Poštovane članice i članovi parlamenta, pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije; datiran je 30. maja, a s obzirom da je to bio dan u vikendu, mnogi od nas smo ovo dobili tek u ponedeljak, to jest juče, tako da nismo imali baš mnogo vremena da se spremimo.
Dakle, Socijaldemokratska partija je podnela samo četiri amandmana na ovo, a verovatno bi podnela još četiri da je bilo više vremena. To je jedna generalna primedba. Znači, malo je vremena za kvalitetnu raspravu, to je ono što će biti odlika i novog rada parlamenta, ako se ovaj poslovnik usvoji.
Socijaldemokratska partija, inače, smatra da treba potpuno novi poslovnik da se donese u ovoj Narodnoj skupštini i pretpostavljam da će preko leta biti oformljena jedna radna grupa od predstavnika svih parlamentarnih grupa u ovom parlamentu koja će da predloži novi poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ono što treba da krasi taj novi poslovnik je da ravnopravno tretira sve poslanike, i opozicije i većine, i one koji dolaze redovno i one koji ne dolaze redovno, i one koji se slažu i oni koji se ne slažu, i oni koji pišu amandmane, kao i one koji ne pišu amandmane, i oni koji iz političkih razloga ne ulaze u Skupštinu i one koji iz političkih razloga prisustvuju svakom minutu rada Skupštine.
Mi ćemo ići sigurno jednom i na izbore, posle četiri godine moramo po Ustavu, tako da i ovo što je danas većina, možda i delovi te većine, nekad budu manjina ili obrnuto, pa onda moramo nekako da izjednačimo, da bude taj poslovnik principijelan, a ne da se izmenama poslovnika rešavaju neki politički problemi koje trenutno imamo.
Znači, poslovnik treba da bude neki tekst koji važi zauvek u suštini, a da se politički problemi rešavaju na neki drugi način, na primer dijalogom između zavađenih strana.
Socijaldemokratska partija je još u prethodnom turnusu izmena Poslovnika, koji je predložila DSS pre nekoliko meseci, predlagala nešto slično ovome; tada smo predložili da se ukine kvorum kao pravna kategorija u Poslovniku i da se zakazuje dan i čas kada počinje glasanje u načelu i u pojedinostima.
Ali, ovo što smo dobili mislim da ne odgovara onome što smo mi predlagali; dakle, nije ovo ono što smo mi predlagali; liči, ali je izmenjeno na neki način koji se nama nije baš mnogo svideo.
Smatramo da kvorum uopšte ne treba da postoji, a ne da je jedna trećina; uopšte ne treba. Na primer, prilikom glasanja u načelu o Zakonu o radu nije ovde bilo 238 narodnih poslanika zato što su oni bili obavezni da dođu po Poslovniku, nego su se poslaničke grupe većine i opozicije nadmetale koja će da dovede što više poslanika; bilo je ovde ljudi skoro na samrti koje smo doveli da glasaju za ili protiv tog zakona. Tako se prirodno stvara veliki broj poslanika u trenutku glasanja o nekom važnom zakonu.
Smaramo da kvorum treba da postoji samo u trenutku otvaranja sednice parlamenta i to iz tog razloga što bi moglo da se desi da na neko drugo mesto u gradu; na neko paralelno održavanje Skupštine, iz bilo kog razloga dođe više poslanika nego na ono zasedanje koje je zakazala predsednica Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom.
Dakle, da bi se to sprečilo, mi smo ranije predlagali da kvorum postoji samo na početku zasedanja, a dalje da uopšte ne treba da postoji.
Mi smo podneli četiri amandmana; tri od njih se odnose na odredbe koje predviđaju da se posle rasprave u načelu o svim tačkama dnevnog reda određuje dan za glasanje, i to sa velikim "d", kako piše u ovom predlogu, (svuda piše veliko "d"); u danu za glasanje treba obaviti glasanje o svemu.
Dakle, mi ćemo se ispričati o 25 tačaka na dnevnom redu, ne znam u koliko, u dve ili tri nedelje, onda ćemo doći i nedelju dana ćemo samo pritiskati dugmiće. To znači da mi nećemo znati tačno za čiji amandman glasamo, zašto glasamo za taj amandman, koji su bili argumenti za i koji protiv. To je nešto što je po našem mišljenju loše i mi smo predložili, iz najbolje namere, a ne da bi nešto odugovlačili, zamajavali i davili rad Narodne skupštine, da platimo još malo našeg vremena ovde da bi došli do kvalitetnijih rešenja u raspravi o pojedinostima - predlažemo da se posle rasprave u načelu, zakaže trenutak kada otpočinje glasanje u načelu, a zatim rasprava u pojedinostima i glasanje o pojedinostima.
Znači, razlika je u tome što bismo mi i dalje da obavljamo raspravu u pojedinostima pre glasanja o pojedinostima, o svakom amandmanu, a ne naknadno, posle 25 dana, na primer, kada je neki veliki dnevni red.
Takođe, podneli smo amandman na član 9. izmene Poslovnika i predlažemo da se izbriše. Predlagač je predvideo da se u članu 98. stav 4. izbriše; u njemu se kaže da, ukoliko tražim repliku, a predsednica Narodne skupštine smatra da nema osnova za repliku, mogu da tražim od Narodne skupštine da se ona bez pretresa izjasni da mi ipak imam pravo na repliku.
Predloženo je da se to izbriše tako da ostane konačna odluka predsednice Narodne skupštine. Socijaldemokratska partija smatra da postoje ipak neki slučajevi kada je jako bitno da se Skupština izjasni o tome da li ima osnova za repliku.
Na primer, ovde je ravno pre godinu dana ravno, jedan šef poslaničke grupe vređao drugog poslanika ovde po nacionalnoj osnovi. I onda tražio je repliku, ali mu tadašnji predsednik Narodne skupštine, gospodin Maršićanin, nije dao repliku. Ne mogu sada tačno da se setim da li smo se mi izjašnjavali o tome ili ne, ali mislim da je to jako dobra prilika i veoma rado bih glasao za to da taj poslanik ima pravo na repliku.
To je jedan primer koji ne mora nikada više da se ponovi i verujem da neće dok je predsednica Narodne skupštine ova koja je sada, ali hoću da kažem ipak, u načelu govoreći, teoretski je moguće da neko bude vređan po nacionalnoj, polnoj ili nekoj drugoj osnovi, a da mu se uskrati pravo na repliku.
Smatramo dakle da Narodna skupština bez pretresa i dalje treba da se izjašnjava ako poslanik smatra da mu je uskraćeno pravo na repliku i to je samo 15 sekundi više dok traje glasanje jer nema rasprave o tome.
Mi smo imali još neke primedbe, ali nismo ih pretvorili u amandmane; samo kratko, to se odnosi na član 10, gde predsednica Narodne skupštine odlučuje o udaljenju sa sednice; zatim na članove 2. i 8. izmena gdeAdministrativni odbor donosi odluku o povredi Poslovnika, a ne Narodna skupština.
Takođe, što je jako bitno i tu ćemo podržati nečiji amandman, ako je napisan, na član 24. izmena ovog poslovnika; tu se uvodi onaj član novi 217a kojim se, pravi razlika između poslanika na stalnom radu i poslanika koji nisu na stalnom radu. Kaže se da će poslanici na stalnom radu, ukoliko ne prisustvuju sednicama, biti skinuti sa liste poslanika na stalnom radu. Mi smatramo da se ovom odredbom u načelu pravi razlika između poslanika u ovoj Narodnoj skupštini. Mislimo da to nije parlamentarno, čak nije verovatno ni u skladu sa Ustavom, a teško da sada mogu da pronađem koji se član krši, ali hoću da kažem: svi poslanici u ovoj skupštini treba da budu jednaki. Slažem se sa argumentacijom da ovo nije preduzeće; nismo mi firma čiji profit, će se ostvariti ili neće ili ćemo mi da proizvedemo neki proizvod koji treba na tržištu da se proda ili ne, pa naš poslodavac ako mi nismo dovoljno efikasni kaže - ti si malo radio, nismo prodali proizvod, mali je profit, šta da ti radimo, teraj se, a mi ćemo ovde nekog drugog sada da dovedemo.
Parlament ipak nije preduzeće, nego najviše zakonodavno telo i ovde mi predstavljamo suverinitet građana na neki način, iako je ovo proporcionalni sistem, imamo predsedništvo DOS-a i sve te stvari koje ugrožavaju parlamentarizam, ali je ipak ovo jedna institucija građanskog suvereniteta i mi treba da iznosimo ovde svoje političke stavove.
Politički stav može da se iznosi tako što neću da uđem ovde.
Mi iz Socijaldemokratske partije smo dva puta koristili to pravo. Jednom, prilikom rasprave o Zakonu o radu, a drugi put kada je Vrhovni sud doneo odluku o oduzimanju mandata poslanicima jedne od partija koje su se ujedinile u Socijaldemokratsku partiju. Mislim da je i partija koja najviše podržava Vladu, Demokratska stranka, jednom iskoristila to pravo, kada se digla pet minuta pre kraja, pre šest se digla i nije htela da sluša jednog narodnog poslanika. Dao sam im tada za pravo i ustao zajedno sa njima, ali hoću da kažem da je to normalno i svi treba da imamo to pravo.
Neko je ovde rekao, to će birači da ocene. Mi imamo svake četiri godine izbore i ako neko neće da uđe ni jedan dan, njegovo je pravo; naravno, birači nikada više neće glasati za njega, ali to mora da bude njegovo pravo. Znači, mi nismo firma koja meri neki svoj profit ili neku svoju efikasnost.
Za kraj, da pohvalim poneku odredbu, da ne bude da sam samo kritikovao, pošto ćemo mi glasati "za". Smatramo da je jako dobro da imamo novu kaznu za fizičko nasilje u ovoj skupštini. Dakle, kada se primenjuje kazna iz člana 105. stav 6. uvodimo novi rok za zabranu dolaženja na sednice Skupštine i to je 90 dana. To nije povećanje kazne za isključenje sa 20 na 90 dana, nego je uvođenje nove kazne od 90 dana samo kada polijete vodom predsednicu Narodne skupštine ili kada vređate moralni i fizički integritet; onda imamo pravo da isključimo takvog poslanika i bez prethodnog izricanja opomene. Samo za taj slučaj se predviđa 90 dana udaljenja. Mi to jako podržavamo i to je veoma pohvalno.
Takođe i ova tri dana za raspravu, zato što se najkvalitetnija rasprava u Skupštini odvija na odborima Narodne skupštine i mislimo da je jako dobro odvojiti dva dana za raspravu na tim odborima.