Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, predsedniče Vlade Republike Srbije, potpredsedniče Savezne vlade, govoreći o dokumentu o kojem Skupština danas raspravlja, predstavnici DOS-a su izrekli, u javnosti i juče, brojne pozitivne ocene, ubeđujući nas u sadržaj kojeg nema i prenebregavajući sve loše posledice koje će proizvesti ovaj dokument ako, ovakav kakav jeste, bez izmena i dopuna, bude pretočen u druga dokumenta i primenjen u praksi.
Ali, kad sklonimo u stranu političke ocene potpisnika i suočimo se sa istinom, kad pogledamo činjenice, a one su neumoljive, onda se dobija sasvim druga slika o ovom dokumentu. Polazne osnove, ovakve kakve jesu, nisu prihvatljive za nas socijaliste i mi nećemo dati podršku ovom dokumentu, niti biti za njegovo usvajanje u Skupštini Republike Srbije. Mnogo je činjenica koje potvrđuju ovakav stav poslanika SPS-a. Dozvolite mi da pomenem samo neke.
Prvo, protiv smo ovog dokumenta, jer u njegovoj izradi nisu učestvovali svi relevantni politički subjekti u Srbiji i Crnoj Gori, kao i zbog onih koji su učestvovali. U razgovorima su sa strane Srbije učestvovali samo predstavnici DOS-a, iako su predstavnici DOS-a pre, a i posle oktobarskog puča 2000. godine, govorili da je pitanje zajedničke države pitanje sudbine Jugoslavije i ustavnih rešenja. Treba podsetiti da ovaj dokument jeste okvir za sva buduća ustavna rešenja, nije i ne može biti stvar jedne partije ili jedne političke opcije, a to je bilo naročito govoreno u funkciji kritike socijalista i Ustava SRJ. Kao i da se nikada neće desiti da o tako važnom pitanju, kao što je sudbina zemlje, DOS sam razgovara. Činjenica je da je DOS učinio ono što je govorio da neće.
DOS je sam, u ime Srbije, razgovarao o sudbini zajedničke države SRJ, a svojim potpisom je tu državu ukinuo i, naravno, snosi odgovornost za to. Kod DOS-a nije postojala želja niti je bilo sluha, da se drugi politički subjekti uključe u razgovore o ovako važnom pitanju. Razgovori su vođeni bez učešća Republičke ili Savezne skupštine, bez uvažavanja drugih političkih stranaka, bez izrade odgovarajuće platforme, bez razgovora za okruglim stolom, u ustavnoj komisiji ili slično.
Sada, kada je sporazum napravljen i potpisan, kada je ceo posao završen i Jugoslavija praktično ukinuta, DOS hoće da Skupština verifikuje naknadno ono što je već urađeno i to loše urađeno. Nelogično je da u razgovorima o sudbini Jugoslavije nije učestvovao ni partner DOS-a na saveznom nivou koalicija "Zajedno za Jugoslaviju". Članice koalicije su isključene iz razgovora o sudbini Jugoslavije saglasnošću DOS-a i separatističke vlasti u Crnoj Gori.
Ta vlast je uslovila da ni savezni premijer ne učestvuje u razgovorima, a dok DOS nije želeo predsednika Srbije. Međutim, i jedni i drugi su se složili oko Solane kao učesnika u izradi sporazuma. Njemu nije trebalo onako skromno dodeliti ulogu svedoka, kao što u dokumentu piše. Nije on bio tu nikakav svedok, nije bio ni posrednik, a pre bi se moglo reći da je bio naredbodavac. Kakav on odnos ima prema našoj državi, videlo se još 1999. godine. On je ne samo potpisao naređenje o početku bombardovanja Jugoslavije, već je i pratio šta avioni NATO bombarduju i kakve ciljeve postižu. Isti taj Solana je takođe svojim potpisom konstatovao da je Jugoslavija prestala da postoji.
Drugo, nijedno pitanje u odnosima Srbije i Crne Gore, koje je bilo otvoreno od strane separatističke vlasti Crne Gore u proteklih par godina, ovim sporazumom nije rešeno. Naprotiv, u najvećem delu izvršeno
je prosto konstatovanje postojećeg stanja, bez ikakvog kvalitativnog napretka, a u nekim oblastima rešenja su gora od postojećih.
Treće, protiv smo potpisanog sporazuma naravno i zbog onoga što sadrži. Sporazum predstavlja dogovor potpisnika da Jugoslavija prestane da postoji, a da nova zajednička država istovremeno nije stvorena. Nije ovde reč samo o imenu države, već i o sadržaju te nazovi nove države, koja to suštinski nije. Ne može se govoriti o zajedničkoj državi, kada niko ne može da da odgovor na pitanje da li je reč o federaciji, konfederaciji ili nečemu trećem. Ne može se govoriti o zajedničkoj državi, gde se predviđa postojanje dve valute, dve centralne banke, dve granice i nemogućnost slobodnog protoka robe. Ne može se govoriti o zajedničkoj državi, gde treba da postoje posebna tržišta i dve carine. Ne može se govoriti o zajedničkoj državi kada se ne zna sadržaj poslova i odlučivanja predviđenih institucija, kada se u komandovanju vojskom odlučuje konsenzusom itd.
Četvrto, ovim sporazumom se ne samo rastura Jugoslavija, nego se i politički spasava gospodin Đukanović. Najavljeni referendum o nezavisnosti Crne Gore sigurno ne bi uspeo, bar ne po volji vladajuće koalicije. Referendum se u stvari odlaže za tri godine, da bi se u međuvremenu završio sav ostali posao.
Solana je, naravno, za rasturanje Jugoslavije i zajedničke države Srbije i Crne Gore, ali ne putem referenduma, nego da se to izvede dogovorom vladajućih elita Srbije i Crne Gore. Ako bi se to učinilo putem referenduma, onda se to pravo ne može uskratiti na primer i Republici Srpskoj, što zapadne zemlje ne žele nikako da dozvole na Balkanu.
Za njih je neprihvatljivo da eventualno Republika Srpska referendumom odluči da se pripoji Srbiji. Zato se i čini sve da do raspada, drobljenja, rasturanja Jugoslavije, ali i Srbije, dođe dogovorno kroz neki dokument, priznavanjem, nazovifaktičkog stanja, a ne voljom građana koju Zapad u liku Solane ne bi mogao da kontroliše.
Peto, protiv smo ovog sporazuma, jer on nije potpisan od strane legitimnog, već samoproklamovanog predstavnika građana Republike Srbije. Po Ustavu Srbije, koji još uvek važi, član 9, Republiku Srbiju predstavlja i njeno državno jedinstvo i to izražava predsednik Republike, a on nije potpisnik Sporazuma.
Koleginice i kolege poslanici, SPS je za očuvanje i razvoj zajedničke države Srbije i Crne Gore, za demokratsku federaciju, državu ravnopravnh članica, za državu koja će imati jedinstvenu spoljnu politiku, odbranu, tržište, monetu, carinski i poreski sistem, ljudska prava, naravno po evropskim standardima, za republikanski oblik vladavine. Ponuđeni dokument o principima odnosa Srbije i Crne Gore, ovakav kakav je predočen Skupštini, ne sadrži sve elemente za koje se socijalisti zalažu i kao takav on je za nas neprihvatljiv. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Sredoje Mihajlov, odustaje. Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, a posle nje narodni poslanik Marijan Rističević. Odustajete? Dobro. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani gosti, kolege i koleginice narodni poslanici, imam obavezu da demonstriram politički stav poslaničkog kluba Nove Srbije koji će, a kako smo do sada rekli, glasati protiv ovog sporazuma. Shvatili smo da je ovo rešenje, u ovom trenutku, jedno od onih koje je ponuđeno Srbiji i srpskom narodu, da je iznuđeno okolnostima, raznim događajima, pritiscima spolja i iznutra, da bude ovako kakvo je došlo pred nas.
Međutim, ne možemo nikako da prihvatimo, to je naš stav, ono što se ovde govorilo o mnogim separatističkim idejama iz bivše Jugoslavije, iz bivših nekoliko Jugoslavija u koje je srpski narod i srpska zajednica unosila najviše. Srbi su u tih nekoliko jugoslavija unosili svoje teritorije, uneli su svoju dinastiju, uneli su narod, uneli su svoju državotvornost, a izlazili su uvek sa manje. Svi oni koji su unosili manje u taj brak, odlazili su sa državama.
Danas se ovde govorilo o mogućim tenzijama u Crnoj Gori po pitanju referenduma. Sa jedne strane, to je jasna matematika, imamo 600 hiljada građana Crne Gore pred čijim refrendumom se pomalo plašimo, a sa druge strane imamo deset i po miliona stanovnika, građana Srbije, koje niko nijednog momenta nije pitao da li su oni za zajedničku državu sa svima onima koji nisu sa nama hteli tu zajedničku državu. Ono zbog čega ćemo glasati protiv, jeste što smatramo da su ovakvim dokumentom crnogorski narod i građani nezadovoljni, a srpski narod odnosno građani Srbije su poniženi.
Svakako poniženi, a pre svega privremenošću države. Zamislite, privremenu i povremenu državu; privremeno vladanje, privremene organe. To ne ostavlja utisak ozbiljnosti ni pred ovim narodom, a svakako ni pred svetskom zajednicom. Ono što je ovde posebno neprihvatljivo, to je da se osećamo da živimo u državi koja u ovom trenutku egzistira na samoj ivici verovatnoće, a njena dugotrajnost ili trajnost zavisi od smisla za humor pojedinih političara. Što se tiče jezičke kategorije, a na koju moram da reagujem, jezik je egzaktna stvar i ne može svako proglasiti jezikom bilo šta, a čime on govori. Apsolutno. Hvala.

Zahvljujem. Narodni poslanik Marijan Rističević je odustao od diskusije. Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Gospođo predsedniče, gospodine predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine potpredsedniče Savezne vlade, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva povodom dokumenta Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore je poznat. Uglavnom ste ga čuli iz izlaganja profesora Pelevića i gospodina Dragana Markovića. U prilog svega toga evo i dalje našeg komentara.
Pred nama imamo jedan ugovor kojim je od države stare 84 godine napravljena neka vrsta poludržave, sa oročenim trajanjem na tri godine. Od suverene države napravljena je zavisna poludržava, u kojoj je dato pravo Evropskoj uniji da sudi prema svojim nahođenjima i u svim državno-pravnim odnosima između Srbije i Crne Gore. Zajednička država više ne postoji, jer tamo gde nema zajedničke ekonomije, carine, valute, nema ni zajedničke države, da se razumemo o čemu govorim. Dogovoreno je otcepljenje Crne Gore, koje će biti potpuno legalno, ustavno zagarantovano. Razlog odlaganja otcepljenja Crne Gore je taj što Evropska unija planira da kroz tri godine proglasi Kosovo i Metohiju samostalnom državom, pa će to biti lakše sprovesti u momentu razlaza Srbije i Crne Gore.
Da bi zlo bilo još veće, odbrana i spoljna politika Srbije stavljene su pod neposrednu kontrolu Mila Đukanovića i posrednu kontrolu Evropske unije. Tako Srbija gubi svoj suverenitet i srozava se do stepena zajedničke odbrane, iako njegova, mislim Milova Crna Gora, daje jedva 14% regruta. Isti je slučaj i u domenu spoljne politike i zajedničkih finansija. Srbija, koja ima oko 10 miliona stanovnika, mora da dozvoli rotiranje diplomatskih predstavnika pola pola sa Crnom Gorom, koja ima nešto više od pola miliona stanovnika. To nije samo nepravda, nego pokor i ponižavanje Srbije.
Đukanović može da promoviše njegovu nezavisnu Crnu Goru sa parama poreskih obveznika Srbije. Ovaj neprimerni ugovor nije samo uništenje zajedničke države Srbije i Crne Gore, nego je pre svega i iznad svega predaja suvereniteta države Srbije u ruke stranaca, za koje nam je već dobro poznato kako su nastrojeni prema Srbiji i interesima srpskog naroda.
Šta u stvari znači sporazum i antisrbizam Mila Đukanovića, koji je ovim ugovorom postigao svoj cilj? Radi se o nacionalnom i verskom cepanju srpskog naroda, unijačenju pravoslavnog stanovništva Crne Gore, kao i potiskivanju srpske države sa Sredozemlja, kao što je to rađeno 1913. godine. Ti sumnjivi ciljevi sada se ostvaruju uz pomoć, nažalost moram da kažem, sadašnje vlasti u Srbiji, što u prilog nesumnjivo ide Crnoj Gori, odnosno najviše Milu Đukanoviću.
Ovako nešto poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ne može prihvatiti, a taman posla i podržati taj neprimereni akt, niti biti saučesnik u izdaji prema srpskoj državi i interesima srpskog naroda. Na kraju, imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva poručuje Vladi Srbije i predlagaču ovog akta:
1) da se prvo i obavezno pitaju građani Srbije za šta su i u kakvoj državi žele da žive;
2) da u konstulacijama oko preuređenja odnosa između Srbije i Crne Gore budu uključene sve opozicione parlamentarne poslaničke grupe u Skupštini Srbije, kako je i sam premijer gospodin Zoran Đinđić u jednu ruku priznao kao propust u ovim dogovorima oko sačinjavanja ovog akta;
3) ljudi koji su potpisali ovaj sporazum moraju uzeti pojedinačnu odgovornost prema građanima Srbije kao tvorci istoga;
4) jedna veoma kratka, a mislim u ovom trenutku i najčasnija poruka poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva jeste: da se hitno raspišu vanredni izbori u Republici Srbiji i to na svim nivoima.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 101. stav 2. Poslovnika, koji kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Znate, kada se poslanik obrati poslaniku oslovljavajući ga nečim što njemu ne pripada, kao kada bih se ja sada obratio Miroljubu Labusu sa predsedniče republike, to bi bila jedna vrsta omalovažavanja, jer svi znamo da on to još nije, iako žarko želi; ili, kada bih Đinđića oslovio Kenterberijski nadbiskupe, to bi bila jedna vrsta omalovažavanja, jer on to nije i verovatno ne može da postane, sumnjam da želi. Tako je isto prekršen ovaj član Poslovnika kada je poslanik Selaković Borislava Pelevića oslovio kao profesora, jer Borislav Pelević nikada nije bio profesor i nikada neće da postane, a možda bi želeo da postane, jer je više od 20 godina studirao na Fakultetu političkih nauka...

Gospodine Šešelj, upozoravam vas da kršite isti član 101. stav 3.

Ajde da razjasnimo sada ko krši. Skrećem vam pažnju da je poslanik Selaković oslovio Pelevića sa profesore. Ako je on zaista profesor, onda ja kršim. Možda je doktor za udarac u glavu, to ne znam i u to ne ulazim, ali profesor sigurno nije i to glavom garantujem, jer nije nikakav fakultet još završio.

Gospodine Šešelj, na osnovu člana 101. stav 3. i na osnovu člana 103, izričem vam prvu opomenu.