Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, kao član Zakonodavnog odbora izuzeo sam mišljenje na sednici prilikom donošenja odluke kojom je ocenjeno da je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije  u skladu sa pravnim poretkom. Smatram da je član 5. Predloga u indirektnoj suprotnosti sa članom 80. stava 1. Ustava Republike Srbije. O čemu se radi?
Za rad Skupštine potreban je prema Predlogu odluke, jednotrećinski kvorum, a član 80. Ustava Srbije kaže: "Narodna skupština odlučuje većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika". Koncept kojim se preko predloga odredaba o izmenama nadležnosti prenosi deo ovlašćenja Skupštine na predsednika Skupštine na indirektan način se izigrava član 80. Ustava Republike Srbije.
Po prirodi stvari, Skupština Srbije uređuje način rada na sednici, a naročito jednog važnog pitanja, pitanja reda na sednici. Prenošenjem svih ovlašćenja koja se tiču proceduralnih pitanja u toku rada sednice u danima za raspravu je suprotno prirodi postojanja i odlučivanja samog tela kao što je Skupština. Prenošenjem ovakvog velikog broja ovlašćenja Poslovnikom na predsednika Skupštine, oduzima se jedno od osnovnih prava, kako pozicionim tako i opozicionim poslanicima, da direktno učestvuju u odlučivanju u Skupštini Srbije.
Ovakvo rešenje je suprotno osnovnim principima demokratskog ustavnog poretka za koji se svi zalažemo. Ranije smo ocenili da je važeći Ustav Republike Srbije restriktivan u demokratskom smislu. Ovakvo rešenje u novom Poslovniku će biti restriktivnije i od važećeg restriktivnog Ustava Srbije.

Zahvaljujem.
Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS-a.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, već treći put u proteklih 16 meseci koliko postoji i radi ova Narodna skupština na dnevnom redu je promena Poslovnika Narodne skupštine. To govori samo po sebi koliki značaj DOS pridaje ovom pitanju, a čak je bila zakazana i vanredna sednica parlamenta, februara 2001. godine, radi promene Poslovnika. Jesenje zasedanje smo takođe počeli sa Poslovnikom kao prvom tačkom dnevnog reda.
Čime je Poslovnik Narodne skupštine, jedan unutrašnji akt kojim se uređuje organizacija i način rada Skupštine, zaslužio takav značaj da o njemu Skupština raspravlja već treći put? Da li je moguće da za DOS nema značajnijeg pitanja od promene Poslovnika, da li DOS zna da u Srbiji ništa nije kako bi trebalo da bude: da proizvodnje nema; životni standard pada; da nezaposlenost raste; da postoji kriminal, šverc cigareta i da se situacija na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji ne popravlja.
Za Vladu sve je u najboljem redu i eto ostalo je još jedno otvoreno i nerešeno pitanje, način rada Skupštine, koje ovim poslovnikom hoće da reši. Zašto se Vlada Republike Srbije bavi poslovnikom? Odgovor je vrlo prost. Izmenom poslovnika, smanjenjem prava opozicionim poslanicima, želi se ugušiti i poslednje mesto u Srbiji gde se može čuti argumentovana, kritička reč protiv rada Vlade Republike Srbije i zato je Vlada tražila da prva tačka dnevnog reda ovog vanrednog zasedanja bude izmena Poslovnika.
Ovo je sigurno i redak slučaj u svetu da vlada, izvršni organ, traži da skupština, jedno zakonodavno telo raspravlja o jednom pravnom aktu unutrašnjeg karaktera, aktu o organizaciji i načinu rada skupštine. Ovaj zahtev Vlade Republike Srbije nam vrlo plastično pokazuje i dokazuje sliku današnje Srbije; gde je i šta o sebi misli Vlada i u šta je pretvorena Narodna skupština. Ovim zahtevom Vlada Republike Srbije je jasno pokazala da je Narodnu skupštinu pretvorila, naravno uz pomoć skupštinske većine DOS-a, u pomoćni organ Vlade Republike Srbije.
Do sada je bilo brojnih primera nepoštovanja Skupštine od strane Vlade: nedolaska ministara, izazivanja poslanika, arogantnog ponašanja, neobrazlaganja predloga zakona, ignorisanja podnetih amandmana itd; ali, ovo je prvi put, stvarno prvi put u istoriji parlamentarizma u ovih 12 godina, da Vlada uređuje način rada Skupštine. Ako bude usvojen ovaj predlog izmene Poslovnika, uz izmene koje su izvršene februara i oktobra 2001. godine, dobićemo jedan surogat od Narodne skupštine, svakako ne ono što bi Skupština trebalo da bude, niti kakvu Srbija zaslužuje.
Srozavanje Skupštine kroz izmene Poslovnika započeto je smanjenjem mogućnosti učešća poslanika u raspravi o predlogu zakona u pojedinostima; kroz vremenske okvire izlaganja i ograničenja broja diskutanata; zatim, kroz izmene u pogledu prava na repliku, da bi se nastavilo kroz drastično smanjenje vremena za raspravu o tačkama dnevnog reda, prenošenjem tog prava sa poslanika na poslaničku grupu, kroz nemogućnost da više poslanika podnesu amandmane na član predloga zakona; ograničenjem kruga poslanika koji mogu da govore o povredi Poslovnika; uvođenjem novčanih kazni, što je, naravno, suprotno članu 77. Ustava Republike Srbije i kroz brojne druge restriktivne mere.
Ovaj negativni trend skupštinske većine prema Narodnoj skupštini nastavljen je i kroz promene Poslovnika koje se sada predlažu. Sada se predlaže da Narodna skupština Republike Srbije radi i bez kvoruma, što je suprotno Ustavu Republike Srbije. Očigledno je da DOS ne može u dužem periodu da obezbedi kvorum za rad Skupštine, 126 i više poslanika, i zato se pribegava ovom rešenju. Pošto su poslanici DOS-a zauzeti drugim poslovima i teško se mogu okupiti u Skupštini, predlaže se jedan dan kada će svi biti na okupu, taj dan će se proglasiti danom za glasanje i onda će se svi zakoni usvojiti.
Ukida se svaka mogućnost da evenutalno neko u Skupštini traži i od Skupštine dobije pravo na dodatno izlaganje. Ovaj član Poslovnika, koji ionako do sada nije mnogo korišćen, predlagač smatra da je bolje ukinuti nego slučajno da se neko od poslanika pozove na njega. Ukida se mogućnost da se Skupština izjasni o zahtevu poslanika za repliku. Kaznene mere se pooštravaju i prelaze u nadležnost predsednika Skupštine.
Meru udaljenja sa sednice neće izricati Narodna skupština kao do sada, već će to biti ostavljeno na volju i procenu predsedniku Narodne skupštine. Od prvog među jednakima, predsednik Narodne skupštine se na ovaj način pretvara u sudiju koji izriče kazne. Predviđa se da udaljenje sa sednice traje 90 dana, taman onoliko dugo koliko i traje prolećno ili jesenje zasedanje Skupštine. Nema šta - demokratski.
Posebna priča je prebacivanje poslova, a time i odgovornosti,
ali i očiju javnosti sa Narodne skupštine na Administrativni odbor. Taj odbor se već proslavio samovoljnim tumačenjem Poslovnika: nepoštovanjem zakona, kršenjem prava poslanika, uvođenjem kazni za poslanike itd. Sada se na taj odbor prebacuje dosadašnja obaveza Skupštine da se izjasni o povredi Poslovnika. Mogu misliti kako će tek Odbor raditi po ovom pitanju.
Koliko je Odbor dosledan u svojoj nedoslednosti pokazuje i današnja sednica, kada je odbio po drugi put da konstatuje prestanak mandata jednog isključenog člana SPS, profesora Ivkovića, i time Socijalističkoj partiji vrati mandat koji joj pripada po Zakonu o izboru narodnih poslanika. Podneli smo sva potrebna dokumenta: odluke, žalbe, dopise Ministarstva, statut, poslovnik, ali smo dobili jedno smešno obrazloženje da Narodna skupština nije o tome obaveštena, a u isto vreme na dnevnom redu tog Administrativnog odbora bila su dokumenta koja su zavedena pod današnjim danom.
Očigledno da je Administrativni odbor iznad zakona države Srbije i da za njega zakoni države Srbije ne važe. Očigledno je da taj Administrativni odbor hoće da taj mandat, verovatno i druge, prenese DOS-u i tako reši problem skupštinske većine, problem zbog kojeg se i menja Poslovnik. Zbog tih skupštinskih mandata se, naravno, medijski pokriva ovaj lažni kongres SPS i pokušava SPS uništiti.
Poštovane kolege poslanici, dosadašnje promene Poslovnika Narodne skupštine su od tog poslovnika napravile jedan loš dokument. Predložene promene taj dokument čine još lošijim. Očekujem da, u skladu sa trendom promena koje forsira Narodna skupština, koje forsira većina DOS-a, da u sledećoj promeni Poslovnika podrška Vladi Republike Srbije bude uslov da neko može biti poslanik u Skupštini, odnosno da može obavljati poslaničke poslove.
Oktobra 2001. godine, prilikom izmene Poslovnika, rečeno je od strane DOS-a da Parlament treba da bude lice Srbije. Pošto sam ubeđen da ovim izmenama Poslovnika Parlament nije postao lice, već naprotiv, naličje Srbije i da je Srbiji potrebno novo lice - potrebno je da se na novim republičkim izborima izaberu novi poslanici koji će napraviti novi poslovnik; koji će voditi računa o dostojanstvu Skupštine, o dostojanstvu narodnih poslanika, negovati tolerantnost, međusobno uvažavanje i poštovanje, smanjiti isključivosti koje postoje, uvažavati položaj i mišljenja opozicije i brojne druge stvari koje postojeći Poslovnik ne sadrži. Iz svih ovih negativnih razloga koje sam pomenuo, a koje izmene Poslovnika sadrže, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije neće glasati za njegovo usvajanje.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Nastavljamo rad prema prijavama za reč u zajedničkoj načelnoj raspravi o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Srđan Sikimić. Odustaje.
Reč ima narodni poslanik Miloš Todorović, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Poštovana gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Demokratska opozicija Srbije u obrazloženju Predloga odluke o izmenama i dopunama Poslovnika koji danas razmatramo, navodi da za to postoji ustavni osnov. Naglašavam dve reči - ustavni osnov, jer je to zaista vrlo fina ironija i sarkazam dostojan pera Radoja Domanovića. Nađen je, dakle, ustavni osnov za rušenje Ustava i svih zakona i izvršenje puča u Narodnoj skupštini radi ukidanja same Skupštine. Predloženim izmenama Poslovnika Vlada i parlamentarna većina žele da omoguće funkcionisanje Parlamenta sa samo 84 poslanika, tako da poslanici krnjeg DOS-a ubuduće ne moraju da prisustvuju sednici Skupštine i raspravi;        dovoljno je da svrate na dan d, odnosno na takozvani dan za glasanje, pritisnu taster i time ispune svoju poslaničku obavezu prema Vladi. Ni najosionija najarogantnija  vlast novije istorije ne bi se usudila da posegne za ovako drastičnim i sramnim merama. DOS neće biti obavezan da prisustvuje sednicama Skupštine, jer će ih biti dovoljno 84, a opoziciju će odstraniti putem kaznenog isključenja od 90 dana zasedanja.
Promenom Poslovnika želi se, tobož, efikasno i racionalno doneti što više zakona, sprečiti opstrukcija i incidenti u Skupštini a zašto je opozicija pribegla opstrukciji u ovom parlamentu kada je u pitanju uspostavljanje i održavanje kvoruma? Ostatak DOS-a koji podržava i sluša Vladu i tvrdi da u Skupštini ima stabilnu većinu, u stvari nema većinu, a ne želi dogovor i kompromis sa drugim parlamentarnim strankama. Oni hoće da drže svu vlast, da donose zakone u prisustvu stotinak svojih poslanika. Zato pokušavaju da obezbede kvorum raznoraznim zloupotrebama Poslovnika.
S druge strane, opozicioni poslanici neprisustvovanjem na sednici Skupštine pokušavaju da spreče donošenje zakona i realizaciju politike koja nije u skladu sa njihovim programom. Dakle, to je glasanje pre glasanja, mera dopuštena u svim parlamentima u svetu.
Zašto je došlo do većih ili manjih incidenata u ovom parlamentu? Ko god objektivno gleda na tu stvar priznaće da su incidenti posledica konstantnog kršenja Poslovnika od strane većine i samog predsednika Narodne skupštine. Svi se dobro sećamo pređašnjih siledžija u Parlamentu. Kao i sadašnja predsednica i oni su iritirali opoziciju sitnim provokacijama, neosnovanim opomenama i isključivanjima sa sednice. Svemu tome aktuelna predsednica Narodne skupštine pridodala je ignorisanje urednih zahteva za smenu Vlade i pojedinih ministara. Opozicioni poslanici su samo ljudi od krvi i mesa, imaju emocije i reaguju na nepravdu i nepoštene namere, pogotovu na nepoštenu primenu Poslovnika. Nije zadatak predsednika Skupštine da po svaku cenu ispunjava želje Vlade, već da nepristrasno vodi sednicu Narodne skupštine dosledno primenjujući Poslovnik.
Dame i gospodo, ukoliko zaista dođe do izmene Poslovnika, kako je predložilo DOS, tj. Vlada, desiće se izmena našeg državnog uređenja od bar prividne demokratije u diktaturu Vlade nad narodom. Naime, izmenom Poslovnika drastično će se prekrojiti volja birača koju su iskazali 23. decembra 2000.godine. Vladina manjina u Narodnoj skupštini zasedaće i donosiće zakone bez poslanika, a "oni koji nisu glasali za Vladu", kako to neko nedavno ovde reče, biće eliminisani iz Narodne skupštine. Strogo kontrolisani Vladini mediji objasniće da se tek tada dogodila demokratija i da Parlament radi samo kada budu usvajani Vladini zakoni, kao na pokretnoj traci iz filmova Čarli Čaplina.
Pomenuta ideja da protiv Vlade mogu da glasaju samo oni koji su glasali za izbor Vlade zaslužuje da se bolje razradi, pretoči u Poslovnik, a zatim unese i u Ustav. To bi moglo da bude značajni izvozni artikal, jer se toga niko u svetu nije dosetio. Uzalud im znanje i viševekovna parlamentarna tradicija kada nemaju pameti za princip: ko hoće da glasa protiv, mora da glasa za. Dakle, gospodo iz opozicije, od sada ćete morati da glasate za Vladu ako želite da je rušite. Ovo je samo na prvi pogled apsurd, ali ako kvorum može da bude ono što nije kvorum i da se opozicija silom drži u Skupštini, onda je sasvim normalno da za Vladu mora da glasa svaki njen, pa i najljući protivnik. Izgleda ludo, ali krnjem DOS-u to zaista pomaže.
Sve ove izborne krađe posle izbora Vladi i krnjem DOS-u u raspadanju ne bi ni trebale da imaju bilo kakvo uporište u biračkom telu. Zbog nepopularnosti premijera i njihovih ministarskih satelita, ostatak DOS-a beži od izbora kao đavo od krsta. Dobro znaju da će ih birači zbrisati sa političke scene, pa zato spekulišu sa izmenom Poslovnika, blokadom medija i definitivnim izgonom opozicije iz Narodne skupštine. Ovakvim udarom u Skupštini Vlada i DOS žele da svoju vlast produže bar još godinu dana kako bi pojedinci realizovali svoje lične planove i ambicije na štetu naroda u Srbiji. Narod je na ivici strpljenja, gladi i opstanka, pa se može uskoro očekivati početak nečega vrlo ozbiljnog.
Koliko se Vlada okomila na Narodnu skupštinu najbolje ilustruje član 24. Predloga odluke o izmeni Poslovnika. Po tom članu narodni poslanici koji se nalaze na stalnom radu u Narodnoj skupštini dobijaju status vladinih poslušnih činovnika. Oni više ne mogu da zastupaju program i politiku svojih stranaka, za šta su uostalom i izabrani, već su dužni da prilježno održavaju kvorum dok DOS poslanici obavljaju kampanju "na dobrim putevima Srbije".
Ako Vlada i DOS žele ubuduće da u Skupštini imaju kvorum a u Srbiji vlast, onda im predstoji stalna, gotovo svakodnevna izmena Poslovnika. Predviđeni kvorum od jedne trećine poslanika neće biti dovoljan jer je u međuvremenu DOS izgubio osam poslanika Socijaldemokratije, koje je Vrhovni sud konačno vratio Vuku Obradoviću; dakle, kvorum mora biti 70 poslanika; kada odu Vojvođani, kvorum će biti 50 poslanika; po odlasku tzv. Sandžaklija, kvorum će biti 40. Tako će na kraju kvorum činiti 20 poslanika Demokratske stranke, pod uslovom da tog jutra nisu isključeni iz iste.
Iz svega gore navedenog, proizilazi da grupa SSJ neće glasati za izmene i dopune Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević, a sledeći je Jovan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pred nama je Predlog odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine, koji u sebi nosi krupne izmene i ima, pre svega, za cilj da maksimalno poveća efikasnost rada Skupštine Srbije, ali i da vrati poverenje u ovu visoku instituciju, u zakonodavno telo, u Parlament Republike Srbije.
Naše najviše zakonodavno telo u Srbiji, u godinama vladavine Miloševića, bilo je izloženo najvećem ruglu i skrnavljenju. Moramo se podsetiti tog vremena. Skupština je bila mesto najekstremnijih poruka. Odavde su javnosti slate informacije da će granice neke virtuelne Srbije biti do Karlovca, Karlobaga, Ogulina, Virovitice. Odavde smo pretili zarđalim viljuškama i kašikama; odavde, iz ove sale, sa ovog mesta u koje javnost ima najviše poverenja, izjašnjavali smo se na jangore moće načine protiv svih onih koji su drugačije mislili, koji su druge vere ili nacije.
Mislili smo januara 2001. godine, kada je DOS pobedio i uzeo dvotrećinsku većinu, da je to vreme zanavek prošlo. Želim još jedanput sve vas, poštovane moje kolege, da podsetim sa kakvim smo entuzijazmom, željama i nadama ušli u skupštinsku salu i šta je od svega toga ostalo. Nadu da smo svi zakoračili u vreme preobražaja i definitivnog vraćanja izgubljene vere u parlament Srbije neko je prodao zarad stranačkih interesa, zarad trgovine sa ljudima iz bivšeg režima, proglašavajući te ljude za svoje najbliže partnere, a dojučerašnje koalicione partnere proglašavajući najljućim neprijateljima.
Željom za samostalnim delovanjem šest meseci nakon definitivne pobede, jedna politička stranka nejasnih stavova, nedefinisanih pravaca i rada po principu par-nepar, danas vlast sutra opozicija, doprinela je da se retrogradne političke snage u Srbiji probude i da vide svoju šansu i nadu.
(Predsednik: Gospodine Radosavljeviću, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Takvo političko ponašanje doprinelo je da ovde, koristeći se Poslovnikom, imamo ponovo one, mislili smo, "zaboravljene slike", da ponovo imamo najvulgarnije komentare, da ponovo gledamo prolivanje vode, čupanje mikrofona i svakojake gluposti koje nisu primerene skupštinskim sednicama. Često smo imali prilike da odavde slušamo i recitacije, najave političkih skupova po Srbiji. Odavde su bivšem predsedniku, a sada Haškom zatvoreniku, slate ode. Podnošeni su, to ne smemo nikako da zaboravimo, amandmani koji će po svojoj prizemnosti biti zabeleženi u analima skupštinskih zasedanja.
Sve to je imalo za cilj da se javnosti uputi jedna jasna poruka i pokaže da se u Srbiji ništa ni za jotu nije promenilo nabolje i da se ni ova vlast ne može mnogo pohvaliti i da su, eto, svi u Srbiji isti. DOS, i DS kao njen član, neće dozvoliti dalje skrnavljenje parlamenta i aktivno delovanje radi vraćanja Srbije u srednji vek. To definitivno danas prestaje i tome stajemo na put. Od građana Srbije smo dobili mandat krajem 2000. godine da u državu Srbiju uvedemo red, da sve značajne institucije formiramo na principima koji postoje u svim normalnim civilizovanim demokratskim državama; to ćemo i učiniti, sviđalo se to nekome ili ne. Napravićemo red u parlamentu Srbije.
Predlog ovog poslovnika ima uporište u Ustavu, ne samo u članu 82, kako se to navodi u obrazloženju, već i u članu 80, koji doslovce kaže: "Narodna skupština odlučuje (naglašavam - odlučuje) većinom glasova na sednici kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, ako Ustavom nije predviđena posebna većina".
Prema tome, ustavni osnov postoji - to zbog onih neobaveštenih ustavobranitelja - jer je jasno da većina mora da postoji samo u slučaju kada se glasa, odnosno odlučuje, a Predlog ovog poslovnika tu obavezu poštuje danom za glasanje.
Predsednik Parlamenta će prema ovom predlogu, po okončanju rasprave u načelu, zakazati dan za odlučivanje, i tada je potrebno da sednici prisustvuje 126 i više narodnih poslanika.
Ako uporedimo iskustva drugih zemalja, recimo Nemačke i njihovog Bundestaga, takođe za rad nije potrebna natpolovična većina. I u mnogim drugim zemljama, glavne rasprave se vode u odborima ili komisijama, a završna zasedanja su posvećena završnom činu odlučivanja.
Oni koji osporavaju ovakav predlog moraju jasno javnosti da sopšte jednu istinu, a to je da će zasedanja sa trećinom poslanika biti daleko manje nego zasedanja gde je potrebna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Novine su sadržane i u delu koji se tiče rigoroznijeg sankcionisanja neprimerenog ponašanja poslanika, pa oni koji budu želeli da u Parlament unose primitivizam, moraće da se suoče sa većim kaznama, koje će ih koštati ovoga puta 90 dana odsustva iz skupštinskih klupa.
Dakle, ovaj predlog poslovnika ima cilj, još jedanput da ponovim, da rad Skupštine Srbije maksimalno ubrza, da vrati dostojanstvo i poverenje našem najvišem zakonodavnom telu i da definitivno iz političkog života Srbije iskoreni primitivizam, nekulturu, nevaspitanje, jezik mržnje i zla.
Poslanici Demokratske stranke, u okviru vladajuće grupacije DOS-a, sa zadovoljstvom će glasati za predložene izmene Poslovnika. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Radosavljeviću.
Za reč se javio narodni poslanik Žarko Obradović, povreda Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 98 - uvredljivi izrazi koji se odnose na poslaničku grupu i na predsednika naše poslaničke grupe Slobodana Miloševića.
Moram vam reći, sviđalo se to skupštinskoj većini ili ne, da skupštinska većina odgovara za rad parlamenta. A šta građani Srbije misle o radu parlamenta, to su pokazali u istraživanju javnog mnjenja: parlament je ocenjen jedinicom od strane građana Srbije.
Druga stvar, vi kažete - u vreme predsednika Miloševića - tada je postojalo i dostojanstvo, i tolerancija (žagor u sali) i mogućnost da poslanici govore. Setite se, nismo davno promenili Poslovnik Narodne skupštine. Tada je svaki poslanik imao pravo da govori po 10 minuta, a predsednici poslaničke grupe tri puta toliko; 250 poslanika - dve i po hiljade minuta, a sada svi poslanici imaju pravo da govore 300 minuta. Znači, osam i nešto puta manje.
Setite se da je svaki poslanik imao pravo da podnosi amandmane na predlog zakona. Demokratska stranka je 1997. godine na Predlog zakona o lokalnoj samoupravi podnela 1.350 amandmana, sa sadržajem koga se neki poslanici sigurno stide, a drže predavanja.
Setite se da je na predlog oko sudbine lista "Politika" bilo 2.500 amandmana. Verovatno da bi se sačuvala "Politika", da je danas kupe Nemci i Hrvati. Setite se toga kada držite predavanje o tome šta je bilo.
Sada se vrši zabrana mogućnosti govora u ovoj skupštini; što restriktivnije, to bolje. Šta građani Srbije misle o tome, videćete 28. juna, na mitingu koji pravi SPS; videćete.

Konstatujem da nema povrede člana 98. pošto se prethodni govornik, narodni poslanik Radosavljević, nije uopšte uvredljivo izrazio o članovima vaše partije.
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.