Za reč se javio ministar finansija i ekonomije gospodin Božidar Đelić.

Složio bih se da nemamo ništa protiv srpskih radikala, ni ja lično, niti protiv ikoga od ličnosti koje se ovde nalaze;  baš zbog toga, da ne bi bilo zabune, to je razlog zbog čega, imajući u vidu reakcije medija, moramo da respektujemo i privatnost. Ti ljudi imaju familiju i sve dok se nešto ne ustanovi veoma je važno da se ne vitla tek tako imenima i ugledom ljudi. Koja je procedura? Tu se niko ne protežira, naravno kada nadležni odbor traži od jedne službe, a to je sektor za budžetsku inspekciju Ministarstva finansija, da dobije dopunski izveštaj i traži neke preciznosti, mi kao izvršna vlast nemamo šta da krijemo od zakonodavne vlasti i od ovog cenjenog doma, ali sa druge strane na ovom domu, na tom odboru, na ljudima kojima je dostavljen taj izveštaj je da li je celishodno da se to nađe u medijima.
Lično mislim da bi bilo bolje, kao što su neki članovi odbora sugerisali, da se sačeka da pravosuđe i sudstvo sprovedu celu proceduru, pa da se na osnovu tog nalaza, kada se eventualno do kraja sve utemelji, da se onda to i publikuje. To je razlog zbog čega ovde na sednici nije na inicijativu Ministarstva podeljen taj izveštaj.
Što se tiče spornih stvari ovde, o kojima pričamo, što se tiče Kolubarskog okruga, postavlja se pitanje ovog puta, možda ne zakonskog i namenskog trošenja, ali celishodnosti jedne vlasti kada je na stotine kuća porušeno, da li je baš prioritet da se popravi jedna stranačka kuća. Možemo se pitati da li je to celishodno.
Druga stvar koju postavljamo kao pitanje i to je odgovor, to je da jedna stvar koja se stvarno ispostavila i to prvi put, pošto je prvi put jedna takva budžetska inspekcija napravljena, to je ono što je nezakonito i ono što je nenamensko. Tu dobro osećamo da postoji razlika, da kada i ima toga na sijaset u ovom izveštaju, vidimo da je bilo nekih nezakonitih radnji i tu je jasno kršen zakon - neki ljudi koji nisu bili budžetski korisnici ili je na nezakonit način potrošen neki novac.
Onda imate nešto što je nenamensko i ovo se tiče baš toga. U ovoj odluci za koju je gospodin Šešelj pitao, Vlada je odlučila da uzme iz jednog izvora i da ga potroši na nešto što nije bila namena po zakonu, i to je nenamensko trošenje. Postavlja se pitanje da li je nenamensko u redu. Da li je nenamensko trošenje nešto što može da se toleriše? Naravno. Nenamensko je, ako pogledate neku gradaciju, blaža stvar nego nezakonito, ali problem je u tome što ukoliko se ostavi ne bivšoj ili sadašnjoj, nego svakoj vlasti da posle u sprovođenju budžeta po svom nahođenju preusmerava sredstva protivno zakonima koji regulišu tu materiju, onda je to u minimalnoj ruci nipodaštavanje ovog doma, jer ono što se izglasa u budžetu treba izvršna vlast i da troši po tom zakonu o budžetu, a ne u toku godine da preusmerava sredstva na ovaj i na onaj način.
Sigurno je da su okolnosti bile izuzetno teške u momentu kada se to dešavalo i želeo bih samo da kažem da ovde nema nikakve osvetničke pobude ni u kom slučaju. Shvatite da u momentu kada budžetska inspekcija odradi taj posao, podnese izveštaj, po službenoj dužnosti prema onome što je našla pokreće jedan postupak; i nije ni na nivou Vlade, ni na mom ličnom nivou, da stvari budu jasne, bila intervencija da se neko ganja, da se neko skine, nego prema onome što je budžetska inspekcija našla i to mogu svi inspektori koji su radili na tome da vam potvrde. Urađeno je tako na način na koji su oni zaključili po njihovom profesionalnom određenju i prema onim stvarima koje su našli. Na daljem je postupku u tužilaštvu, u sudstvu (i zbog toga i Vlada i ja lično nismo želeli da se vitla sa imenima samo zbog toga što je jedan postupak pokrenut) da se odredi koje je činjenično stanje i da li su zakoni ovde bili prekršeni.

Narodni poslanik Vojislav Šešelj, replika na izlaganje ministra Božidara Đelića.

Sada smo, izgleda,  ustanovili sve činjenice i ja sam zbog toga zahvalan ministru Đeliću. Ministre, samo je trebalo da kažete kojim smo to opštinama dali 30 miliona dinara. Da li je to bila Batočina, Rača, gde su bile poplave? Kažite mi, imate li taj papir? Ministre, poplava je bila, Vlada je morala hitno da reaguje. Odakle je uzela pare? Sa one stavke gde je u tom trenutku bilo najviše. Morala je to da uradi. Tu nema nikakve krivične odgovornosti i sami ste svesni. Postoji politička odgovornost, ali ta Vlada je izgubila izbore 2000. Šta vi još hoćete onda tu? Nije zbog toga izgubila doduše, ali šta vi sad hoćete tu, da utvrđujete političku odgovornost?
Drugo, 42,4 miliona dinara, na tom području je bilo 31. decembra 2000. godine. Dakle, bilo je novca. To što je Vlada dala nekim opštinama koje su bile ugrožene, dodatno, nisu bili u zakonu, zašto da ne da? Meni ništa drugo sad ne pada na pamet. Ja pred sobom nemam dokumentaciju Vlade, ali znam da nikad ništa nisam nečasno potpisao i nikada ništa što bi bilo krivično delo. U to sam ubeđen i zbog toga sa mnom ne možete izaći na kraj. Vi možete sada da pričate šta god hoćete.
Bila je opština Jagodina, poplave u Jagodini. Šta hoćete? Dali smo novac za opštinu Jagodina u avgustu 1999. godine, posle rata, zbog poplava; 1999. godine nije bilo suše, šta pričate, 1999. godine su celo leto padale kiše. Nemate nikakvog osnova, to je poenta.
Što se tiče sredstava solidarnosti, ona su bila namenjena svim fizičkim i pravnim licima koja su doživela štetu zbog zemljotresa. Ako je neko zloupotrebio deo tog novca, onda je to individualna odgovornost - da li je neko uzeo novac, a nije mu kuća porušena ili je neko uzeo novac, pa pravio novu kuću itd. To su druge stvari i to morate da razjasnite. Što se Vlade tiče, po tom pitanju su sve stvari beskrajno čiste.
Tamo gde Vlada stoji iza nečega, garantujem da su stvari do kraja čiste. Ako je u delokrugu nadležnosti nekog ministra napravljeno krivično delo, taj ministar ima ime i prezime, a krivično delo ima kvalifikaciju u Krivičnom zakonu.
Ministar malopre kaže da iz razloga privatnosti neće sada da pominje imena, ali kada je sa novinarima, onda iz razloga privatnosti pominje imena, pa su novine pune imena i raznih krivičnih prijava. Gde vam je ta krivična prijava za mene, ministre? Dajte je.
(Božidar Đelić: U tužilaštvu.)
Šta je, da li je ovih 30 miliona što je dato za Jagodinu ili Batočinu? Što se onda čudite što niko ne reaguje na vaše krivične prijave, kada su nebulozne.

Za reč se javio predsednik poslaničke grupe Narodni socijalisti, narodni poslanik Branislav Ivković, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Dame i gospodo narodni poslanici, u sve uvažavanje prethodnih govornika za ovom govornicom, mogu da konstatujem da su oni potpuno promašili temu. Mi smo usvojili dnevni red u kojem piše - Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije je 6. decembra 2000. godine, sa potpisom potpredsednika Jožefa Kase, dostavila ovaj materijal gde se nalazi Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu i izveštaj famozne inspekcije za period 1996 - 1999. godine.
Prvo, tema je završni račun budžeta za 2000. godinu i želim da kažem da u potpunosti podržavam Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu, posebno na poziciji Ministarstva za nauku i tehnologiju, gde sam bio resorni ministar, jer je tačno, egzaktno opisano šta su ministarstva radila u 2000. godini. Posebno, u završnom računu za 2000. godinu, treba pohvaliti opredeljenje Vlade Republike Srbije, za razliku od sadašnje vlade, za brigu o socijalnim pitanjima. Možete da primetite u završnom računu budžeta za 2000. godinu, iako je imao manju realizaciju u odnosu na plan, u odnosu na budžet za 2001. godinu, da su plate za prosvetne radnike i mnoga socijalna davanja isplaćena iznad plana, iako je realizacija bila ispod plana. To govori o tome da je Vlada Republike Srbije, bez obzira što se radi o poratnoj godini, izuzetno mnogo mislila u oblasti socijalne politike i socijalnih davanja.
Na zamerku gospodina Đelića, ministra koji ima običaj da govori pet ili deset puta više nego što je predviđeno za predsednike poslaničkih grupa, a ne sluša sada poslaničke grupe, želim da kažem sledeće: jeste bila projekcija 14% rasta društvenog proizvoda. Želim da istaknem da je rast društvenog proizvoda, gospodine Đeliću, do septembra 2000. godine bio skoro 18,5%. Problem je nastao onog trenutka kada je u oktobru, novembru i decembru 2000. godine privreda stala, pa je ukupan rast u 2000. godini bio 5%. Nažalost, mi smo imali jedan vrlo ružan i logičan razlog zbog čega je toliki rast bio, zato što smo imali prethodnu godinu koja se zaboravlja, a to je godina NATO agresije; 1999. godine je mnogo toga razoreno, tako da je 2000. godine sve to moralo da bude i popravljeno. Prema tome, što se tiče samog Zakona o budžetu Vlade Republike Srbije za 2000. godinu, ja ga apsolutno podržavam. Mi ćemo glasati za Zakon o budžetu za 2000. godinu.
Što se tiče Izveštaja inspekcije za period 1996-1999. godine, mogu da kažem da se sada u suštini jasno prepoznaje zašto reforme kasne, jer cela Vlada, očigledno, troši svoje vreme i angažuje se na kontroli rada prethodne vlade. Naravno, da li ima kontrole rada u budžetu, na primer, za 2001. godinu, u završnom računu sadašnje vlade? Nema. Valjda sadašnja vlada misli da će buduća vlada da kontroliše rad sadašnje vlade. Jadan ovaj narod ako smo mi došli dotle da se vlade uglavnom bave kontrolom rada prethodnih vlada ili možda počinjemo svi da razmišljamo o tome da je, gospodine Đeliću, sve ovo deo jedne priče da se narod zabavi. Ja tu podržavam stav - ko god je krivično zgrešio, pogotovu napunio lične džepove, on mora da odgovara. To je nepodeljeni stav verovatno svih poslanika u ovoj sali.
Nije dobro da se govori o privatnosti, gospodine Đeliću, a da 13. aprila 2001. godine sve novine koje postoje u ovoj državi, iz izvora vašeg ministarstva, objave krivičnu prijavu protiv tadašnjeg predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, krivičnu prijavu koja je očigledno bila potpuno neodrživa i nije podržana tamo gde se o tome raspravljalo.
Završni račun budžeta za 2001. godinu daje, u stvari, mnoge odgovore zašto se u prvi plan stavljaju problemi vezani za potencijalne krivične radnje u bivšoj vladi. U vašem završnom računu za 2001. godinu, gospodine Đeliću, možemo da primetimo da je naplaćen, realizovan skoro 99,84% i vama se mora odati priznanje da ste zaista uveli pojačanu finansijsku disciplinu. To je ono što je dobro u radu ove vlade i vas lično, da je finansijska disciplina pojačana.
Ali, kod vas se može videti sledeće: iako ste skoro 100% naplatili, u završnom računu budžeta za 2001. godinu, tu godinu, vi ste na poziciji socijalnih programa vašeg ministarstva umesto tri milijarde dinara, koliko je planom bilo predviđeno, realizovali svega 450 miliona. To je šest puta manje od plana. Na studentskom, učeničkom standardu, isto šest puta manje od plana. Zato, na poziciji saobraćajnica, umesto 7,5 milijardi, vi ste potrošili 9,5 milijardi. Sada se pitamo zašto vi tražite izmene Zakona o budžetskom sistemu i zašto tražite budžet za 2001. godinu. Možda zato što je Zakon o budžetskom sistemu, gospodine Đeliću, predviđao da ova skupština ovde formira eksternu kontrolu rada Vlade Republike Srbije.
Mi do sada od vas nismo dobili predlog sastava tima, niti smo u Skupštini odlučivali ko će to eksterno da kontroliše rad Vlade Republike Srbije u 2001. i 2002. godini, i onda dođemo do jednog logičnog zaključka - sigurno je nepodeljeni stav svih nas ovde, u parlamentu, da svi koji su u bilo kom delu i polju delovanja i u Vladi Republike Srbije, i u privredi, i uopšte u životu, učinili bilo kakvu kriminalnu aktivnost, pogotovo u Vladi, puneći sopstvene džepove, treba da odgovaraju.
Ali, ne može čovek da se otme utisku da se namerno favorizuje priča o tome, da bi se zamaglile neke druge stvari, a da se ujedno uoči npr. da se budžetska inspekcija u 2001. godini zabavljala samo opštinama, a uopšte se nije zabavljala Vladom, da ste vi posebo nagradili inspektore, jer jedina pozicija gde su prebačene plate to je Republička uprava javnih prihoda, u 2001. godini, u vreme kada ste za socijalne programe umesto tri milijarde odvojili svega 450 miliona, iako ste realizovali 100% naplatu budžeta, jer ste zaista poboljšali finansijsku disciplinu u državi.
Mislim da sve ovo što je pričano ovde ne ide na dobro i mislim da treba ovaj parlament da se ostavi istraga poturica u prethodnom periodu, jer budite svesni da će u narednom periodu neko debelo da se zabavlja sa onima koji su se u ovom periodu bavili time. Meni je žao i tih inspektora, svako od nas pamti njihova imena i ne može to zaboraviti, ali morate znati i vi, i oni koji se time bave, da nije daleko vreme kada će neko kontrolisati šta su oni sve radili u vreme kada su hteli da budu dobre poturice, možda i mimo vaše želje da se dodvore vama, da opravdaju neku svoju političku biografiju, i sudije, i istražne sudije, i inspektori itd.
Mislim, i u ime narodnih socijalista predlažem ovoj skupštini da usvoji onako kako je predložen Zakon o budžetu za 2000. godinu, jer taj zakon o budžetu, kako je predložen, daje realnu sliku rada u prvoj poratnoj godini nakon NATO agresije, u godini kada je do septembra rast društvenog proizvoda zaista bio skoro blizu 18%, kada se u nemogućim uslovima mnogo toga uradilo, a naravno da bude zaključak - ko god se bavio kriminalnim aktivnostima, pogotovo trpao u svoj džep, treba i da odgovara, a da se mi više okrenemo onome što se danas događa u privredi i gde idemo.
Jer, na primer, mi ćemo danas ili sutra raspravljati o budžetu za 2003. godinu, a vi, gospodine Đeliću, predviđate 49 milijardi debalansa. Malopre ste zamerili da taj budžet za 2000. godinu nije projektovan kako treba, a on je ceo bio 35 milijardi. Vama nedostaje 49 milijardi, to su ogromne stavke. Morate nekada malo i da pazite kada zamerite, jer i sami u istu zamku ulazite. Vi zamerate da je nerealno isplaniran budžet za 2000. godinu. Kako može biti realno planiran, kada je pre toga bila godina agresije, ali ipak je on bio ukupno 35 milijardi, a vi, koji to zamerate, predlažete za 2003. godinu rebalans budžeta od 49 milijardi. To su ogromne pare.
Odakle ćete iscediti tu suvu drenovinu, kojim ćete to poreskim propisima iscediti od ovog naroda, jer nama je privreda, gospodine Đeliću, stala. Znam da vama nije lako, jer, u suštini, vaš rad mnogo zavisi od rada NBJ; to je posebna priča; NBJ je izbacivanjem sredstava ove države, oko dve milijarde dolara, negde napolju, izazvala faktički krizu svežeg kapitala, užasno podigla kamate na kredite i umnogome doprinela ovome što se događa u privredi. Hvala lepo.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Božidar Đelić.

Samo nekoliko preciznosti, i naravno ne bih hteo da se stvari postavljaju na neki lični način, ali bih samo hteo da kažem, prvo, kada je podeljeno ono što sam u uvodnom izlaganju napomenuo, a to je izveštaj koji dopunjuje izveštaj budžetske inspekcije, a to je ono što je prošle godine bilo dostavljeno sa završnim računom za 2000. godinu, ponovo vam se dostavlja, pošto su naročito mnogi poslanici na Odboru zatražili da dobiju taj izveštaj.
Znači, nema ničega novoga u ovome, prema načinu na koji je to ustanovljeno u junu prošle godine. Što se tiče samog izlaganja, želim da kažem da u ovom konkretnom slučaju istraga nije krenula sa mrtve tačke, zato što se u ovom slučaju pozvalo na poslanički imunitet. I drugo, što se tiče gospodina Ivkovića, ako pogledamo Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, moramo ipak konstatovati da je nalaz budžetske inspekcije ustanovio da je nekih 680.193 dinara direktno plaćeno sa žiro računa tog ministarstva, na žiro račun SPS-a, da je Srpskoj radikalnoj stranci uplaćeno 183.880 dinara, izgleda za knjige.
Znači, vi ste bili čitalac, ali izgleda da niste raspakovali te knjige, pošto možda nisu bile dovoljno interesantne, ne znam. U svakom slučaju, i vi ste, kao Ministarstvo, uplatili taj iznos. Fondacija FONAS, čiji je osnivač Opštinski odbor SPS-a Vračar, direktno je dobila 570.000 dinara od tog ministarstva, i indirektno preko drugih žiro računa, drugih pravnih lica, jer se onda tu pratio trag novca, pa bi to pravno lice dobilo novac, pa bi onda uplatilo na žiro račun FONAS-a. To bi bilo još 1.675.000 dinara.
Bilo je plaćanja od 409.000 dinara, a da ne postoji pravni osnov za to, ili pak, 1.500.000, što je isplaćeno za robu bez dokaza da je preuzeta ta roba ili da je usluga izvršena. Isto tako, isplaćeno je fizičkim licima na računu otvorenom kod poslovnih banaka 600.000 dinara, a da nikakav ugovor o delu nije sačinjen. Eto toliko.

Ima reč narodni poslanik Branislav Ivković, replika na izlaganje ministra, gospodina Božidara Đelića.

Uvaženi gospodine ministre, izrekli ste za ovom govornicom čistu laž i time me navodite da pomislim kako možda to radite i u onim situacijama za koje ja nisam dovoljno informisan.
Naime, ceneći privatnost Baneta Ivkovića i poštujući njegovu porodicu, njegovu decu, i majku, sada pokojnu, neko se od vas, možda i vi lično, potrudio da 13. aprila 2001. godine u svim novinama izađe čista laž. Tu čistu laž ste ovde ponovili, i meni je zbog toga oduzet imunitet. Ja se uopšte nisam ni pozivao na poslanički imunitet. Naišao sam čak na zanimljivu situaciju, da su vaši vrli inspektori, koje ste dobro plaćali, zaboravili da dostave finansijski plan Ministarstva za nauku i tehnologiju, jer su umesto kompletnih 39 strana dostavili samo sumarni deo, prve dve strane, a na 37, 38. i 39. strani se nalazi sve.
Međutim, apelujem na Vas, kao čoveka, da ovaj narod ovde, a i narod koji gleda ovaj prenos, oslobodimo istražnih aktivnosti. Postoji pravosudni sistem Srbije. Nama preostaje duboko da verujemo da svi ti ljudi koji sede u pravosudnom sistemu Srbije, i u tužilaštvu, i u istražnim organima, i u sudstvu, ipak razmišljaju da će možda koliko-toliko brzo, za šest meseci ili godinu dana, neko kontrolisati šta su radili danas, i da nije dobro biti poturica danas, jer sutra možda oni ne mogu da odu dalje od Ripnja ili Rušnja, a možda može neko može da ode do Pariza, ali ipak ostaje u zemlji.
Prema tome, mislim da nije dobro.... ja sam redovni profesor univerziteta, građevinac, ne bavim se pravom, vi ste ekonomista, verovatno i vi nemate pojma o pravu, kao ni ja, da mi pustimo ljudima da se bave tim poslom. Ali, nije dobro da se rad Vlade bazira isključivo na tome da sve inspekcije koje Vlada ima, plus plaćenih 50 ljudi sa strane, troše svoju snagu da analiziraju šta je sve rađeno od 1996. do 2000. godine, a da niko ne kontroliše 2001. i 2002. godinu.
Vi ste predložili Zakon o budžetskom sistemu. Predvideli ste mogućnost eksterne kontrole Vlade Republike Srbije. Ova skupština nikada tu eksternu kontrolu nije uspostavila, ali bolje mi da se bavimo stvaranjem, a ne razgradnjom i međusobnim dokazivanjem. To je apel koji vam upućuju narodni socijalisti.
Inače, u vezi dnevnog reda grdno ste pogrešili. Ovaj izveštaj koji ste vi podelili nije na dnevnom redu, jer je gospodin Jožef Kasa dostavio, kao potpredsednik Vlade Republike Srbije, Zakon o budžetu Vlade Republike Srbije i završni račun za 2000. godinu i dostavio je izveštaj o inspekcijskoj kontroli od 1996. do 1999. godine. Prema tome, nažalost, ovaj izveštaj je bajat i nema ga na dnevnom redu.