Reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Želeo bih samo da kažem da priroda ovog rada ni u kom slučaju nije neko političko komesarstvo. Želim samo da kažem, pošto ste napomenuli da se nije ništa desilo, zbog čega se nije desilo i isto da napomenem da je rečena  jedna rečenica koja je veoma važna, a ja ne mogu a da ne reagujem na nju. Ni u jednom momentu tim osobama koje su radile ovaj teški posao nikada niko nije rekao - idi na ovo, radi ovo, radi ono, ganjaj onoga. Nikada to nije urađeno. Sa druge strane, realnost njihovog rada je da je u više navrata njima neko pretio i govorio baš ovo što smo čuli malopre za govornicom - zapamtiću ti ime, pa ćeš da vidiš ako se slučajno drzneš da nešto proveriš ovo što sam ja radio, ja ću ti se osvetiti sutra.
Ja ne mogu a da ne reagujem na to, vreme je da pustimo inspekcijske službe da ne rade ni po pretnji ni po nalogu, nego samo da rade njihov posao. Moram reagovati drugi put kada neko kaže da će se setiti imena nekog službenika koji radi samo svoj posao.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, cela ova rasprava u ovih proteklih dva i po sata pokazuje u stvari šta je suština današnje priče i ove tačke dnevnog reda. Ovde se uopšte ne priča o završnom računu budžeta za 2000. godinu, ovde se priča o ovom drugom, o izveštaju, o načinu korišćenja sredstava. Naime, to potvrđuje prvo ministar, pa onda i drugi predstavnici DOS-a, jer da se želelo razgovarati o završnom računu budžeta za 2000. godinu, to je stvar prosta, jer imate ovde 262 stranice materijala, imate 254 stavke, pa se vrlo prosto vidi za šta su trošena ova sredstva. Ova priča ima drugačiju pozadinu i ta drugačija pozadina pokazuje da se i tu ne diraju sredstva. Iznose se neistine, laži, poluistine, a cilj opravdava sredstvo.
Mi smo protekle nedelje, kada je pao ovaj dnevni red, od ministra čuli - čini mi se da nije usvojen završni račun za 1998. godinu. Pa, gospodine ministre, mogli ste pogledati "Službeni list" iz maja 1999. godine i piše tamo - Završni račun za 1998. godinu. Za ministra je sramota da ne zna da je taj završni račun usvojen.
Da ova priča nema drugu pozadinu, ne bi se pojavila ni imena u javnosti. Ovde se kaže, ne treba vitlati imenima. Ko je objavio izveštaj? Ministre, to je izašlo iz vašeg Ministarstva, pojavilo se u dnevnim novinama u isto vreme; 48, 90, ko zna koliko ljudi, da li vi znate šta to znači za njih, za njihove porodice, bez suda, bez ičega?
To je vaš izveštaj. Druga je stvar kako se on našao kod sredstava javnog informisanja. U stvari, cela priča se od početka vodi o tome. Pa i 2001. godine kada smo imali ovu tačku na dnevnom redu, ona je skinuta, a sada vidimo i zašto - na osnovu zaključka Vlade, da bi se istraživalo u nedogled. Da bi se istraživalo; evo, setite se, kada ljudi 2001. godine, pre 15 meseci, nisu dobili mogućnost da išta kažu o tom izveštaju, ali su zato i maja i juna 2001. godine sredstva javnog informisanja bila puna onoga što je sadržaj ovog dokumenta, bez ministarstva, bez pravosudnih organa, bez bilo koga.
Znači, suština je oklevetati ljude, izreći jednu presudu unapred. To nije, naravno, slučajno. Isto se desilo i prilikom usvajanja Zakona o ekstraprofitu. Najjači argument je bio - šta je radila prethodna vlast, uz osuđivanje ljudi i pominjanje ljudi. Setite se novembarskih izbora 2001. godine - pojavio se taj izveštaj ponovo. Zašto, da li je Skupština imala vremena o tome da odlučuje? Naravno da jeste, ali se nije želelo. Pa i sada, da nije bilo ovih predsedničkih izbora, ne bi se ovaj materijal pojavio. Zna se šta je suština. Treba pričati o ovom materijalu, a ne o onom što Vlada radi. Pričati o onome što Vlada radi je vrlo teško, zato što se nema šta reći.
Kako ministar da objasni da je po Zakonu o ekstraprofitu, koji je tako gromoglasno najavljivan, realizovano 121 milion maraka; pričalo se o milijardama maraka, još sada odluka Vrhovnog suda, pa ćemo videti šta je. Kako pričati šta je sa onih obećanih, 6,5 milijardi dolara gde su usahle, zašto su usahle donacije iz inostranstva, zašto se ne poštuje zakon, zašto postoji medijski mrak, zašto se ne poštuju zakoni, zašto se nama socijalistima krade pet mandata? Šta će nam? To nam pripada jer su nam dali građani Srbije. Ali, naravno, na to nema odgovora, nego - dajte da napravimo izveštaj, pa ćemo o tome pričati. Nećemo pričati o završnom računu. Ja očekujem, u skladu sa ovakvom politikom Vlade, da ćemo možda za neke sledeće izbore imati izveštaj o načinu trošenja sredstava od 1988. godine. Nije to loše: 1988. godina, pa da zatvorimo ovaj period, pošto vi kada god pričate, pomenete od 1988. godine, pa nije loše da se Skupština o tome izjasni.
Kada je reč o samom završnom računu budžeta za 2000. godinu, moram da kažem da je on ispisan, kao što se vidi, na preko 280 i nešto stranica, da je raspoređen na 254 stavke, da je budžet za tu godinu bio 32 milijarde, sa posebnim računima oko 50 milijardi, a samo deficit za ovu godinu je 46 milijardi dinara, da su taj budžet sprovodile dve vlade, to se zaboravlja reći. To je Vlada narodnog jedinstva, na čelu sa gospodinom Marjanovićem, kao i prelazna vlada na čelu sa gospodinom Minićem, vlada u kojoj je bio i značajan broj ministara iz redova DOS-a, a neki su i danas ministri.
Predlog završnog računa budžeta za tu godinu je podržala i predložila za usvajanje i Vlada na čelu sa gospodinom Đinđićem i taj izveštaj je usvojen i na matičnom odboru. Odbor je takođe prihvatio predlog ovog zakona o završnom računu i to postoji u dokumentaciji. Šta nam još taj završni račun za 2000. godinu pokazuje? Da je budžet sprovođen u po mnogo čemu specifičnoj godini: pre svega, to je prva posleratna godina, godina posle agresije NATO-a na našu zemlju, kada je nastavljena obnova i izgradnja porušenih i oštećenih objekata, godina u kojoj je trebalo uz obnovu zemlje pokrenuti proizvodnju u porušenim preduzećima, popraviti, odnosno sanirati infrastrukturu, ispuniti, pored svega toga, i budžetske obaveze, obezbediti funkcionisanje i školstva i zdravstva i drugih javnih službi, obezbediti isplatu penzija i slično. To je i godina kada se desio 5. oktobar, puč u zemlji, kada su formirani krizni štabovi i na talasu toga gotovo uništena proizvodnja, ali i održani preveremeni izbori. Teška godina - i u ekonomskom i u političkom smislu.
Vlada narodnog jedinstva je učinila što je u granicama mogućeg da bi se ostvarili ciljevi postavljeni početkom 2000. godine. Učinila je mnogo toga, uostalom, ovaj izveštaj je najbolji pokazatelj toga šta je Vlada uradila.
Kada je reč o ovom izvšetaju, što je u stvari suština rasprave po ovoj tački dnevnog reda, povodom tog izveštaja rekao bih sledeće.
Prvo, Narodna skupština Republike Srbije je već usvojila Zakon o završnom računu budžeta Srbije za 1999. godinu, 1998, 1997. i 1996. godinu, pa se ne može prihvatiti bilo kakav izveštaj o korišćenju sredstava budžeta koji otvara pitanje, a što je bio predmet skupštinske rasprave i odlučivanja, niti prihvatiti kvalifikacije o trošenju sredstava budžeta, kao nenamenskom i nezakonitom. Izveštaj za DOS očigledno ima snagu zakona kojim se dezavuišu već usvojeni zakoni.
Drugo, Narodna skupština ne razmatra izveštaj o finansijskom poslovanju fondova - penzijskog, zdravstvenog, za zapošljavanje - i iz toga sledi logično pitanje otkud ovi podaci u pomenutom izveštaju. Upravni odbori fondova za zdravstvo, penzijskog i za zapošljavanje su usvojili finansijske izveštaje, a Vlada Srbije je u skladu sa zakonom dala na njih svoju saglasnost. Sada se ovim izveštajem ovo retroaktivno dovodi u pitanje. Državni organi i fondovi su sprovodili politiku Vlade, a to se takođe ne može dovoditi u pitanje, jer Vlada samostalno vodi politiku, a da su organi ostvarivali politiku Vlade potvrđuje činjenica da je Vlada Srbije verifikovala sve finansijske izveštaje organa.
Treće, sredstva budžeta su korišćena u skladu sa potrebama budžetskih korisnika u određenim sredinama. Korisnici sredstava sa različitih računa međusobno su se pomagali i pozajmljivali sredstva kako bi se problemi u interesu građana mogli rešiti. Ukoliko je neko od krajnjih korisnika sredstava učinio nešto protiv zakona, prisvojio sredstva budžeta, stekao imovinsku korist, takvi pojedinci nisu imali i nemaju ništa zajedničko sa Vladom narodnog jedinstva i sa SPS-om. Takva lica mi ne bi smo ni branili, a oni treba da budu predmet rada državnih organa koji se time bave, pa neka se utvrdi istina.
Četvrto, namera izveštaja je da se prikaže javnosti da su velika sredstva nenamenski i nezakonito trošena. Za DOS, pošto je on naručio ovaj izveštaj, nenamenskim i nezakonitim trošenjem sredstava budžeta se smatra - pozajmljivanje Fondu penzijskog osiguranja u cilju isplate penzija, pozajamljivanje Direkciji za obnovu zemlje posle NATO agresije 1999. godine, pozajmljivanje Direkciji za puteve Republike Srbije za sanaciju puteva, pozajmljivanje sredstava Direkciji za robne rezerve, pozajmljivanje preduzećima porušenim tokom NATO agresije
prenošenje sredstava sa jednog računa budžeta na drugi u cilju isplate potreba škola i drugih javnih ustanova. Sredstva su korišćena i za socijalne ustanove, za najugroženija lica, za humanitarne aktivnosti. Sredstva su korišćena za podsticaj proizvodnje. Sredstva su data Vojsci Jugoslavije.
Peto, korektnosti radi, javnosti radi a posebno istine radi, za ovu tačku dnevnog reda Skupština je trebalo da pozove i ljude koji su bili na čelu ministarstava i koji su pomenuti u ovom izveštaju za koji niko ne zna kako je dospeo u javnost, a ponajmanje ministar. Trebalo ih je pozvati i čuti šta o tome kažu. Neki od njih nikada nisu dobili mogućnost da kažu išta o tome što im se stavlja na dušu. Naravno, oni nisu ni tada, a nisu ni danas pozvani da ne bi rekli svoju priču, pa da se čuje i druga strana, kako izgleda tačnost iznetih tvrdnji.
Šesto, izveštaj je u smislu činjenica direktno usmeren protiv ljudi i iz SPS-a. Čak i kada se ne bi ulazilo u sadržaj iznetih tvrdnji (za nas socijaliste one su proizvoljne i zlonamerne) činjenica je da se odnose samo na SPS. Naravno, zadatak je primaran - protiv SPS-a.
Sedmo, izveštaj su očigledno pisali ljudi koji su bili pristrasni, koji nisu imali potrebno znanje, koji o budžetu Republike Srbije ne znaju ništa.
Pošto je isteklo prvih 10 minuta neću koristiti preostalo vreme, ali ću rado, u preostalom delu, pokazati i dokazati ispravnost ovih tvrdnji, netačnost, zlonamernost i pokazati kako jedna ista vlada ima dvojake aršine - jedne kada je u pitanju SPS, a druge kada je u pitanju DOS, pa ćete videti na konkretnim primerima kako se troše sredstva iz budžeta, a naravno videćemo i šta će biti konačan rezultat. Hvala.

Da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? Izvolite. Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija, predsednik poslaničke grupe Demokratska alternativa.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, kolege narodni poslanici, moram da podsetim na to da smo mi tražili, prošle godine, da nam Vlada dostavi izveštaj o načinu na koji su korišćenja sredstva budžeta u 2000. godini, i to smo tražili upravo zbog toga što su ta sredstva trošena nenamenski, zato što je bilo zloupotreba, zato što je bilo očiglednog kršenja zakona u trošenju budžetskih sredstava.
Neki sada kažu da ako Skupština usvoji budžetski zakon ili Zakon o budžetu onda Vlada ima pravo da ga krši kako hoće. Dakle, Skupština kaže - u redu, mi prihvatamo ovakav budžet i prihvatamo da se na rashodnoj strani se sredstva koriste za te namene, ali onda će Vlada to da koristi za šta ona hoće. Dakle, Skupština donosi zakon kako će se sredstva koristiti i Vlada ne može ceo budžet da koristi proizvoljno. Toliko o onima koji sada misle da Vlada ima pravo i da je Vlada prosto sama bila nadležna da procenjuje. A toliko i o zakonskoj odgovornosti svakog člana Vlade koji je na taj način kršio zakon koji je ova skupština donosila, odnosno neka druga skupština.
Neki kažu da bi mi sada trebalo da se bavimo budućnošću, a da se ne okrećemo unazad i da se ne bavimo onim što je bilo u prošlosti. Pozivam parlamentarnu većinu da ne glasa za Zakon o završnom računu. Dakle, mi prihvatamo izveštaj nadležnog ministarstva o svim zloupotrebama, malverzacijama i sl. koje je utvrdilo, ali pozivam da ne glasamo o Zakonu o završnom računu dok se ne utvrdi krivična odgovornost za sve one koji su ovaj budžet koristili na ovakav način, jer mi nismo u obavezi da amnestiramo od odgovornosti i da ostvarimo kontinuitet time što ćemo prihvatiti ovakav završni račun.
Treća namera je ovde potpuno očigledna a to je da umesto da se govori o 2 milijarde nemačkih maraka - sredstvima koja su korišćena na protivzakonit način, ovde se sada izvlače pojedinačni slučajevi i pokušava da se pokaže da ti sitni pojedinačni slučajevi i mogu da nađu opravdanje zašto su tako trošena; te su tako možda mogli i bukvar da štampaju, jer je mnogim ministrima bukvar bio potrebniji nego sabrana dela Lukića, ali se radi o tome da ta sredstva nisu namenski trošena i da je to kršenje zakona. Dakle, postoji nešto što je zakonito, a postoji i nešto što je nezakonito.
Dakle, Demokratska alternativa neće prihvatiti ovaj zakon, jer izveštaj nije tačka koju usvajamo nego samo Zakon o završnom računu i ja pozivam parlamentarnu većinu da ne prihvatimo ovaj zakon. Nas zaista ne obavezuju marifetluci, lopovluci i manipulacije iz prethodnog perioda, to jest da mi to potvrdimo. Hvala.

Narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS, drugo javljanje kao predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti se slažem sa izlaganjem Nade Kolundžije. Moram da je pohvalim. Posebno se slažem sa njenim zalaganjem za borbu protiv lopovluka. Zajedno ćemo, Nado, nas dvoje da se borimo protiv lopovluka, a prvo ćemo Nebojšu Čovića u zatvor, jer za njega ima najviše dokaza.
Dame i gospodo, ovde je ministar Đelić u svom izveštaju potencirao samo jedno ministarstvo, gde je reč o srpskom radikalu. Pošto mislim da svaka partija može da zastupa svoje interese ja ću se zadržati samo na tome. Protiv Ratka Marčetića, ministra saobraćaja u prošlom mandatu, podneta je krivična prijava. Poveden je sudski postupak. Postupajući u skladu sa zakonom, sudija Drugog opštinskog suda Ivona Lalović, na osnovu zahteva tužioca Nebojše Obradovića, kod osumnjičenog Ratka Marčetića angažovala je sudskog veštaka Milana Mandića, diplomiranog ekonomistu, stalnog veštaka za ekonomsko - finansijsku oblast. Njega je sud angažovao.
Taj veštak je dobio zadatak veštačenja, i on kaže: "Po rešenju ovog suda određeno je izvođenje dokaza veštačenjem na okolnosti -
utvrditi po kom osnovu je izvršeno plaćanje prema preduzećima i drugim pravnim licima navedenim u prijavi, i to Otadžbinskoj upravi SRS, 100.000 dinara; TV "Palma plus" 62.200 dinara; "Borovo boreli" 41.000; preduzeću "Perica" iz Jagodine 24.000 i preduzeću PSV "Motorola" 15.900 dinara. Zbog toga je podneta krivična prijava protiv Ratka Marčetića, bivšeg ministra saobraćaja.
Dalje se kaže: "Veštačenje izvršiti u knjigovodstvu Republike Srbije, u Ministarstvu saobraćaja." (To je zadatak koji je dobio veštak.) Postupak i tok veštačenja "Po preuzimanju spisa ista sam proučio i utvrdio da u spisima nisu dati svi dokazi koji su potrebni za valjano izvođenje veštačenja. Veštačenje sam zakazao 2. decembra 2002. godine u Ministarstvu saobraćaja i u Srpskoj radikalnoj stranci, nalaz stalnog veštaka. Veštačenjem dokaza u spisima utvrdio sam da su u spisima priloženi dokazi o isplatama na račun Ministarstva. Isplate su u svemu po Zakonu o platnom prometu." To kaže sudski veštak.
"Da bih utvrdio da li je ministar ovlašćen da zaključuje ugovore i druge obaveze koje se plaćaju na teret ministarstva, tražio sam od ministarstva da mi daju akt na osnovu kog ministar obavlja funkciju u materijalnom smislu. Nema posebnog akta, već je to pitanje regulisano Zakonom o državnoj upravi ("Sl. list" taj i taj) uz više izmena Zakona o ministarstvima. Po ovim zakonima ministar vrši sve poslove za ministarstvo, obezbeđuje sredstva, raspoređuje, vrši kontrolu utroška i sprovođenja zakona i odluka. U ministarstvu je ministar samostalan u pogledu donošenja odluka o trošenju sredstava u okviru plana poslovanja".
Po mišljenju veštaka, ministar nema ograničenja u donošenju odluka u okviru raspoloživih sredstava utvrđenih budžetom. "Veštačio sam pojedinačno svaki utrošak naveden u zahtevu za sprovođenje istrage. Prvo, troškovi isplaćeni SRS, od 100.000 dinara - veštačenjem u SRS utvrdio sam da su pare proknjižene u knjigovodstvu SRS. Novac je namenjen kao pomoć za izdavanje knjige sabranih dela Laze M. Kostića. Knjiga je izdata, veštak je izvršio uvid u knjigu". Ovde je možda greška - u knjige. "Ovu knjigu je finansiralo još pet ministarstava Republike Srbije. Knjiga je izdata 2000. godine. U SRS postoji otpremnica br. 36/2000 po kojoj je Ministarstvu saobraćaja predato 100 komada knjiga po osnovu uplaćenog iznosa od 100 hiljada dinara." Veštak je mišljenja da je to bila akcija za pomaganje da se izda ova knjiga, pa je pored pet drugih ministarstava uplatu izvršilo i Ministarstvo saobraćaja.
Druga tačka... a nije bilo bombardovanja 2000. Milka, ne znaš ti ni kada je bilo bombardovanje, otkud ti znaš, tebe i bazuka da pogodi, ti ne bi znala šta je.
Druga tačka: "Trošak od 67.200 dinara prema TV Palma plus je običan trošak koji je proknjižen kao materijalni troškovi." Po mišljenju veštaka ovo je materijalni trošak koji po Zakonu o državnoj upravi ministar ima pravo da isplati. "Iz iskaza svedoka i dokaza evidentno je da nema pisanog ugovora, ali je nesporno da je novac prenet na račun "Palma plus" i da je po iskazu svedoka posao usluga obavljen za račun Ministarstva. Mišljenja sam da je ministar ovlašćen da potpiše isplatu i za ovaj trošak".
Treća tačka: "Preduzeću "Borovo boreli" isplaćena je 41.329 dinara za zaštitnu obuću zaposlenima u jednom delu ministarstva. Predstavnik "Borovo - borelija" je uz spise priložio račun, profakturu i otpremnicu. Pored toga, "Borovo" je dalo ponudu za izradu 40 pari cipela koje se koriste kao zaštitno sredstvo u Kapetaniji na pristaništu, Karađorđeva broj 6". To su specijalne čizme za pripadnike lučke kapetanije; ministre da li vi znate šta je lučka kapetanija?
Četvrto, isplata preduzeću "Perica" iz Svetozareva u iznosu od 24.420 dinara (u sitna creva ide ministar) za marketinške usluge. "Iz iskaza svedoka kome su pare uplaćene, tvrdi se da je usluga izvršena. Veštak nema dokaza o tome. Zaključnica faktura je ugovor i validna je za knjiženje u računovodstvu." Faktura je ugovor, ministre. Pošto ministar nije završio fakultet, imamo neškolovanog i neobrazovanog ministra. Njegova diploma nigde ovde nije verifikovana, nostrifikovana, gde je, preko veze kod Gaše Kneževića? Koliko znam, nije; ministre, diplomu na sunce da vidimo.
Za račun koji je plaćen preduzeću PSV "Motorola" preuzet je mobilni telefon. Kada postoji otpremnica, a plaćeno je avansno, knjiženje se vrši po otpremnici. To kaže sudski veštak. "Ministarstvo ima odgovornog radnika za vođenje poslova nematerijalnog finansijskog poslovanja, pa je propust tog radnika koji nije tražio fakturu radi knjiženja". Dalje, po mišljenju veštaka "isplaćeni iznosi ne mogu imati karakter štete za Ministarstvo, jer su primljene u protivvrednosti u robi ili usluzi koje je Ministarstvo koristilo. U Zakonu o državnoj upravi postoje definisani troškovi koji se mogu finansirati iz budžeta kojim raspolaže Ministarstvo. Sve plaćene fakture se uklapaju u propisane troškove iz člana 85. do 89. Zakona. Na osnovu viđene dokumentacije u spisima i izvršenog veštačenja dokaza, sudu dajem sledeće mišljenje:
1. Dokazi koji su priloženi u spisima daju osnov da se izvršene isplate navedene u rešenju za sprovođenje istrage, podvedu pod troškove koji su nabrojani u članovima 85. do 98. Zakona o državnoj upravi Republike Srbije.
2. Ministar nema ograničenja u pogledu visine i osnova za isplatu troškova do iznosa opredeljenog raspodelom sredstava u budžetu za ministarstva.
3. Nesporno je da ima propusta u kompletiranju dokumentacije koja prati nabavku robe i plaćanje usluga iz sredstava budžeta, a za to je odgovorna služba koja vodi knjigovodstvo za račun Ministarstva.
Beograd, 3. decembar 2002. godine.
Prilog: zapisnik, otpremnica i troškovnik".
Sada se čudi ministar Đelić što sudovi ne postupaju po njegovim nalozima. Koji bi sada sud mogao da potvrdi da je ministar u pravu, a ne Ratko Marčetić koga ko zna iz kog razloga sada goni ministar Đelić. Evo, gonite čoveka nevinog, ni krivog ni dužnog, iz određene osvetoljubivosti. Ništa nigde niste mogli da iščačkate što je krivično delo. Ovo je vaš završni izveštaj. To što ste vi ranije piskarali, to mene uopšte ne interesuje, to nije priloženo uz saziv ove sednice i uz dnevni red. Ovo je materijal za ovu tačku dnevnog reda. To što ste pisali ranije možete mačku o rep obesiti, jer se stalno pozivate na neke vaše prijave kojih nema, na neke vaše izveštaje kojih nema. Ovde je sve čime ste vi raspolagali.
Evo vam, povodom Ministarstva saobraćaja, da apsolutno ni u čemu niste u pravu. Zašto ne ukinete sudove, pa sami prosuđujete? Odmah nas streljajte i nemate više nikakvih problema. To je najbolji način. Evo vam ideja. Da li ima to, ministre, u tamo nekim knjigama? Ima. To nije bilo prvi put. To su radili i Hitler i Staljin, a zašto ne biste i vi. Da li vi mislite da ste nešto bolji? Niste. Ovo je dokaz da vi pravite krivična dela...

Narodni poslaniče, ako se sećate u Poslovniku postoji odredba o ophođenju jednih sa drugima. Tu su uključeni i ministri Vlade.

Da li to ima u Poslovniku? Zašto onda niste upozorili Nadu Kolundžiju na odredbe Poslovnika, gospođo Čomić? Ona je govorila o nekom lopovluku.