Dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam kao čovek, a pre svega kao narodni poslanik, zaprepašćen Predlogom izmena i dopuna Poslovnika Skupštine Republike Srbije.
Ljudska mašta stvara svašta, pa tako, recimo, moji Lozničani su toliko spretni da znaju da potkuju jaje pravom metalnom potkovicom, a da pr tom jaje ne prsne. Drugi opet, koji su spretniji, naučili su i gavrana da govori. Jedino što je taj gavran u prednosti u odnosu na nas narodne poslanike, niko mu ne ograničava vreme koliko će govoriti, a svedoci ste, videli ste to na televiziji, da gavran i te kako zna da govori.
Zaprepašćen sam i zbog toga što predlažete nešto što nisam mogao ni da naslutim da postoji, a to je da se sa jednom trećinom prisutnih poslanika može odlučivati o sudbini jedne države i jednog naroda.
Iako ćete mi reći da to nije istina, podsećam vas, svi ste vi, gospodo iz DOS-a, dok ste bili opozicija govorili o tome da je suština demokratije u raspravi, pa vas pitam - kako ćete, gospodo, pošto predstavljate navodnu većinu srpskog naroda u ovom parlamentu, odlučivati ukoliko ne budete imali strpljenja niti da saslušate opozicione poslanike, koji i te kako mogu izneti vrlo argumentovane primedbe, predloge ili sugestije povodom vaših, po pravilu nakaradnih predloga zakona.
Treći put u parlamentarnoj demokratiji, koja je došla sa DOS-om, menjamo Poslovnik o radu Narodne skupštine, i svaki put sve više uskraćujemo prava narodnih poslanika. Znate, gospodo, ubuduće bih, kao poslanik na stalnom radu u Narodnoj skupštini morao ili bi trebalo gospođu Natašu Mićić da doživim kao svog poslodavca, koji ima pravo da me kazni kada kažem nešto što se njoj ili njenim kolegama u Narodnoj skupštini, ne dopada, koji ima pravo da mi oduzme reč ili da me spreči da govorim, koji ima pravo da me isključi iz daljeg rada u Narodnoj skupštini.
Možda bih kao čovek, kao stručnjak, i prihvatio da mi gospođa Mićić, kao šarmantna gospođa, bude i poslodavac, ali u firmi koju sama osnuje, a ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Verujem da i vi iz DOS-a isto ovako razmišljate. Znate, moj mentalni sklop je takav da čak i da sam u nekoj od stranaka DOS-a ne bih mogao da prihvatim takvu restriktivnu orijentaciju u odnosu na poslanike.
Šta je drugo nego oduzimanje mandata poslanicima u Narodnoj skupštini ukoliko me neko prema svom diskrecionom pravu koje mu daje ovaj poslovnik spreči da čitavo jedno zasedanje, dakle 90 dana, učestvujem u radu Narodne skupštine.
S druge strane, terate me da budem tu, da vam dam većinu, kada vi hoćete da izglasate zakone o kojima nismo uopšte kao ljudi, kao narodni predstavnici, razgovarali. Čemu to zapravo, gospodo, služi?
Jedino objašnjenje koje mogu da imam je da je ta jedna trećina zapravo brojka koja pokazuje kolika je stvarna podrška naroda DOS-u; pa, daj bože da imate i tu jednu trećinu podrške, jer da je sigurno imate, vi biste već danas raspisali izbore.
Prema tome, pozivam vas, gospodo, u pamet, ničija nije gorela do zore, a kažem vam - kad socijalisti ponovo dođu na vlast neće menjati ovaj poslovnik. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Pal Šandor, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević.

Poštovane kolege, mislim da danas vodimo vrlo osetljivu raspravu, kada je potrebno praviti vrlo bitnu razliku između onoga što se zove parlamentarna destrukcija i parlamentarna opstrukcija; one nisu jedno te isto. Parlamentarna opstrukcija svim sredstvima je dozvoljena,  a mislim da parlamentarna destrukcija nije dozvoljena; izvrgava parlament ruglu i pretvara ga u suprotnost njegovoj samoj prirodi, pretvara ga u biće koje mu je suprotno.
Destrukcija je rušenje i razaranje i to u parlamentu nije dozvoljeno, a opstrukcija je ometanje, odugovlačenje svim, inače dozvoljenim, parlamentarnim proceduralnim sredstvima.
Ove izmene Poslovnika, koje smo mi sada prisiljeni, eto, treći put učiniti, jesu namerene da naprave ovu finu razliku između parlamentarne destrukcije i parlamentarne opstrukcije, da se vidi ko su oni koji su graditelji igre, govorio sam da ih ima u ovoj sali mnogo, i ko su oni koji su razbijači igre - njih u ovoj sali ima, bilo ih je u različitim strankama, i imaju taj zadatak da razbijaju igru; radili su to, moram priznati, ponekad vrlo uspešno i vrlo dobro.
Ali, sve ovo što jeste parlamentarni život, i što bi trebalo da bude, ima neke svoje granice. Parlament ne može da igra i da pomera granice slobode do beskraja. On mora da se drži nekih elementarnih principa. Prema tome, ovo što smo namerni sada da menjamo jeste, naravno, i zbog toga što imamo situaciju, neka se ne uvrede kolege, da se jedan deo pozicije na čudan način ponekad pretvara u opoziciju. Tu počesto ne znam da li smo onda pozicija ili smo opozicija; od one većine koja je gotovo dvotrećinska dolazimo u situaciju da ima ponešto manje većine, i u situaciji smo da ta čudna, mislim vrlo uspešna, koalicija od 19 stranaka funkcioniše. Umesto da kažemo da je pravo čudo da tako nešto funkcioniše, u prilici smo da vodimo ovakve rasprave - da li nam je Poslovnik dovoljno demokratičan ili ne.
Inače, da kažem još samo nekoliko reči o konkretnim rešenjima. Mislim da je dobro što su tačno utvrđeni dani kada će Skupština zasedati, jer se time omogućuje svima nama da planiramo svoj nedeljni raspored. To ne ograničava narodne poslanike, ali nam omogućuje da znamo kojim danima smo slobodni a kojim danima možemo računati na zasedanja, i kako će to i kojom procedurom da se odvija.
To znači - od sada svako ko se prihvati zadatka narodnog poslanika zna da mora utorkom, sredom i četvrtkom, da sedi u Skupštini. Mislim da je takođe dobro što su ponedeljak i petak rezervisani za zasedanja odbora, jer se time pojačava funkcija odbora. Oni imaju prilike da rade ne u vremenskoj stisci, u vremenskom škripcu, nego natenane i polako. Još bi bilo poželjnije od ove situacije, koju sada imamo u Skupštini, da se funkcija odbora pojača, kao što je slučaj u nekim drugim parlamentima, da, recimo, odbori imaju prilike da ispitaju kandidate za ministre pre nego što postanu ministri, da oni amandmani koji se usvoje na odborima ne budu predmet glasanja u samom plenumu itd.
Mislim da bi onda naš parlamentarni život bio s jedne strane mnogo ozbiljniji, a sa druge strane mnogo stručniji, jer bi se kompetentne rasprave vodile na mestima koja su predviđena za tako nešto. Pogledajte, recimo, samo Spoljnopolitički odbor Kongresa. Njegova uloga je vrlo ozbiljna, za razliku od recimo, naših parlamentarnih odbora.
Prema tome, dobro je da se tačno zna kada će zasedati odbori i da to ne bude u koliziji sa danima kada zaseda Skupština u plenumu. Druga novina ili drugi problem koji se ovde često ističe je ovaj kvorum od jedne trećine. Naravno, bliska mi je, i to može da potvrdi bivši predsednik Skupštine, radikalnija ideja koju sam iznosio. Tu sam bio radikalniji, rekao sam i predlagao da za načelnu raspravu nije potreban kvorum. Zašto?
Potreban je kvorum onako kako Ustav kaže - za odlučivanje. A to je onaj naš kvorum od 126, kada je potrebno odlučivanje. Molim vas, skupštinska govornica je za to da svako izađe i da priča šta, kako koliko hoće, ali da ne prisiljava one koji ne žele - da ga slušaju. Prema tome, i u drugim parlamentima sveta su poslanici na svojim radnim mestima, ali zaista nemaju tu obavezu da slušaju onog koga ne žele. Na taj način bi se izbegao čitav niz incidentnih situacija u ovoj skupštini. Jer, tog bliskog kontakta između različitih i netrpeljivih političkih opcija ne bi bilo, to bi se izbeglo.
Prema tome, ono što je bitno je da ovaj kvorum od jedne trećine na kraju krajeva i nije potreban, ali on je zadržan u ovom predlogu i vrlo je važno reći da nijedna poslanička grupa, osim DOS-a, sama nema tu jednu trećinu. Moramo biti kooperativniji i morao bi da dođe neki minimum poslanika da bi se uopšte sednica mogla odvijati, iako mislim da bi bilo logičnije da njega nema.
Za odlučivanje je potrebno 126 poslanika i mislim da svi koji govore da će se na ovaj način srušiti ono što je inače Ustavom zagarantovano nisu u pravu. Biće u pravu ako prilikom odlučivanja, prilikom glasanja nas u sali toliko ne bude.
Dalje, dani za glasanje - pa, u gotovo svim parlamentima, upravo zbog vremena koje je potrebno predviđati, određuju se dani za glasanje. U nekim parlamentima se čita zakon u tri navrata, u prvom, drugom, trećem, pa se vodi načelna rasprava jednom, drugi put, pa rasprava u detaljima treći put, pa se jednom određuju dani za glasanje.
Zaista ne vidim šta je tu problematično što će biti jedan dan određen za glasanje kada će se glasati o zakonu u načelu ili o zakonu u celini, odnosno u detaljima, zbog toga što je to i inače parlamentarna praksa u drugim delovima sveta.
Prema tome, ove izmene za koje se kaže da su sada napad na parlamentarizam, da su napad na demokratiju, u stvari su neki osnovni principi i osnovni postulati koje smo pokušali da primenimo na sopstvenu situaciju, prilagođavajući se onoj realnosti koju imamo. U nekim parlamentima je situacija još drastičnija i ne bismo smeli zaboraviti da smo mi birani sa lista, a ne po većinskom principu.
Poslovnik za narodne poslanike koji su izabrani po većinskom principu, po svom imenu i prezimenu, ponešto je drugačiji od poslovnika za narodne poslanike koji su birani sa lista. U nekim zapadnim demokratijama vlasnik svih glasova je zapravo šef poslaničke grupe, ako su izbori sa lista. Šef poslaničke grupe koristi te svoje glasove, uzima u obzir samo one, odnosno oduzima od ukupnog broja samo one glasove kada se neki poslanik izričito ne slaže sa nekom odlukom.
Prema tome, mi nismo u situaciji, iako smo birani sa lista, da su šefovi poslaničkih grupa vlasnici naših glasova. Generalno rečeno, šta želimo? Želimo da postignemo to da Skupština, koja iovako ima loš imidž, s pravom, među građanima, omogući onima koji su za opstrukciju sva legalna sredstva opstrukcije, ali da sprečimo parlamentarnu destrukciju, ako je to ikako moguće. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Pal Šandoru i određujem pauzu do 15,00 časova. Molim vas da budete ovde u 15,00 časova da bismo nastavili  rad. Dobro, u 15 časova i 5 minuta.
(Posle pauze - 15,35.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Molim vas da radi utvrđivanja kvoruma ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo jedinstveni pretres.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Dobrosavljević, a posle njega narodni poslanik Tomislav Panajotović.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je u biti svake vlasti i svake parlamentarne većine  pokušaj da svoj marš kroz institucije, kao i svoju vlast učini što jednostavnijim. Pa da pokuša da taj vremenski period, bilo da joj vlast dali su birači ili je ona sama uzurpirala, vlada što bezbolnije i na neki način vlada što jednostavnije za nju samu.
Međutim, sa predstavničkim demokratijama je to malo drugačiji slučaj. Zašto? U biti predstavničkih demokratija jeste kontrola, parlamentarna kontrola pre svega vladajuće većine od strane opozicije. Šta je poenta priče? Većinom kada se odlučite za jednu od ideoloških a ili idejnih koncepcija u formiranju ovakvog jednog poslovnika, onda se morate njega držati do kraja. Nesumnjivo je da je tradicija anglosaksonskih parlamenata ili anglosaksonskih poslovnika bila glavna koja je uticala na neke od stavki izmena i dopuna ovog novog poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Tu pre svega mislim na činjenicu o smanjenju kvoruma potrebnog da bi se učestvovalo u raspravi i poseban dan koji se odvaja da Skupština odlučuje, amandmanima pojedinim zakonskim rešenjima i u celini.
Međutim, tu se isto tako nije išlo do kraja dosledno. Zašto to kažem? Pre svega, iz jedne proste činjenice, u većini anglosaksonskih parlamenata, a pre svega govorim o ona dva dominantna, a to su engleski i kongres SAD, pored dana koji je odvojen za glasanje, pored toga što nije potreban kvorum, postoji jedan dan u nedelji svake sedmice dok traje zasedanje parlamenta u kojima poslanici razgovaraju i raspravljaju o radu lade. Prema tome, u ovom slučaju nije dosledno poštovan takav koncept.
S druge strane, treba biti pošten pa priznati još jednu stvar, tamo gde su anglosaksonski parlamenti, a njihovi poslovnici koji su bili očigledno uzor ovom poslovniku, pretežno su dvopartijski sistemi, a to naročito važi za engleski; postoje određeni predstavnici liberalne stranke koji ipak nisu toliko dominantni. U takvim situacijama, je zaista lako izvršiti jednu vrstu kontrole, parlamentarne vlade. Međutim, za većinu kontinentalnih parlamenata, u kojima je pretežno višepartijski sistem zasnovan na participaciji više stranaka, više od dve, više od bipartijskog sistema u parlamentima, takva vrsta kontrole nije moguća.
Ne mislim da je najmudrije pozivati se na iskustva parlamenata onih zemalja koji liberalnu demokratiju, odnosno parlamentarne tradicije gaje više od dva veka. Naime, smatram i mislim da u tom mišljenju nisam usamljen, da prosto Srbija, toga moramo biti svesni, nema razvijene demokratske tradicije, niti razvijeno parlamentarno iskustvo, pa mora iz početka i dosledno ponavljati sve one lekcije koje su razvijene zemlje prošle pre više od dva veka.
U tom smislu, radi dalje institucionalizacije rada parlamenta, radi njegovog većeg utemeljenja među građanima Srbije, bilo je neophodno dakle ostaviti postojeće odredbe koje su zahtevale da svi poslanici prisustvuju zasedanjima Skupštine Srbije. Dakle, ostaviti kvorum koji je postojao do sada s jedne strane, a sa druge strane ostaviti mogućnost da se poslanici i poslaničke grupe u međusobnom ubeđivanju, pred licem javnosti, u međusobnoj razmeni argumenata izbore za ona zakonska rešenja za koja smatraju da su bitna i da pokušaju na taj način da ubede svoje kolege. Duboko najproblematičnije u ovim izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije jeste činjenica da se budućim poslovnikom pokušava uvesti jedna prilično nezgodna kategorija; to je da se parlamentarna, odnosno predstavnička demokratija meri ekonomskim kriterijumima, tržišnim principima. Ne može efikasnost, ne može produktivnost biti argument u radu parlamenta. Ne mogu ekonomske kategorije biti argument za rad predstavničke demokratije i argumenti za rad parlamenta. Zašto? Zato što mi ovde, i u teoriji i u praksi, nas 250, jesmo država i jesmo narod, predstavnici naroda. Zato i jeste smišljenja predstavnička demokratija.
Kao takvi mi smo jednostavno, i to je osnovni koncept svih liberalnih demokratija, slobodni u vršenju svog mandata. Kada kažemo slobodni, to pre svega podrazumeva jednu osnovnu stvar, a to je da mi možemo taj svoj mandat vršiti na onaj način na koji smatramo da je moguć i kako želimo. Kada to kažem, to znači da jedan poslanik, ako to smatra i ako mu je to politički koncept, ne mora da se pojavi ni jedan jedini dan u ovoj sali. Njega su jedino vlasni da kazne birači na izborima i niko drugi.
Na ovaj način pretvaramo parlament u jednu vrstu birokratizovanog tela, pretvaramo poslanike u službenike Vlade Republike Srbije. Šta se time želi reći? To nije direktna prozivka Vlade Republike Srbije ovakva kakva jeste, nego koncepta koji ona zagovara. On počiva upravo na onim ekonomski kategorijama o kojima sam malopre govorio: tvrdi se da ćemo mi biti uspešni u parlamentu onoliko koliko smo produktivni. To jednostavno nije istina, niti to može biti tako. Nismo mi ovde na stalnom radu zato što smo ovde stalno zaposleni kao birokrate Skupštine i nismo mi zaduženi da zaradimo svoje plate time što ćemo sedeti i glasati za određeni broj amandmana i glasati za određeni broj zakona. To nije posao narodnih predstavnika.
Kakvi god da smo, koliko god da smo u sukobima jedni sa drugima, koliko god da se razlikujemo, koliko god parlament sporo radio, on je kao takav predstavnik svih građana Srbije i niko nema prava da od njega pravi firmu, uspešnu ili manje neuspešnu. Parlament je uspešan u onoj meri ukoliko su osnove jednog političkog društva razvijene. Imamo činjenicu da političke osnove društva u Srbiji nisu u dovoljnoj meri razvijene. To je problem.
Nije problem u tome da se poboljša, kao što je ovde navedena efikasnost rada parlamenta, već da iz pretpolitičkog dođemo u političko društvo. U političko društvo se, dame i gospodo, dolazi tako što se razvijaju sve institucije parlamentarne demokratije; kroz više izbornih ciklusa profilišu se stranke koje zastupaju određeni koncept i kojima birači daju svoju podršku. Samo na taj način se postiže efikasnost parlamenta, samo na taj način birači dobijaju prave reprezente u svojim predstavnicima u parlamentima i nikako drugačije.
Rešenje za ovu krizu nije to pretvaranje, nije ovo vrsta dijabolične ili verzije gde Vlada preko svojih budžetskih dodataka kontroliše parlament koji je izabran da kontroliše Vladu, već je rešenje samo u institucionalizaciji političkog sistema u Srbiji kroz nove izbore i kroz reprezentativne predstavnike građana Srbije. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Panajotović, a posle njega narodni poslanik Živko Selaković.

Poštovane kolege, dame i gospodo, molim vas ....

Poslaniče, izvinite za trenutak, imam intervenciju - dobacivanja narodnih poslanika iz sale oko izveštaja Administrativnog odbora i dogovora o radu.
Kada izveštaj Administrativnog odbora bude uručen narodnim poslanicima, tog istog trenutka ću obavestiti Narodnu skupštinu da im je uručen izveštaj i daću reč predsedniku Odbora i onim narodnim poslanicima koji su izdvojili mišljenje.
Molila bih da sledeći put svi oni koji misle da se procedura ne prati dovoljno zatraže reč; dobiće je, pa će dati primedbu.
Izvinite poslaniče još jedanput, izvolite.

Pokušaću da se setim
kako sam počeo. Zamislite, kolege poslanici, da sam sa ovog mesta u prvom redu do ove govornice putovao dva sata. Zamislite da je ovo Biblija i da počnem sada da je čitam, sve dotle dok ne padnem u nesvest ili vi ne padnete u nesvest.
Naravno, gospođa Čomić je veoma mudra pa će reći da sam prekršio Poslovnik.Uzvratiću: da, gospođo, ali se pozivam na praksu u Japanu, Velikoj Britaniji, Tunguziji, Zimbabveu i tako dalje. Na ogromnu sreću, sve ono što bi u tim zemljama moglo da predstavlja opstrukciju ili destrukciju parlamenta regulisano je njihovim poslovnicima, kao što je regulisano i našim.
Kolega koji je pre mene govorio ovde, veoma upečatljivo je izneo svoje stavove, ali postoji još jedan upečatljiviji stav. Mi imamo Poslovnik o radu Skupštine Srbije i u njemu je najlakše stići do 20, 30, 81, 103. člana i tako dalje, ali taj poslovnik ima i član 217, gde je namerno očigledno postavljen temelj celokupnog Poslovnika. U tom članu 217. stav 1. piše veoma jasno: "Poslanik je dužan da učestvuje u radu Skupštine". Naravno, i da čita novine ako to hoće da radi, ali mislim da je pristojnije čitati novine ispod klupe u sali, nego za vreme dok se održava sednica; suprotno odredbi Poslovnika koji sam pomenuo, uživati u krkanluku u restoranu.
Sve u svemu, sve ono što je ovde predviđeno našim Poslovnikom temelji se na tom delu našeg Poslovnika i sve izmene i dopune koje se sada predlažu zasnivaju se na tome.
Ovde se često čuje da je većina ta koja mora da obezbedi kvorum. Kao pravnik, (a mogu da kažem da nisam bio loš, kako je rekao čovek čije ime nećemo pominjati), nigde nisam video da neko može da se pozove na praksu kao izvor prava. Evo, sada na primer da kažemo da je praksa, kao što se to dogodilo u španskom parlamentu, da neko ovde uđe sa puškom i počne da puca po poslanicima.
Zamislite parlament na Tajlandu, gde se poslanici između sebe obračunavaju pesnicama i tako dalje; i to je praksa. Ako bih sada napao jednog od mojih dragih kolega ovde, to nije predviđeno Poslovnikom, oni će me kazniti, ali ću se pozvati na praksu.
Prakse, gospodo, ovde nema bez norme. Praksa jeste nevažan slučaj dok ne bude pretočena u Poslovnik, a u njemu veoma jasno piše šta i kako treba raditi.
Pored ostalog, poštovanje Poslovnika se vidi i u sledećem: jedan od šefova poslaničkih grupa i naš kolega govorio je ovde o tome da smo mi pioni, (ne znam da li je taj izraz upotrebio) Vlade. Goru uvredu od toga nisam doživeo. Moguće je da neko izađe odavde, s obzirom da imamo naše prijatelje koji imaju veoma bogat rečnik, da pokaže da je neko vucibatina, lopov, mangup i tako dalje; mene to ne dotiče.
Može da bude veoma uvredljivo kada jedan šef poslaničke grupe kaže da ovde sede - pioni Vlade, Vlada mrdne malim prstom i kaže - promenite Poslovnik da bismo imali odgovarajući kvorum, a mi - trk, pa promenimo Poslovnik.
Mislim da je gospođa Nataša Mićić, kao predsednik, napravila veliku grešku što nije izrekla opomenu čoveku - gospodinu čije ime neću pomenuti, on je ovde uglađen, fin i verovatno ima bolji rečnik od onoga što je ovde izrekao - koji je uvredio celu poslaničku grupu DOS-a i to na način koji je apsolutno neprimeren.
Da privedem kraju diskusiju; kada se budemo pozivali na poslovnike u nekim demokratskim zemljama ili na nešto što tek istorija treba da donese, onda moramo da kažemo u kom poslovniku, u kojoj zemlji, u kom parlamentu je predviđeno to što je predviđeno. Bez toga, svaka izjava sa ove govornice i svaki napad na predloženi Poslovnik, pozivajući se na imaginarnu praksu, nema nikakvog efekta.
Gospodin pre mene pomenuo je praksu engleskog parlamenta, a imamo praksu u mađarskom i nekim drugim parlamentima gde je, kada je reč o skupštinskoj većini ili kada je reč uopšte o kvorumu, potrebno da sednicama prisustvuje 10, 20 ili 30% poslanika, ali se određuje jedan dan kada će se glasati o onome što je predloženo. Prema tome, teza što se ovde širi i kojom hoće da ostavi utisak da je poslanička grupa DOS obična igračka u rukama Vlade ne samo da je politički nekorektna, iako može da posluži kao politička propaganda, ona je apsolutno netačna.
DOS je predložilo Vladi da se ova tačka stavi na dnevni red i ona se sada ovde nalazi, sa pravom da svako od vas vrši opstrukciju ili destrukciju, na način kako je sjajno objasnio gospodin Pal Šandor.
Šta je opstrukcija u ovom parlamentu koja je dozvoljena? To je da na primer naši prijatelji, čije ime nećemo pominjati izađu i svako od njih najavljuje svoju sednicu u nekakvom haustoru, ne znam, stalno održavaju te radikalne, pardon, sednice stranke. Sada je kolega, čije ime neću pomenuti, takođe najavio svoj nekakav skup i tako dalje.
Ko se bude preciznije bavio proučavanjem naših stenograma, on će videti kako je dozvoljena opstrukcija time što se 90% vremena kod nekih upotrebljava da bi se propagirale svoje partije, da bi se kritikovala Vlada bez argumenata ili sa argumentima i tako dalje. Šta je destrukcija, o tome je govorio gospodin Pal Šandor i ne bih tome ništa dodao.
Hvala lepo, predlažem da usvojimo izmene ovag poslovnika.