Hvala. Narodni poslanik Milka Marinković je odustala od prijave za reč.
Reč ima narodni poslanik Nenad Lemajić.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, još od vremena kada su skupštine nastale, prvo kao suštinsko ograničenje vlasti, a kasnije kao izvor njihovog legitimiteta, izvršna vlast je pokušavala da ih ograniči, odnosno svede na formalna tela.
Rimski imperator Kaligula, inače ubijen posle četiri godine vladavine od svojih pretorijanaca, svakako je najdrastičniji primer takvog ponašanja. On je u cilju obesnaženja kredibiliteta Senata u njega uveo i svog konja. Danas su u upotrebi mnogo rafiniraniji metodi disciplinovanja skupštinskog tela. Nažalost, često je to i Poslovnik, koji bi trebalo da unapredi rad Skupštine.
Danas vodimo raspravu o predlogu Poslovnika o radu Skupštine, prepunom spornih i neusaglašenih stavova. Ne samo Predlog već su i okolnosti u kojima se on iznosi u mnogo čemu sporne. Ukazao bih samo na jednu od tih okolnosti - hitnost donošenja Poslovnika. Zašto je potrebno ovaj poslovnik doneti po hitnom postupku. Ima mnogo argumenata protiv takvog metoda usvajanja Poslovnika. Jedan od bitnih preduslova reformi, a za to se bar na rečima zalaže većina poslanika, jeste stabilizacija i reforma institucija sistema.
Nesumnjivo je da bi Skupština Srbije trebalo da bude ključna institucija države. Stabilna Skupština koja bi mogla odgovoriti svim očekivanjima mora svoj rad regulisati Poslovnikom koji se neće menjati prema tome kako pojedinoj vladi odgovara. Sigurno je da ne može biti kvalitetan i usaglašen Poslovnik koji se predlaže neposredno pred samu sednicu, bez bilo kakve suštinske rasprave koja bi trebalo da prethodi stavljanju ovog akta na dnevni red.
Funkcionisanje Skupštine odražava se na niz važnih institucija. Zato je prosto neprimereno da se predlog o izmenama Poslovnika donosi po hitnom postupku, bez potrebnih konsultacija sa svim bitnim političkim i skupštinskim faktorima. Efikasnost u radu Skupštine ne može se postići tako što će se rasprava o suštinskim problemima svesti na formalnu, a poslanici pretvoriti u tastere i puku transmisiju Vlade, već suštinskim dogovorom svih poslaničkih grupa.
Ne možemo raspravu o bitnim problemima pretvoriti u formalnu i u praksi je izbaciti iz parlamenta. Na ovaj način Skupštinu pretvaramo, rekao bih, pre u organ Vlade, neku vrstu agencije za hvalospeve i de fakto njen servis. I, da najkraće rezimiram, ovaj poslovnik jeste za dnevnu upotrebu, za trenutnu političku potrebu i neće doprineti kvalitetnijem radu Skupštine, već će, naprotiv, neophodnu diskusiju izbaciti iz ovog tela. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miloš Lukić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, kolege poslanici, na dnevnom redu je predlog izmena Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji je na neki način iznuđen stanjem i ponašanjem pojedinih poslaničkih grupa upravo u ovom parlamentu, koje svojim ponašanjem i izazivanjem haosa pokušavaju da destabilizuju parlament, da taj haos koji se ovde stvara preliju na ulice; tako bi na jedan vanparlamentarni, nedemokratski način pokušali da osvoje vlast i sve poluge vlasti, kako bi ostvarili svoj program koji realno sprovode, a ne onaj za koji su se registrovali u Ministarstvu pravde.
Mi smo ovde suočeni sa tajnim i fiktivnim programima političkih organizacija, koji su na delu. Svi građani Srbije su videli šta se dešavalo u našem parlamentu proteklih desetak dana od strane jedne poslaničke grupe, uz tajnu koaliciju sa poslanicima koji ih u tome zdušno podržavaju.
E, dragi prijatelji, upravo zbog toga moramo da stanemo na put tome i obezbedimo efikasnost parlamenta izmenama Poslovnika. Ovakve izmene Poslovnika ni na koji način ne ugrožavaju prava poslanika na parlamentarizam. Ovaj poslovnik ne dovodi u pitanje odnos stroge podele vlasti na parlamentarnu i izvršnu, kao i pravosudnu vlast. Sigurno je da se samo uređuje način ponašanja poslanika, obezbeđuje se dostojanstvo, efikasnost u radu Skuštine. Jer, moram da kažem - svi poslanici su ovde i poslati kao predstavnici naroda kako bi donosili takve zakonske projekte koji bi obezbedili nesmetan rad ionako urušene privrede, kakvu smo nasledili , obezbedili vladavinu prava, obezbedili investicije za našu privredu, pokrenuli proizvodnju, obezbedili nova radna mesta; to je ono što je naša obaveza u parlamentu.
Postavlja se pitanje - kome ne odgovara jedan efikasan i kvalitetan rad u parlamentu? To su one grupe koje izazivaju haos i koje žele da taj haos preliju na ulice. Ovakvim merama koje želimo da unesemo u parlament samo se sprečava destrukcija, sprečava se omalovažavanje i degradiranje parlamenta. Podsetio bih vas da je parlament lice jedne nacije, lice jedne države i da nas ceo svet upravo gleda kroz ponašanje u parlamentu.
Novim poslovnikom niti se ukidaju demokratska prava, niti se ukida parlamentarizam. Svi su jednaki. Imaju jednako pravo pristupa u raspravi i samo se povećava efikasnost u radu parlamenta.
Što se tiče podele rada na raspravu i na dane kada će raditi skupštinski odbori, samo se skupštinskim odborima ostavlja veća mogućnost i daje im se veći značaj. Zbog čega? Sada se skupštinski odbori zakazuju za vreme rasprave ili u veoma kratkim intervalima pre ili posle te rasprave. Ubuduće će poslanici imati priliku da prisustvuju i učestvuju u radu što većeg broja odbora, aktivno da se pripremaju; kao u mnogim parlamentima razvijenih evropskih zemalja, najvažnija politička pitanja, najvažniji zakoni raspravljaće se upravo na odborima i već unapred pripremljeni, sa kvalitetnim odlukama, pružiti parlamentu na odlučivanje.
Samo prisustvo i smanjenje potrebnog broja poslanika za kvorum u raspravi u načelu ne utiče na legitimitet te rasprave. Legitimitet je potreban kod odlučivanja i ni na koji način se ne ugrožava kvalitet donetih odluka time što će se smanjiti potreban broj poslanika kod rasprave o predloženim aktima o kojima Skupština raspravlja i koje kasnije treba da usvoji.
Zato sasvim podržavam sve predložene izmene, jer smatram da one ni na koji način ne ugrožavaju prava poslanika, ne ugrožavaju demokratičnost. Svako ima pravo da iznese ono što mu je na duši i što je njegov lični i politički stav, nikog ne sprečava da učestvuje u radu, a oni koji su zainteresovani da u raspravi učestvuju zasigurno će učestvovati i kada su u pitanju rasprave za koje kvorum nije potreban u meri kao za odlučivanje.
To građani od nas očekuju. Oni očekuju da ovde radimo. Očekuju da budemo odgovorni i da donesemo zakone koji će garantovati prosperitet građana u našoj državi. Hvala.

Zahvaljujem. Izvinjavam se narodnom poslaniku Milošu Lukiću, sekretar me je obavestio da je Stranka srpskog jedinstva iskoristila dozvoljeno vreme za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda. Izvinjavam se, žao mi je, kriterijum je isti prema svima. Reč ima narodni poslanik Bora Drakulović, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Vojislav Janković. Izvolite.

Poštovane kolege poslanici, nešto sam malo spremio da kažem o ovom nesrećnom poslovniku, jer mi se čini da je on gori od najgoreg koji je ikad iko usvajao i ne verujem da će ikad takav biti usvojen.
Predlogom odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije bitno i restriktivno se ukidaju prava narodnih poslanika. To se čini tako što se u vezi sa danima za održavanje sednica rad narodnih poslanika ograničava samo na određene radne dane u nedelji.
Zatim, o ukazivanju narodnih poslanika na povrede Poslovnika ne odlučuje se odmah, već se prepušta Administrativnom odboru da to učini u roku od 24 časa. Na taj način reklamacije za povredu Poslovnika postaju bespredmetne i besmislene. Isto tako uskraćuje se pravo poslanika da traže izjašnjavanje Narodne skupštine o njihovom pravu na repliku, kao što je to i do sada bio slučaj.
S druge strane rešenjima kojima se predviđa da predsednik Narodne skupštine može da izriče mere udaljenja sa sednice daju se prevelika ovlašćenja predsedniku Skupštine a na štetu narodnih poslanika.
Mera udaljenja sa sednice na 90 dana uopšte nije u skladu sa normalnim uslovima za rad u parlamentu. Necelishodno je predviđati takvu meru. Nedemokratsko je rešenje kojim se predviđa i odlučuje o bilo kom amandmanu bez prava podnosioca, kao i drugih ovlašćenih lica, da obrazlože amandman, odnosno da daju svoje mišljenje o amandmanu.
Neprihvatljivo je da se status narodnih poslanika na stalnom radu u Skupštini uslovljava njihovim prisustvom prilikom utvrđivanja kvoruma ili u toku rada na sednici Narodne skupštine, s obzirom da je narodni poslanik izabrano lice, da su njegova prava i dužnosti utvrđena Ustavom.
Sve u svemu, ova izmena Poslovnika ukida demokratiju i uvodi diktaturu u parlament. Siguran sam da ćemo uskoro osetiti u ovoj skupštini dokaz da je to tako. Odgovor na ovo dobićete svakako 28. juna, da vidimo šta će narod reći. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a sledeći prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Dragan Jovanović.

Poštovani predstavnici Vlade, hajde da pokušamo makar za jedan trenutak da zaboravimo ko su ovde poslanici koji predstavljaju Vladu i ko su poslanici koji ne podržavaju Vladu. Hajde da pokušamo za jedan trenutak da vidimo šta je stvarno dobro za parlament i za parlamentarizam u Srbiji i šta je zaista dobro za nas kao narodne izabranike i predstavnike volje građana, kao što voli da kaže moj kolega Prodanović iz Gornjeg Milanovca.
Ovaj predlog Poslovnika sigurno nije dobar za parlamentarizam u Srbiji, pa čak predstavlja i veliku opasnost za njega. Zašto? Zato što je to jedan polovičan predlog. Predlagač je uzeo, istina, određena iskustva iz parlamenata, kako on voli da kaže, razvijenih demokratija. Uzeo je samo iskustva koja odgovaraju tim sredinama. Pokušaću kroz tri stvari da obrazložim zašto je ovaj predlog polovičan.
Kada govorimo o kvorumu, kao što kaže poslanik iz Kragujevca, postoje parlamenti u kojima kvorum čak i ne postoji ili je kvorum 20% ili čak 20 poslanika, a to su parlamenti u kojima postoji nekoliko čitanja predloga zakona. Mi to ovde nemamo. Zbog toga... gospođo Milka, zaista bih vas zamolio da me ne ometate. Znam da ovo vas stvarno ne interesuje i da vas interesuju samo tračevi, priče i svađe sa poslanicima SRS. Omogućite nama koje ovo interesuje da radimo i da pokušam makar vašeg kolegu iz Kragujevca da upoznam sa svojim stavovima. Hvala.
Elem, parlamenti u kojima nema kvoruma i u kojima postoji taj radni kvorum imaju nekoliko čitanja predloga zakona. Da li je moguće sada u jednom parlamentu koji ima petočasovnu raspravu, za razliku od onih razvijenih parlamenata koji imaju raspravu od nekoliko čitanja, i koja traje nekoliko dana, primeniti ovaj radni kvorum i da li je to ono pravo što treba da upoznam naše poslanike sa predlozima zakona i sa predlozima amandmana. Znači, to je prvi nedostatak i prvo polovično gledanje i prvi polovični predlog koji je dao predlagač.
U ovom predlogu odluke uskraćuju se svi drugi predlagači osim Vlade. Sada ću to navesti i vrlo konkretno. Član 92, koji se briše, kaže da predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta na početku svog izlaganja može zatražiti da mu Narodna skupština odobri duže vreme izlaganja, s tim što mora navesti koliko vremensko produženje traži i obrazložiti zašto to čini. Predlagač ovaj 92. član briše.
Zatim, briše se i stav 4. člana 88. koji kaže - "Narodna skupština može, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača". Mene interesuje samo poslanik kao predlagač. Šta ovo praktično znači? To znači da ta saglasnost koja mene štiti kao predlagača zakona više ne postoji. Vladina većina može određena pitanja i određene predloge zakona sklanjati sa dnevnog reda tako da ti zakonski predlozi koje predlažu drugi predlagači a ne Vlada nikada ni ne dođu na dnevni red. Znači, to je nešto što takođe ograničava poslanike kao predlagače zakona i kao narodne izabranike.
Treće, i najopasnije, jeste izricanje mere udaljenja i odstranjenja. Tačno je da postoje te mere u razvijenim parlamentima. Pozvaću se na jedan konkretan primer, kao što to traži od nas a što zamera ovom predlogu gospodin Panajotović, u parlamentu Republike Slovačke, znači zemlje u tranziciji, zemlje na koju bi možda trebalo da se ugledamo, a koja je ozbiljan kandidat za Evropsku uniju i teži evropskim integracijama, mera udaljenja se izriče samo za jedan dan. Tada se poslaniku omogućava da se izjasni o svakom predlogu zakona. I ne samo o predlogu, nego da učestvuje u svakom glasanju koje postoji i koje se pojavi u toku procedure. Ovakvim predlogom udaljenja na 90 dana praktično se kreira dan glasanja. To je ono najopasnije.
Postoji mogućnost, ekstremnom primenom ove mere (za koju, reći ću otvoreno, ne verujem da će se desiti, ali hajde da otvorimo i tu mogućnost), kreiranja dana glasanja. To znači da pojedini poslanici neće biti u mogućnosti da se izjasne o zakonskom predlogu a što mislim da je stvarno nedopustivo i da je najopasnije. Činjenica je da takav jedan predlog postoji u sadašnjem predlogu Poslovnika, gde je to 20 dana. Otvoreno ću reći da mislim da je to pogrešno. Ne smemo poslanike uskratiti ni u jednom trenutku da se izjašnjavaju. To je ono što je najopasnije, a, ponavljam, kreiranje dana glasanja je nešto što je vrlo opasno.
Pokušao sam zaista sa ova tri eklatantna primera da vas ubedim da ovaj predlog nije dobar. Verujem da sam makar nekoga ubedio u to. Govorio sam na Odboru, ali to nažalost nije imalo efekta. Veliko je pitanje da li će sada imati efekta. Želim da verujem da hoće. Pozivam predlagača da povuče ovaj predlog ukoliko ima još malo osećaja za parlamentarizam u Srbiji. Nadam se da će sledeći poslovnik zaista biti nešto što štiti parlamentarizam u Srbiji, a ne pretvara parlament u jedan servis Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DOS-DSS. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi poslanici, krenuću od jednog termina koji se ovde upotrebljava od strane onih koji su osuđivali upotrebu tog termina koji je koristio prethodnik gospođe Mićić iz nekog ranijeg perioda, gospodin Tomić. Dok smo protestovali i tražili nove izbore i drugačije zakone, za nas je govorio da smo snage haosa i bezumlja. Ovde je više puta rečeno za one koji su protiv ovog poslovnika da su snage haosa i bezumlja. Upozoravam na terminologiju koja se ovde koristi i da je ona jednaka terminologiji koju je koristio jedan autoritarni režim pre ovoga. To govori o prirodi promena ovog poslovnika i o nameri predlagača da Skupštinu uvede u red, ali ne red da se ovde raspravlja argumentovano, da građani mogu da budu svedoci svih činjenica koje iznosimo, već red da svako glasa za predloge Vlade.
Ove izmene i dopune Poslovnika ne doprinose boljem radu parlamenta. Naprotiv, one će onemogućiti ili jednostavno odstraniti rad iz ovog parlamenta. Ovaj parlament će biti doveden na nivo skupštine udruženja odgajivača ptica ili pecaroša, uz izvinjenje odgajivačima ptica i pecarošima.
Interesovanje za rad ovog parlamenta svodiće se samo na dan za glasanje. Predlozi zakona koje Vlada predloži, kako će prolaziti bez ikakve rasprave i kontrole. Doći će poslanička većina na dan za glasanje, sa velikim "d", kao da je neki praznik, što je neko rekao u svečanim odelima, i glasati za predloge Vlade poslušno. Najbolji poslanici po merilima Vlade biće oni koji provedu najviše vremena u sali, gotovo 100%, a uspeju da ne napišu nijedan amandman ili gotovo da nijednom ne izađu za govornicu.
Ako su to poslanici po merilima Vlade, onda njoj nisu potrebni poslanici - onda, dajte da napravimo skup šefova poslaničkih grupa da svako ima onoliko prava koliko broji njegova poslanička grupa; da ukinemo raspravu; da ukinemo Skupštinu; i da onda jednom nedeljno ili jednom mesečno u jednoj kratkoj raspravi sednu šefovi poslaničkih grupa i kažu: poslanička grupa ostatka DOS-a 107 ili koliko poslanika, mi 45, a vi nemati nikakve mogućnosti - naši glasovi toliko vrede; i da se tako obavlja rasprava, glasanje i sve ostalo. Ukoliko neko tako vidi demokratiju i to je u redu.
Ovde danas niko nije uspeo da ubedi, verujem ni javnost, a ni poslanike da ove promene doprinose demokratizaciji parlamenta i učvršćivanju parlamenta kao institucije. Svi prethodnici su uspeli danas da nas ubede, a to je da reforme ne smeju da čekaju, odnosno da su reforme te kojima moramo sve da žrtvujemo: pa i pravnu državu, demokratiju, parlamentarizam i sve ostalo.
Nema opravdanja za hitan postupak. Koje je opravdanje za hitan postupak? Da li su to posledice koje nisu mogle da se predvide ili je povećana zakondavna aktivnost kako se navodi. To znači da je zakonodavna aktivnost Vlade do sada bila mala i to je jedna od najboljih kritika na rad Vlade koju smo mi do sada čuli; mi smo iznosili da je zakonadvna aktivnost Vlade bila mala, nedovoljna, neodgovorna i neozbiljna; činjenica je da je bilo puno predloga zakona Vlade koji su vraćeni zato što su loši. Da ne pominjemo tu samo Ministarstvo pravde, čiji su predlozi zakona u najvećem broju slučajeva menjani i vraćani. Ali, to govori o Vladi, ne govori o Parlamentu. Govori samo o tome da su u ovom parlamentu vođene ozbiljne rasprave.
Za razliku od parlamenta pod SPS-om, gde je bilo šest ili sedam sednica, gde su zakoni prolazili, gde se 30 ili 40 tačaka odrađivalo za jedan dan i gde uopšte nije bilo demokratije, uzećemo ovaj parlament, uz sve posledice koje je imao, gde su se zakoni vraćali Vladi i koji je počeo, uz sve posledice fizičkog obračunavanja i svega ostalog, da liči na parlament u kome će se nešto raditi, u kome su se sučeljavali različiti stavovi; a neko opet hoće da nas uvede u preddemokratski period koji smo imali za vreme socijalista, gde se rasprave nisu vodile, gde se rasprave neće voditi i gde poslanici neće odlučivati, gde će Vlada servirati, a poslanici sprovoditi.
To nije ni demokratija, ni parlamentarizam, to je uvod u diktaturu.
Dame i gospodo, posledica svega ovoga biće ukidanje direktnih TV prenosa, videćete kroz mesec dana, polako, otom - potom, videćete, bilo je tih inicijativa i dok je gospodin Maršićanin bio predsednik Skupštine, pa smo uspeli to da sprečimo. Za sada još uvek imamo direktne TV prenose, a videćemo kroz par meseci da li će ih biti. Živi bili, pa videli.
Ovaj poslovnik znači pre svega prilagođavanje zakona, pravila i procedure poslaničkoj većini, što je nešto jako loše i što ne treba da bude dopustivo u demokratskim i pravnim državama. Uglavnom se sistem poštuje i uglavnom su poslanici, vlada i svi ostali dužni da poštuju državu, a ne da pravila i proceduru prilagođavaju sebi.
Mi imamo ovde jedan obrnut postupak, gde se želi stabilna vlada, a nestabilna država. Ovo je upravo put da mi dobijemo stabilnu vladu, a destabilizovanu državu, državu koja će biti u dubokoj političkoj krizi i gde rasprave neće moći da se vode u parlamentu; oni koji se ne slažu sa predlozima vlade neće moći svoje argumente da izraze u parlamentu, već ih na ovaj način poslanička većina gura u vanparlamentarna sredstva borbe, pošto se u najveću poslaničku obavezu i najveće dostignuće demokratskih parlamenata proizvodi sedenje i pritiskanje tastera. Dan za glasanje je jednostavno dan tastera, tu se posebno ceni poslušnost, kao kriterijum iznad svega. To nije parlament, to nije demokratija.
Mi kao DSS se sa time ne slažemo, niti ćemo se ikada složiti i smatramo da su izmene Poslovnika koje smo mi predložili prošle godine bile dovoljno restriktivne, ali su bile ogledalo jednog sistema uređivanja rada parlamenta gde se nisu kombinovala dva sistema. U uređivanju rada parlamenta imamo sledeće mogućnosti: prvo, da se ograniči vreme za raspravu u načelu, ali da ostane potreban kvorum tokom cele rasprave; mi smo uzeli taj sistem gde se rasprava u načelu ograničava na pet časova; drugi sistem je da nije potrebna natpolovična većina za rad parlamenta, već neka manja većina, kao što je ovde jedna trećina ili čak i manje od toga, ali da rasprave mogu da traju duže i da postoje, kao što je rekao jedan od mojih kolega iz stranke, dva ili tri čitanja zakona. Ovde se ta mogućnost ukida.
Mi ovim predlogom Poslovnika uzimamo najrestriktivnije odredbe iz oba sistema i dobijamo najrestriktivniji poslovnik od svih zemalja u Evropi.
Ako uzmemo izjavu gospodina Lipelta, izvestioca Saveta Evrope koji kaže - da je samostalnost obavljanja poslaničkog mandata ugaoni kamen evropske demokratije, ovde te samostalnosti nema. Ovaj poslovnik nastoji da oduzme svaku samostalnost u obavljanju poslaničkih mandata, uvodi radnu obavezu u ono što se zove politička borba. Uvodi radnu obavezu i hoće da uredi, ne samo rad jedne grupe ili jedne stranke, već hoće da uvede ovde način koji postoji u nekom preduzeću i hoće od predsednika parlamenta da napravi direktora preduzeća, koji će sve da podredi efikasnosti, a mi da budemo zaposleni.
Dame i gospodo, najrestriktivnije odredbe iz ova dva sistema ogledaju se u tome što mi ovim poslovnikom imamo ograničeno i vreme rasprave, i imamo i nepotrebnu potrebu da ne postoji kvoruma; utvrđuje se da trećina poslanika treba da bude prisutna da bi se započela rasprava; u nemogućnosti da se obezbedi 131, 126, ili već koliko je potrebno da bi Vlada bila stabilna, pribegava se cifri od 84 i najrestriktivnijim merama da bi se očuvala Vladu. I to je dozvoljeno, ali to sve ima svoju cenu.
Mi kao poslanici DSS-a odgovaramo građanima za ono što radimo i odgovaramo svojoj stranci. Jednostavno, ukoliko smo se borili za neka pravila i procedure dok smo bili opozicija, nemoralno je biti protiv toga kada ste pozicija. U ovom slučaju dolazi se na pozicije da smo se za jedno zalagali onda, a kada nam se vlast osladila - dajte da potpuno satremo opoziciju, dajte da potpuno satremo one koji ne misle u svakom slučaju kao i mi.
Usvajanjem ili raspravom o ovom poslovniku, koji ima ovakve odredbe, građanima Srbije govori da oni, Vlada Republike Srbije hoće da diriguje radom Parlamenta. Nije dobro da Vlada određuje dnevni red Skupštini, a na tom dnevnom redu da budu izmene i dopune Poslovnika. To nije dobro.
Jednostavno, postoje neki akti u koje Vlada ne sme da se meša. Ako Vlada nije udostojila ovu skupštinu da podnese izveštaj o svom radu, a na to je obavezna i po Zakonu o Vladi i po ovom poslovniku...
(Predsednik: Vreme.)
... iskoristiću i svojih sledećih 10 minuta.
Ako Vlada po ovom poslovniku i po Zakonu o Vladi nije ispoštovala ovu skupštinu da joj podnese izveštaj o svom radu, da kaže šta je uradila, koliko je radila, da li je ostala na reformskom kursu ili nije, da li je ogrezla u reforme ili nije, da se o tom izveštaju ovde raspravlja, da se taj izveštaj usvaja, pa da svi građani mogu da čuju šta se radi i šta radi Vlada, a ne da nam to bude servirano preko biroa za komunikacije ili neke druge službe. To je način na koji treba da se vodi rasprava u ovom parlamentu.
Ako se uzima anglosaksonski primer poslovnika ili se ovaj rad našeg parlamenta utvrđuje po anglosaksonskom primeru, onda treba da se zna da u britanskom parlamentu svake srede predsednik vlade i svi ministri sede, tako da poslanici koji ne podržavaju vladu mogu da ih pitaju sve što žele i to se direktno prenosi.
Kada smo mi kao poslanici u ovom parlamentu bili u mogućnosti to da uradimo? Nikada. Da li je neko kaznio predstavnike Vlade za to što oni, iako je to njihovo pravo, nije obaveza, ne prisustvuju sednicama Vlade. Kada ste poslednji put videli predsednika Vlade u ovoj skupštini? Kada ste poslednji put videli bilo kog ministra? Ne možete da se setite. Možda tri puta za ovih godinu i po dana. Sve to govori o činjenici da Vlada želi da manipuliše radom Parlamenta, da uredi Parlament po svojoj meri i da jednostavno ukine parlamentarizam.
Ono što se desilo prilikom usvajanja Zakona o ministarstvima, rekao sam da je to ukidanje parlamentarizma u Srbiji. Nije dozvoljena rasprava o jednom zakonu koji je tako važan za građane Srbije, zakonu koji treba da udari osnovu za rekonstrukciju Vlade Srbije, rekao bih ovde, za proširenje Vlade Srbije.
Ovde se silno govorilo o raznim troškovima koji su korišćeni. Ko govori o troškovima najveće vlade u Evropi. Mi imamo najbrojniju vladu u Evropi, koja ima puno službenih vozila i hoćemo još da je proširimo.