PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA, 15.04.2002.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA

9. dan rada

15.04.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Ne, vi morate da znate Poslovnik kao predsednik poslaničke grupe...
(Vojislav Šešelj: Kako onda da procenim može li o tome da se govori...)
... i kao profesor fakulteta šta je tema dnevnog reda i šta predstavlja zakon o univerzitetu.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Molim vas, tema dnevnog reda je zakon o univerzitetu. U okviru zakona o univerzitetu treba i da raspravljamo kako suzbiti korupciju na univerzitetu. Kako to.... (Glas iz sale - zakon o Šešelju.) Kad zakon bude o meni, onda ću o sebi da govorim. Pripremite zakon o Vojislavu Šešelju. Lepo, vi "Dosmanlije" sve možete, pripremite taj zakon, pa ćemo raspravljati.
I, ako sada postavim pitanje kakva je situacija na tim privatnim univerzitetima, pa ako iznesem podatak da je Slobodan Orlić za mesec i po dana završio BK Univerzitet, da li će i to biti kršenje Poslovnika?
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Biće, zato što nema veze sa zakonom o univerzitetu.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ni to nema veze. (Da.)
Dakle, sama činjenica da...
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Gospodine Šešelj, poslednji put vas upozoravam da se držite teme dnevnog reda, bez obzira da li se radi o izjavnim rečenicama ili upitnim, morate da se držite teme dnevnog reda.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Mi moramo da raspravljamo o situaciji na našem univerzitetu, gde je korupcija veoma izražena.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 To možete da postavite kao poslaničko pitanje, imate pravo po Poslovniku da postavite poslanička pitanja.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Nemojte moje vreme da trošite. Rekli ste mi i o Slobodanu Orliću i njegovom ekspresnom studiranju više neću govoriti. Upozorili ste me, to poštujem i gotovo. Ali, dozvolite mi da sada iskoristim tri ili četiri minuta, ne znam tačno, jer ste me prekidali.
Mi moramo zakonom o univerzitetu iznaći modalitete suzbijanja korupcije. Time se ovaj zakon ne bavi. Kako kontrolisati univerzitet od te velike zaraze, koja je svuda prisutna. Negde više, negde manje. Gde ovaj zakon predviđa pred kim se ispit može polagati, koliko lica mora biti prisutno. Zakon mora da predvidi da student polaže ispite samo na osnovu pitanja koja izvlači. Ovaj bi zakon morao pismeno polaganje ispita da svede na najmanju meru, jer tamo gde postoji masovno polaganje ispita najveća je korupcija. Pogotovo na fakultetima društvenih nauka, jer se lako, u međuvremenu, zameni papir, lako se posle toga da drugi papir, uz novac, profesoru, i student umesto da padne na ispitu dobija najvišu ocenu.
To je jedan od osnovnih izvora korpucije na univerzitetu. Svi fakulteti su na to osetljivi. Na svim fakultetima je prisutno, a na onim najmasovnijim je najprisutnije i upravo se takvi fakulteti od strane studenata i prozivaju u javnosti. Niko ne pokušava da se takve pojave spreče, niko od organa vlasti.
Zašto, pitam se, i zašto se u ovom projektu zakona ne traži modus kojim bi se ta korupcija mogla suzbiti.
Ministar Knežević ovde napada masovnost studiranja. On bi onda univerzitet pretvarao u elitističku ustanovu. To ste morali da kažete studentima onda kada ste se borili za vlast i kada ste ih izvodili u masovne studentske demonstracije, da će školarina biti mnogo skuplja nego što je bila ranije i da neće moći tako masovno da se upisuju na fakultete, kao što su mogli ranije.
Ko želi dobro našem narodu i državi omogućiće masovno studiranje, a zaoštriti kriterij polaganja ispita. Vi idete u suprotnom pravcu. Vi nekoj eliti, po vašem kritetijumu, omogućavate da se upiše, a posle joj prosto garantujete da dođe do diplome. Nikome ne sme biti garantovano da će doći do diplome, a kriterijumi treba da budu mnogo strožiji nego danas. Ali, svakome ko ispunjava elementarne uslove mora biti omogućeno da studira. Ne da tamo uvodite, i ako student izgubi jednu godinu, da može da nastavi besplatno studiranje, samo zbog toga što je upisan u takvom statusu. Onog trenutka kada izgubi godinu, više ne može besplatno; dolazi drugi koji nije izgubio godinu a ranije je morao da plaća, sad ne mora.
To je zdrava konkurencija na univerzitetu. Ali, pošto vi niste spremni na zdravu konkurenciju ni u politici, ni u državi, ni u jednoj drugoj sferi života, naravno da niste spremni ni na univerzitetu. Međutim, setite se šta ste sve obećavali studentima, čime ste ih zaluđivali kada ste ih izvodili na ulicu, a kako se danas ponašate (Predsednik - vreme.) i šta danas nudite tim istim studentima, kolika je tu disproporcija.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Hvala. Za reč se javio ministar prosvete i sporta, gospodin Gašo Knežević. Izvolite.
...
Građanski savez Srbije

Gašo Knežević

Vidim da ovde ima aglosaksonskih đaka, koji postavljaju pitanja zbog žirija, a onda povlače to pitanje iz zapisnika. Na postavljena i povučena pitanja neću odgovarati. Moj prethodnik i ja se slažemo što se tiče dobrih strana zakona o univerzitetu. Zaista su ove dve jako dobre, ali ima još dobrih. Pre svega je dobra ova blaga, blaga lustracija, veoma blaga. Znam da će to izazvati negodovanje. To smo znali i kada smo predlagali takvo rešenje.
Međutim, jedna rečenica prethodnika me je primorala da se javim. Naime, ponovo je pogrešno citirano ono što sam rekao. Nisam okarakterisao samoupravno doba kao Periklov zlatni vek, nego sam rekao -
u poređenju sa zakonom iz 1998. to je Periklov zlatni vek, jer u samoupravno doba nikada nije 200 ljudi izgubilo posao na univerzitetu. Znači, za dve godine je napravljeno ono što samoupravljanje nije uspelo dugo, puno duže.
Mislim da je to podatak koji je značajan. I, još nešto zbog istine: 2000. godine, otprilike, 200 ljudi je promovisano u redovne profesore na osnovu odluke ministra, a sledeće godine, kada je primenjivan zakon od strane DOS-ovog režima, to je učinjeno u 80 slučajeva. Možda podatak nije tako bitan, možda je jednostavno mandat isticao. Prema tome, podatak je relativan i veoma ga relativno treba koristiti.
Ali, hoću da kažem samo jednu stvar - pomalo miriše na to da je u onom momentu kada je bila mogućnost da dekan, odnosno ministar, postavlja profesore da je on možda prekršio pravila službe, odnosno one uslove koje zakon diktira. To neću da kažem, ali to može tako da se tumači.
Sve što piše u zakonu odnosi se na privatne i državne univerzitete, osim finansiranja. To je moja sledeća rečenica. I, najzad, visinu i broj studenata fakulteta tačno je da utvrđuje Vlada, ali apsolutno po sugestijama fakulteta, odnosno univerziteta.
Dakle, Vlada nema nikakve kompetencije u određivanju niti broja studenata niti visine školarine. Vlada jedino određuje koliko studenata iz budžeta može da finansira i Vlada se trudi da maksimalno proširi taj budžet da bi što više ljudi moglo da se finansira.