Reč ima narodni poslanik Marko Jakšić, a sledeća prijavljena za reč je narodna poslanica Nataša Milojević. Odustajete. Onda narodni poslanik Petar Petrović posle narodnog poslanika Marka Jakšića.

Dame i gospodo, mislio sam da ćemo danas, umesto ovog poslovnika koji nam je dat i o kome treba da pričamo, da donesemo rezoluciju, deklaraciju ili bilo šta drugo shodno tome, s obzirom da ima više od dva meseca kako Srbi iz Kosovske Mitrovice demonstriraju, kako se bore za osnovna ljudska i građanska prava. Nažalost, umesto deklaracije podrške ili rezolucije matične države, koja bi njima išla u prilog, mi smo dobili jedan novi poslovnik koji treba da sve ono što je osvedočeno u srpskom parlamentu godinama na neki način smanji i redukuje.
Sa druge strane, imali smo priliku da tražimo više od tri meseca da se formira odbor za Kosovo u Skupštini Srbije. Čak sam predsednicu Skupštine Srbije pre tri meseca molio da ta tačka obavezno nađe na dnevnom redu. Nažalost, nije se našla, navodno iz tehničkih razloga, jer nisu dati predlozi za odbor. Da bismo mogli da pomognemo svom narodu, Srbima dole, koji su nažalost dole jedini narod, koji pati i koji živi kao u logoru, da bismo mogli da pomognemo tim mučenicima, kojih ima više od 100 hiljada, mislim da bi odbor za Kosovo morao da se formira i definiše našu politiku na Kosovu.
Koja je naša politika na Kosovu? Za godinu dana faktički mi smo doneli samo jednu rezoluciju. Imamo, primera radi, da Miroljub Labus kaže da treba da se ukinu paralelne strukture na Kosovu, da treba da se strukture države Srbije, bolnice, škole i sve drugo što je oličenje srpske države dole, ukine.

Gospodine Jakšiću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.

To su takve paralelne strukture o kojima govore gospodin Redžepi i gospodin Štajner. Prema tome, ovaj parlament treba da se bavi tim poslom, umesto ovakvog i ovog poslovnika koji nam je dat da se bavi tim problemom i tim problemima, oko toga da li smo za opstanak srpske države dole ili nismo.
Što se tiče samog poslovnika, kaže se da treba da posluži reformi srpske države i reformi srpske republike. Koje republike? One republike, recimo gde se na jugu Srbije diže spomenik teroristima i dižu zastave tuđe države, gde predsednik Vlade Srbije u Novom Pazaru ne može da priča u Domu kulture, koji je ova država i ova vlada napravila, gde nam se amputira deo Kosova. Je lÄ to takva samostalna, da ne kažem osakaćena, da ne kažem, obrezana Srbija. Mislim da pre toga moramo da rešimo neke druge stvari da bismo mogli da dođemo do same reforme.
Na samom kraju, kada smo već kod svega toga, imao sam prilike da pročitam da je Presedništvo DOS-a donelo odluku da se, što se mene i gospodina Antonijevića tiče, faktički umilostivi i da nam neće oduzeti mandate. Mislim da posle svega što se desilo, posle tolikog pljuvanja i onoga po novinama, da je sve previše degutantno. Nama takva milost ne treba i mi ćemo deliti sudbinu ostalih poslanika. Mi smo ipak pravljeni od neke druge fele, imali smo mnogo finijih i boljih ponuda od UNMIK-a, pa nismo pristali.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Marijan Rističević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji u ovom trenutku možete da pratite ovaj prenos na Trećem kanalu RTS, koji gleda samo jedna trećina Srbije, odnosno može da gleda i valjda je i to neki razlog da se ovaj poslovnik našao danas na dnevnom redu. Umesto da danas na dnevnom redu imamo predlog nekog zakonskog projekta kojim ćemo poboljšati standard građana Srbije,  učenički i studentski standard, standard penzionera i svih drugih građana Srbije, mi raspravljamo po treći put otkako smo u ovom sazivu o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, kao da je to najvažnija stvar na svetu.
Prilikom samog zakazivanja ove sednice i kada je uvršten u dnevni red Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skkupštine nije poštovan član 158. Poslovnika, koji smo ovde usvojili; jer, ne može se na ovakav način stavljati ova odluka po hitnom postupku. O tome je već bilo priče i mislim da vas ne vredi argumentima ubeđivati u nešto što i vi znate, ali normalno morate da glasate nekada i protiv svoje savesti.
U Predlogu odluke, da počnem redom, na ono sa čime se poslanici poslaničkog kluba SSJ ne mogu složiti dali su više amandmana; pokušaćemo da poboljšamo predloženi tekst odluke, a ono sa čime se ne slažemo izložiću u nekoliko tačaka.
Prvo, predlaže se da se sednice održavaju tri dana u toku nedelje - utorkom, sredom i četvrtkom, a da se sednice odbora održavaju ponedeljkom i petkom ili nekog drugog dana, ukoliko to dozvoli predsednik Narodne skupštine. Znači, predsednik odbora nema autonomno pravo da zakazuje sednicu odbora, onda kada se dogovori sa članovima odbora ili kada on nađe za shodno, nego to mora isključivo ponedeljkom i petkom, a u slučaju da želi nekog drugog dana, onda mora da traži ovlašćenje od predsednika Skupštine. Mislim da je to apsurd svoje vrste.
Takođe je apsurd da se vrši rasprava o nekom zakonskom projektu u načelu i kada se ona završi prelazi se na raspravu u pojedinostima, pa kada se to završi čekamo vremenski period od nekoliko dana kada će predsednik Skupštine odrediti dan za glasanje.
Gle čuda, u Predlogu ove odluke taj dan je napisan velikim slovom "d", kao da je to državni praznik, kada dolazimo u svečanim odelima da glasamo da li ćemo nešto usvojiti ili ne. Mislim da će to biti predmet izučavanja nekih generacija iza nas kako se guši parlamentarizam i demokratizacija u Srbiji u ovo vreme kada je DOS na vlasti.
Predlogom odluke daju se prevelika ovlašćenja predsedniku Skupštine time što mu se, pored onih ovlašćenja koja je imao do sada i koja je u nemalom broju prilika koristio, daje i pravo da može da udalji poslanika sa Skupštine u roku koji je sada produžen na 90 dana. Istovremeno, da napravim jednu paralelu, tih 90 dana je isto toliko vremena koliko i traje redovno zasedanje Skupštine Srbije u dva redovna zasedanja u toku godine. To je vrlo interesantno i mislim da će o tome pravna teorija i praksa imati šta da pišu i šta da izučavaju.
Na kraju, ono što poslanički klub SSJ ne može prihvatiti, to je da se poslanici u ovoj skupštini svrstavaju u dve kategorije. Jedna kategorija su poslanici na tzv. stalnom radu, a druga kategorija su oni drugi poslanici koji nisu na stalnom radu. Ukoliko se desi, kada se bude usvojio ovaj poslovnik, a vi ćete ga verovatno usvojiti, da poslanik iz bilo kojih razloga, neka su to i lične prirode, ne bude u sali kada se utvrđuje kvorum ili kada se glasa, moraće predsedniku Skupštine da donosi opravdanje kao đak u osnovnoj ili srednjoj školi, da ide kod lekara i da ga moli da mu da opravdanje da nije mogao iz tih i tih razloga da bude tu prilikom utvrđivanja kvoruma. Mislim da se na ovaj način sam poslanik degradira.
Gospodo iz DOS-a, vas i nas su birali birači Srbije, građani Srbije i dajte da svi štitimo dostojanstvo poslanika, svih nas 250. Iz svega ovoga, a ima i mnogo drugih razloga o kojima ćemo pričati mi iz poslaničkog kluba SSJ prilikom rasprave o amandmanima, poslanici SSJ ne mogu prihvatiti Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Skupštine.
(Dragan Šormaz: Imam predlog po Poslovniku.)

Nađite odredbu gde piše da narodni poslanik može da dobije reč po predlogu. To je bila praksa, ali smo ukinuli tu praksu. Nađite odredbu i dobićete reč.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

 Dame i gospodo narodni poslanici, da i ja kažem nešto o seljacima. Jedan moj uvaženi kolega je sa pravom ovde branio seljake. Sve bi bilo u redu da nije setvu pšenice vršio u junu i julu. Da ga obavestim da je setva pšenice izvršena jesenas i da je jesenas određena i zaštitna cena pšenice i ona je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije". Seljaci ne moraju da čitaju "Službene glasnike", ali poslanici koji sa pravom žele da ih predstavljaju treba da znaju da je ta cena određena na vreme, pre setve. Dakle, to je bilo u oktobru ili novembru, a nikako nije bilo u junu ili julu. Meni je taj uvaženi kolega veoma drag i meni je veoma drago što on brani seljake, ali mi izgleda kao da mu je pokojni deda Trajko ostavio neko porodično blago, sat od 10.000 maraka itd. Moraće moj uvaženi kolega da promeni malo imidž.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
No, da se vratim na Predlog o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Ponovo ga menjamo. Prilikom prošle promene nisam podržao promenu Poslovnika do kraja. Nju je predložio bivši predsednik parlamenta i ja sam tu imao rezervu. Ta rezerva se odnosila na smanjena prava narodnih poslanika, ali je moj današnji kolega i bivši predsednik Skupštine insistirao da radi njegovog uspešnog rada usvojimo takve izmene i dopune Poslovnika. Dakle, govorim o onima koje smo usvojili jesenas. Tako su narodni poslanici svedeni na rad po poslaničkim grupama, ograničeno im je vreme za raspravu itd. Glasao sam zbog predsednika Narodne skupštine koji je pripadao DOS-u, a sada više ne znam da li su oni DOS. Oni nas zovu nešto - DOS u ostatku, a oni su DOS van DOS-a, DOS van sebe. Dakle, i tada sam imao neke rezerve, ali sam prihvatio da promenimo Poslovnik radi efikasnijeg rada.
Ovog puta o ovim predloženim izmenama nema nikakvih rezervi. One su nužne radi efikasnijeg rada i njima se ne sužavaju prava narodnih poslanika, nego se narodni poslanici obavezuju na neki rad, na aktivno učešće u sednicama. Prošle izmene i dopune su bile nužne zbog jedne poslaničke grupe, sada imamo opstrukciju ili destrukciju više poslaničkih grupa.
Naši bivši koalicioni partneri, koji su se dugo lomili oko toga da li su vlast ili opozicija, konačno su se odlučili da su opozicija. Kako je ono neko rekao - gavran koji je čučao na dva kolca, izgleda se raskrečio i rešio da se okrene na jednu stranu. Konačno su otkrili svoje pravo lice. Njihove namere su da opstrukcijom i destrukcijom izazovu prevremene izbore, sruše Vladu Republike Srbije, da se udruže sa starim poraženim snagama, da nas vrate na Srbiju pre 5. oktobra. Nije teško pretpostaviti da bi takva vrsta vlasti napravila neki pogranični problem.
(Predsednik: Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda - izmene i dopune Poslovnika.)
Gospođo predsednice Narodne skupštine, ako se ja ne držim dnevnog reda, šta da kažemo za one kolege koje Poslovnik nisu spomenule, a govorile su ovde po pet ili 10 minuta. Dakle, govorim o izmenama Poslovnika. Zašto ne odgovara nekome da se sada usvoje daleko manje rigidne izmene i dopune Poslovnika nego one koje smo mi njima usvojili? Dakle, govorim da oni po svaku cenu žele da izazovu nove izbore, da se udruže sa starim snagama, da vrate Srbiju od pre 5. oktobra i izmisle neki pogranični problem, homogenizaciju, izazovu izolaciju, štampaju novac, ograničavaju cene, uvedu dirigovanu privredu. Zato menjamo Poslovnik, da ih sprečimo.
Ovde je povodom izmena i dopuna Poslovnika izrečeno mnogo laži. Prva laž i neistina je da je Vlada predlagač izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine. Oni koji to tvrde izgleda ne znaju da čitaju, a da znaju, znali bi da je Predlog u ime poslaničke grupe DOS potpisao predsednik poslaničke grupe DOS. Ma koliko ona brojala poslanika, mi i dalje imamo pravo da podnosimo predloge.
Druga velika neistina se odnosi na kvorum gde se brka kvorum za odlučivanje. Ovde ničim nije narušen ustavni osnov, i dalje odluke donosi 126 narodnih poslanika, a određen je radni kvorum od jedne trećine, sa pravom. Ako jedna trećina narodnih poslanika ima pravo da sazove sednicu Narodne skupštine, zašto i radni kvorum za slušanje govornika ne bi bio jedna trećina? Ovo čak ide u korist opozicije. Recimo, opozicija skupi 84 potpisa, traži vanrednu sednicu, a oni se pojave, mi ih bojkotujemo i oni sednicu nemaju. Ovo je neka vrsta pozitivne diskriminacije opozicije i ne dajem im za pravo kada nam na tome zameraju.
Obaveze poslanika na stalnom radu se malo povećavaju, ali same reči "poslanici na stalnom radu" znače da ti poslanici treba da budu na stalnom radu, odnosno da prate zasedanje Narodne skupštine.
Ovde je mnogo rečeno o odnosu Skupštine i Vlade. Tvrdi se da smo mi organ Vlade. To tvrde oni koji su za vreme prošlog mandata bili vlast i mi njihovoj vladi kad predloži zakone (a imali smo jedno sedam, osam sednica za dve godine) u predlozima zakona nismo mogli da pomerimo nijedan zarez.
Svi smo svedoci ovde, i opozicija i pozicija, da smo našoj vladi vratili sigurno jedno šest-sedam zakona, da smo usvojili više stotina amandmana na vladine predloge, a među njima i amandmane opozicionih poslanika.
E pa, oni koji su bili organ Vlade u prošlom sazivu sada zameraju nama koji vraćamo Vladi predloge zakona, usvajamo amandmane narodnih poslanika. Oni nama zameraju da smo organ Vlade! Ako je i od njih, mnogo je.
Posebno me je pogodilo to što se ovde pričalo da je u prošlom sazivu postojalo dostojanstvo. Tako tvrde oni koji su sa vlasti otišli - da je prošlim poslovnikom bilo regulisano dostojanstvo Narodne skupštine. A, recimo, mi u prošlom sazivu, kada idemo gore, preskočimo jedno dvadeset nogu. Toliko o dostojanstvu.
Onda su rekli da je postojala tolerancija - kada izađu za govornicu, iz prvih redova, iz redova Vlade čuje se: "Izdajniče, plaćeniče, ubićemo te", i to svake sednice po desetak puta. Ako je to tolerancija, onda smo je imali.
Rekli ste da smo imali pravo da govorimo. To je tačno, imali smo pravo da govorimo ovde, ali nismo imali pravo da se čujemo napolju, birači nisu imali pravo da nas čuju. Toliko, hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović.

Gospođo predsedavajuća, gospodo potpredsednici Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, okolnosti u kojima raspravljamo o Predlogu  o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije neodoljivo me asociraju na jednu anegdotu iz vremena onog istočnog bloka u kome su Rusi imali svoje trupe u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama.
U toj anegdoti kaže - u vreme karnevala ili poklada (iliti Bele nedelje kod nas) padne jedan Čeh na ulici u nesvest i onda ga oni reanimiraju, osvesti se Čeh, vidi iznad njega stoji američki vojnik, skoči, poče da ga grli "Živela sloboda, došla je sloboda", itd. a ovaj vojnik kaže: "Njet sloboda, maskenbal".
E, u čemu je asocijacija - pa, da objasnim, asocijacija je u tome što sam mislio, kad sam čuo da se priprema izmena Poslovnika, da će predlagač zbog griže savesti nastale kao rezultat kajanja, jer je ishodovao jedan poslovnik, veoma rigidan i veoma, da tako kažem, represivan, zbog toga predložiti nešto što će sada omogućiti i nama opozicionim poslanicima da iznesemo svoja uverenja, da prenesemo poruke onog dela biračkog tela koje nam je dalo mandat i da jednostavno u svemu tome ne posežemo za nečim što je dozvoljeno u parlamentarnoj borbi, a to su sitne opstrukcije koje, evo, u nekim slučajevima prerastaju i u incidente, što niko, naravno, ne opravdava.
Mislio sam, dakle, da će DOS ili poslanička većina DOS-a uspeti da disciplinuje svoje poslanike i da će oni dolaziti tu i pružati kvorum, a da neće zbog toga menjati Poslovnik, po principu one srpske poslovice - ćerku kara, snaji prigovara. Dakle, da jednostavno kaže - evo, mi ćemo to da rešimo tako, a Poslovnikom ćemo rešavati neke druge stvari.
Mislio ja to tako, kad međutim "njet poslovnik, maskenbal". A zašto maskenbal - hajde da zajednički pogledamo zašto maskenbal, šta se to nama nudi kao gore od onoga što je bilo loše, šta se to nama nudi da bude drugačije? Prvo nam se nudi i kaže - do sada su mogli predsednici odbora autonomno da zakazuju sastanke, kada se dogovore, a sada to može da bude utorkom i sredom, ukoliko ne odluči drugačije predsednik Skupštine. Dakle, time derogiramo funkciju predsednika odbora, a dodajemo na značaju funkciji predsednika Skupštine.
Administrativni odbor do sada je odlučivao o svemu, pa i o tome gde ko treba da sedi od poslanika. Sada kažemo - odlučivaće o tome da li je Poslovnik povređen ili nije. Dobro, ako smo to sada hteli dalje da arbitriramo, što nismo rekli - neka to radi nadležni sud. Pa onda, dok nadležni sud odredi da li je povređen Poslovnik itd. svi su i zaboravili ko je čemu prigovarao i uopšte više nije ni značajno da li se to desilo.
Šta nam se, dakle, dalje nudi - nudi nam se da utorkom, sredom i četvrtkom održavamo sednice, da glasamo samo jednoga dana, a nudi nam se da je kada pričamo u načelu dovoljna jedna trećina. Zašto - pa valjda je poslaničkoj većini ionako stalo da se što manje priča, da se izglasa to što se preferira i od strane Vlade.
Prema tome, ako je to interes, što ja moram da slušam šta to priča onaj ko se sa tim ne slaže; doći ću, glasaću kada za to bude vreme, i time ću taj problem da rešim. Ako je to tako, naravno ni sada ne morate da slušate i zaista sam vam zahvalan što sedite tu. Hvala vam. Dakle, ne mora to da se sluša, ne mora, jednostavno, da se bude tu. Mi ćemo da ispričamo šta ćemo da ispričamo, to ionako nikoga ne interesuje, jer je valjda važno izglasati to, a ne u jednoj borbi mišljenja reći zašto to, a zašto ne ovo, ne objasniti javnosti ko je i zbog čega u pravu.
Dalje, do sada smo mogli, ako kao predlagač smatramo da zbog nečega treba da imamo više vremena da nešto obrazložimo, da bar teoretski dobijemo više vremena. Sada se taj član briše i to više očigledno ne može.
Do sada smo mogli da odlučimo da li neko ima prava na repliku ili nema. Sada, kada kaže predsednik Skupštine - nema, onda nema. To mi liči malo na one poratne filmove, kada dođe onaj mladi zajapureni omladinac i kaže - nema Boga. Kako nema, ko je rekao, a on kaže - rekao drug komesar. Znači, rekao predsednik Skupštine nema replike. Nema replike i gotovo, time se to stavlja ad acta.
Dalje, možemo sada, umesto svega što smo mogli da kažemo da dobijemo i kaznu od 90 dana zasedanja; ako Skupština traje tri dana nedeljno, znači, ko dobije crveni karton, aut do kraja godine. I to je valjda demokratski. Možda i jeste, ali se sa tim ne slažem.
I, da ne zloupotrebljavam dalje vreme mojih drugih kolega koje takođe nešto o tome hoće da kažu, da kažem samo i ovo: narodni poslanik u Skupštini jeste neko koga je izabrala njegova stranka, prema tome, on može biti odgovoran samo svojoj stranci, eventualno šefu poslaničkog kluba, a ne predsedniku Skupštine, ne sekretaru Skupštine, jer on nije njihov činovnik i oni ga ne mogu sankcionisati.
Narodni poslanik ima pravo da izlaže svoje mišljenje i svoje ideje, jer platu nije dobio zato što ga je postavio neko iz Skupštine, nego što su ga postavili oni koji su dobili mandat. To je, dakle, to što vi nama nudite, i to je ono zbog čega kažem: "Njet poslovnik, maskenbal".
I da vam još i ovo kažem - mudri Nikola Pašić svojevremeno je imao jednu tezu, koju je formulisao kao takvu - kad si na vlasti, donosi zakone koji će ti koristiti kada budeš u opoziciji.
Predlagač verovatno misli da će na ovim prostorima trajati duže nego janičari, ali, gospodo, ne zaboravite, ničija nije trajala do zore. Mi nećemo glasati za ovaj zakon.