PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, amandmanom na član 94. tražim da se briše stav 5. U stavu 5. se kaže - za članove upravnog odbora radiodifuzne ustanove Vojvodine, agencija imenuje lica koja žive i rade na području AP Vojvodine. Iz istih onih razloga (nije to moj amandman i nema potrebe da dobacujete)  iz kojih sam govorio protiv vašeg člana 87. i 92. obrazlažući svoje amandmane, s tim što se sada amandman odnosi samo na područje Vojvodine.
Znate, kada biste vodili računa o pravnoj strukturi ovog zakona, i u ovakvom ustrojstvu, da biste bili dosledni, morali ste da smislite agenciju na nivou Vojvodine koja će biti pandan ovoj agenciji na nivou Srbije; kada biste hteli da budete dosledni. Nema smisla da agencija na nivou Srbije imenuje članove upravnog odbora za televiziju koja deluje isključivo na nivou Vojvodine. To apsolutno nema smisla. Morali biste, dakle; naravno ja se za to ne zalažem, ali vam govorim koliko je u pravnom smislu vaš zakon nedosledan.
Sada vi insistirate da to budu ljudi koji žive i rade na području AP Vojvodine. Postavljate dva uslova - i da žive i da rade. Šta ako neko živi a ne radi tamo, a tamo gleda televiziju? Živi u Banovcima, radi u Batajnici, a u Banovcima gleda televiziju - ne može. Ili, ako neko ne živi u Vojvodini, a radi u Vojvodini. Ima još ljudi u TV Novi Sad koji žive u Beogradu, ranije ih je bilo. Mislim da je moguće da ima još onih koji žive u Beogradu, a idu tamo da rade. Kao i što ima profesora Novosadskog univerziteta koji žive u Beogradu, a putuju u Novi Sad da obavljaju svoj posao. Ovo vam je sa tog aspekta takođe besmisleno i obrnuto. Onda, čemu ovaj uslov - koji žive i rade na području AP Vojvodine? Šta to sada znači?
Vi biste i ovaj problem najelegantnije rešili, naravno, ja ne plediram da se formira agencija na nivou Vojvodine, najelegantnije biste to rešili, ako biste privatizovali pod hitno TV Novi Sad. Jedan deo akcija besplatno radnicima, jedan deo da se proda, kako to Zakon o privatizaciji predviđa, na javnoj licitaciji i da se taj problem eliminiše kao politički problem. Ubeđen sam da će ta televizija biti mnogo kvalitetnija kao privatna, nego kao državna ili kao javni servis, kako vi kažete. Vi unosite novi termin da biste označili nešto što je u državnoj svojini.
Vidite, ima kod nas starih profesora upravnog prava koji u prvim lekcijama svog udžbenika kažu - javni znači državni. Oni su potpuno u pravu. Sve ono što je javno je i državno. Da li država direktno upravlja ili poverava nekome drugome upravu, to je sa ovog aspekta potpuno beznačajno. Kada kažete javni servis, isto je kao da ste rekli državni servis. Nema razlike. Uostalom, vaša agencija je državna ustanova, i to po svim karakteristikama, po načinu konstituisanja, po nadležnostima; i ne samo što je državna, nego je ustanova u sistemu izvršne vlasti. A što ste je vi formalno odvojili od Vlade, to je stvar nepoznavanja osnovnih pravnih principa na kojima počiva pravni poredak. Nisam u stanju izgleda da vam neke stvari ovde dovoljno efikasno ulijem u glavu, a ne znam iz kojih razloga, ili zato što a priori ne prihvatate ili zato što je to apsolutno nemoguće.
U stavu 6. ovog člana 94. predlažem da se pored programskog odbora postavi i upravni odbor, jer zašto bi Skupština AP Vojvodine imenovala programski odbor, a ne bi upravni odbor. Upravni odbor postavlja agencija za radiodifuziju Srbije, a programski odbor Skupština AP Vojvodine. Da li je to logično? Kako vam je kod državne televizije Srbije? Zašto je to drugačije postavljeno? Zašto je ovde određen sastav, a kod Skupštine Vojvodine nije određen sastav? Kod Skupštine Vojvodine se može desiti da se zadovolji struktura same Skupštine i da poslaničke grupe to predlažu. Da li može, gospodine Korać? Da li ste ostavili prostor za to? Može li to da u okviru istog pravnog poretka dva ovako dijametralno suprotna principa u praksi žive? U okviru modernog pravnog poretka to ne može. U okviru onog pravnog poretka koji vi kreirate nažalost može, ali na svu sreću veoma privremeno.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Narodni poslanik Branislav Grubački podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 94. doda novi član 94a.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Ne.)
Da li neko drugi od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, svojim amandmanom tražim da se u celosti briše član 95. koji se tiče radio - televizijskih stanica civilnog sektora. Vidite, sad ovde koristite termin radio - televizijske stanice, a u prethodnim paragrafima zakona ga izbegavate. Na mnogim mestima sam tražio da taj termin dosledno upotrebljavate. Da li je ovo sad dokaz da je više ljudi radilo različite segmente zakona, pa nisu potrefili terminologiju, ili je nešto drugo u pitanju.
U stavu 1. se kaže: "Radio ili televizijske stanice civilnog sektora su one stanice koje zadovoljavaju specifične interese pojedinih društvenih grupa i organizacija građana". Naravno da oni imaju svoje specifične interese, ali to su najčešće specifični interesi pet, šest ljudi, nekada jednog ili dva čoveka. Da li je to dovoljan razlog da one imaju pravo na formiranje radio - televizijskih stanica pod povlašćenim uslovima da bi protežirali te svoje interese? Mislim da nije. Zato tražim da se briše.
Stav 2: "Osnivač radio ili televizijske stanice iz stava 1. ovog člana može biti neprofitna organizacija civilnog društva (nevladina organizacija ili udruženje građana)". Sad ovde pokušavate da bliže predstavite te organizacije civilnog društva. Zašto to niste uradili na početku zakona? Dalje, govorite da su one neprofitne. Da li ste sigurni? One su neprofitne u odnosu na naše poreske organe, pošto još nijedan poreski organ nije uspeo da im uđe u trag. Ali, kada bi se to pobliže istražilo, kada bi se saznalo od koga su sve primali novac i za koje svrhe, situacija bi bila sasvim drugačija.
Treći stav: "Sadržaj programa koji emituju radio ili televizijske stanice civilnog sektora mora biti u vezi sa oblašću delovanja nevladine organizacije ili udruženja građana, koje je osnivač stanice". Zamislite Biljanu Kovačević - Vučo, Natašu Kandić ili Sonju Biserko kao vlasnike ovih televizijskih stanica pod povlašćenim uslovim delovanja. Dalje se kaže: "Radio ili televizijske stanice civilnog sektora mogu se osnivati samo za lokalno područje". Dakle, imaćete ih na raznim nivoima; Nataša Kandić u Beogradu kao matrica, a onda u svakoj opštini po jednog klona, po jednu kopiju.
Ovde još kažete: "ne mogu poslovati na profitnoj osnovi". Prvo, niko od njih neće poslovati na profitnoj osnovi. Svi ste svesni da je nemoguće u toj sferi postići profit još zadugo. Kad raščlanite i Željka Mitrovića, videćete da tu profita od radiodifuzije nema, da je sve zasnovano na nekim drugim ilegalnim radnjama. Ali, doći će i za to vreme.
Dalje, ima nekoliko opštih odreadba, pa onda kažete: "Sredstva za rad radio ili televizijskih stanica civilnog sektora mogu se obezbeđivati iz donacija (čijih donacija?), priloga građana (jes, baš će građani da daju priloge za njihove televizijske stanice), sponzorstva ili iz drugih izvora prihoda, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje osnivanje i delovanje udruženja građana i nevladinih organizacija. Na ostvarivanje prihoda putem sponzorstva i reklame primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na radiodifuzni servis".
Šta je ovde važno? Pre nego što ste ovim nevladinim organizacijama dali ovakva prava trebalo je zakonom da regulišete njihov rad, pa da se vidi mogu li nevladine organizacije dobijati novac iz inostranstva. Po izveštajima američkog kongresa, to su bile desetine i stotine miliona dolara. Možda je to za vas malo. Možda neko ko ne podnosi izveštaj američkom kongresu daje još više.
Ali, vi se ovde bojite stranih privatnih lica, bogataša koji bi mogli da investiraju u našu radiodifuziju, zbog moguće zloupotrebe, a nije vas strah kad strane vlade daju novac tzv. nevladinim organizacijama neprofitnog karaktera, jer niko ne daje novac bez posebnog interesa i sopstvenog cilja. Besplatan sir nalazi se samo u mišolovci. Niko ko je dobijao pare nije dobijao te pare bez određene namere. Ima i među vama onih koji su dobijali pare iz inostranstva. Svi koji su dobijali pare, ja nikoga ne izuzimam, od stranih vladinih ili nevladinih organizacija, radili su intenzivno protiv svog naroda i države i ne smeju imati pravo na sopstvene radio ili televizijske stanice.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Žarko Korać.
...
Socijaldemokratska unija

Žarko Korać

Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, ipak sam primoran da  ustanem u odbranu mogućnosti da, prema predlogu ovog zakona, radio - televizijske stanice dobiju određene organizacije civilnog društva (nevladine organizacije ili udruženja građana). Meni je žao što se isključivo kroz političke naočare onih nevladinih organizacija sa kojima neko ima politički spor ili sa ličnostima koje ih su osnovale i vodile, što je moguće i javno, naravno, vide sve nevladine organizacije.
Želim samo kratko da kažem, pre svega radi građana koji gledaju ovo: nevladine organizacije, sam taj pojam "organizacije civilnog sektora", to je jedan pojam koji se relativno skoro, poslednjih decenija, razvio i u zapadnom svetu i on označava sve one organizacije građana koje su nezavisne od države, samoorganizovanje ljudi koje nema nikakve veze s državom. To je nukleus nečega što bi se moglo nazvati sloboda građana, nezavisnost građana u odnosu na državu.
Želeo bih da vas podsetim da takva organizacija može da bude organizacija invalida, može da bude organizacija ratnih invalida koja je ovde pomenuta. Zbog čega se stalno isključivo govori o tih nekoliko nevladinih organizacija sa kojima je onaj koji govori u nekom ideološkom ili političkom sporu, a ne vidi se mogućnost da brojne druge nevladine organizacije u ovoj zemlji imaju svoju radio ili, eventualno, mada ja sumnjam da će toga biti mnogo, televizijsku stanicu.
Znači, da li mogu udruženja slepih da imaju dovoljno mogućnosti, jer su to izrazite građanske i nevladine organizacije. Da li može neko ekološko udruženje, koje se npr. bori za čisto Pančevo, da u nekom trenutku stekne mogućnost da ima radio-stanicu. Da li može da bude neka organizacija koja se brine za neki specifičan aspekt zdravlja ili bilo kakvog oblika života u našoj zemlji.
Zaista iskreno mislim da je pogrešno nevladine organizacije videti kao eminentno političke. To ne znači da neke od njih nisu takve. To ne znači da neke od njih nemaju eventualno neku takvu izvedenu funkciju u društvu, ali najveći broj nevladinih organizacija, organizacija civilnog društva nije ništa drugo nego grupa ljudi koja se organizovala preko jedne društveno relevantne teme. U nekom trenutku, sa razvojem našeg društva, sa mogućnošću da te grupe ili pojedinci budu nešto bogatiji, pojaviće se mogućnost da oni eventualno konkurišu za dobijanje, ako postoji, ako imaju uslova, radio frekvencije ili dozvole za emitovanje radio ili televizijskog programa. To je sve.
Mislim da mi ne bi trebalo da budemo protiv ove mogućnosti, da ojačavamo institucije društva kao takvog i nezavisnosti institucija i grupa, malih organizacija, unutar našeg društva.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona zaslužuje da ga prokomentarišemo ne samo zbog argumenata koje je pomenuo gospodin Korać i koji su u potpunosti obrazložili našu motivaciju u ovom konkretnom smislu, već pre svega zbog upoređivanja ovog zakonskog rešenja sa zakonima kojima se uređuje oblast radiodifuzije u modernoj Evropi.
Jedno od najvećih iznenađenja, kada smo se susreli sa predstavnicima međunarodnih organizacija, pre svega Saveta Evrope i OEBS-a, bila je konstatacija da smo mi imali hrabrosti da u Zakon o radiodifuziji unesemo između ostalog i član 95. kojim se u potpunosti nevladinom, civilnom sektoru našeg društva dopušta formiranje radio odnosno televizijske stanice na lokalnom nivou.
Ta vrsta slobode je zaista veliki demokratski iskorak i mislim da nemamo nijedan razlog zbog koga bismo se ustručavali prilikom glasanja ili eventualno povlačili amandmanima ovaj član 95. S druge strane, ukazao bih na neke trendove koji su postojali u našem društvu i koji su prekinuti početkom devedesetih godina prošlog veka.
Tu pre svega mislim na ono pravo koje je dato omladinskim savetima, bilo da je reč o omladinskom savetu Beograda, Srbije ili Jugoslavije, da formiraju sopstvene radio i televizijske produkcije i programe koji su zaista imali veoma važan značaj u edukaciji i stasavanju generacija, kojima i ja pripadam. Od Noje sloveniše kunsta i "Mladine" u Sloveniji, preko Radija 101 u Zagrebu, Radio Indeksa 202 ili "Ritma srca" u Beogradu, pa do televizije koja je istina veoma kratko funkcionisala, ali je zaista imala veliki, nemerljiv uticaj probijajući i rušeći tabue.
Tu mislim na Omladinski kanal koji je početkom 1989. godine postojao u Beogradu tri ili četiri meseca. On je bio preteča formiranju trećeg kanala. To je bio projekat državne televizije, ali mislim da je to jedan tehnološki iskorak koji, sasvim sigurno, nama daje za pravo da na ovakav način ostavimo mogućnosti nevladinom sektoru da se razvija, jer mislim da ti specifični interesi koji okupe ljude u jednu neprofitnu nevladinu organizaciju mogu biti interesi koji će doprineti razvoju našeg društva. Tu ne mislim na političke, već na onu vrstu interesa koju je pomenuo gospodin Korać.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Šešelj.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo narodni poslanici, svojim amandmanom na član 96. tražim da se skrati rok u kome se lokalne televizije moraju privatizovati. Za razliku od vašeg člana 96, koji ima  jedanaest stavova, tražim da tu bude samo jedan stav - da radio i televizijske stanice, koje su osnovale lokalne zajednice, regionalne zajednice ili skupštine gradova, nastavljaju sa radom u dosadašnjem statusu još godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
To podrazumeva da bi u tom roku morale da budu privatizovane. Tu nema razloga da se mnogo čega na privatizaciju. To nisu naročito velike vrednosti kod kupovine akcija. Jedan procenat, po zakonu, svakako može da bude podeljenih besplatnih akcija, ali vi ovde omogućavate do kraja ovaj četvorogodišnji rok, da i druge SO formiraju svoje lokalne radio i televizijske stanice. Dakle, ne samo da ostavite u životu one koje već postoje, nego da se pojave nove, pa u roku od četiri godine da se privatizuju. Takav je smisao ovog člana.
Znam, ali vi ne poštujete ni savezni zakon, a kamoli moratorijum Savezne vlade. Ta savezna vlada ne postoji više takođe. Postoji savezni zakon o sistemima veza koji ne poštujete u pogledu dodele frekvencija i gazite ga ovim zakonom. Ni Savezna vlada ni savezni predsednik, vidi se da ste to sve već ukinuli. Možda kabinet još postoji. Jer, ne bi imao ko drugi da parira Bebi Popoviću.
To je smisao mog amandmana.
Što se tiče gospodina Koraća, koji ovde zastupa u ime Vlade ovaj zakon, on prilično lepo govori, ali taj njegov govor nema nikakve veze sa pravnim principima i suštinom problema. On nama govori o svim društvenim organizacijama, o svim nevladinim organizacijama. Samo, gospodine Korać, televizija je veoma skupa igračka, samo onaj ko ima mnogo para može sebi dozvoliti neprofitnu televizijsku stanicu.
A ko u tim nevladinim organizacijama ima mnogo para? Samo onaj ko direktno te pare prima iz inostranstva. Na ovih nekoliko imena mogu dodati i ime Sonje Liht i još nekoliko. Nisam ih pominjao zbog svog ličnog animoziteta, mada i on postoji. Ovde ga ne stavljam u prvi plan nego što su to organizacije koje zaista dobijaju mnogo novca. A lovačko društvo nema novca da formira televiziju, ni savez ribolovaca, niti bilo koja druga slična društvena organizacija.
Dakle, televiziju će formirati samo onaj koji ima mnogo novca. Zašto se u ovom slučaju zalažem da se skrati rok privatizacije lokalnih televizija? Iz istog onog razloga zbog koga je i televizijska stanica veoma skupa igračka i za opštine. Lično sam prilično informisan po tom pitanju. Bio sam predsednik opštine i mnoge predradnje sam napravio planirajući eventualno formiranje lokalne televizije. Kada sam video koliko je to skupo, odustao sam. Mnogo je bolje asfaltirati, praviti vodovod, kanalizaciju itd, obnavljati fasade.
(Glasovi: Zato te je narod nagradio.)
To koga je narod nagradio videće se u konačnom ishodu. Suviše ste vi... (Smeh.) Vi mislite da je već bio konačni ishod? Ne, varate se. To je bila samo jedna sitna međufaza. Godina, godinu i po, dve godine dana u vrh glave, ništa prolaznije u istoriji srpskog naroda neće biti od vaše vlasti, i ništa poraznije za ljude koji su bili na vlasti od iskustva ove vaše kratkotrajne vladavine, budite ubeđeni.
Nema više ništa, apsolutno ništa zbog čega bi vas narod hvalio za ove dve godine, apsolutno ništa ne postoji. Nigde ništa. Tu nema ni jedne jedine tačke. Nemojte se mnogo zavaravati. Zamislite - posle onolikih rezultata, onolikih uspeha u Zemunu, izgubio sam vlast. Zamislite šta čeka vas bez ikakvih rezultata, sa katastrofalnom situacijom, sa upropašćavanjem društva na svim poljima.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da se vrati sadržaju amandmana na član 96. ili da dovede u vezu gubitak na izborima u Zemunu sa ovim amandmanom.