Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Cvetković.
Podsetila bih vas da je Narodna skupština u toku prepodnevnog dela na osnovu člana 160. stav 2, usvojila predlog da ukoliko nadležni odbori ne podnesu izveštaj u utvrđenom roku pretres predloga zakona može se obaviti u Narodnoj skupštini i bez izveštaj odbora. Dakle, da je, onako, dobra volja da se narodnim poslanicima koji su izdvojili mišljenje i predstavniku Administrativnog odbora da reč u toku procedure. Izvolite.

Hvala predsedniku Skupštine na dobroj volji.
Dame i gospodo, poslanici DSS izdvojili su mišljenje na Administrativnom odboru i mnogo toga je rekao gospodin Budišin. Međutim, s obzirom na kratkoću vremena, pokušaću da kažem nešto dodatno, mada je pet minuta i suviše malo da se ukaže na sve propuste koji su dati ovakvim poslovnikom, koji ima mali broj članova, ali izuzetno otežava rad poslanika i dovodi do situacije u zemlji da praktično onemogućava parlamentarizam i demokratiju.
Pored formalnih primedaba, to u pogledu ovlašćenog predlagača i postupka u kome se može doneti izmena i dopuna ovog poslovnika o radu Skupštine, stoje i suštinski razlozi. A među njima su možda najvažniji u tome da se jednom rečju, u jednoj rečenici, veoma otežava rad poslanika Narodne skupštine i ista dovodi u status izvršnog organa Vlade, odnosno dovodi u jedan apsurd da izvršna vlast - Vlada Republike Srbije - parlament, odnosno Skupštinu Srbije dovodi u podređeni položaj, a poslanike u stanje da budu lica koja će jedino izglasavati odnosno verifikovati predloge Vlade.
Time se sama suština i demokratije i parlamentarizma izvrgava i dovodi do apsurda. Mi smo danas na Administrativnom odboru pokušali da saznamo ko je formalni predlagač ovog predloga izmena i dopuna Poslovnika. Kao što znate, dobili ste pozive uz koje je predlog Vlade sa dnevnim redom, gde su pod tačkom 1. predložene izmene i dopune važećeg poslovnika.
Na Administrativnom odboru od gospodina Čede Jovanovića saznali da je navodno 84 poslanika, ostatka DOS-a, svojim potpisima predložilo Vladi, a onda je Vlada to uvrstila u dnevni red ove sednice; da bismo nakon toga, takođe na Administrativnom odboru, saznali da je predlagač, a što i jeste, iz ovog predloga se i vidi, formalni predlagač narodni poslanik gospodin Čedomir Jovanović.
Suština nije u tome i nije to toliko bitno, bez obzira što je stvoreno pravo zamešateljstvo i nema tu mnogo neizvesnosti, jer se u poslednje vreme predsednik poslaničke grupe DOS-a upravo i ponaša za ovom govornicom i u ovoj skupštini kao potparol Vlade Republike Srbije, pa je stoga nemoguće razlučiti izvršnu od zakonodavne vlasti.
Dame i gospodo, nisam ubeđen da je ovaj parlament zakonodavna vlast, niti možete dati bilo koji argument za to. Možemo upravo dati suprotne argumente. Ovde je dobro samo ono što predloži Vlada, koja sebe reklamira - na dobrom putu. Ovde je nedozvoljeno uputiti bilo koji kritički ton, amandman ili predlog ako na bilo koji način kritikuje rad Vlade; u tom slučaju on je nepodoban, antireformski, njega treba jednostavno eliminisati iz parlamenta.
Znači, teži se jednoumlju; ono je u stavu da sve što predloži Vlada, bez ikakvih kritičkih mogućnosti da se to ospori, to je dobro, to je reformsko. Svedoci smo, a to vi narodni predstavnici najbolje znate, koji su sve to reformski zakoni bili. Podsetiću vas, poslanička grupa DSS je napadnuta zato što nije htela da daje kvorum i podržava usvajanje jednog navodno reformskog zakona, Zakona o izmeni i dopuni Zakona o ministarstvima. Znate suštinu tog zakona, povećanje broja ministarstava i članova Vlade, odnosno prevođenje u zakon dogovaranja na jednom politbirou zvanom predsedništvo DOS-a; (posle komentara iz sale) ostatka DOS-a, ispravljam se.
Stoga DSS, nepodržavanjem takvog predloga zakona, navodno reofmskog, a reformski je utoliko što povećava značajno troškove Vlade, povećava značajno troškove budžeta ... (predsednik - vreme). Završiću. Molim vas da izreknete opomenu gospodinu koji stalno dobacuje a u jednoj rečenici ću završiti.
Nema ničeg reformskog predlozima Vlade. Nema reformskog ni u ovom zakonu koji je sledeći na redovnom zasedanju; to je zakon o prekršajima, gde je samoupravno socijalistički Zakon o prekršajima iz 1989. godine bukvalno prepisan, uz izmene; npr, umesto organ za prekršaje - magistrati, i to u 24 od 28 odredbi. Nema reforme ni u nizu zakona koji su do sada predloženi na usvajanje ovom parlamentu. (Predsednik - gospodine Cvetkoviću, sedmi minut je, zahvaljujem vam se i molim vas ... )
Samo još jedna rečenica - nema reformi, a reforme se sastoje samo u tome da se glume. U suštini nema ničega. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.

Da li narodni poslanik Slađan Mijajlović želi reč? (Ne.)
Da li reč želi izvestilac Odbora, narodni poslanik Dragan Šutanovac; predsednik Odbora? (Ne.)
Da li se vi javljate za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe, replika.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je u ovim izdvojenim mišljenjima zapravo prevagnula nemoć političkog koncepta koji je u savezu sa strankama bivšeg režima, umesto sa strankama uz čiju je pomoć i došao na vlast, pokušao da ospori promene Poslovnika kojima se onemogućava blokada Republičkog parlamenta.
Tokom rada Administrativnog odbora čuli smo nekoliko argumenata kojima se kritikuje i osporava ova vrsta inicijative. Ni jedan od njih nije utemeljen u činjenicama. Prvi i ozbiljan argument izneo je jedan od oslanika koji je izdvojio mišljenje tokom glasanja, osporavajući moje pravo da kao predstavnik i predsednik poslaničke grupe DOS-a predložim izmene i dopune Poslovnika o radu Rpubličkog parlamenta.
Navodno - ja na tako nešto nemam pravo s obzirom da prethodno o tome nisu razgovarali na Administrativnom odboru, niti je povedena široka diskusija u okviru Republičkog parlamenta. Razgovor je moguć tamo gde postoje dve razumne strane; tamo gde razuma nema, mi smo prisiljeni na ovakvu vrstu ponašanja. Podsetiću vas da u toj vrsti ponašanja kojoj je pribegla poslanička grupa DOS-a nema nikakve razlike u odnosu na ponašanje poslaničke grupe DSS, koja je pre poslaničke grupe DOS-a predložila izmene i dopune postojećeg poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Ako je mogao predsednik poslaničke grupe DSS da predloži izmene i dopune Poslovnika o radu parlamenta, onda to može i predstavnik poslaničke grupe DOS-a i predstavnik bilo koje druge psolaničke grupe, ukoliko ima dovoljan broj poslanika koji tako nešto podržavaju. To je hroma argumentacija i ona je posledica nemoći ljudi, koji ne mogu da se suprotstave ovakvom ozbiljnom odgovoru na blokadu parlamenta sa kojom smo se suočili.
Druga primedba se tiče procedure koja je pratila postavljanje ove tačke na dnevni red Republičkog parlamenta. Tačno je da sam kao predsednik poslaničke grupe DOS-a kroz nadležne skupštinske službe, uputio zahtev Republičkoj vladi da u okviru dnevnog reda koji šalje Republičkom parlamentu obavezno uvrsti i raspravu o izmenama i dopunama Poslovnika i raspravu o izmenama Republičke izborne komisije. To je naše pravo. Ono je utemeljeno na Poslovniku i ni po čemu se ne razlikuje od prava koja smo koristili tokom poslednjih godinu i po dana rada Republičkog parlamenta.
Oni kojima te činjenice nisu bile sporna onda kada su išle njima u prilog, nemaju argumentaciju kojom mogu osporiti ovakvu vrstu inicijative.
Pomenuta je veštačka većina i namicanje veštačke većine kroz izmene i dopune Poslovnika. Većina ne može biti veštačka; nje ili ima ili je nema. Naš savez je u poslednje vreme bio veštački i zbog toga smo mi odlučili da, bez obzira na konfuziju koja prati ovakvu vrstu politike, razdvojimo rad od nerada, reformiste od antireformista i bez obzira na činjenicu da su neki od današnjih protivnika izabrani na izbornoj listi koju smo mi podržali kao DOS, pošaljemo građanima Srbije jasnu poruku da se u okviru Republičkog parlamenta vodi politička borba između predstavnika bivšeg režima i naših doskorašnjih koalicionih partnera, koji su u međuvremenu postali mnogo bliži njima nego nama, uz čiju su pomoć ušli u Republički parlament.
Nema nijednog pravnog osnova za ... (predsednik - upozoravam vas na prekoračenje vremena) prihvatam; koji bi na Administrativnom odboru osporio ovu inicijativu i zbog toga je netačna argumentacija koja je izrečena tokom prethodnih rasprava.

Vi ste se prepoznali, zar ne? (Obraća se poslaniku Mihajlovu.) Tražite repliku? Izvolite, narodni poslanik Dejan Mihajlov, predsednik poslaničke grupe DOS - DSS. Molim vas za malo pažnje.

Poštovana predsedavajuća, onome ko se lažno predstavlja kao šef poslaničke grupe DOS, iako je šef poslaničke grupe ostatka DOS-a,  treba da utvrdimo koliko ima poslanika (žagor). Mislim da je to pravi naziv za tu poslaničku grupu.
Druga stvar, poruka Vladi ogrezloj u reformi, da će te reforme koje Vlada izvodi nad srpskim narodom kao pokusnim kunićima ostaviti velike žrtve. Prilagođavanje parlamenta dnevno-političkim potrebama, a nepoštovanje procedure (žagor); zamolio bih vas da Poslovnik ne služi samo da se kažnjava jedna grupa poslanika, već svi ostali poslanici koji ometaju govornika dok izlaže za govornicom; tako taj poslovnik i primenite.
DSS, lično sam to potpisao, predložila je prošle godine izmene i dopune Poslovnika tretirajući jedan sistem rada parlamenta. Ovde se uzima najrestriktivnije iz dva sistema radi uređivanja rada parlamenta, tako da ćemo mi dobiti poslovnik ravan onima na Kubi, Severnoj Koreji i svim ostalim zemljama poznate demokratske tradicije. (Žagor u sali.)
Tako da ovde pozivanje i dovođenje u vezu DSS-a sa bilo kojom drugom stranom ostatka DOS-a po pitanju ove tačke, izuzev SDP-a koja ima par solidnih amandmana u pravcu da se očuva neko dostojanstvo ovog parlamenta, govori o nepoznavanju elementarnih pravila demokratije, parlamentarizma i izgradnje pravne države. U ovom poslovniku nema ni "p" od pravne države, ni "d" od demokratije. Parlamentarizam se ukida, a videćete: sledeća mera je ukidanje direktnih TV prenosa kao tekovine za koju smo se borili svih 10 godina i ukidanje svega onoga što je bilo do sada. Kada se govori sa ove govornice, ne može da se govori u ime 176 poslanika DOS-a, može da se govori u ime ostatka DOS-a; DSS govoriće sama za sebe.
Jednostavno, zamolio bih predsedavajuću da ubuduće opominje one koji zloupotrebljavaju ono što je bilo, za koga su dobili ove izbore i ko im je pomogao. Koliko ste vi učestvovali u tim izborima, toliko smo i mi učestvovali. Nemojte se kititi tuđim perjem. Ako ste već toliko sigurni u poverenje koje građani imaju u vas, dajte konačno da izađemo na te izbore, da odmerimo snage i da vidimo kolika je vaša realna snaga.
Vi da ste toliko sigurni u ono što govorite, vi biste svake dve nedelje izlazili na izbore; kao kada bi "Zvezda" imala jak tim, ona bi svake dve nedelje igrala derbi, da nabije skor. Tako i vi; ako ste toliko jaki, izlazite na izbore svake dve nedelje i pokažite svoju snagu. Nemojte da bežite od izbora. Nemojte da bežite u diktaturu da biste obezbedili svoju vlast, nemojte prilagođavati parlament potrebama Vlade; ona odgovara parlamentu, a ne parlament. Dame i gospodo, ovim izmenama i dopunama Poslovnika ukinućete parlamentarizam u Srbiji i uvesti jednu meku diktaturu. Vaša odgovornost je u tome ...
(Predsednik: Gospodine Mihajlov, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... i građani će znati to da cene na sledećim izborima.

Nastavljamo jedinstven pretres o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Joca Arsić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miroslav Hristodulo. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, već duže vreme traju polemike oko ovog predloženog rešenja. Kao što je već rečeno, imamo u roku od nekoliko meseci dva predloga izmene Poslovnika: prvi u septembru mesecu prošle godine, danas novi. Složio bih se sa tezama pojedinaca u odbrani ovog predloženog teksta da je 1/3, odnosno tačno 84 poslanika dovoljno za rad u načelu, za debau o predloženim aktima koji su tema rasprave u ovoj skupštini, ali da se pre toga obezbedilo da svaki poslanik, može da govori najmanje 10 minuta, da može svaki poslanik da predloži amandman na predlog zakona, a ne poslanička grupa; kao što je to ovim prethodnim izmenama već učinjeno, kada je i vreme za jednu poslaničku grupu ograničeno u ukupnom vremenu od pet sati rasprave.
Šef poslaničke grupe je izneo tačan podatak koliko je to nekad trajalo, a koliko sada traju rasprave. Onda bi bilo moguće pretresti u debati sve predložene akte, predložena rešenja, predložene zakone. Moguće je onda odvojiti dan kada će se odlučivati o takvim stvarima. Pošto takva rešenja nisu učinjena, pošto nije učinjeno ovo što je trebalo učiniti, da se upodobi i izjednači ovaj sistem ovde, oni koji brane ovu praksu da je 1/3 dovoljna za vođenje rasprave, zaborave da kažu da u praksi drugih kod vođenja rasprave nije ograničeno vreme ovako restriktivno kao što je ovde ograničeno. Imali smo i raspravu o amandmanima, raspravu u pojedinostima: ovim predloženim rešenjem ta se rasprava svodi samo na glasanje. Razumeo sam tako, a ako nije tačno, ne vidim razlog da se ovde neki amandmani podnose i da se to izmeni.
Glasanje o amandmanima, i glasanje i rasprava, često znaju da budu svedeni na tri minuta. Ako je neko sposoban da za tri minuta obrazloži predloženo rešenje, njemu svaka čast. Nekima je potrebno da uvere i druge. Za uveravanje drugih, ne samo radi shvatanja onoga što se želi reći, potrebno je malo više vremena. To su sve neke restriktivne mere koje se odnose ovde. Ovde se pominje i to da li ima ili nema pravo Vlada. Ovde je Vlada prihvatila predlagača, ali je ona samim tim uzela na sebe obavezu. Nije ovo prvi put u parlamentarnoj praksi ove zemlje. Imali smo mi Vidovdanski ustav i Ustavotvornu skupštinu 1921. godine, gde je Vlada uredila čitav Poslovnik. Da li je to ispravno ili nije, ocenila je javnost u poslednjih 80 godina i rekla je da nije.
Danas imamo ovaj predlog povodom kojeg nam do kraja nije jasno iz čijeg je pera potekao. Govori se da je to deo DOS-a. Nije ni slučajno da je to 84 poslanika. To je upravo parametar za ono što nam je navodno potrebno da vodimo raspravu. Znači, najmanje 84 poslanika.
Zbog svih ovih i razloga koje su iznele moje i kolege poslanici koji su govorili u prilog stava da ovaj poslovnik ne treba usvojiti, predlažem da se Predlog odluke ne prihvati, tim pre što je Administrativni odbor usvojio samo deo amandmana koji su sasvim mala intervencija, koliko sam uspeo da vidim; a i to je posebna priča da se nama dostavlja u toku rasprave; kada su već neki završili raspravu, ono o čemu je Administrativni odbor odlučivao po amandmanima. Na taj način možemo meritorno da odlučujemo i da govorimo o samom Predlogu poslovnika.
Znači, ovaj deo koji je prihvaćen je samo jedna mala šminka ovog rešenja, koje je izuzetno restriktivno i pogubno za ono što se zove parlament. Parlamentu je i ime nastalo od reči "parlare" iz italijanskog parlamenta, a što znači govoriti. Ovde se svodi govor poslanika na minimum.
Obrazloženje je da će se rasprava voditi tri dana i da se tako postiže efikasniji rad, a da se u ova dva dana održavaju odbori; predsednik Skupštine treba posebno da odobri ako treba taj odbor da bude kada zaseda Skupština; pa imamo i dane kada se o tome glasa. Ako se odbori određuju ponedeljkom i petkom, znači Skupština će radi pet dana.
Molim vas, moje pravo da prisustvujem svakom odboru ne može da ospori niko. Mada mi osporavaju pravo da naplatim kada sam bio na odboru, a nisam popodne bio na Skupštini, a prethodno sam bio na odboru, osporavaju pravo da to realizujem, ali pravo da budem na odboru ne može da mi ospori niko; kao i da učestvujem, ako je to ideja da se na najbolji i najkvalitetniji način kroz odbor priprema sednica Skupštine, a što do sada u praksi nije bilo rešenje. Da li će ta praksa zaživeti - sumnjam.
Ako ne možemo da obezbedimo kvorum sa 126 poslanika, kako to piše u Ustavu i kako je to svim poslovnicima predviđeno, onda je teško da ćemo moći da funkcionišemo i u petak i u ponedeljak. Hvala vam i predlažem da ovaj poslovnik ne usvojimo. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Hristodulo, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Marko Jakšić.

Poštovane članice i članovi parlamenta, pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije; datiran je 30. maja, a s obzirom da je to bio dan u vikendu, mnogi od nas smo ovo dobili tek u ponedeljak, to jest juče, tako da nismo imali baš mnogo vremena da se spremimo.
Dakle, Socijaldemokratska partija je podnela samo četiri amandmana na ovo, a verovatno bi podnela još četiri da je bilo više vremena. To je jedna generalna primedba. Znači, malo je vremena za kvalitetnu raspravu, to je ono što će biti odlika i novog rada parlamenta, ako se ovaj poslovnik usvoji.
Socijaldemokratska partija, inače, smatra da treba potpuno novi poslovnik da se donese u ovoj Narodnoj skupštini i pretpostavljam da će preko leta biti oformljena jedna radna grupa od predstavnika svih parlamentarnih grupa u ovom parlamentu koja će da predloži novi poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ono što treba da krasi taj novi poslovnik je da ravnopravno tretira sve poslanike, i opozicije i većine, i one koji dolaze redovno i one koji ne dolaze redovno, i one koji se slažu i oni koji se ne slažu, i oni koji pišu amandmane, kao i one koji ne pišu amandmane, i oni koji iz političkih razloga ne ulaze u Skupštinu i one koji iz političkih razloga prisustvuju svakom minutu rada Skupštine.
Mi ćemo ići sigurno jednom i na izbore, posle četiri godine moramo po Ustavu, tako da i ovo što je danas većina, možda i delovi te većine, nekad budu manjina ili obrnuto, pa onda moramo nekako da izjednačimo, da bude taj poslovnik principijelan, a ne da se izmenama poslovnika rešavaju neki politički problemi koje trenutno imamo.
Znači, poslovnik treba da bude neki tekst koji važi zauvek u suštini, a da se politički problemi rešavaju na neki drugi način, na primer dijalogom između zavađenih strana.
Socijaldemokratska partija je još u prethodnom turnusu izmena Poslovnika, koji je predložila DSS pre nekoliko meseci, predlagala nešto slično ovome; tada smo predložili da se ukine kvorum kao pravna kategorija u Poslovniku i da se zakazuje dan i čas kada počinje glasanje u načelu i u pojedinostima.
Ali, ovo što smo dobili mislim da ne odgovara onome što smo mi predlagali; dakle, nije ovo ono što smo mi predlagali; liči, ali je izmenjeno na neki način koji se nama nije baš mnogo svideo.
Smatramo da kvorum uopšte ne treba da postoji, a ne da je jedna trećina; uopšte ne treba. Na primer, prilikom glasanja u načelu o Zakonu o radu nije ovde bilo 238 narodnih poslanika zato što su oni bili obavezni da dođu po Poslovniku, nego su se poslaničke grupe većine i opozicije nadmetale koja će da dovede što više poslanika; bilo je ovde ljudi skoro na samrti koje smo doveli da glasaju za ili protiv tog zakona. Tako se prirodno stvara veliki broj poslanika u trenutku glasanja o nekom važnom zakonu.
Smaramo da kvorum treba da postoji samo u trenutku otvaranja sednice parlamenta i to iz tog razloga što bi moglo da se desi da na neko drugo mesto u gradu; na neko paralelno održavanje Skupštine, iz bilo kog razloga dođe više poslanika nego na ono zasedanje koje je zakazala predsednica Narodne skupštine u skladu sa Poslovnikom.
Dakle, da bi se to sprečilo, mi smo ranije predlagali da kvorum postoji samo na početku zasedanja, a dalje da uopšte ne treba da postoji.
Mi smo podneli četiri amandmana; tri od njih se odnose na odredbe koje predviđaju da se posle rasprave u načelu o svim tačkama dnevnog reda određuje dan za glasanje, i to sa velikim "d", kako piše u ovom predlogu, (svuda piše veliko "d"); u danu za glasanje treba obaviti glasanje o svemu.
Dakle, mi ćemo se ispričati o 25 tačaka na dnevnom redu, ne znam u koliko, u dve ili tri nedelje, onda ćemo doći i nedelju dana ćemo samo pritiskati dugmiće. To znači da mi nećemo znati tačno za čiji amandman glasamo, zašto glasamo za taj amandman, koji su bili argumenti za i koji protiv. To je nešto što je po našem mišljenju loše i mi smo predložili, iz najbolje namere, a ne da bi nešto odugovlačili, zamajavali i davili rad Narodne skupštine, da platimo još malo našeg vremena ovde da bi došli do kvalitetnijih rešenja u raspravi o pojedinostima - predlažemo da se posle rasprave u načelu, zakaže trenutak kada otpočinje glasanje u načelu, a zatim rasprava u pojedinostima i glasanje o pojedinostima.
Znači, razlika je u tome što bismo mi i dalje da obavljamo raspravu u pojedinostima pre glasanja o pojedinostima, o svakom amandmanu, a ne naknadno, posle 25 dana, na primer, kada je neki veliki dnevni red.
Takođe, podneli smo amandman na član 9. izmene Poslovnika i predlažemo da se izbriše. Predlagač je predvideo da se u članu 98. stav 4. izbriše; u njemu se kaže da, ukoliko tražim repliku, a predsednica Narodne skupštine smatra da nema osnova za repliku, mogu da tražim od Narodne skupštine da se ona bez pretresa izjasni da mi ipak imam pravo na repliku.
Predloženo je da se to izbriše tako da ostane konačna odluka predsednice Narodne skupštine. Socijaldemokratska partija smatra da postoje ipak neki slučajevi kada je jako bitno da se Skupština izjasni o tome da li ima osnova za repliku.
Na primer, ovde je ravno pre godinu dana ravno, jedan šef poslaničke grupe vređao drugog poslanika ovde po nacionalnoj osnovi. I onda tražio je repliku, ali mu tadašnji predsednik Narodne skupštine, gospodin Maršićanin, nije dao repliku. Ne mogu sada tačno da se setim da li smo se mi izjašnjavali o tome ili ne, ali mislim da je to jako dobra prilika i veoma rado bih glasao za to da taj poslanik ima pravo na repliku.
To je jedan primer koji ne mora nikada više da se ponovi i verujem da neće dok je predsednica Narodne skupštine ova koja je sada, ali hoću da kažem ipak, u načelu govoreći, teoretski je moguće da neko bude vređan po nacionalnoj, polnoj ili nekoj drugoj osnovi, a da mu se uskrati pravo na repliku.
Smatramo dakle da Narodna skupština bez pretresa i dalje treba da se izjašnjava ako poslanik smatra da mu je uskraćeno pravo na repliku i to je samo 15 sekundi više dok traje glasanje jer nema rasprave o tome.
Mi smo imali još neke primedbe, ali nismo ih pretvorili u amandmane; samo kratko, to se odnosi na član 10, gde predsednica Narodne skupštine odlučuje o udaljenju sa sednice; zatim na članove 2. i 8. izmena gdeAdministrativni odbor donosi odluku o povredi Poslovnika, a ne Narodna skupština.
Takođe, što je jako bitno i tu ćemo podržati nečiji amandman, ako je napisan, na član 24. izmena ovog poslovnika; tu se uvodi onaj član novi 217a kojim se, pravi razlika između poslanika na stalnom radu i poslanika koji nisu na stalnom radu. Kaže se da će poslanici na stalnom radu, ukoliko ne prisustvuju sednicama, biti skinuti sa liste poslanika na stalnom radu. Mi smatramo da se ovom odredbom u načelu pravi razlika između poslanika u ovoj Narodnoj skupštini. Mislimo da to nije parlamentarno, čak nije verovatno ni u skladu sa Ustavom, a teško da sada mogu da pronađem koji se član krši, ali hoću da kažem: svi poslanici u ovoj skupštini treba da budu jednaki. Slažem se sa argumentacijom da ovo nije preduzeće; nismo mi firma čiji profit, će se ostvariti ili neće ili ćemo mi da proizvedemo neki proizvod koji treba na tržištu da se proda ili ne, pa naš poslodavac ako mi nismo dovoljno efikasni kaže - ti si malo radio, nismo prodali proizvod, mali je profit, šta da ti radimo, teraj se, a mi ćemo ovde nekog drugog sada da dovedemo.
Parlament ipak nije preduzeće, nego najviše zakonodavno telo i ovde mi predstavljamo suverinitet građana na neki način, iako je ovo proporcionalni sistem, imamo predsedništvo DOS-a i sve te stvari koje ugrožavaju parlamentarizam, ali je ipak ovo jedna institucija građanskog suvereniteta i mi treba da iznosimo ovde svoje političke stavove.
Politički stav može da se iznosi tako što neću da uđem ovde.
Mi iz Socijaldemokratske partije smo dva puta koristili to pravo. Jednom, prilikom rasprave o Zakonu o radu, a drugi put kada je Vrhovni sud doneo odluku o oduzimanju mandata poslanicima jedne od partija koje su se ujedinile u Socijaldemokratsku partiju. Mislim da je i partija koja najviše podržava Vladu, Demokratska stranka, jednom iskoristila to pravo, kada se digla pet minuta pre kraja, pre šest se digla i nije htela da sluša jednog narodnog poslanika. Dao sam im tada za pravo i ustao zajedno sa njima, ali hoću da kažem da je to normalno i svi treba da imamo to pravo.
Neko je ovde rekao, to će birači da ocene. Mi imamo svake četiri godine izbore i ako neko neće da uđe ni jedan dan, njegovo je pravo; naravno, birači nikada više neće glasati za njega, ali to mora da bude njegovo pravo. Znači, mi nismo firma koja meri neki svoj profit ili neku svoju efikasnost.
Za kraj, da pohvalim poneku odredbu, da ne bude da sam samo kritikovao, pošto ćemo mi glasati "za". Smatramo da je jako dobro da imamo novu kaznu za fizičko nasilje u ovoj skupštini. Dakle, kada se primenjuje kazna iz člana 105. stav 6. uvodimo novi rok za zabranu dolaženja na sednice Skupštine i to je 90 dana. To nije povećanje kazne za isključenje sa 20 na 90 dana, nego je uvođenje nove kazne od 90 dana samo kada polijete vodom predsednicu Narodne skupštine ili kada vređate moralni i fizički integritet; onda imamo pravo da isključimo takvog poslanika i bez prethodnog izricanja opomene. Samo za taj slučaj se predviđa 90 dana udaljenja. Mi to jako podržavamo i to je veoma pohvalno.
Takođe i ova tri dana za raspravu, zato što se najkvalitetnija rasprava u Skupštini odvija na odborima Narodne skupštine i mislimo da je jako dobro odvojiti dva dana za raspravu na tim odborima.