Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, slučajnosti parlamentarnog kalendara su naložile da danas, u jednom danu, počnemo raspravu i o završnom računu za 2001. godinu. To je zbog toga što su pre svega završni račun za 2000. godinu, ali, ruku na srce, i ovaj završni račun za 2001. godinu nešto zakasnili. Bolje kasnije nego nikada. Šta bih želeo da kažem? U stvari, debata oko ovog završnog računa za 2001. godinu za mene je, kao što sam napomenuo u početku u diskusiji povodom celog ovog paketa, svojevrsna je šansa da se okrene jedan važni list u istoriji javnih finansija Srbije i da na rashodnoj strani imamo mogućnost da podrobno pogledamo šta se desilo u državnoj kasi. Lično, i u ime Vlade Republike Srbije, veoma sam zadovoljan da sam u stanju danas da polažem račune pred vama, pred ovim cenjenim domom.
Nema nikakve tajne u ovome što se dešavalo 2001. godine i očekujem veoma konstruktivnu diskusiju tim povodom. Hteo bih samo da napomenem, pre nego što uđem u srž stvari, da ovaj završni račun ima dva noviteta. Prvi je da on sadrži izveštaj budžetske inspekcije o izvršenju budžeta za 2001. godinu. Želim da napomenem da nijedna zakonska odredba ne obavezuje izvršnu vlast, Vladu ili Ministarstvo finansija da priloži izveštaj budžetske inspekcije sa ovim završnim računom, ali Vlada, moje ministarstvo i ja lično hteli smo da ovaj izveštaj bude danas pred vama. I ne samo to, videćete u tom izveštaju, to je jedan prvi dokaz da taj organ u sklopu Ministarstva finansija i ekonomije ima svoju dozu autonomije, ima svoju dozu kritičnosti i videćete da on ni u kom slučaju nije neko telo koje je dirigovano; kao što nije bilo dirigovano oko ovih nalaza od 1996. do 2000. godine, nije bio ni 2001. godine.
Isto tako, ne znam da je u istoriji parlamentarizma u Srbiji (mada uvek čovek mora biti oprezan po tim nalazima), bilo često da je izvršna vlast donela neke rezultate, neke kontrole koje se nje tiču, a da ona nije imala nikakvu zakonsku obavezu da to uradi, ali to neka nam služi na časti. Ja sam spreman da odgovorim na sva pitanja koja mogu proizaći iz te budžetske inspekcije, koja pokazuje da nije sve perfektno, da naravno ovakvih zloupotreba i protivzakonitih stvari nema, ali da mnogo toga može da se unapredi u samoj budžetskoj tehnici.
Drugi novitet koji se nalazi u ovom završnom računu je to da će on biti propraćen prvi put (i u to siguran), jednom nezavisnom budžetskom inspekcijom koju će ovaj cenjeni dom naložiti i zatražiti od jedne nezavisne revizorske kuće, i to neće biti samo kontrola budžeta, nego će to biti revizija budžeta, znači jedna sistematska provera onoga što se dešavalo u budžetskoj kasi. Ta odluka je donesena na Vladi Republike Srbije pre nekoliko nedelja. Na vama je da usvojite tu odluku, da izaberete tog revizora. Izbor će biti vaš i izveštaj tog revizora će biti vaš. On će doći u ovaj dom, u njegove odbore, na ovu sednicu i neće doći u Vladu. Time ćemo, verujte, ja sam siguran, ma ko bio u Vladi, ma ko bio u parlamentu, okrenuti jednu važnu stranicu i na svaki način obezbediti da će ma ko bio u Vladi znati da će svake godine jedan nezavisni revizor pogledati ono što se dešava, uz ovu budžetsku inspekciju koja dokazuje svakog meseca sve više svoju nezavisnost.
To je veoma dobro za duh parlamentarizma, to je veoma dobro za budućnost demokratije, za kontrolu zakonodavne vlasti nad izvršnom vlašću. Mogu i lično da kažem da sam veoma ponosan da se takve promene dešavaju u momentu kada sam član ove vlade. U ovoj raspravi i razna pitanja, koja je ovaj završni račun prouzrokovao, jednostavno pokazuju da se završni račun sve ozbiljnije shvata u ovom domu. Siguran sam da će godine koje dolaze donositi sve više i više pitanja i lično očekujem da će u godinama koje dolaze ova tačka prouzrokovati velike diskusije, i to je veoma dobro. Ponavljam, ma ko bio u parlamentu i ma ko bio u izvršnoj vlasti.
Sada bih hteo da izložim oko dve ključne tačke. Prva tačka se tiče samog izvršenja budžeta, šta se desilo, i druga tačka - o ovim nalazima budžetske inspekcije i sledećim koracima koji su preduzeti, kao i o nekim dodatnim pitanjima koja je ovaj dom imao.
Oko prve tačke želim prvo da napomenem da je 2001. godina počela sa prvim tromesečjem, koje je bilo sprovedeno po merama privremenog finansiranja. Prelazna vlada Republike Srbije je odlučila da predloži to privremeno finansiranje dok se ne izglasa nova vlada Republike Srbije, što se desilo 25. januara 2001. godine. Krajem marta vi ste izglasali budžet za 2001. godinu. On je naravno zauzeo celu budžetsku materiju za 2001. godinu, uključujući i ova prva tri meseca, ali moramo primetiti da izvršenje budžeta u prva tri meseca nije se bilo po istoj dinamici i po istom zakonu, kao u preostala tri kvartala u ovoj godini.
Druga stvar, koju moramo napomenuti, to je da je u toku godine došlo do veoma značajnih promena i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Želeo bih da ih napomenem pre nego što uđem u nekoliko cifara, koje su danas pred vama. Što se tiče prihodne strane, mi smo i pre nego što je počela da radi Vlada Republike Srbije imali razgovore sa koministrima i sa prelaznom vladom i ta prelazna vlada je odlučila da se za budžet 2001. godine krene u postepeno gašenje tih specijalnih računa i već krajem decembra jedan broj njih je bio ugašen, tako da je na prihodnoj strani već napravljen prvi napredak. Drugi napredak je napravljen kada ste izglasali krajem marta jedan set poreskih zakona koji je uveo mnogo više reda na prihodnoj strani. Tada je ukinuto nekih dvadesetak uredbi, odluka izvršne vlasti ili pak nekih fiskalnih formi koje su bile neuredno uvedene i neuredno evidentirane.
Mnogobrojne namenske takse su tada ukinute, kao i mnogobrojne naknade, takse, koje su bile u nekim uredbama. Na taj način, počevši od 1. aprila te godine, imali smo jedan objedinjeni poreski sistem, koji više nije imao u celosti bilo kakve račune, nije imao nikakve namenske takse na prihodnoj strani i to je sada odraz koji imate u ovom završnom računu, imate sve ovog puta na jednom mestu. Da li je sve na jednom mestu? Nije. Šta bi trebalo da bude u ovom završnom računu na prihodnoj strani, a nije u potpunosti? Cenjeni narodni poslanici to su sopstveni prihodi budžetskih korisnika. Budžet za 2002. godinu je napravio pravi napredak u tom momentu, ali 2001. godine dobro se znalo da ima tih sopstvenih prihoda, međutim toliko je stvari već promenjeno da mi nismo tehnički bili u stanju da evidentiramo u potpunosti te sopstvene prihode saveznih organa.
Ako pogledamo u toj bazi šta se desilo na prihodnoj strani onda uočavamo da je po prvi put u 12 godina poreski sistem dao i više od onoga što se očekivalo. U ciframa to znači da su nominali prihodi bili 17% veći od onih koji su planirani, a to znači - imajući u vidu da je inflacija, koja je bila planirana sa 30%, bila veća za nekih 10,6% od planirane - da smo u realnom iznosu imali prihode koji su bili 5% veći od onoga što je planirano. Drugim rečima, prihodi su bili 125 milijardi umesto 107,6 milijardi dinara. To znači da je poreski sistem, kada su se stvari objedinile i stavile na jedno mesto, počeo da funkcioniše efikasnije. Neki će reći - da li je to zbog mnogo većih stopa. Odgovor je ne. Mi nismo povećali stope, ali ono što se desilo na prihodnoj strani to je početak jedne decidne borbe protiv šverca i najveći uspeh je tu zabeležen u suzbijanju šverca naftnih derivata. Bez uspeha u toj borbi ni u snu ne bismo imali ovakve prihode. Isto tako, imali smo decidnu borbu protiv šverca cigareta i to su bili prvi koraci uspeha na tom putu i to je isto obezbedilo da ti prihodi budu na nivou.
Znači, na prihodnoj strani, zbog tih sistemskih promena i zbog borbe protiv šverca, nešto bolje discipline u vidu plaćanja javnih dažbina, mogu da kažem da su u realnom iznosu po prvi put u zadnjih 12 godina javni prihodi, a da za to nisu "krive" neke nove dažbine ili pak više stope, budžet je dobio ono što je planirano, pa čak i 5% više; to je jedan uspeh u sprovođenju naših ekonomskih reformi i naročito poreske reforme.
Ako sagledamo sredstva koja su bila predviđena za pokrivanje ovog puta prvi put predviđenog budžetskog deficita, konstatujemo da je slika realnosti bila manje povoljna za sprovođenje budžeta, i to iz dva ključna razloga.
Prvo, prihodi od privatizacije koji su bili zacrtani prvobitno na nekih sedamdesetak miliona evra nisu se materijalizovali, jer shodno odredbama Zakona o privatizaciji, tu imamo, zbog sprovođenja jednog javnog transparentnog odnosa tendera, neke rokove koji su morali da budu ispoštovani. To je prouzrokovali nekoliko nedelja "zakašnjenja", prema prvobitnom planu, prvih priliva od privatizacije. Ti prvi prilivi od privatizacije su ušli (to je bila prodaja tri cementare) u aprilu 2002. godine, a ne u decembru 2001. godine, kao što je to bilo prvobitno isplanirano.
Drugi element koji je bio nepovoljniji od onoga što je bilo predviđeno, to je priliv od međunarodnih finansijskih institucija, naročito od jednog kredita Svetske banke koji treba da podrži strukturno prilagođavanje kroz podršku budžeta, tzv. SAK-1. To je tehničko ime tog kredita. Taj kredit je isto dospeo u državnu kasu, ali u februaru 2002. godine. Znači, radi se o razlici od dva meseca. Međutim, taj zajam je bio prvobitno planiran za novembar mesec i on se desio dva i po meseca kasnije od onoga što je bilo planirano, ne zbog nekih problema, nego zbog toga što je tehnički bilo nužno obaviti razne pripremne radnje da bi sve bilo legijatis.
Zbog toga i zbog toga što predviđene donacije, mada, kao što vidite, nešto veće od tri milijarde dinara, to je jedan uspeh naše Vlade, ali isto tako očekivani prilivi su bili nešto veći. Sve u svemu, kada kombinujete ta dva ključna razloga i ovaj treći za mnogo manje iznose, ispostavilo se da onaj budžetski deficit koji je planiran neće biti izvršen. Tu želim da privučem vašu pažnju na jednu ogromnu razliku u vođenju javnih finansija, koja se eklatantno pokazala u izvršenju budžeta za 2001. godinu. Porezi su realno bili nešto veći. Sredstva za pokrivanje deficita su bila značajno manja od onih koja su bila budžetirana. Odgovor naše vlasti nije bio da se štampa novac, nego da se potroši manje. Zbog toga, ako sagledate rashodnu stranu, tu ćete uočiti da su rashodi koji su izvršeni 127,3 milijarde dinara, umesto 129,4 milijarde dinara, koliko je bilo prvobitno budžetirano. Kao što vidimo, to je za 2% niže nominalno, ali to je isto 11% realno niže od onoga što je planirano.
U izvršavanju ovog budžeta se vidi šta je odgovornost i ono što, verujte, nije bilo lako uraditi; kada se ispostavilo da sredstva za pokrivanje deficita neće biti prisutna na istom nivou, umesto da se pribegne štampanju novca da bi se prikrili neki problemi, mi smo odlučili, a ovaj završni račun je odraz toga, da jedan broj stavki bude ne samo snižen u realnom iznosu, nego da bude snižen čak i u nominalnom iznosu. Baš zbog toga smo ušli u jednu novu eru javnih finansija gde se ne troši više novca nego što se ima, da je ono što je finansijski guber i ono što se ima, da se ne pribegava raznim kvazifiskalnim deficitima.
Naravno, primetićete da se u ovom završnom računu iskazuje gde su subvencije za razna preduzeća, uključujući i javna preduzeća, uključujući i EPS. Znači, umesto da se štampa novac i daje EPS-u za remont, što prouzrokuje inflaciju, odvaja se u raspoloživim sredstvima jedan broj stotina miliona, ovaj put više milijardi dinara, da bi se taj remont obezbedio na pravi način. To je bila jedna pozajmica budžeta Republike Srbije od tri milijarde dinara; novac koji nije štampan, novac koji je odvojen, novac koji je EPS već u 50% iznosa vratio u budžet Republike Srbije.
Isto tako, primetićete da je po prvi put posle Drugog svetskog rata otkup pšenice izvršen iz realnih izvora. To je pozajmica i poreskog novca koji je dat robnim rezervama da bi se otkupila pšenica. One su to uradile u roku, bez inflacije, bez devalvacije, po prvi put posle Drugog svetskog rata iz realnih izvora. Na taj način prvi put naši seljaci nisu dobili obezvređene iznose. Što nije manje važno, oni su taj novac dobili u tri rate, u tri meseca, u dan, u momenat kada su podneli nužnu dokumentaciju.
To isto znači, i siguran sam da ćemo u raspravi imati dosta puno priče o svemu tome, da jedan broj veoma važnih stavki nije mogao da bude izvršen do kraja. To nije dobro, ali to je mnogo bolje nego da se štampa novac i da se dele lažne nade i da se ispunjavaju obećanja time što se obezvređuje naša nacionalna valuta ili, pak, da se prouzrokuje inflacija. Čini mi se da je ovaj budžet veoma odgovorno izvršen, u smislu da su, prema raspoloživim sredstvima, uklopljene mnogobrojne tražnje našeg naroda, naše privrede i, naravno, budžet koji bi mogao da podmiri hitne potrebe, jer bi trebalo da bude višestruko veći. Jednostavno, da bi istovremeno imali jedno umereno opterećenje privrede i građana, nije se moglo dati više od ovoga.
Hteo bih oko ove prve tačke da napomenem samo nekoliko elemenata u onome što je izvršeno. Tu ćete konstatovati, cenjeni poslanici, da je prema prvobitnom budžetu, onakvom kakvog ste usvojili, došlo do nekih razlika. Hteo bih da napomenem koje su to razlike. Uočićete da pozicija koja je veća nego ona koja je planirana, i to daleko najveća, jeste je subvencija za PIO fond. Sedam milijardi više je trebalo obezbediti za obavezno penziono osiguranje da bi naši penzioneri dobili 12 penzija na vreme, bez inflacije. Znači, kroz realni novac. Na toj stavci se vidi veoma jasno o čemu mi pričamo. Da bi 2001. godine, uprkos velikim teškoćama, naši penzioneri dobili (kao što su dobili) 12 penzija, a da za te penzije ne bude štampan novac, obezbeđeno je u ovom budžetu dodatnih sedam milijardi dinara, da bi mogli da isplatimo te penzije na vreme, bez kašnjenja i bez štampanja novca.
Isto tako, bila su nužna dodatna sredstva, prema prvobitnom planu, za ŽTP. Mogu da kažem da se i ove godine, to ćemo videti kada dođemo do treće tačke dnevnog reda, to ponovo desilo. Jednostavno, posle 12 godina propadanja, to javno preduzeće te godine, nažalost, ni ove godine nije u stanju da pokrije svoj fond plata kroz svoje sopstvene prihode. Da ne govorimo o nužnim remontima da bi železnica mogla normalno da funkcioniše. Zbog toga, za razliku od neke namenske takse koja je postojala pre i koja je dovela do jednog broja zloupotreba, ovoga puta su jasno iz budžeta obezbeđena sredstva. Zbog toga je ta stavka u saobraćaju nešto veća, da bi ŽTP mogao nesmetano da funkcioniše.
Isto tako je i naličje toga da jedan broj stavki nije izvršen u nominalu na onome što je budžetirano. To se tiče, pre svega, plata. Znači, ono što je određeno u platama izvršeno je za 2,4 milijarde manje u domenu javnih službi. Isto tako, ako sagledate materijalne troškove Vlade, ne samo Vlade, nego državne uprave, ta pozicija je izvršena za 1,5 milijardi manje od onoga što je planirano. I Fond za tranziciju je izvršen za nekih 700 miliona dinara manje od onog što je prvobitno bilo planirano. To je zbog toga što je jedan broj tih programa počeo da se radi, ali nije bio spreman za finansiranje te godine, nego se posle toga finansiralo u prvom ili u drugom kvartalu 2002. godine. Isto tako, nešto manje sredstava je bilo dato agraru, jer jedan broj premija nije bio spreman. Tu ne govorim o premiji za mleko. Govorim o premiji za duvan, jer jedan broj pripremnih radnji nije bio gotov za isplatu u tom momentu, tako da to nije moglo, shodno zakonu, da bude isplaćeno.
Tu bih hteo da zaključim ovaj prvi deo ovog izlaganja i da kažem da je ovaj budžet, po njegovom obuhvatu, mnogo opširniji i izražava realnost naših javnih finansija time što su tokom te godine svi specijalni računi ugašeni.
Isto tako, ovaj budžet je prvi put u 15 godina izvršen u realnom iznosu, sa nešto većim prihodima nego što je planirano, što je dokaz, imajući u vidu da nijedna nova dažbina nije uvedena, čak su neke i ukinute, kao ona taksa na električno brojilo, koja je trebalo da donese milijardu i trista te godine, zahvaljujući toj poreskoj upravi, obezbedilo je prvi put sredstva, pa čak i više od onoga što je bilo u budžetu.
Međutim, u vidu vremenskog raskoraka i tajminga raznih događaja, sredstva koja su bila nužna i koja su bila predviđena za pokrivanje deficita su zakasnila, neka za dva, a neka za tri meseca. Imajući u vidu da smo krenuli i da ćemo izdržati na toj odrednici filozofije da ne mogu da se prikrivaju problemi i da se rešavaju kroz štampanje novca, samim tim potrošeno je ono što se imalo u vidu svega onoga što je bilo raspoloživo i podmirile su se stavke sa nekim prioritetom. Ti prioriteti su, naravno, bili isplata penzija, isplata svih socijalnih prinadležnosti i obezbeđivanje normalnog funkcionisanja naše države.
Shodno tome, moralo se doneti i nekoliko veoma teških odluka kao što je - koje su to budžetske stavke koje nije bilo moguće izvršiti do kraja? Naravno, u nekoj perspektivi, naš budžet mora biti takav da se izvršavaju sve stavke u onom iznosu u kome su predviđene. Međutim, to će potrajati, mislim, još godinu-dve, dok se situacija u našoj državi u potpunosti ne stabilizuje i dok ne budemo u stanju da veoma precizno predviđamo ono što će se desiti.
Makroekonomski, primetićete da je inflacija bila za koji procenat veća od one koja je planirana, ali razlika nije bila 0,116, nego 30 prema 40. Ako govorimo o privrednom rastu, ukoliko je u budžetu za 2000. godinu bilo predviđeno 14% rasta, a napravljeno 5,9%, 2001. godine je bilo predviđeno 5% rasta, a izvršeno je 5,5% rasta, tako da smo imali realne pretpostavke i ovaj budžet je realno izvršen.
Šta bih hteo da kažem oko ovog drugog dela - izuzetna mi je čast da valjda prvi put u ovom domu ministar finansija stoji pred vama i da je tu jedna budžetska inspekcija, po izvršenju ovoga budžeta. I šta ona pokazuje - ona pokazuje, naravno, da zloupotrebe u smislu onih koje smo videli prošlih godina više nisu prisutne, zbog toga što su one sistemski rešene u jednom delu, zato što su specijalni računi ukinuti, i zbog toga što je bilo te budžetske inspekcije.
Ja sam u to uveren: veliki broj onih koji su budžetski korisnici su mnogo ozbiljnije shvatili i budžetiranje i izvršenje budžeta. Međutim, nikako ne bih mogao da dopustim neki vid demagogije, koja treba sada da kaže da je juče bio pakao i da je danas raj. Realnost je da je u mnogo čemu naša budžetska tehnika u 2001. godini trebalo da bude bolja i to je tačno. Želim da vam dam nekoliko primera, koji su izašli iz te budžetske inspekcije.
Jedan primer je rđava navika, koja je postojala i koja je zakonski utemeljena, da se pri kraju godine zaključkom Vlade dešavaju neke preraspodele. Treća tačka dnevnog reda ovog zasedanja, rebalans budžeta ove godine, pokazuje da zahvaljujući vašem izglasavanju Zakona o budžetskom sistemu to više nije moguće. Ta rđava navika je izbegnuta i za svaku nešto značajniju promenu, u bilo kojoj stavci, izvršna vlast, Vlada, mora da dođe pred ovaj dom da na zakonski uređen, dobar, transparentan način, ovaj dom izglasa rebalans budžeta.
Druga stvar koju bih hteo da kažem - ako sagledamo i same resurse budžetske inspekcije, sigurno je da u poslednjih godinu i po-dve godine dana ni ja lično nisam zadovoljan jačanjem te službe i time koliko bi ona trebalo da ima inspektora, obukom, brojem ljudi. Mogu da kažem da su tu jedna od velikih kočnica bila ne samo raspoloživa sredstva, ne samo plate koje mogu da se plate za tako odgovorno mesto, nego isto tako sama raspoloživost nužnim kadrovima.
Tu vidimo da je institucionalna reforma nešto što traje, nešto što ne može tek tako zakonski da se promeni. Međutim, preuzimanje jednog broja kadrova iz ZOP-a danas, koji će i zvanično 1. januara postati članovi budžetske inspekcije, obezbeđivanje donatorskih sredstava za obuku, obezbeđivanje nužnih uslova za rad za budžetske inspektore, shodno novoj sistematizaciji Ministarstva finansija i ekonomije koju je Vlada Republike Srbije usvojila pre tri nedelje, to je jedna služba koja će brojati nekih 50 budžetskih inspektora, koji će biti prisutni ne samo u Beogradu, nego i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i koja će, siguran sam, u budućnosti imati duplu ulogu, ne samo naknadne kontrole, nego, što je sigurno i te kako važno, savetodavnu ulogu, tako da pomogne svim budžetskim korisnicima da rade sve namenski i po zakonu.
Tu bih hteo da zaključim svoje izlaganje oko ovog završnog računa. On nema isti obim kao ovaj prethodni, zbog toga što po tradiciji našeg parlamenta za prvi saziv se daju i zakoni, koji treba da se sprovode od strane raznih ministarstava. To nismo ponovili ovde, videćete to u završnom računu za 2000. godinu, dobar deo toga se tiče napomena o onim zakonima koji se sprovode a ne toliko razdela.
Ovde imamo isto tako mogućnost da dođete i do dodatnih informacija. U diskusiji su razne poslaničke grupe, poslanička grupa DSS-a, poslanička grupa DOS - reforme Srbije i neke druge poslaničke grupe, zatražili dodatne informacije o ovom završnom računu. I naravno, naša Vlada, naše Ministarstvo, nema tajni za parlament, jedina kočnica mogu biti rokovi i raspoloživa sredstva.
Želim samo da napomenem da u Ministarstvu finansija, do dana današnjeg, nažalost, ekipu koja planira i izvršava budžet i sprema završni račun čini nekih 12-tak ljudi. Znači, to su raspoložive snage koje moraju da odrade ovaj posao. To nije dovoljno. U novoj sistematizaciji ministarstva, kada dođemo do nekih novih prostorija (jednostavno, u zgradi u Nemanjinoj 22 nema ni mesta za više ljudi), mi ćemo ojačati tu ekipu.
U svakom slučaju, potrudili smo se da odgovorimo na sva pitanja, koja su poslaničke grupe DSS-a, DOS - reforme Srbije i druge poslaničke grupe postavile.Hteo bih samo da komentarišem neka od važnijih pitanja koja su ovde postavljena. Želim isto da kažem da je ta ista služba, dok je trajala ova rasprava o završnom računu za 2000. godinu, dostavila dodatni izveštaj koji odgovara na jedan broj pitanja, koja su postavljana u debati , u odborima i u bilateralnim razgovorima.
Mi ćemo ovaj izveštaj vama dostaviti koliko danas, ili najkasnije sutra ujutru, tako da ćete videti da je napravljen jedan svojski napor, da bi prvi put izvršna vlast dostavila dodatne informacije jednom završnom računu, koje predstavlja Skupštini.
Zamolio bih svog kolegu Gorana Pitića, ukoliko to mogu po Poslovniku, da on izloži ono što se dešava u domenu donacija. Zatražena je dodatna informacija u domenu donacija, ali bih ostavio kolegi Pitiću da on obrazloži taj deo.
Što se tiče sopstvenih prihoda nadležnih organa, želim samo da kažem da ti sopstveni prihodi nisu bili obuhvaćeni u onoj meri, koliko bi to bilo nužno 2001. godine. To, jednostavno, tehnički nije bilo moguće uraditi u prvom mahu, prioritet je bio - sve konce uhvatiti na prihodnoj strani, na rashodnoj strani obezbediti dovoljnu transparentnost, ne praviti kvazifiskalne deficite i početi taj posao na hvatanju svih elemenata trošenja.
Prvog oktobra 2001. godine se za ljude koji su nešto možda malo dalje od te budžetske tehnike desila jedna veoma važna stvar - tog dana Ministarstvo finansija i ekonomije je ukinulo tzv. prolazne račune ili račune 637, za one koji su radili u SDK, koji su doveli u jednom mahu do mnogo većeg uviđaja u ono što se troši i u same sopstvene prihode indirektnih i budžetskih korisnika.
Šta je tu po sredi i šta se desilo u zadnjem kvartalu te godine? Izvršenje budžeta u Srbiji može da se uporedi, ako mi dozvolite tu sliku, sa grudvanjem - budžet prema raspoloživim sredstvima odvaja jedan deo raspoloživih sredstava i ta veća "grudva" se prebacuje direktno budžetskom korisniku, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu zdravstva i nekim drugim budžetskim korisnicima.
Posle ti budžetski korisnici prave manje "grudve" i šalju novac na adrese indirektnih budžetskih korisnika i tu imate veliku neefikasnost u sistemu. U tom budžetskom "grudvanju" imate sledeći problem - novac može ležati na računu jednog direktnog budžetskog korisnika, a da bude preko potreban nekome drugom.
Ili, moguće je imati raspoloživa sredstva iz sopstvenih prihoda, a da neki direktan budžetski korisnik ne može doći do nužnih sredstava iz budžeta. Naravno, ako pogledamo danas, u decembru 2002. godine, takozvana reforma trezora koja treba da dovede do toga da se novac daje i plaća se samo kada nalog za plaćanje bude raspoloživ, za to će trebati nešto vremena, to je šesta tačka dnevnog reda ovog zasedanja.
U svakom slučaju, 1. oktobra 2001. godine napravljen je jedan veliki napredak u transparentnosti te rashodne strane ukidanjem tih prolaznih računa 637.
Isto tako, jedno pitanje je bilo - šta je bilo sa odobrenim kreditima i šta je bilo sa potraživanjima? Mogu da kažem da smo cele 2001. i 2002. godine otkrivali sve više i više obaveza budžeta. Jednostavno, veliki broj obaveza nije bio proknjižen, veliki broj garancija koje su često na nezakoniti način i proces, proceduru, davani nekim poslovnim bankama i nekim drugim dobavljačima. Zato što nije bilo centralne evidencije svega toga mi 2001. i 2002. godine, sada, završavamo taj posao, mi smo evidentirali kome duguje budžet i od koga budžet potražuje. To je jedan mukotrpan proces koji nije lak i u izveštaju budžetske kontrole vidite ono što je evidentirano u tom momentu kada je budžetska kontrola i radila.
Najzad, što se tiče pitanja ustupanja budžetskim korisnicima, mogu samo da kažem da je to regulisano postojećim zakonima i da ova reforma koja se desila 1. oktobra 2001. godine, budžet 2002. godine, omogućeno je da tu imamo mnogo veći uvid u to koji su to sopstveni prihodi, šta se tu dešava u toj kasi. Koja je perspektiva? Tu bih hteo da zaključim - ovaj završni račun, čini mi se, omogućava prvi put da ovaj cenjeni dom raspolaže sa nužnim informacijama i na vreme, da debatuje o tome kako se trošilo. Sigurno da ima tu puno pitanja i u ime Vlade Republike Srbije spreman sam, kao i moje kolege, da odgovorim na sva pitanja koja možete imati. Vi imate na to pravo, odgovor i transparentnost je naša dužnost, ali želim samo da kažem da ovo i transparentnost u našim javnim finansijama nije samo nešto što se donosi dekretom, to su duboke promene koje traju.
Ovaj završni račun je jedan važan korak u poboljšanju i uviđaju u budžetsku kasu od strane zakonodavne vlasti. To sigurno nije kraj; želim da vas obavestim da je 1. decembra, pre koji dan, počeo postupak, shodno Zakonu o budžetskom sistemu koji ste izglasali, za pripremu završnog računa za 2002. godinu, tako da će on biti pred vama najkasnije, Vlada treba da ga usvoji, krajem maja sledeće godine; i naša je zakonska obaveza da u tom roku dostavimo jedan kompletan izveštaj.
Pred vama je završni račun. Mi smo se trudili da dostavimo sve informacije i prvi put imate, a da za to nije bilo nikakve zakonske obaveze, izvršene budžetske inspekcije u tom domenu. I ne samo to, ovo nije kraj priče o budžetu za 2001. godinu; ovaj dom prvi put u istoriji srpskih javnih finansija ima mogućnost, a ja očekujem da iskoristi tu mogućnost, da uzme jednog nezavisnog revizora, koji će nezavisno od Vlade ponovo pogledati tu državnu kasu 2001. godine i tako možete da dobijete još jedan nezavisan izveštaj o tome kako se trošilo u državnoj kasi i na šta. Hvala vam puno na pažnji.
