Gospođo predsedavajuća, gospodo potpredsednici Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, okolnosti u kojima raspravljamo o Predlogu o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije neodoljivo me asociraju na jednu anegdotu iz vremena onog istočnog bloka u kome su Rusi imali svoje trupe u Češkoj, Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama.
U toj anegdoti kaže - u vreme karnevala ili poklada (iliti Bele nedelje kod nas) padne jedan Čeh na ulici u nesvest i onda ga oni reanimiraju, osvesti se Čeh, vidi iznad njega stoji američki vojnik, skoči, poče da ga grli "Živela sloboda, došla je sloboda", itd. a ovaj vojnik kaže: "Njet sloboda, maskenbal".
E, u čemu je asocijacija - pa, da objasnim, asocijacija je u tome što sam mislio, kad sam čuo da se priprema izmena Poslovnika, da će predlagač zbog griže savesti nastale kao rezultat kajanja, jer je ishodovao jedan poslovnik, veoma rigidan i veoma, da tako kažem, represivan, zbog toga predložiti nešto što će sada omogućiti i nama opozicionim poslanicima da iznesemo svoja uverenja, da prenesemo poruke onog dela biračkog tela koje nam je dalo mandat i da jednostavno u svemu tome ne posežemo za nečim što je dozvoljeno u parlamentarnoj borbi, a to su sitne opstrukcije koje, evo, u nekim slučajevima prerastaju i u incidente, što niko, naravno, ne opravdava.
Mislio sam, dakle, da će DOS ili poslanička većina DOS-a uspeti da disciplinuje svoje poslanike i da će oni dolaziti tu i pružati kvorum, a da neće zbog toga menjati Poslovnik, po principu one srpske poslovice - ćerku kara, snaji prigovara. Dakle, da jednostavno kaže - evo, mi ćemo to da rešimo tako, a Poslovnikom ćemo rešavati neke druge stvari.
Mislio ja to tako, kad međutim "njet poslovnik, maskenbal". A zašto maskenbal - hajde da zajednički pogledamo zašto maskenbal, šta se to nama nudi kao gore od onoga što je bilo loše, šta se to nama nudi da bude drugačije? Prvo nam se nudi i kaže - do sada su mogli predsednici odbora autonomno da zakazuju sastanke, kada se dogovore, a sada to može da bude utorkom i sredom, ukoliko ne odluči drugačije predsednik Skupštine. Dakle, time derogiramo funkciju predsednika odbora, a dodajemo na značaju funkciji predsednika Skupštine.
Administrativni odbor do sada je odlučivao o svemu, pa i o tome gde ko treba da sedi od poslanika. Sada kažemo - odlučivaće o tome da li je Poslovnik povređen ili nije. Dobro, ako smo to sada hteli dalje da arbitriramo, što nismo rekli - neka to radi nadležni sud. Pa onda, dok nadležni sud odredi da li je povređen Poslovnik itd. svi su i zaboravili ko je čemu prigovarao i uopšte više nije ni značajno da li se to desilo.
Šta nam se, dakle, dalje nudi - nudi nam se da utorkom, sredom i četvrtkom održavamo sednice, da glasamo samo jednoga dana, a nudi nam se da je kada pričamo u načelu dovoljna jedna trećina. Zašto - pa valjda je poslaničkoj većini ionako stalo da se što manje priča, da se izglasa to što se preferira i od strane Vlade.
Prema tome, ako je to interes, što ja moram da slušam šta to priča onaj ko se sa tim ne slaže; doći ću, glasaću kada za to bude vreme, i time ću taj problem da rešim. Ako je to tako, naravno ni sada ne morate da slušate i zaista sam vam zahvalan što sedite tu. Hvala vam. Dakle, ne mora to da se sluša, ne mora, jednostavno, da se bude tu. Mi ćemo da ispričamo šta ćemo da ispričamo, to ionako nikoga ne interesuje, jer je valjda važno izglasati to, a ne u jednoj borbi mišljenja reći zašto to, a zašto ne ovo, ne objasniti javnosti ko je i zbog čega u pravu.
Dalje, do sada smo mogli, ako kao predlagač smatramo da zbog nečega treba da imamo više vremena da nešto obrazložimo, da bar teoretski dobijemo više vremena. Sada se taj član briše i to više očigledno ne može.
Do sada smo mogli da odlučimo da li neko ima prava na repliku ili nema. Sada, kada kaže predsednik Skupštine - nema, onda nema. To mi liči malo na one poratne filmove, kada dođe onaj mladi zajapureni omladinac i kaže - nema Boga. Kako nema, ko je rekao, a on kaže - rekao drug komesar. Znači, rekao predsednik Skupštine nema replike. Nema replike i gotovo, time se to stavlja ad acta.
Dalje, možemo sada, umesto svega što smo mogli da kažemo da dobijemo i kaznu od 90 dana zasedanja; ako Skupština traje tri dana nedeljno, znači, ko dobije crveni karton, aut do kraja godine. I to je valjda demokratski. Možda i jeste, ali se sa tim ne slažem.
I, da ne zloupotrebljavam dalje vreme mojih drugih kolega koje takođe nešto o tome hoće da kažu, da kažem samo i ovo: narodni poslanik u Skupštini jeste neko koga je izabrala njegova stranka, prema tome, on može biti odgovoran samo svojoj stranci, eventualno šefu poslaničkog kluba, a ne predsedniku Skupštine, ne sekretaru Skupštine, jer on nije njihov činovnik i oni ga ne mogu sankcionisati.
Narodni poslanik ima pravo da izlaže svoje mišljenje i svoje ideje, jer platu nije dobio zato što ga je postavio neko iz Skupštine, nego što su ga postavili oni koji su dobili mandat. To je, dakle, to što vi nama nudite, i to je ono zbog čega kažem: "Njet poslovnik, maskenbal".
I da vam još i ovo kažem - mudri Nikola Pašić svojevremeno je imao jednu tezu, koju je formulisao kao takvu - kad si na vlasti, donosi zakone koji će ti koristiti kada budeš u opoziciji.
Predlagač verovatno misli da će na ovim prostorima trajati duže nego janičari, ali, gospodo, ne zaboravite, ničija nije trajala do zore. Mi nećemo glasati za ovaj zakon.