Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o Zvršnom računu za 2000. godinu, sa izveštajem budžetske inspekcije, nekakve inspekcije za period od 1996. do 1999. godine. Ovo ne ponavljam zbog poslanika. Ovo ponavljam zbog građana Srbije koji verovatno celo jutro trljaju oči ne verujući svojim očima da se radi na zakonu od 1996. do 1999. godine. Verovatno ih čudi kako reformska vlada, koja stalno trubi da je reformska, stavlja na dnevni red Skupštine Srbije zakon iz 2000. godine, sa osvrtom na period od 1996. do 1999. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je politički skandal, vrhunac licemerja i političkog cinizma. Građani Srbije su očekivali (proverite kod vaših rođaka kući) da Vlada, koja evo za neki dan ulazi u treću godinu svog vladanja, na današnjoj sednici pre usvajanja budžeta za 2003. godinu podnese izveštaj Narodnoj skupštini o tome šta je radila u prethodne dve godine, da da odgovor na tekuću problematiku, na ono što danas muči građane Srbije, pa na primer da kaže građanima zašto je ogroman deo stanovništva na ivici gladi, po nalazima vaših statističkih agencija.
Zašto je stotine firmi zatvoreno - da bi se jeftinije rasprodalo. Zašto studenti štrajkuju glađu. Jer su velike školarine koje ne mogu da plate. Zašto su cene poljoprivrednih proizvoda, pogotovu maline i kupine, ispod kritičnog nivoa? Zašto ste zamajavali narod dve godine međusobnim svađama i prepirkama od kojih nema ništa? Zašto niste podneli izveštaj Anketnog odbora, koji je trošio narodne pare mesec i po dana, o prisluškivanjima u Vladi i ostalim marifetlucima koje ste ovde prezentirali? Znači, niste podneli izveštaj Anketnog odbora.
Umesto svega toga što građani očekuju, a prirodno je da očekuju da njihova Vlada odgovori na pitanja šta je radila prethodne dve godine, vi nam stavljate na dnevni red nalaz o budžetu od 1996. Koga, dame i gospodo, interesuje šta je bilo 1996. godine? Da li nekoga interesuje šta je bilo 1996. godine? Od 1996. do 1999. godine usvojeni su zakoni o izvršenju budžeta. Prema tome, priča koju priča ministar o nenamenskom trošenju budžeta, priča je za malu decu. Usvajanjem Zakona o izvršenju budžeta sva prelivanja iz ministarstva u ministarstvo, sve odluke Vlade, dobijaju legitimitet.
Ako je bilo pojedinačnih zloupotreba kod krajnjih korisnika, to je posao za sud. Nijedan poslanik SPS-a ovde nikada neće braniti nikog ko je odneo pare i stavio u svoj džep. O čemu se ovde radi? Zašto ste stavili 1996 - 1999. godinu? Hoćete da zamajavate narod. Pogledajte zadnje statistike, pogledajte ispitivanje javnog mnjenja - 89% stanovnika Srbije smatra da ih političari DOS-a zamajavaju. Cilj stavljanja ovoga na dnevni red nije u tolikoj meri ni osveta prema nekim partijama, čega ima u velikoj meri, glavni cilj je zamajavanje naroda. To se vidi jako lepo.
Pogledajte budžet za 2000. godinu. To je budžet u godini kojoj je prethodilo bombardovanje. Ovi vaši iz grupe "17 - G" su našli, napisali knjigu da je u toj godini bilo 35 milijardi dolara štete. Da li vi očekujete, dame i gospodo, da neko sprovodi budžet po pozicijama u godini kada je zemlja razorena i pretrpela 35 milijardi dolara štete? Voleo bih da ovo odštampate, da podelite građanima Srbije, da vidite kako je naš gospodin Eliot Nes sa svojim inspektorima pronašao teške kriminalce. Imali smo mi jednog Ivana Markovića u JUL-u, koji je stalno pronalazio neke "ose", "pauke". Ovaj je sad došao i pronašao mnogo velike kriminalce. Pronašao je u Ministarstvu saobraćaja da su podelili dečije paketiće, u Ministarstvu poljoprivrede su podelili topli obrok, Ministarstvo sporta je dalo za Kosovo i Metohiju pomoć bombardovanima. Zavod za tržište rada ne pominje čoveka koji je išao osam puta kod sudije zato što je pomogao komemoraciju povodom obeležavanja dana bombardovanja Aleksinca. Takve ste kriminalce vi spominjali. Onima koje ste malo ozbiljnije pominjali sačuvali ste imunitet, a sada ovde građanima ispirate mozak nekim bajatim stvarima.
Dame i gospodo, od ovog posla nema vajde. Očekujem, umesto da stavite na dnevni red mafijaške poslove koje gospodin Šešelj stalno pominje i obrazložio ih je u jednom materijalu od 300 strana, u koje je umešana i Vlada Srbije, da za sledeću sednicu stavite budžet iz 1946. Građani su već priviknuti. Dao bih vam jedan savet - nema koristi od gledanja pozadi. Da ima koristi od gledanja pozadi, Bog bi oči napravio na temenu. Prema tome, latite se posla, ako još nešto možete da uradite, batalite ćorava posla i zamajavanje naroda. Malopre sam rekao: narod je pročitao tu priču; 89% građana smatra da ih političari zamajavaju. Uzmite novine od prekjuče, to su vaše novine, nisu naše.

Reč ima narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, malo je bezveze da se priča o nečemu, a narod to kaže - manimo se vijanja veštica, ajde da pravimo nešto što može da nam koristi u životu. Ne znam čemu služi ovo vijanje veštica. Ne znam čemu služi gledanje u 1996. Recimo, ja bih više voleo da sam sreo Milku 1996. nego 2001. godine. Bolje smo izgledali, sigurno.
Ne znam šta sada ima zanimljivo da se vidi na kraju 2002. godine, da pričamo o 2000, pa onda pričamo o nekim ranijim godinama, a da ima kriminalnih dela. To radi neko drugi, ne radi Narodna skupština. Ako je ovo samo jedna tačka da nam prođe dan, previše nam je dana prošlo i bez nje. Ne znam šta se ovim izveštajem htelo. Ako je taj izveštaj bio pravi i čestit kada smo ga tamo negde još u prvoj polovini prošle godine prvi put imali da gledamo, kada je imalo smisla da se priča o tome, tada ga je ministar brže - bolje povukao. Ne znam zašto, nije obrazložio.
Pričati o budžetu iz 2000. godine na kraju 2002. godine deluje smešno i toliko interesantno da najveći broj kolega i ne sedi ovde, jer ne zna šta bi trebalo pametno da čuje u toj priči. Ne znam kakva je svrha, zato što, ako se to događalo, što piše u 2000. godini, da li smo ovde razmatrali nekakav rebalans budžeta u 2001. godini za 2001. godinu. Kada dođe 2001. godina, onda ćemo isto tako moći da pitamo ministra zašto su se neke stvari dogodile, a nisu bile pred Skupštinom. Ili se možda u Skupštini Srbije ono što važi za lokal ne računa, pa ako u skupštini opštine moraš da praviš rebalans budžeta, možda to ne mora na republičkom.
Sigurno je da ne mora da se priča o 1996. godini 2002. godine, zato što, kada budemo došli do nekakvih izbora, oni će biti kada će biti, .... (dobacivanje iz sale) Možda bi to bilo najbolje, nema izbora i onda traješ večno, samo što to, sem teoretski, praktično ne može. Verovatno, kada ovo prođe, ako bismo se ponovo igrali vatanja veštica, ako u nekoj sledećoj izbornoj kampanji neko bude pričao kao vi u prethodnoj - nema revanšizma, nema ovoga, nema onoga, a onda ima nešto što više liči na šiptarsku krvnu osvetu nego na revanšizam, revanšizam je blaga reč za neke stvari koje su se radile. Meni ne smeta, ja se ni u jednoj od tih priča ne prepoznajem. Kao neko ko je u poslaničkoj grupi Narodnih socijalista, mislim da ovo ni Vladi ni ministru ne služi na čast, a verovatno će mu se u nekoj daljoj priči, danas, sutra, ovih dana, vratiti kao bumerang, ali šta ko traži, to i dobije.

Ovim završavamo prepodnevni deo sednice.
Rad nastavljamo u 15,00 časova.
Prvi prijavljeni govornik u popodnevnom delu sednice je narodni poslanik Branislav Blažić.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice. Molim vas da radi nastavka rada utvrdimo da li imamo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo po prijavama za reč u načelnoj raspravi o Zakonu o završnom računu budžeta za 2000. godinu.
Ima reč narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je pominjano Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u kontekstu neke veze između fudbalskog kluba "Jadran". Rečeno je Zrenjanin, što nije tačno, nego se radi o "Jadranu" - Sanad; a da objasnim, Sanad je jedno selo od oko 1000 stanovnika u opštini Čoka, selo u kome postoje dve kafane i bukvalno nema ništa. Postavlja se sada pitanje moralne odgovornosti, društvene opravdanosti svih onih razmišljanja i postupaka onih ljudi koji se ovde zalažu za pomoć selu i pomoć mladima da ostanu na selu.        Ovde je problem oko 34.000 dinara, kojima je tom selu pomognuto da se sredi teren i da se obezbede majice, lopte, da u poslednjoj fudbalskoj ligi i ta deca imaju pravo da igraju fudbal, da ne idu po kafanama, da ne uzimaju alkohol, da ne koriste drogu. Vrlo je bitno sada razgraničiti pored te moralne i političke odgovornosti, da li je neko ko govori da to nije namenski uopšte kompetentan da poredi da li jedna životna sredina može biti zdrava, ako u njoj nemamo zdravu decu.
Da li ta interakcija između ljudi i životne sredine uopšte može da postoji bez onoga što je osnovno tim ljudima na tom prostoru, a to je bavljenje nekim sportom. Ili smo mi grešnici što smo želeli da pomognemo tome selu ili su grešnici oni koji ulažu u profitabilan sport, pa prave velike stadione u Obrenovcu, Smederevu itd; da li je 34.000 uloženih u jedno selo i u mlade ljude, da na kraju ostanu tamo, nešto što je grešno i što je nenamenski?
Prema tome, ovde je sada pitanje morala onih koji ovo ovako tretiraju, pogotovu što su prvi da govore o zaštiti sela i o ostajanju mladih na selu. Ja sam vrlo ponosan na te 34.000, što je Vlada uspela u tom selu to da uradi. Da je bilo sreće, uradili bi to i u svim selima u tom okruženju, jer sva ta sela to apsolutno zaslužuju.
Ono drugo što je opet bitno ovde i što navodi na razmišljanje to je - koji su razlozi onda da se toliko poteže pitanje što je 34.000 dato, za jedno selo; da li su to činili iz neznanja ili iz neobaveštenosti, što mogu da prihvatim, ili je u pitanju mržnja, revanšizam, želja da se diskredituju politički protivnici, po onom Staljinovom - mi nemamo dokaze da ste vi krivi, ali ćemo učiniti sve da se vi toga setite. Ili je u pitanju sitna duša, nešto što se nosi u kompleksima od detinjstva, pa ti kompleksi onda budu toliko jaki, da mogu da se prenose i na obračunavanje sa nekim ljudima.
To nije problem kod običnog čoveka, ali je problem kod nekih ljudi koji se nalaze na položajima i dođu u poziciju da leče neke svoje komplekse tako što će pokušati da satanizuju neke druge ljude.
Ono drugo što se ovde pominje, a bitno je naglasiti, to je oko tih famoznih knjiga koje su štampane, prof. dr Laze Kostića, i 100.000 kojih je dato i kupljene te knjige, govorilo se - da li je to statistika, ili nema veze sa tim. Ovde imam jednu sliku da se pred 200 ljudi poklanjaju knjige Vladiki banatskom, gospodinu Hrizostomu, 10 knjiga Laze Kostića, upravo zbog toga što se ne može Vladiki pokloniti nikakva knjiga o razmnožavanju kišnih glista, ili nešto iz ekologije, kada on vrši osvećenje jedne ekološke česme. Ili je nekome možda krivo što smo mi to baš Vladiki poklonili, ili je trebalo da kupujemo neke rokovnike, ili da na ručkove trošimo te pare, jer to sve vredi jedno tri dobra ručka.
Prema tome, kada tako razmišljamo i vidimo primere na koje vi ukazujete, onda dolazimo u poziciju da stvarno razmišljamo koliko je uopšte taj izveštaj iskren i koliko je u funkciji neke istine i želje da se neke stvari koje su se dešavale možda razotkriju?
Ne želim uopšte da komentarišem i da ulazim u to, jer to nije moja oblast i ne želim uopšte da komentarišem da li je ili nije bilo toga, ali imam sada osnovano pravo da sumnjam, računajući i ova dva primera i nešto što svakako smatram kao moralno i društveno odgovorno, da je mnogo toga napisano i da su mnogi ljudi prozvani i na takav način anatemisani, a da to nije trebalo, što pokazuje da smo mi još uvek jako daleko od tolerancije i demokratije, da je mnogim ljudima ipak bliži onaj komunistički sistem i komunistička batina, da kada nemaju dokaze i argumente pribegavaju svakakvim pritiscima na ljude, pribegavaju pritiscima na sudstvo, na tužilaštvo, na sve, da bi ostvarili svoje političke ciljeve.

Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković.

Poštovano predsedništvo, uvažene kolege poslanici, više puta do sada su Vlada i njena vladajuća većina stavljali na dnevni red ovog skupštinskog doma pa zatim povlačili sa dnevnog reda Skupštine upravo Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu.
Procenjivali su da je u momentu dok ga stavljaju pravi trenutak, pa kad dođe to vreme onda su došli do zaključka da nije, i tako ga povlačili. Prošao je ovaj zakon pre godinu dana i kroz nadležne odbore i dobio saglasnost da ide pred poslanike, ali pred nama je evo tek posle dve godine od kada je završena budžetska 2000. godina.
Kako se ovaj zakon našao pred nama tek na kraju 2002. godine, kada gotovo i nema smisla o njemu raspravljati ako ne želimo da se, praktično, šalimo u ovom skupštinskom domu, to zna samo predlagač ovog zakona. Siguran sam da u pozadini toga stoji politički motiv, a stoje i problemi koji se javljaju u Vladi Republike Srbije. Jer, zašto bi se ovih dana govorilo o nekim promenama u Vladi Srbije, ako nije tako?
Razmatranjem Zakona o završnom računu za 2000. godinu i utvrđivanjem, kako tamo piše "velikih, brojnih nepravilnosti u njemu", čini mi se da Vlada gospodina Đinđića želi da proglasi krivom Vladu Mirka Marjanovića za sve što aktuelna vlast iz DOS-a nije uradila za ovaj narod, od vremena kada je došla na vlast.
Glavni napad na prethodnu Vladu je upravo zato što se ta Vlada nije kruto držala brojki zapisanih u zakonu i u tom budžetu za 2000. godinu, a to je godina posle bombardovanja. U izveštaju o kontroli budžeta za 2000. godinu 35 inspektora je, po nalogu Vlade i za njen račun, kao nalogodavca, bez konsultacija i pozivanja bivših nadležnih ministara, izreklo takve ocene da je prosto neshvatljivo, ako je to iole tačno, kako je prošlo dve godine, a da niko od tih ministara nije iza brave.
Međutim, ti inspektori nikako, ni kroz zube, nisu hteli da procede u ovom izveštaju da su sva ta tzv. nenamenska trošenja po pojedinim stavkama u budžetu ipak nekada neblagovremeno, ali pokrivana zvaničnim odlukama Vlade i da ministri nisu sami i autonomno donosili odluke.
Neubedljiv je bio taj izveštaj o ostvarivanju budžeta za 2000. godinu i kada je Vlada shvatila da po tom izveštaju ne može na najgori način da ocrni Vladu Mirka Marjanovića, onda se dosetila pa je napravila neki izvšetaj od 1996. godine, da bi time potkrepila kako je to bila nenarodna, pljačkaška, ovakva i onakva vlada, da bi je tako prikazali kao nenarodnu. Poslanicima je taj materijal dostavljen i ja vas, molim gospođo predsedavajuća, ako je moguće, da mi ne uzimate ovo vreme, a radi se o izveštaju o nalazu kontrole finansijsko - materijalnog poslovanja i nezakonitog i nenamenskog korišćenja sredstava namenjenih za finansiranje javnih rashoda ministarstava, republičkih organa i organizacija i fondova u periodu od 1996. do 1999. godine.
Ja se nadam, moji Leskovčani, vi ste ovo sto posto zapamtili. Obavestila nas je Vlada da je za ovaj posao angažovala 38 inspektora i rekla nam sve i svašta, samo nijednom rečju nije spomenula koliko para je koštala poreske obveznike Srbije ova kontrola četiri budžeta. Pretpostavljam da ovih 38 inspektora nije radilo ovaj mukotrpni posao za slavu ili lepe oči ministra, tj. džabe.
Čitajući ovaj izveštaj moram vam reći, dragi moji Leskovčani, da mi se neodoljivo nametnuo jedan utisak da će Vlada čim zapadne u malo veće probleme i teškoće oformiti ekipu od više stotina inspektora, a njihov jedini zadatak će biti da vrlo precizno ispita rad svih komunističkih i socijalističkih vlada od 1945. godine ili bar od one vlade za koju nađe materijal u Arhivu Beograda ili Republike, nisam siguran gde se ti materijali nalaze.
Nezakonitostima koje pronađe u ovom kratkom 57-godišnjem periodu, aktuelna vlada će, nadam se, uspeti da ubedi i vas, moji tekstilci iz "Leteksa", "Vučja" i "Stiga", da ste u zabludi ako verujete da ste 1999. i 2000. godine radili, da ste primali nekakvu crkavicu, za vreme baš one nenarodne vlasti, a da sada, kada su vam fabrike bukvalno sa katancima, vi živite bolje. Čini vam se, misli i kaže Vlada, unesrećeni moji sugrađani koji ste danas bez posla, da vam je bilo bolje 2000. godine kada ste radili i proizvodili bar štofove za vojsku, za policiju, za železnicu, za one silne organe koji rade u državnim organizacijama. Bolje vam je danas kada su katanci na vašim fabrikama, to zasigurno misli Vlada.
Znate, kolege poslanici, mi koji dolazimo sa juga Srbije i koji smo neobrazovani, kako nas je neposredno posle drugog kruga prošlih predsedničkih izbora okarakterisao na jednoj televiziji jedan od kolega poslanika (koga trenutno ne vidim baš u sali, a bio je jutros), samo zato što nismo masovno glasali za gospodina Labusa, stvarno ne razumemo neke stvari, pa ću vas ja zamoliti da mi ih vi razjasnite. To što za nas na jugu mislite da smo neobrazovani, ja vam tvrdim - moj i naš južnjački seljak je i pametniji i inteligentniji i bistriji od svakog onog ko je doktorirao ne na Beogradskom univerzitetu nego i na Sorboni, i on zna mnogo više. Smejte se vi, gospodo, smejte, ali ja vam tvrdim da je seljak to što vam ja kažem.
U tački 15. na 9. strani ovog izveštaja za period 1996-1999. godine stoji da je budžet u većem broju slučajeva izvršavan mimo namena i iznosa koji su zakonom u budžetu predviđeni, i to spada u značajne oblike nezakonitosti. A, kada u Zakonu o završnom računu budžeta za 2001. godinu (da pomenem samo tu prvu stavku iz dela rashoda i da se ne bi mučili, da se lakše snađete, analitički konto 911-000) stoji zapisan iznos od 15 milijardi 398 i nešto hiljada dinara za plate državnih organa i organizacija, a Vlada svojim rešenjem uveća taj iznos za plate na 16 milijardi 204.000 dinara i isplati za plate tih njenih državnih organa 15 milijardi i 878 miliona, onda je to normalno. To nije van zakona, to nije izvrgavanje ruglu pojedinih stavki u budžetu, to nije mimo namene i iznosa predviđeni u tom zakonu.
To mi neobrazovani sa juga baš ne razumemo, pa vas molim, razjasnite mi u čemu mi to grešimo. Kada ova vlada isplati mimo zakona 480 miliona, onda je to beznačajna stvar i to ne spada u nezakonitost. To je najbolje na svetu, to je savršeno, to je najpametnija stvar, to je prvi put u istoriji ove države, kako kaže ministar Đelić. Nije nezakonito što Vlada menja zakon i umesto usvojenih 15, odlučuje da raspodeli 16 milijardi dinara za plate njenih organa i organizacija, a kada je to radila Vlada Mirka Marjanovića u potpuno beznačajnim stavkama, koristeći ta sredstva da bi pomogla narodu, onda je to velika nezakonitost.
Da vama, moji Leskovčani, moji zemljaci, ipak kažem da je stavka za plate državnih organa i organizacija u toj 2000. godini bila samo 7,5 milijardi; dakle, to je polovina od ovih sredstava koje je Vlada uvećavala. Vidite, na osnovu toga, poštovani moji, ko je ovde u pravu i ko priča istinu.
Mi bismo vam, gospodo iz DOS-a, bili zahvalni da ste nenamenski potrošili i u 2001. godini izgradnjom jednog mosta onih petnaestak miliona maraka koje ste dali gospođi Kandić, Sonji Biserko, a u ovoj godini predviđate skoro 30 miliona maraka za to, da ste napravili jedan most, mi socijalisti bismo vam aplaudirali. Zato je za mene ovo što se danas događa praktično jedna šala koja se odigrava u Skupštini.
Moji zemljaci, da vam po naški kažem: "Vladu i DOS, na Vladu i na DOS, još se privrćuje po pamet da mi dibidus ništa ne razbivamo. I kad oni reknev neku lakrdiju, mi će gi poverujemo. Oni ne znav za onoj naše - sam kude ima ubava rakija, tu ima i lakrdija", a Skupština sigurno nije mesto za nešto tako. Zahvaljujem se.

Reč ima ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.