Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, gospodine ministre, s obzirom na veoma teško ekonomsko, socijalno i političko stanje u Srbiji, bilo bi normalno da danas prevashodno razmatramo neki važan zakon koji daje nadu za poboljšanje tog stanja. To građani očekuju od ove skupštine. Pošto je ovo prva tačka dnevnog reda, bila je još veća obaveza da Skupština raspravlja o nekom zaista suštinskom pitanju. Međutim, mi raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, raspravljamo o 2000. godini na izmaku 2002. godine, a da ne govorim da je davno trebalo da bude usvojen završni račun budžeta i za 2001. godinu.
DOS stalno naglašava da puno i uspešno radi na institucionalnim reformama. Da li je ovo pitanje završnog računa budžeta za 2000. godinu u funkciji završavanja procesa institucionalnih reformi? Odgovor je svakako negativan. Zbog takvog načina rada, građani gube poverenje u parlament. Normalno, gube poverenje i u članove parlamenta kao svoje predstavnike. Sa gubljenjem poverenja u parlament, građani gube poverenje u proces promena i reformi. To se najbolje vidi na primeru slabog odziva birača na izborima.
Od sredine marta 2001. godine, kada smo dobili predlog završnog računa, tj. za 21 mesec kao što smo čuli, više puta smo se vraćali na to isto pitanje. Nisam zaista posle svega siguran da li će se i ovog puta okončati rasprava ili ćemo ponovo raspravljati, jer će uslediti prekid, pa ponovno odlaganje itd., kako je već danas bilo ovde zagovaranja za takav prilaz.
Ne treba mnogo mudrosti da svaki građanin shvati da je cilj ovog višestrukog vraćanja na istu temu da DOS što više kompromituje i prikaže u ružnom svetlu SPS i prethodnu vlast, a da prikrije svoje neuspehe. U dosadašnjim raspravama i u javnosti predstavnici DOS-a stalno naglašavaju da su vršena ogromna nezakonita i nenamenska trošenja sredstava u budžetu. Ističe se da je na osnovu inspekcijskih zapisnika podneto više krivičnih prijava, kao i prijava za privredne prestupe i prekršaje.
Niko ne traži da stvarni prekršioci budu oslobođeni odgovornosti. Međutim, činjenice govore da se manje - više radi o formalnim, a ne o suštinskim propustima. A da nema suštinskih propusta govori činjenica da skoro posle dve godine nema izveštaja da je neko od tih lica kažnjen. Zna se da podnete prijave ne znače da su stvarno izvršena krivična dela, privredni prestupi i prekršaji. Na osnovu sumnji i nečijih želja kazne se ne izriču. Postojanje krivičnog dela, privrednog prestupa i prekršaja utvrđuju samo sud i prekršajni organ, i to po sprovedenom postupku i na osnovu dokaza. Van tih institucija nema niko pravo da unapred sudi i osuđuje.
Pojedinci kao da zaboravljaju ustavni princip da niko nije kriv dok se to pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi. Kao primer iznošenja paušalnih i neistinitih podataka može da posluži današnja izjava ministra Đelića u vezi nevraćanja pozajmice Užičke banke. On reče da je ta banka bankrotirala. To je potpuna neistina. Radi se o zdravoj finansijskoj organizaciji koja je po svim pokazateljima najjača banka u Zlatiborskom okrugu. Ona je pre dve godine izvršila spajanje i udružila se sa Vojvođanskom bankom, takođe sa prvoklasnom bankom. Bilo bi korektno da ministar Đelić izađe za ovu govornicu i ispravu svoju izjavu.
Kada se detaljnije sagledava trošenje sredstava budžeta u 2000. godini, vidi se da suštinskih propusta nije bilo. Budžet je uglavnom izvršavan u skladu sa politikom javne potrošnje, utvrđene prilikom njegovog donošenja. Normalno je da je dolazilo do kratkoročnog zaduživanja zbog neravnomernog priliva sredstava. Tadašnja republička vlada je opravdano utvrđivala prioritete, obezbeđivala je sredstva u višem iznosu od prvobitno predviđenih, ali za izuzetno bitna pitanja za celu Republiku. To je slučaj sa učeničkim i studentskim standardom, proizvodnjom u agraru, pokretanjem proizvodnje u određenim preduzećima i slično.
Da li je greh što je Vlada obezbedila za studentski standard 793 miliona dinara umesto prvobitno predviđenih 345 miliona? Da li je greh što je tim sredstvima izvršeno opremanje i renoviranje više studentskih domova i zaštićen studentski standard kroz povoljnu cenu smeštaja za 17 hiljada studenata i povoljnu cenu ishrane 47 hiljada studenata? Da li treba naglašavati šta je to značilo za studente i njihove siromašne porodice? Podsećam da je sada ishrana u studentskim domovima skuplja pet i po puta, a smeštaj šest puta, za nepune dve godine. A da ne govorim o višestrukom povećanju školarine i da Vlada uvodi sistem da se mogu školovati samo deca imućnih roditelja.
Da li je greh što je tadašnja vlada u 2000. godini za učenički standard izvršila povećanje za 100 miliona na 201 milion? Da li je greh što je za subvenciju u agraru, i to za proizvodnju ulja, šećerne repe i mineralnih đubriva, obezbedila dodatnih 454 miliona dinara? Da li je greh što je za pokretanje proizvodnje u "Zastavi" i u drugim preduzećima obezbedila 2.282 miliona dinara, umesto planiranih 680 miliona?
Sadašnja vlada nipodaštava postignute uspehe tadašnje vlade, i to baš u dobro osmišljenim prilazima u prikupljanju i upotrebi sredstava za vrlo bitne i podsticajne namere za razvoj Srbije. Zaboravljaju se postignuti rezultati u saniranju posledica NATO razaranja. Podsećam na obnovu 42 drumska mosta, 15 železničkih mostova, na obnovu stotina kuća, škola, bolnica i domova kulture. Šta je ova vlast obnovila i izgradila? Obustavila je izgradnju započetih 10 hiljada stanova za mlade i stručne kadrove. Zaustavila je aktiviranje građevinarstva, privredne grane koja vuče i ostale grane u aktiviranju i daljem razvoju.
Sledeća tačka dnevnog reda je završni račun budžeta za 2001. godinu, za koji je odgovorna sadašnja vlada. Videćemo da je u prošloj godini dolazilo do formalnih propusta i do povećanja, odnosno smanjenja trošenja kod pojedinih pozicija u odnosu na usvojeni budžet. Oko toga se sada ne pravi smak sveta. Budimo principijelni, da se tako ponašamo i u odnosu na Vladu iz 2000. godine.