PETO VANREDNO ZASEDANjE, 11.07.2002.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETO VANREDNO ZASEDANjE

3. dan rada

11.07.2002

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:30 do 21:05

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Zato ovo malo para što je dato jedinicama lokalne samouprave treba da što pre bude koncentrisano na korišćenje za rešavanje komunalnih problema, da se okanu lokalnih radio i televizijskih stanica, da se odmah sve privatizuje, pa da se i tu neki prihod ostvari za državu. Čak bih išao na to da sve što se ostvari privatizacijom jedne lokalne televizije ide za infrastrukturu te opštine. I, naravno, da se okanu sportske sfere i formiranja klubova, tutorstva nad klubovima, jer znate i sami - gde god se političari mešaju u sport tu sport propada, a mafija cveta.
Političari su najveći stimulans mafiji u sportu - i političari ranijeg režima, i političari iz vašeg režima, tu apsolutno nikakvu razliku ne pravimo. Ko se od političara meša u sport, ko se nameće sportskim klubovima, ja unapred znam da je kriminalac, da nema čiste i poštene namere.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Zoran Anđelković.

Zoran Anđelković

Dame i gospodo, ova poslednja tri člana govore o privilegovanima u ovoj oblasti. Znači, na neki način privilegovani su u tom smislu što, doduše, jedni dobijaju prihod od pretplate, drugi ne dobijaju prihod, ali ne plaćaju naknadu, i treći takođe ne plaćaju nikavu naknadu ni za frekvenciju, ni za emitovanje programa.
Ako je nacionalni zadatak, kako smo čuli pre neki dan od predsednika Vlade, da se izvrši privatizacija 1000 firmi u Srbiji, onda je logično da se prihvati ovaj amandman i da u narednih godinu dana bude nacionalni zadatak da se privatizuju ove televizije i radio-stanice po Srbiji, koje su lokalnog značaja. Zašto? Znate, ako se kaže da će u naredne četiri godine one biti privatizovane, one će, u stvari ti ljudi koji su zaposleni tamo, dolaziti u sve teži položaj, jer ako kažemo da Republička vlada neće u budžetu Republike Srbije da izdvaja pare za RTS, nema više RTS nego za radiodifuziju, onda je logično da ni opštinska vlast ne može da izdvaja sredstva za lokalnu radio-televiziju.
Ako ne izdvaja sredstva, oni i sada loše rade, ali ako ne izdvaja sredstva, a još do juče nisu plaćali nikakve obaveze prema emitovanju filmova i sl., sada će morati da plaćaju. Bar tu valjda moraju da imaju isti status prema državi zbog toga što će da ih tuži onaj ko je vlasnik tog filma.
Ako to budu počeli da plaćaju, a moraće, a ne vrši se privatizacija i niko ne bude za njih do kraja zainteresovan, sem da upravlja tim lokalnim radio-televizijama, onda ćemo objektivno dobiti nešto što se više ne zove radio-televizija, nego se zove samo po imenu; onda je logično valjda da već sada kada Skupština hoće i kada ova država hoće da izvrši privatizaciju kažu da se to izvrši u narednih godinu dana i da onaj ko hoće da ulaže tamo, ulaže i nastavi dalje razvoj te lokalne radio-televizije, u koju je već 20-30 godina nešto ulagano.
Nažalost, i tamo gde ima dve lokalne radio-televizijske stanice i gde je jedna opštinska, ta opštinska je, sasvim je izvesno, već danas u mnogo lošijem položaju nego što je neka druga lokalna ili radio-televizijska stanica u toj sredini, koja ne pripada lokalnoj vlasti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovana gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nema razloga za drugačiju vrstu tretmana. Ako smo, donoseći zakon o privatizaciji, taj proces oročili na četiri godine, mi smo time utvrdili određena prava i obaveze svih učesnika u toj privatizaciji. I, kada bismo danas rekli da se televizijske stanice koje se nalaze u opštinskom vlasništvu moraju privatizovati za samo godinu dana, mi bismo njima umanjili ona prava koja su zagarantovana svim drugim učesnicima u procesu privatizacije.
Zbog toga su utvrđeni identični vremenski rokovi, s tim što niko tim stanicama ne brani da se one privatizuju u kraćem vremenskom roku. Niko ne brani da se, po Zakonu o privatizaciji, već sutra u nekoj lokalnoj skupštini opštine donese i usvoji konkurs, odnosno započne proces privatizacije kroz utvrđivanje vrednosti, angažovanje republičke agencije, dakle, kroz sve one procedure koje su utvrđene Zakonom o privatizaciji.
Već sutra, ako postoje problemi finansiranja, lokalna samouprava može iskoristiti ovaj zakon i na osnovu njega pokrenuti taj proces privatizacije. Svaka lokalna samouprava koja ima problem sa finansiranjem vrlo rado će to pokrenuti i tako rasteretiti opštinski budžet, jer ionako više ne postoji ta vrsta potrebe za postojanjem lokalnih radio i TV stanica, kao što je to bio slučaj u prethodne četiri godine.
Objasnili smo zbog čega i u čemu je bila razlika između lokalnih TV i radio-stanica i ove državne - u programu koji su emitovale. Velika je razlika, profesionalno na lokalnom nivou, i potpuno politizovano na nivou Republike. Danas su drugačije prilike i zato su četiri godine krajnji rok, može se početi već sutra.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Ako se više niko ne javlja za reč, prelazimo na drugi amandman na član 96. gde su amandmane u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Atila Juhas i Branislav Grubački.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branislav Grubački.

Branislav Grubački

Poštovano predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, kolege poslanici, poštovani predsedniče Odbora za kulturu i informisanje, odustao sam od diskusije po prethodnom amandmanu, kao što sam odustao od jednog od amandmana na samom Odboru za kulturu i informisanje, iz prostog razloga da malo relaksiram na jednoj strani Skupštinu odnosno Odbor, a na drugoj strani  ne bih li učinio nešto da se doživi neka katarza u ovoj skupštini i da bi na neki način ljudi shvatili da će predlozi koji dolaze iz Skupštine Vojvodine, a koje, sticajem okolnosti, tehničkih, nesrećnih, kakvih god hoćete, nisu u stanju predlagači da ovde tumače, biti ovde objašnjeni na neki način od strane Lige socijaldemokrata Vojvodine.
Mi smo podneli sledeći amandman - u članu 96. stav 4. posle reči "regionalne zajednice" stavlja se tačka, a preostali deo se briše. Zbog čega - u tom stavu je predviđeno da skupština opštine može osnivati samo jednu radio-stanicu, i da jedan radio ne može imati dva programa. Mislimo da to u Vojvodini nije dobro i da ljudi u višenacionalnim sredinama, ako imaju tehničkih i organizacionih mogućnosti i para da emituju programe na dva jezika, odnosno na više jezika, moraju biti u mogućnosti da konkurišu za te programe.
Postoji, u krajnjoj liniji, radiodifuzna agencija koja će moći da odlučuje o tome, o dodeli frekvencija, i samim tim će moći da odluči da li je taj zahtev opravdan ili nije.
Znači, kod nas to zaista tako stoji i zaista očekujem da ova skupština to usvoji, uz tehnička pitanja koja se nalaze posle ovog člana, a ovaj član nije tehnički, nego je vrlo bitan za nas u Vojvodini, iako ga Odbor za kulturu i informisanje nije usvojio. Toliko o ovome.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od učesnika u raspravi javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Biači Anton, predsednik poslaničke grupe DOS-SVM.

Biači Anton

Cenjene kolege poslanici, smatram da predlog ovog amandmana treba još malo obrazložiti, ako predlog člana 96. ostaje u ovoj formulaciji kako je dat i ako bude usledila privatizacija u roku od četiri godine. Ne govorim, naravno, o novokomponovanim i politički reketiranim radio-stanicama koje su počele svoje emitovanje između 1990. i 2000. godine, nego isključivo o javnim servisima lokalnih zajednica, koji su stari 30 i više godina i, nezavisno od toga kakvi su vetrovi duvali, uvek su bili u službi građana; kao na primer: Radio Sombor, Radio Zrenjanin, Radio Kikinda, pa čak i Radio Srem, i naravno Radio Subotica.
Na primer, Radio Subotica je 30 godina emitovala tri programa - program na srpskom, program na mađarskom i program na hrvatskom jeziku, na tri frekvencije, dve FM frekvencije i jedna SF frekvencija, dok ona nije bila brisana bombama NATO-a.
Znači, ako bismo uskratili mogućnost da ove radio-stanice emituju dva ili više programa na dve ili više frekvencija, smatram da bismo izazvali neželjene konsekvence i posledice u tim lokalnim zajednicama. Iz tih razloga smatram da ovaj predlog izmena ovog člana stava 4. treba ozbiljno razmatrati i da Vlada svakako treba da usvoji amandman koji su dali poslanici gospodin Grubački i gospodin Juhas.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima predstavnik predlagača, potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Žarko Korać.