniji "S grup". A znate li ko je osnovao Holding kompaniju "S grup" - osnovana je od strane Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, sa sedištem u Beogradu, Bulevar Lenjina broj 6.
Dakle, radi se o činjenici da se potpuno bezrazložno rasipaju ogromna sredstva. Efekata nema nikakvih. PIV Kosova i Metohije ne radi ništa, samo troši ogromne pare. Ne priznaje ga niko, nema nikakav uticaj, ne može da povrati suverenitet na Kosovu i Metohiji.
I još nešto, gospodo, više puta je pominjano da, ako je Srbija hram, onda je Kosovo oltar. Nema hrama bez oltara, nema Srbije bez Kosova. Ljudi koji su ranije bili na vlasti često su se zaklinjali u Kosovo i Metohiju, uglavnom na nekoliko dana uoči izbora. Onda je Kosovo postajalo kolevka, koren, dno očnog vida, onda su se svi naprasno sećali Kosova i Metohije; a za to vreme na Kosovu i Metohiji su rasli novi minareti; sve satelitske antene bile su okrenute ka Tirani i ka Istambulu; nije bilo natpisa, dvojezičnih, natpisa na ćirilici; da ste se slučajno našli na Kosovu i Metohiji nikada ne biste ni prepoznali da se nalazite na svetoj srpskoj zemlji.
Umesto da se spreči naoružavanje, za šta je odgovorna vlast, da se spreči sva silna logistička podrška albanskim separatistima i teroristima, da se spreči ogroman dotok finansijskih sredstava, neometani prelazak preko granice (granica nije čuvana, prelazilo se kako je ko hteo i kada je hteo), ćutalo se.
To, naizgled, ćutanje, odsustvo i apstinencija iz političkog života kosovskih Albanaca, odgovaralo je partiji na vlasti. Ona je mislila da će to trajati večito i to nam se svima obilo o glavu.
Dakle, režim je bio odgovoran za to. Umesto da imamo prave institucije vlasti na Kosovu i Metohiji, dobili smo nekakvu Skupštinu Kosova i Metohije, dobili smo nekakvu Vladu Kosova i Metohije, sa Bukošijem; dvojicu najvećih separatista, Jusufa Zejnulahija i Remzi Koljgecija, vi ste postavili za direktore dveju najvećih banaka na Kosovu i Metohiji.
I tako je polako došlo do toga da separatizam i terorizam bujaju i da polako vlast Srbije i SRJ na Kosovu i Metohiji nestaje.
Pet godina sam bio poslanik u ovoj skupštini. Lično sam sedam puta tražio da se na dnevni red ovog parlamenta stavi rasprava o Kosovu i Metohiji. Došli smo u tragičnu situaciju - parlamenti skoro svih evropskih zemalja raspravljali su o Kosovu i Metohiji, raspravljao je i Evropski parlament, ali nikada nije raspravljala Narodna skupština Republike Srbije. I to je bruka, i to je sramota, i to je izdaja. Oni koji su to dozvolili, oni su izdajnici.
Onda su počeli pregovori, pa je bilo ponuda Grupe G-8, pa je bila ponuda Kontakt grupe, pa je bilo raznih drugih ponuda, pa je bio Predlog sporazuma o Rambujeu, pa je bio Pariski sporazum. Tamo su odlazili i cerekali se, vodili sa sobom Aboridžine i Azerbejdžance da brane interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Saznali smo da postoje Egipćani u Srbiji i da su toliko važni da će oni odlučivati o sudbini Kosova i Metohije.
Cerekali ste se u Rambujeu, kamere su to zabeležile, onda je došla sramna kapitulacija i onda je došao Kumanovski sporazum. Nije za to kriva ovdašnja vlast, za to su krivi oni koji su tada vršili vlast u Srbiji i SRJ.
Jedan od njih je malopre ovde govorio. Onaj koji se zaklinjao da, ako strana čizma kroči na Kosovo, on više nikada neće biti u vlasti. Izašao je privremeno i posle mesec dana "podvio rep" i vratio se u Vladu Republike Srbije, jer sve ima svoju cenu.
Pominje Vojislav Šešelj (pobegao je, naravno) da navodno, ne znam kada je donet Dušanov zakonik, onaj zakonik koji sam proučio do detalja; donet je, dame i gospodo, na Spasovdan 21. maja 1349. godine, na Svesrpskom saboru na Kosovu; i taj dan će ubuduće, pošto je to bio najveći zakonik na Balkanu u to vreme, taj dan će, ako bog da, biti dan pravosuđa Srbije.
Ali, nije mi jasno kakve veze Vojislav Šešelj ima sa srpskom nacionalnom istorijom i sa svetlim likovima te srpske nacionalne istorije; on je mogao da priča o banu Tomislavu, o banu Jelačiću; može da govori o svojim fašističkim prijateljima - Lepenu, Šenhuberu, koji je imao gvozdeni krst, dobijen od Hitlera, za genocid nad građanima Korzike; može da priča eventualno o Žirinovskom ili o svom novom prijatelju Sadamu Huseinu; ali kakve on veze ima sa srpskom nacionalnom istorijom?
On je bruka i sramota. Uostalom, on ne pripada tom svetu i toj istoriji. Ima on svoje druge junake. "Zahvaljujući Titovom genijalnom sagledavanju realne društvene istorijske situacije, u kojoj se u određenom periodu našla jugoslovenska radnička klasa, te jugoslovenski narodi i narodnosti uopšte, i njegovim revolucionarnim vizionarskim težnjama, u koje su utkane čitave epohe revolucionarnog prevrata, KPJ, odnosno SKJ, uspešno je razradio i sproveo u delo revolucionarni oblik stvaralačke primene marksističkog koncepta o naoružanom narodu, koji je najbolje odgovarao konkretnim uslovima i specifičnostima autohtone jugoslovenske revolucije i samoupravnog socijalističkog društva, glavne tekovine veličanstvenog jugoslovenskog revolucionarnog preobražaja".
To je objavljeno u časopisu "Ideje" i to je doktorska disertacija Vojislava Šešelja - Opštenarodna odbrana u socijalističkom samoupravnom društvu, specifični oblik marksističke primene teorije o naoružanom narodu.
Zbog primene takve teorije više nemamo suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Zbog primene takve teorije izgubili smo suverenitet koji će, ako bog da, DOS-ova vlast ponovo vratiti srpskoj svetinji, Kosovu i Metohiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, pravo na repliku, pa narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Branislav Ivković po osnovu pominjanja SPS-a. Narodni poslanik Aleksandar Vučić pomenut po imenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre Batiću, na dnevnom redu je tačka 7. Predlog odluke o prestanku važenja Odluke o obrazovanju Privremenog izvršnog veća Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.
Poštovana gospođo predsedavajuća, koliko su svi u sali mogli da vide, a i oni retki koji prate prenos, jer uglavnom prate prenos iz Haga, mogli su da razumeju i da shvate da 90% izlaganja gospodina Batića blage veze nema sa temom dnevnog reda.
Pred nama, pred poslanicima Skupštine Republike Srbije, nalazi se Predlog odluke o ukidanju važenja Odluke o obrazovanju Privremenog izvršnog veća i mi treba da donesemo tu odluku, da glasamo za ili protiv. Glasajući za ili protiv, moramo da razmišljamo o tome da faktički, ukoliko prihvatimo obrazloženje koje je dao predlagač, da je konstituisana Skupština Kosova i Metohije i da nema potrebe za Privremenim izvršnim većem, onda će se konačno i Narodna skupština Republike Srbije, nakon Vlade Republike Srbije i vodećih lidera DOS-a, uključiti u verifikaciju izbora na Kosovu i Metohiji, sprovedenih 17. novembra.
To je ta opasna zamka u koju možemo da uđemo, koja je mnogo važnija od svega onoga što je prethodnik rekao za ovom govornicom.
Drugo, treba istaći da je Privremeno izvršno veće i te kako u teškim trenucima, kada je OEBS počeo da mešetari na prostorima Kosova i Metohije, sprovodilo ključnu ulogu države, a to je zaštita građana Srbije na teritoriji Kosova i Metohije.
Da je takvo Privremeno izvršno veće bilo u potpuno multietničkom sastavu i da su čak dva Albanca, člana, Džafer Đuka i Ismailji, poginuli, upravo ubijeni zato što su radili u Privremenom izvršnom veću.
Što se tiče podataka o finansijama, to neka rade državni organi. Ali, znajte, sigurno će državni organi da proveravaju i kako Nebojša Čović troši 500 miliona dinara koje ste mu ovako ladno dali, pored svih para koje Savezna Republike Jugoslavija daje za delovanje Koordinacionog centra, koje samo deluje i ako uopšte deluje na teritoriji gde su Srbi, a ne radi svoj posao, kao što je Privremeno iizvršno veće radilo na celoj teritoriji Kosova i Metohije, i gde su Albanci i ostali.
Još jedna stvar, draga moja gospoda, poslanička grupa SPS je uoči zakazivanja izbora za 17. novembar na teritoriji Kosova i Metohije nudila i tražila da se održi rasprava o tome da li da se uopšte ide na izbore ili ne, o stanju na Kosovu i Metohiji i vi ste ladno većinski to odbili. Toliko o tome koliko vam je bilo stalo o raspravi o Kosovu i Metohiji.

Po članu 84. stav 2, a na izrečene primedbe, tema ovog dnevnog reda, po prethodnim upozorenjima, pogotovu poslanika iz opozicionih poslaničkih grupa, je takva da morate pustiti govornika da iznese obrazloženje koje on smatra primerenim za odbranu ili za napad na argument koji se izlaže.
Dakle, narodni poslanik je imao pravo utoliko što zahteva da se striktno držimo teme, ukidanje Odluke o PAVK-u, ali tada bismo morali da govorimo samo o osam odredbi koje su u ovoj odluci i protiv toga bi bili verovatno svi narodni poslanici.
Ako želite tako, mogu striktno da primenjujem Poslovnik, ali mislim da bi svi bili mnogo nezadovoljniji nego ovako.
Izvinite poslaniče, reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, replika po osnovu pominjanja imena u izlaganju ministra.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da gospođa Čomić nije prekidala prethodne govornike koji ni o čemu nisu govorili, posebno ne o onome što je na dnevnom redu. Hoćete da ućutkate ove vaše? I niste ih....
(Predsedavajuća: Svi ste vi moji, kako već rekoh...)
Ja nisam vaš, izvinite molim vas, daćete mi pravo na još jednu repliku, ja nisam vaš.
(Predsedavajuća: I molim sve poslanike da sa pažnjom saslušaju govornika.)
Slušali smo ovde svašta od jutros, slušali smo jednog koji nije završio fakultet, a izašao je da ovde govori kao sudija. On će da preti poslanicima SRS, on će da govori ko će da ide u zatvor, on će da govori kakve će pravosnažne presude da budu. Pa, ne zna šta će, pa onda kaže - e, biće takva presuda u postupku Barovića protiv Šešelja, biće takva presuda po nekom drugom pitanju, biće takva presuda po trećem pitanju.
Šta je on? Je li on tužilac, sudija, šta je? Za sve to prvo mora da završi fakultet i to je preduslov. Da li je u mafiji ili nije u mafiji, to će da odgovara, ali ovo mora na drugačiji način da se postavi u ovoj skupštini.
Ne mogu oni koji su optuženi da se postavljaju kao sudije i da donose presude pre nego što je bilo ko drugi ko je nadležan za to, odluku doneo. Čime se bavite gospodine Batiću? Bavite se time i jedine vaše opštužbe su da kažete svojim političkim protivnicima, kada ih optužujemo za mafijaštvo i za sve, vi ste budale, ekstrabudele, ludaci, Hrvati ili ne znam šta.
Kako vas nije sramota Nikole, Vladimira, Mihajla i Aleksandra, to su četiri sina Vojislava Šešelja. Kako vas nije sramota pokojnog oca Nikole i majke Danice, kako vas nije sramota Batića Jurea, Batića Ahmeta i svih ostalih Batića koji se tako prezivaju, a ja vam neću reći ni da ste Musliman, ni da ste Hrvat. Neću vam to reći.
Hoćete da kažete da smo to - nismo. Govorite o tome ko se borio na Kosovu i Metohiji. Naradni poslanik SRS Dragan Milunović - Džule je poginuo braneći Kosovo i Metohiju i to kao zamenik komadanta bataljona, gospodine Batiću.
(Milisav Petković, sa mesta: U Knez Mihajlovoj!)
Ne u Knez Mihajlovoj, nego nedaleko od Podujeva, nesrećo jedna. Nedaleko od Podujeva, nesrećo božja. Sram da vas bude. Vi ćete da govorite o tome ko je kako i šta je izdao. SRS nije prihvatila Plan Ahtisari - Černomirdin, jedina u Srbiji. Svi su bili za taj plan, a mi smo bili protiv i rekli smo Narodnoj skupštini šta će se dešavati, kako i na koji način će se zbivati sa narodom Srbije, kako i na koji način će se sve u Srbiji dešavati.
I, nemate više argumente, nego - vratili ste se u vlast; pa, bolje u tu vlast, sto puta, pa ne znam šta imali protiv toga, nego u vlast sa takvima kao što ste vi, kao što su vaši koalicioni partneri, koji će danas da daju i Kosovo i Metohiju, i Vojvodinu i sve drugo.
Ali, da vam kažem jednu stvar: možete da pretite poslanicima SRS i hapšenjima, najavama hapšenja, Hagom, što predstavlja najveću sramotu za Srbiju, da vi Srbima pretite Haškim tribunalom, smešno je, tužno je to, nesrećniče jedan...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... tužno je, a ne smešno da ti nekome pretiš Hagom, kukavice, jadniče jedan; vi pretite Hagom, Srbe ćete sve u Hag da oterate; ali ja vam kažem - sudiće vam srpski narod za sve ovo što mu činite. Budite uvereni da tu kaznu nećete moći da izbegnete.

Preostaje mi samo da vas, po istom članu 84. stav 2, podsetim na obaveze koje imaju svi narodni poslanici u obraćanju Narodnoj skupštini. Dakle, ono što tražimo od drugih, moramo raditi i sami. To se odnosi i na dobacivanje narodnih poslanika. Molim vas da poštujemo Poslovnik.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, kao zamenik predsednika poslaničke grupe, po osnovu pominjanja stranke u izlaganju ministra. Izvolite, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što je gospođa Čomić na mestu na kome se drži i nož i pogača, ili je barem tu prisutna, kako to da ne osetiste govor mržnje, gospođo Čomić, iz izlaganja aktuelnog ministra pravde i lokalne samouprave. Kako da ga ne opomenete, gospođo Čomić, kada se izigravao sa podizanjem minareta na Kosovu i Metohiji.

Kome to smeta u Srbiji da se podižu verski objekti bilo koje priznate religije u svetu? Kako to da vam nije zasmetalo, gospođo Čomić, što je ministar Vladan Batić govorio sa mržnjom o pripadnicima manjina koji žive na Kosovu i Metohiji i o pripadnicima srpskog naroda koji nisu u njegovoj stranci ili nisu u DOS-u? Kako vam to nije zasmetalo, kako vam to nije zaparalo uši, gospođo Čomić?

Ovde se čita magistarski rad profesora doktora Vojislava Šešelja iz 1973. godine, kada je ministar hvatao konje po Obrenovcu i prodavao Italijanima. Čita se rad jednog disidenta, a da bi čovek bio disident mora prvo da bude komunista. Šta je čudno kada neko dete od 19 godina, zato što je ekstra đak, upišu u Komunističu partiju i on u 25. izađe, jer vidi da ta partija vodi državu u propast.

Šta nam smeta to da vratimo točak istorije unazad i da Kosovo i Metohija budu opet naši? Pita ministar zašto smo se vratili u Vladu posle sporazuma Ahtisari-Černomirdin i Rezolucije 1244. Da usmerimo pare naroda Srbije da izgradimo mostove, gospodine ministre, i da podignemo fabrike koje vi sada zatvarate. Ostala su vam dva mosta evo dve godine i da ste kamen po kamen slagali ta dva mosta u Novom Sadu biste napravili. Samo dva mosta su ostala DOS-u da napravi u Srbiji za dve godine, vi to niste uspeli.

Pričate da su veliki troškovi Privremenog izvršnog veća za Kosovo i Metohiju, podnosite nam neke izveštaje od pre dve godine. Koliki su troškovi Nebojše Čovića i njegovog Koordinacionog centra? Američki predsednik je ministar za Avganistan, Engleska dva veka drži ministarstvo za Irsku, a vi ukidate za godinu i po dana ministarstvo ili Privremeno izvršno veće, kako ga nazovete, za Kosovo i Metohiju. Obrazloženje je cinično i strašno: s obzirom na to da su sprovedeni izbori na Kosovu i Metohiji i da se očekuje formiranje organa Kosova i Metohije, nema više potrebe da Srbija brine o Kosovu i Metohiji.

Najlakše je mrzeti, gospodine ministre. Držite nešto malo polugica vlasti u rukama, pa ste rešili da se obračunate sa svima koji ne misle kao vi, ali te poluge se okreću, gospodine ministre. Dlaka sa glave vam nije falila od vlasti, nego zbog prirode dok ste bili u opoziciji, a sada pretite ljudima da ih trpate u zatvor i na robiju. Ovde se iživljavate kada god se pomene Srbin kome se sudi u Hagu. Kome vi to pripadate, kom narodu, kojoj naciji? Šta vam je nacionalni interes?