Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, poštovani novi članovi Vlade, danas je objedinjena diskusija za ove dve tačke dnevnog reda i želeo bih da dam nekoliko napomena, rekao bih zbog celishodnosti predloženih mera i njihovih efekata.
Hteo bih da počnem od prihodne strane, da kažem nekoliko rečenica o predlogu promena Zakona o porezu na finansijske transakcije. Ovaj porez nije najbolji porez koji imamo, a to smo rekli od samog početka. On je uveden u nekoliko faza jer to je jedan lakši porez za ubiranje, on se izražava u momentu kada se plaćaju plate, kada se daju krediti ili kada neko ko ima platežnu sposobnost želi da plati nekoga za njegove usluge ili proizvode. Kao što smo najavili, u momentu kada se steknu okolnosti da se ovaj porez u potpunosti ukine, mi ćemo to uraditi, i taj momenat nije došao.
Međutim, zahvaljujući nešto boljoj finansijskoj disciplini, mi smo danas u stanju da vam predložimo ukidanje ovog poreza i paralelno ukidanje provizije ZOP-a na jednom broju transakcija koje su veoma važne u našoj ekonomiji, a istovremeno i značajno smanjenje za sve druge vidove transakcija u našoj ekonomiji. Celokupni trošak ili manjak prihoda koji planiramo ovim povodom je između četiri i pet milijardi dinara. U srži, ne samo da smanjujemo dažbine našim građanima i našoj privredi, nego uvodimo, u vidu ubiranja poreza i provizije ZOP-a, ekonomski princip, gde se izražavaju pravi troškovi platnog prometa. To znači da tamo gde je sve pre bilo linearno i ubirao se jedan porez od 0,45% i jedna provizija ZOP-a od 0,15% ma kakva bila transakcija, jedan dinar ili 150 miliona dinara, predlažemo sada skalu koja će omogućiti ono što je jedna od odrednica naše vlade, a to je da se sve više transakcije sprovode kroz račune na legalan i istovremeno siguran način za sve one koji su u tom prometu.
Uistinu, taj linearni princip nije nigde primenjen u svetu i mi smo sa kolegama iz ZOP-a došli do predložene skale koja će omogućiti da one velike transakcije budu manje opterećene, jer je u pređašnjem sistemu opterećenje od 0,6% na nekim velikim transakcijama dovodilo do velikih suma, što je u velikoj meri davalo povoda nekim ljudima da pokušaju da to urade preko gotovine i da izbegnu promet preko računa.
Zbog toga vam u ovom predlogu zakona predlažemo šest različitih stopa (to nije teško za implementiranje zato što sve ide elektronski) koje će u ukupnosti smanjiti ono što je bilo 0,6 do sada na 0,55 za naloge do 50.000 dinara, pa sve do 0,30% za najveće, iznad pet miliona dinara. To je ono što izražava realnost troškova u platnom prometu i istovremeno će doprineti, siguran sam u to, da se što manji broj velikih transakcija dešava preko gotovine.
Kao što vidite, za sve transakcije je jeftinije - i za one najmanje prelazimo sa 0,6 na 0,55, ali naravno najjači podsticaj je za one krupne, koje ovim putem želimo da vratimo u legalne tokove. U tome sam porez će biti od 0,41% za najmanje transakcije do 0,22% za one najveće. To je samo deo priče.
Ono što je možda istovremeno veoma važno, to je da smo za ovo što je uobičajeno plaćanje u našoj ekonomiji, predvideli u ovom predlogu, i vama predlažemo da to izglasate, da se izostavi ovaj porez na finansijske transakcije, a istovremeno Narodna banka Jugoslavije će ukinuti i proviziju ZOP-a, tako da će zbirno od trećine biti nula na sledeće veoma važne elemente našeg života.
Prvo ono što će odmah imati efekat za naše građane, preduzetnike i privrednike, to je da se ukida (ako se usvoji ovaj predlog) porez na finansijske transakcije na sve vidove kreditiranja, na davanje kredita i na vraćanje sredstava iz kredita. Banke su često govorile da je taj porez i ta dažbina za ZOP jedan od velikih elemenata u visini kamate i mi očekujemo (i imali smo odgovarajuće dogovore sa bankama) da posle usvajanja, ako usvojite ovaj zakon, kamate, odnosno trošak kapitala bude manji za naša preduzeća za nekih 1-1,5% na mesečnom nivou. Znači, veoma značajan efekat za smanjenje troškova kapitala.
Danas kada ste preduzetnik i kada uzmete kredit, vi ne plaćate samo onu kamatu koja je napisana i koju bankari u njihovom kodeksu predviđaju, vi plaćate i dažbine banke, plaćate i ovo što je bio porez na finansijske transakcije i proviziju ZOP-a.
Znači, tu prvo smanjujemo to što nije bilo kamata, zbog toga što je inflacija, kao što vidimo, u prvih pet meseci manje od 10% godišnje; mi i dalje planiramo 20%, a očekujemo da u stvari to bude između 15 i 20%.
Očekujemo da kamata dodatno padne, tako da ono suma-sumarum što je danas 4-5% mesečno troškova kapitala (novca) u našoj zemlji spadne za nekih 2% u veoma kratkom roku, tako da niko u našoj zemlji ne plaća kamate na mesečnom nivou, koje su već od 2-2,5% mesečno, a za one najbolje komitente značajno manje. Naravno, tu je politika Komercijalne banke u koju ne zadiremo.
Očekujemo istovremeno, uz povraćaj štednje u banke, ulazak novih banaka i finansijskih institucija na naše tržište, da se pojača konkurencija između banaka, jer uistinu teško je shvatiti zašto danas i dalje banke uračunavaju između 1 i 2% mesečnih troškova njihovih dažbina na cene kapitala. Veoma pomno ćemo to pratiti, pošto su evropske vlasti našle za shodno da kazne, i to veoma značajno, pre neku nedelju austrijske banke sa nekoliko stotina miliona evra zato što su sprovodile jedan kartel, a mi imamo neke od tih banaka danas na našoj teritoriji; ne bih da dajem imena, pošto nema razloga da dajemo ni pozitivnu, ni negativnu reklamu.
Mogu da kažem da dogovaranje u Udruženju banaka na momente liči na kartelizaciju i mi ćemo se i te kako, a to je poruka za banke, pozabaviti njima, da vidimo da li uopšte ima valjanih ekonomskih razloga da se kamate i njihovi troškovi drže na tako visokim nivoima. Ne možemo manje uraditi kao država i kao vlada da bi obezbedili našim preduzetnicima, građanima i preduzećima što jeftiniji prilaz novcu.
To nije jedini vid; najvažniji je ovaj što se tiče kredita; ali, imamo u ovom predlogu zakona značajne podsticaje i za sprovođenje procesa privatizacije, jer prenos akcija i državnih obveznica u primarnom i u sekundarnom tržištu na berzi je oslobođen poreza na finansijske transakcije i biće oslobođen provizije ZOP. Sva sredstva ostvarena u postupku privatizacije su isto oslobođena. Znači, tu je dodatni podsticaj, ne samo za privatizaciju nego i za razvoj našeg tržišta i kapitala. To dolazi u dobar momenat, jer danas ćemo potpisati važan dogovor sa Atinskom berzom, posle godinu dana mukotrpnog pregovaranja sa njima. Mnogo štošta mora da se popravi na Beogradskoj berzi, ali ovo je snažan podsticaj za razvoj i poslovanje u toj instituciji.
Isto tako, sredstva za realizaciju socijalnog programa Vlade Republike Srbije neće plaćati ove dažbine, kao što neće ni transakcije između banaka i između banaka i Narodne banke Jugoslavije. Videćemo kroz amandmane i to ćemo dodatno proširiti, da ono što je na samom izvoru novca ne bude oporezovano, tako da se taj trošak ne bi prelamao posle kroz ekonomiju.
Kao što krv prolazi kroz organizam, na nama je ovde, i to se trudimo da uradimo, da u okviru raspoloživih sredstava oslobodimo maksimalno ono što je na izvoru novca. Znači, i pre davanja kredita, za one transakcije koje se dešavaju između Narodne banke Jugoslavije i banaka i između poslovnih banaka one neće plaćati porez na finansijske transakcije, ukoliko usvojite ovaj predlog. Kada novac dođe do preduzeća, preduzetnika, građana, da bude što je moguće jeftiniji, a tu očekuje Vlada da Antimonopolska komisija gleda da li ima kartelizacije. Uz to, mnogo niža inflacija i naš cilj kroz sve ovo je da novac bude što jeftiniji.
Zadnja stvar, koja je veoma važna, znači sa jedne strane imamo što jeftinije kredite, neplaćanje ovog poreza na transakcije između banaka i Narodne banke Jugoslavije, tako da kada dođe kredit bude što jeftiniji.
Druga stvar je podsticaj za privatizaciju i sprovođenje socijalnog programa; treća stvar, koju bih hteo da napomenem, kao nešto što smo predložili da oslobodimo od poreza na finansijske transakcije, to je ono što se tiče bezgotovinskog plaćanja u našoj ekonomiji. Danas situacija ni u kom slučaju nije zadovoljavajuća. U tzv. masi M1 novca gotovina u našoj državi učestvuje sa 40,7%. Primera radi, u zemljama u okruženju to učešće, dosta je heterogena i različita situacija po zemljama, negde je između 20 i 30%. U razvijenim zemljama Zapada, sa izuzetkom Nemačke, gde nikada gotovina do kraja nije istisnuta, ako uzmete zemlje kao što je Italija, Francuska i druge, gotovina je veoma mala, tek nekoliko procenata u toj masi novca. Kod nas sa 41% očigledno je tu siva ekonomija, tu su ljudi koji ne plaćaju poreze, tu su oni koji prebacuju teret plaćanja za ono što je nužno za državu na nekog drugog.
Na nama je da kroz podsticajne mere, ali istovremeno i kroz pojačavanje kaznenih mera, suzimo učešće gotovine u našoj ekonomiji i zbog toga ove podsticajne mere danas i to u dva vida. Sve isplate plata koje idu na račun u bezgotovinskom načinu će biti oslobođena poreza na finansijske transakcije i provizije ZOP-a. Znači, za sva preduzeća koja imaju akciju da njihovi radnici i zaposleni posluju i dobijaju plate preko računa, tu ostaju i ne isplaćuju se posle u kešu, to će biti oslobođeno i to će biti značajna sredstva.
Druga stvar se tiče plaćanja čekovima i mogu da kažem da smo danas na Odboru za privredu i finansije prihvatili amandman koji je dolazio u više načina da se oslobodi i promet u platnim karticama. Platne kartice su ne samo jedan način da se suzbije siva ekonomija, nego je to i najefikasniji vid plaćanja i platnog prometa u bilo kojoj ekonomiji. Mi kaskamo u tom pogledu.
U Sloveniji na 2 miliona stanovnika ima 2,2 miliona kartica, u Hrvatskoj sa 4 miliona stanovnika ima oko milion - milion i po. U našoj zemlji ima negde oko 15-20 hiljada kartica. Znači, krećemo sa nule i na nama je, do one mere koliko je moguće, da pređemo sa gotovine na platne kartice, ne prelazeći kroz onu međustepenicu koja je ček, dosta rasprostranjen kod nas i učestvuje u trgovini na malo sa nekih 30%, ali je dosta skup u poslovanju. Možemo, pošto je to bezgotovinsko plaćanje, da damo maksimalni podsticaj; ovo je danas prvi korak koji ćemo predložiti, prihvatajući ovaj amandman, da se ceo promet kroz platne kartice oslobodi poreza na finansijske transakcije. Toliko o o ovom prvom predlogu zakona.
Želim samo da kažem da ovo ni u kom slučaju ne bi bilo moguće da Vlada, uz podršku svih uprava, nije imala značajne uspehe u suzbijanju šverca, pre svega nafte, isto tako cigareta i nešto bolja finansijska disciplina od strane naših građana i preduzetnika. Ona još nije na zavidnom nivou, ali zahvaljujući tome, mi smo danas u stanju da predložimo ovu meru koja košta između 4 i 5 milijardi dinara. Verujte, koliko se bude sužavala ta siva ekonomija, ukoliko više ljudi bude plaćalo porez, utoliko ćemo na svakom koraku iskoristiti to da smanjimo opterećenje naše privrede i građana.
Neki kažu: smanjite poreze i onda će se osnovica povećati. Naravno, biće i toga, ali jednostavno svi ćete shvatiti da ne možemo ispustiti prihode koje imamo danas, jer svakih 15 dana valja obezbediti po 5-6 milijardi dinara za isplatu penzija i za one minimalne troškove za funkcionisanje naše države. Evo jednog veoma lepog primera, čim se nađe prostora mi ćemo izaći u susret našoj privredi i našim građanima i smanjiti dažbine koliko je god moguće. Toliko o ovom prvom zakonu.
Što se tiče samog rebalansa budžeta, vi ste glasali u decembru za Predlog budžeta za 2002. godinu. Pred vama je danas Predlog rebalansa ovog budžeta i on je pred vama iz tri ključna razloga; naravno, svi su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu koji ste izglasali u februaru mesecu ove godine.
Prvi razlog i ključni povod je glasanje sa vaše strane u februaru mesecu za omnibus zakon o prelazu jednog broja ingerencija na nivo AP Vojvodine. U ovom predlogu to se iskazuje i reći ću nekoliko reči o tome.
Drugi povod je izglasavanje Zakona o ministarstvima, koji je uveo neka nova ministarstva i donekle promenio strukturu državne uprave, to se sada preslikava i vidi u ovom rebalansu budžeta. Treći razlog, sada kada smo na sredini ove budžetske godine otprilike smo sagledali kretanja, imate izveštaj za prva četiri meseca izvršenja ovog budžeta; mislim da je ovo prvi put u istoriji da je jedna vlada u toku izvršenja budžeta dostavila ovako precizne elemente Skupštini, i to imate na kraju ovog izveštaja, imate izvršenje po svim ključnim stavkama budžeta 2002. godine. Našli smo prostora na jednom mestu, a koje smo upotrebili za neke druge veoma važne stvari.
Veoma kratko, što se tiče prvog povoda, znači rebalansa koji sprovodi u realnost i kroz novac ono što ste izglasali. Mogu da kažem da smo imali iscrpne razgovore sa našim kolegama iz AP i želim da im se zahvalim. Došli smo danas do prvog koraka koji je predviđen tim zakonom, a koji obezbeđuje jedan budžet od 8,7 milijardi dinara za AP Vojvodinu.
Na to, AP Vojvodina iz sredstava privatizacije i nekih drugih sredstava će dopuniti to do nekih 9,08 milijardi dinara budžeta za celu godinu. Znači, to nije dodatno od juna pa do sada, nego za celu 2002. godinu. U tome imamo sredstva koja su obezbeđena od dve milijarde 136 miliona dinara, a od čega izvorni prihodi su 1,2 milijarde, a povereni poslovi oko milijardu dinara. Uz to, imamo transfer za plate u prosveti, nekih 5,9 milijardi dinara. Tako dolazimo do budžeta AP Vojvodine.
Što se tiče izvornih poslova, da bi se to obezbedilo, povećano je značajno učešće Vojvodine u one dve fiskalne forme poreza na dobit i poreza na prihod koji su pre bile, da bi se obezbedila ta sredstva. Mislim da time, uz ono što je urađeno za nivo lokalne samouprave, imamo još jedan veoma značajan korak za decentralizaciju naše zemlje. Kolege u Vojvodini su dosta profesionalno to pripremile. Tako imaju sisteme i trezor koji je, čini mi se, spreman da ovo, čim izglasate, bude sprovedeno u realnost.
Druga stavka se tiče formiranja novih ministarstava. Tu se ne radi o nekim velikim ciframa, ali je važno bilo da se obezbede cifre, tako da nova ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i za ekologiju mogu da profunkcionišu. To je sada predviđeno u ovom zakonu.
Hteo bih samo da kažem nekoliko rečenica o trećem povodu; ako pogledate ovaj budžet, on u iznosu rashoda nije porastao niti se smanjio. Znači, predviđamo na makroekonomskom nivou i na fiskalnom nivou iste razmere kao i na kraju prošle godine. Međutim, u ovoj realokaciji, naravno, zbog toga što Vojvodina ima neke izvorne prihode, utoliko su smanjeni prihodi budžeta Republike Srbije.
Istovremeno, uočili smo u toku godine, i to smo hteli da iskoristimo da izrazimo u ovom rebalansu, neke promene. Sećate se, u momentu izglasavanja ovog budžeta, naznačio sam, u ime Vlade Republike Srbije, da je za povećanje budžeta prema bruto-nacionalnom dohotku jedan od razloga bio - otplata inostranih kamata. Ne bih hteo da kažem da tu imamo dobru vest, tu nema ni dobre ni loše vesti, nego postoje samo rezultati pregovora. Mogu da kažem da zbog dosta efikasnih pregovora sa našim bilateralnim poveriocima i pošto je MMF 13. maja izglasao trogodišnji program, mi smo u startu već ove godine potpisali jedan broj bilateralnih ugovora za smanjenje našeg duga za 51%. Videli ste pre neki dan, potpredsednik Labus je u Beču potpisao jedan takav bilateralni ugovor sa Austrijom.
Samim tim, iznosi koje treba da platimo za Pariski klub ove godine su sniženi, prema onome što smo mogli da procenimo u momentu kada je pravljen budžet. Dodatno, pregovori sa Londonskim klubom se nastavljaju, ali zbog toga što tu ima nekoliko komercijalnih banaka koje dosta tvrdo ostaju pri svom stavu. Po ovom rebalansu, mi ne predviđamo da će sredstva biti locirana u ovoj budžetskoj godini za otplatu tih dugova. Nisu nestali, možemo da ih očekujemo sledeće godine. Znači, sledeće godine možemo očekivati i otplatu kamata za Londonski klub, a nadam se da ćemo zaključiti sporazum do tada. U ovoj budžetskoj godini toga neće biti.
Dodatno, da ne bih ulazio u tehničke detalje, neka plaćanja koja su bila predviđena pri kraju godine, zbog birokratije i na drugoj strani naših poverioca, ostavljena su za nekoliko meseci kasnije. Tako ćemo u budžetu za 2003. godinu naći neka plaćanja kojih nemamo ove godine. Međutim, to otvara prostor otprilike od 8 milijardi dinara ove godine, koji smo hteli da iskoristimo za finansiranje nečega što se pokazuje kao veoma važno za sprovođenje reforme u našoj zemlji. Želim samo da navedem ključne stavke, a zahvaljujući tom novom prostoru, koje u istom obimu omogućavaju sledeća obećanja.
Prva stvar, što se tiče penzionera; znamo da su penzije realno povećane za nekih 40%, april na april prošle i ove godine. Očekujemo povećanje za 6,4% za koju nedelju. One će po novoj indeksaciji nastaviti da rastu. Samo želim da iskoristim ovu priliku i dakažem, da ono što se nekada plasira u javnosti da su penzije pale, apsolutno nije tačno. U stvari, prošle godine su penzije imale najveći realni porast u zadnjih 12 godina. A to ne samo zbog toga što su veće u iznosu u dinarima ili evrima, nego zato što su porasle značajno iznad rasta troškova života.
Da li su sada penzije na zavidnom novu? Naravno da nisu. Dobar broj penzionera i dalje veoma teško živi i mi smo svesni toga. Zbog toga ćemo imati dodatna davanja njima ove godine, da ublažimo koliko-toliko onima kojima je najteže. Penzije su nastavile da rastu i one će da rastu i dalje; da bismo obezbedili ta sredstva, odlučeno je na Vladi i predloženo je za usvajanje povećanja dotacije, tj. transfera iz budžeta Republike Srbije prema PIO fondu od 1,4 milijarde dinara, a što sa onih 44,6, koliko je bilo pre, vidite koliki je to napor, premijer je juče u njegovom govoru to napomenuo.
Znači, imamo danas jedan veliki nacionalni napor da bi se obezbedile penzije. PIO fond zahteva 127 milijarde dinara ove godine i skoro polovina tog novca dolazi iz budžeta. Naši penzioneri mogu da vide koliki je nacionalni napor da se njihove penzije isplaćuju u ovom obimu i na vreme. Kao što vidimo, dok je isplata penzija kada smo mi došli na vlast bila početak vesti na televiziji i na prvoj strani novina, danas se skoro podrazumeva da je to jedna velika sigurnost koju mogu da imaju naši nešto stariji sugrađani. Mi hoćemo tako da nastavimo i zbog toga vam predlažemo da se ova dotacija poveća za 1,4 milijarde dinara.
Dodatno, pošto želimo da se pojačaju usluge u zdravstvu, a kao što ste i uočili, uz pregovor sa sindikatom zdravstva odlučeno je da se za jedan broj ljudi u zdravstvu povećaju plate. Govorim dosta jednostavno. Uočeno je da u zadnjih 5-6 godina stari raspon plata od 1:4 u zdravstvu i u tim javnim ustanovama, vremenom i kroz neka socijalna davanja, kao topli obrok, regres i takve stvari, preveden je u uravnilovku, sa rasponom između plata od 1:2,4.
Pre koju nedelju, Vlada Republike Srbije je predložila, uz saglasnost svih relevantnih sindikata, da promeni koeficijente za nosioce poslova. To nisu samo doktori, to su ljudi koji treba da nose poslove i nema tog motiva da ti ljudi ostanu u zemlji, da se bore da dođu na ta odgovorna mesta, gde odgovaraju. Isto tako, naše društvo, i to je ono što je ovde sažeto, tih 500 miliona dodatnih dinara što je predloženo da se obezbedi, dovoljno je za njihove plate.
To je ono što je predloženo da bi se obezbedio nešto veći platni fond, a da zauzvrat snabdevanje lekovima i ono drugo što treba da ide prema našim građanima ne trpi uopšte. Predloženo je ovo povećanje obima sredstava za Republički zavod za zdravstvo.
Mogu da kažem, mada još nije sve perfektno u tom i u domenu nabavki i to će biti još bolje kada izglasate zakon o javnim nabavkama, više nema onih štetnih pojava; a videli ste u domenu onkologije šta se dešavalo prošlih godina. Sada naši građani mogu biti sigurni da sredstva koja idu prema tom zdravstvenom fondu idu na prave namene, a ne na neke tajne račune u inostranstvu.
Što se tiče drugih elemenata, javnih ustanova i socijale, želeo bih samo da napomenem da je predviđeno, zbog teške situacije naših građana na Kosovu, da se jednokratni socijalni fond poveća za 400 miliona dinara. Znači, povećavamo sredstva za naše građane i sugrađane na Kosovu i Metohiji za 400 miliona dinara. Tu će biti dodatna sredstva da bi se pomoglo u ovoj godini i u ovoj teškoj situaciji.
Najzad, što se tiče samog zbrinjavanja radnika u procesu tranzicije, predviđeno je da se tranzicioni fond, koji sprovodi socijalnu politiku naše Vlade, poveća za milijardu dinara. Time bih završio taj prvi paket povećanja.
Kao što vidite, prva namena je za penzije, socijalnu pomoć, ono što omogućava da svi slojevi našeg društva mogu da prođu kroz ovu tranziciju a da ne plate tu cenu; to je predviđeno ovim rebalansom. Dodatno, za taj ključni segment zdravstva, kao jedan od tri prioriteta koje smo naznačili za ovu godinu, izdvajamo 500 miliona dinara, tako da nosioci posla budu podstaknuti. Uz to, imamo jedan drugi deo koji se tiče privrede. Znači, socijalna davanja, javne ustanove i sledeći prioritet je privreda. Uočeno je, zbog velikih teškoća u domenu energetike, biće nužno pojačati subvencije; one su već tri milijarde i 990 miliona u budžetu koji ste usvojili prošle godine, a sada ih povećavamo za EPS sa 750 miliona dinara.
Samo da kažem da to nije za plate zaposlenih u EPS-u, to je za pojačanje sredstava za remonte. Isto tako, što se tiče železnice, predviđeno je još 700 miliona dinara za njihove remonte. To su sredstva koja neće ni ući u ta preduzeća, nego će po već uhodanom sistemu koji smo imali prošle godine ona biti plaćena njihovim dobavljačima, to jest našoj privredi za repromaterijale i za plate. Rekao bih da je to zamajac za našu ekonomiju koji je pozitivan. Ovo što je predviđeno budžetom, plus rebalans, plus oni zajmovi za koje ste izglasali garancije ili kontragarancije, sve to će pomoći da ta dva sistema profunkcionišu i da imaju lančani efekat na ostatak ekonomije.
Druga stvar, koja je inovacija? Inovacija je došla iz razmišljanja i mnogih razgovora koje smo imali sa našim privrednicima i prevashodno sa preduzetnicima. Formiramo jednu aproprijaciju, sredstva od milijardu i dvesta miliona dinara, koja će omogućiti da se pokrene nekoliko novih institucija u našem domenu, koje treba da doprinesu da oni kojima je potreban novac i kredit dobiju taj novac.
Što se tiče ukidanja poreza na finansijske transakcije i svega onoga što ćemo uraditi da se ta kamata i cena kapitala smanji, to je samo jedan deo priče. Postoji jedan drugi deo priče i tih priča ima mnogo, mi bismo hteli da ih ima i još više, a to su preduzetnici koji imaju ideju; imaju tržište, često čak imaju i prve mašine, ali ne mogu da dođu do kredita, jer banka traži hipoteku, zalog, a oni nemaju tu kuću ili kuća postoji ali nije proknjižena, ne mogu legalno da je založe ili da je stave kao hipoteku. Ti ljudi, mada neki od njih imaju najbolje ideje, ne mogu da dođu do kredita, jer banke sada žele da posluju i te kako strogo, poštujući sve odredbe koje su nužne za finansijsku disciplinu.
Zbog toga predlažemo formiranje jednog garantnog fonda za kreditiranje preduzetnika i poljoprivrednika. Znači, za preduzetnike, bilo da su oni u trgovini, bilo da su u industriji, bilo da su u poljoprivredi, koji će na taj način moći lakše da dođu do kredita. To nije fond koji treba da daje kredite, to je fond koji treba da garantuje deo glavnice bankama koje daju kredite. Na bankama je da odrede koji su to komitentni sa kojima bi hteli da idu i da se delimično osiguraju kod tog fonda. Za početak predviđamo aproprijaciju od nekih 600 miliona dinara za te svrhe. Već mesecima traju razgovori sa raznim donatorima. Mogu da vam kažem da su mnoge zemlje i te kako voljne da pomognu, da podstaknu ovo, da povećaju taj fond, tako da mnogi naši preduzetnici dođu do tog novca.
Dodatno sa tim, imamo jednu instituciju koju želimo da formiramo iz te aproprijacije, a to je institucija koja će da pomogne finansiranje izgradnje lokalne infrastrukture. Znam da će to zainteresovati mnoge u ovoj sali. Ponovo, tu se ne predviđa banka za finansiranje lokalne infrastrukture, ali predviđa se kompanija koja će biti fokalno mesto; ne Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš, jer ti gradovi imaju stručne službe, imaju fiskalni kapacitet da direktno pregovaraju sa nekim finansijskim institucijama. Ne, ovo je predviđeno za manje lokalne samouprave.
Vidimo svi da voda, reciklaža, transport, toplane, sve je to od ključnog intresa za naše građane, ali nema u sistemu institucije koja će moći da pomogne lokalnim samoupravama da formiraju projekte; istovremeno da im pomogne u ugovaranju mnogo većih zajmova od Evropske banke za razvoj, Evropske investicione banke, Mađarske banke za razvoj, Nemačke banke za razvoj i drugih komercijalnih banaka, tako da postoji jedan portfelj gde će lokalne samouprave biti akcionari. Znači, to nije pitanje samo za Vladu. To je zajednički projekat lokalnih samouprava Vojvodine, što da ne i Vlade, to jest države, da formiramo tu kompaniju koja će obezbeđivati sredstva. Na te zajmove, ako treba, biće date suverene garancije. Za to smo predvideli nekoliko stotina miliona dinara.
Zadnja stvar koju želim da napomenem, to je da su tu i sredstva za osposbljavanje Srbije da uđe u kapital Nacionalne štedionice, koja je bila stvorena mimo našeg znanja. Pošto se zove Nacionalna, a to je srpska, što postoji, de fakto, neka vrsta garancije prema našim građanima, kao državne institucije, država će obezbediti bar trećinu kapitala za sebe da bi bolje kontrolisala to što se dešava u toj instituciji, koja ima predestinaciju da bude, na kraju krajeva, privatizovana. To je ono što se tiče ključnih interesa za privredu.
Najzad, nekoliko elemenata koji su važni za modernizaciju naše države. Imamo, to su sada nešto manje sume, jačanje sredstava za Zavod za informatiku i internet, koji je imao veoma mali budžet. Ovde je predloženo nekih 270 miliona dinara. To je, za početak, digitalizacija državne uprave, mogućnost našim građanima da preko kompjutera budu u kontaktu sa upravom. Daleko smo od nivoa koji obezbeđuju druge zemlje u okruženju, ali to je jedan početak.
Što se tiče kulture, to je već dosta poznato, godinama nije bilo proizvodnje nekih naših domaćih filmova. Tu je jedan mali fond, ali važan fond za nekih šest do sedam filmova. To nije dotacija, to će biti zajam da bi se pokrenula ponovo ta proizvodnja. To postoji u svim većim zemljama koje drže do svoje lokalne, domaće kinematografije. Sigurno da mi kao zemlja, ako ima nekoliko jakih tačaka, to je jedna i tu obezbeđujemo jedan zamajac da bi se to pokrenulo. To je ono što bih hteo da napomenem.
Da sumiram, što se tiče prve prihodne strane, eto jednog veoma lepog primera kada se uspostavi neka jača finansijska disciplina i red u javnim finansijama, mogućnost da se smanje dažbine i to za nekih četiri do pet milijardi dinara. Tu predlažemo smanjenje za sve, ali najviše za one koji su najviše izbegavali, tako da se sve vrati u legalne tokove. Prevashodno ciljamo na sami izvor novca, da on bude što jeftiniji za naše građane. Imamo tu jak podsticaj za privatizaciju i razvoj tržišnog kapitala. Isto tako, imamo podsticaj za sve što je socijalni program.
S druge strane, na rashodnoj strani rebalansa budžeta, ako glasate za ovaj predlog rebalansa, omogućićete sprovođenje omnibus zakona koji prenosi jedan broj ingerencija na nivo AP Vojvodine, omogućićete nesmetano funkcionisanje novih ministarstava. Zbog toga što smo bili, rekao bih, konzervativni, a možda i ne tako loši pregovarači, u ovoj godini smo u mogućnosti da nešto manje platimo ino-kamate, što nam omogućava da u istom obimu, bez povećanja taksi, jedino što radimo to je da smanjujemo obaveze i da upotrebimo ova sredstva za socijalne namene, uključujući naše građane na Kosovu, kao i s jedne strane za zdravstvo, sa druge za privredu. Tu imamo veoma važne institucije koje želimo da pokrenemo ove godine za garantovanje kredita za naše preduzetnike i farmere i za zamajac kroz remonte ŽTP i EPS-a.
Najzad, nekoliko važnih stvari oko informatizacije naše države i podsticaj proizvodnje naše domaće kinematografije.
Toliko i zbog toga, u ime Vlade Republike Srbije, poštovani poslanici, apelujem na vas da izglasate ova dva predloga.
