Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Pošto ovoga ima mnogo, a imamo i za šta je trošeno, ja vam u ime poslaničke grupe SPS-a kažem - ako je predlog dnevnog reda Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu, mi ćemo taj predlog podržati. Ako se govori o izveštaju, o načinu korišćenja sredstava, mi taj izveštaj nećemo podržati, jer je on tendenciozan, za nas neprihvatljiv, on u stvari predstavlja osnovu za lov na ljude, što je za poslaničku grupu SPS-a je neprihvatljivo.

Za reč se javio ministar finansija, gospodin Božidar Đelić. Ministar može da se javi kada hoće, a vi biste voleli samo vi da pričate, samo sami sebe da slušate.

 Želeo bih da kažem, očigledno je kroz ovu raspravu da se svaki put pokušava zamena teza i uzima se ono najsitnije da bi se prikrilo ono najveće, pa se onda krije iza nekih kolektiva iz Subotice da se ne bi pričalo o tome da se sa žiro računa nekih ministarstava prebacivalo na žiro račun SPS-a, pa se priča o nekim bonovima, da se ne bi pričalo o tome da je milionske iznose u dolarima RZZO nabavila, a do dana današnjeg ne vidimo gde je ta oprema i šta se tu dešava. Priča se o najsitnijim stvarima koje je po službenoj dužnosti, pošto je razmatrala ta služba sve dokumente do kojih je došla, pokušava se obezvrediti taj ceo napor; ne priča se o tome na koji način je privatizovana jedna vila od 720 kvadrata, ne priča se o načinu na koji su se davale donacije jasnim političkim organizacijama, bilo fondovima, bilo nekim asocijacijama, bilo radijima.
Sve u svemu, želim da kažem - u ovome što je urađeno, i mislim da se to vidi, nije bilo nikakvog političkog nagona ili nekog izvora; ova ekipa je bila nezavisna u svom delovanju, ona je odradila svoj posao i pokrenula postupke po službenoj dužnosti, a da nije neko iz Vlade, iz Ministarstva; naredio: to da, to ne, to ovako, to onako, jer to bi bilo uplitanje u ono što je bilo određeno kao zadatak koji ste vi u ovom domu, što se tiče 1996-1999. godine, odredili.
Zbog toga, naravno, kada sagledamo ovu materiju ima gradacija u svemu. Neke stvari su mnogo veće, neke su mnogo manje. Siguran sam da će dalji postupak omogućiti, i bez ikakvog prozivanja ljudi koji su radili, da se dođe do lica pravde. A, to što nije bilo brašna i hleba u oktobru, to je više odgovornost onih koji su ostavili zemlju u onom stanju u kome smo je našli.

Replika. Narodni poslanik Žarko Obradović.

Ja kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i moje kolege poslanici razumemo gospodina Đelića. Ne ide ništa, sve čega se dotakao daje loše rezultate. Ono što je pričao, ne ostvaruje se. (Žagor.) Čekajte, čekajte, polako, polako. Setite se onih priča 2001. godine o sredstvima od ekstraprofita, o milijardama dolara, o svemu onom.
Šta u stvari vi hoćete? Šta hoćete? Našu dušu? Šta hoćete?
Političku odgovornost za vreme kada smo bili na vlasti mi smo platili na izborima i nemojte nam tom pričom... da, tačno, pa šta hoćete? Nemojte stalno ići s tom pričom - odgovornost, odgovornost. Čim nađete sijaset dokaza da nešto nije tačno, da je zlonamerno, da je lažno, odmah kažete - pojedinačni slučaj. Nisu ovo pojedinačni slučajevi. Ovo su ljudi koje ste vi optužili, čija se imena nalaze u javnosti, za koje sud nije utvrdio ništa, a oni su već oblaćeni; i nije tu nekakav "Sever", to piše crno na belo, šta taj kolektiv misli o tom ugovoru i uopšte ne smatra da je oštećen. Nemojte da zamenjujete teze.
Rekao sam i ostajem pri tome - kada je u pitanju nevladina organizacija G-17, Vlada preuzima obaveze nevladine organizacije. Po kom osnovu? Po kom osnovu Vlada preuzima obaveze, političke obaveze koje je jedna nevladina organizacija preuzela da bi isporuku brašna konkretizovala, 1. 544.000.000, i vi mi sad pričate - pojedinačan slučaj. Kakav, bre, pojedinačan slučaj?! Recite jednostavno - hoćemo da budete krivi.
E, druga je stvar što mi nećemo to da prihvatimo.

Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? Izvolite, narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovane kolege poslanici, ova tačka dnevnog reda se zove Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu. Slušam danas mnoge diskusije i imam utisak da su svi promašili temu.
Tema je sledeća: taj zakon o završnom računu budžeta za 2000. godinu je iskazao sledeće činjenice - imao je 1999. godinu kao godinu NATO bombardovanja, brojne privredne objekte uništene, škole, ustanove, prosvetne i zdravstvene, imao je brojne žrtve u 1999. godini, materijalne i fizičke, imao je uništenu putnu privredu, naftnu industriju i infrastrukturu.
Taj završni račun u sebi sadrži činjenice koje govore o sledećem. Prvo, izvršena je apsolutna revitalizacija putne privrede i izgradnje mostova u Srbiji, da bi se uspostavili putni pravci. Izgrađeno je više desetina mostova u Srbiji, izgrađeno je i obnovljeno više stotina osnovnih škola koje su uništene u NATO bombardovanju, izgrađeno je više hiljada stanova koji su dodeljeni porodicama... izgleda da ovo nije važno, važno je ovo drugo... koji su dodeljeni porodicama poginulih i ranjenih, porodicama čiji su objekti za stanovanje uništeni. Stanovi su dodeljivani pre svega porodicama zaposlenih u MUP-u i Vojsci Jugoslavije, kao i porodicama iz Aleksinca, Niša i drugih gradova u Srbiji gde su brojni stambeni objekti stradali i ljudi nisu imali gde da žive.
Vršena je obnova mnogih privrednih subjekata, davana su sredstva za obnovu naftne industrije, putne privrede i svih drugih segemenata o kojima sam govorio. To je tema ovog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Ovde stoji - Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Ovde nigde nema izveštaja, što se uglavnom koristi kao poštapalica za razgovor. Taj završni račun afirmisao je i povratio mnoge osnovne, temeljne vrednosti. On je imao ukupnu sumu sredstava od 34 do 35 milijardi dinara, a danas je samo deficit budžeta koji se predlaže za 2003. godinu od 49 milijardi dinara veći nego ukupan budžet koji je korišćen namenski u oblastima o kojima sam ovde govorio. One su posledica NATO bombardovanja, teških uslova sankcija koje smo imali u prethodnom periodu, uz pokušaj da se sačuva privreda ove države i da se sačuva perspektiva i izgradnja. To nam je donelo NATO bombardovanje.
Danas se vraćamo na tu temu na jedan sasvim drugi način. Brojne međunarodne organizacije, ova država i G-17 plus su utvrdili da je direktna šteta za državu bila preko 32 milijarde dolara, a da ne govorimo o indirektnoj koja se pokazivala i dalje. Danas se kaže da moramo da odustanemo od tih zahteva ako hoćemo da uđemo u Evropu. Pitanje je - na koji način i ko ima pravo to tako da posmatra.
Kada je u pitanju sam Predlog zakona o završnom računu on u sebi sadrži sve ove činjenice koje su sublimirane, i jedan opšti stav i pokušaj tadašnje vlade je bio da se ubrzanim tempom izađe iz stanja koje se desilo u periodu od 1996. zaključno sa NATO bombardovanjem 1999. godine. To sadrži taj budžet.
Ničija namera nije da brani bilo koga, ali o ovim činjenicama moramo da progovorimo. Zašto Vlada nije izašla sa činjenicom i rekla koliko je u toj godini urađeno stanova u Srbiji, koliko je mostova rekonstruisano i napravljeno novih, koliko je putne privrede obnovljeno i koliko je privrednih subjekata sanirano, sačuvano, obnovljena proizvodnja u tim privrednim subjektima? Vi znate da je za vreme NATO agresije došlo do toga da su mnogi kolektivi i radne organizacije iseljavale opremu na druge lokacije. Objekti su uništeni, a kasnije je oprema vraćana u novoizgrađene i sanirane objekte.
Zatim, uništene su brojne kotlarnice, koje su grejale gradove, termoelektrane, mnogi objekti elektroprivrede, velike trafostanice. Sva ta sredstva i gro ove priče tog završnog računa se nalazi ovde. To su suštinske činjenice. Ovo je jeftina kupovina poena posle dve godine i zbog ovih izbora koji su bili u ovu nedelju ova priča ne treba više nikom, a pogotovu ne Vladi...
Ne, ne, ja pričam o onome o čemu bi trebalo da razmišljaju svi, o čemu se radi u završnom računu. Taj detalj niko neće da pomene, svi se bave pokušajima pronalaženja jeftinih trivijalnih političkih poena. Taj izveštaj bi trebalo da sadrži to, pa ako je bilo nečega onda može i o tome da se razgovara, ali u suštini je završni račun za 2000. godinu nosio ovu politiku.
To je bila politika tadašnje Vlade Republike Srbije. Radilo se na tim detaljima. Ovde se pominje nenamensko i nezakonito trošenje, a gro tih sredstava je otišao u te oblasti. Brojni su primeri posle toga da se dešava nenamensko trošenje. Znači, pominje se cifra od milijardu i nešto, ali pojedinačni primeri koji pokušavaju da izvade neku srž i da kažu da je sve bilo lopovsko u prethodnom periodu - prosto je smešno razmatrati na taj način ovaj završni račun za 2000. godinu.
Mogu da kažem jedan indikativan detalj koji i meni smeta. Spominje se da je Republička uprava prihoda u tom periodu (određeni centar Republičke uprave javnih prihoda) i finansijska policija dala cigarete vojsci. Kome će da da cigarete 1999. godine nego vojsci? Nisu zapalili, kao prošle godine, ne znam koliko miliona dolara je ta vrednost bila, da bi se skupljali jeftini politički poeni. Danima su gorele cigarete u TE "Nikola Tesla", tolika je količina bila da to nije moglo da se učini. Ako je to bio motiv, onda je tu nastala nova utaja za ovu državu, jer se zna kako se postupa sa cigaretama. One su morale biti popisane i iznete na tržište i prodate, i to je bio prihod za budžet Republike Srbije.
Prema tome, mislim da je tu nenamensko trošenje, odnosno jeftino skupljanje političkih poena, koje mnogo košta ovu državu, više desetina miliona dolara, a ne što su u tom periodu date cigarete vojnicima. Zna se šta je vojniku trebalo u tom periodu, a jedna od tih stvari je svakako bila i cigareta. Ko god da je to uradio, učinio je dobro delo. Danju i noću su ljudi sedeli u rovovima i nisu se pomerali sa svojih mesta. Morali ste, a ne znam koliko je ljudi učestvovalo u svemu tome, a ja jesam i ne stidim se toga i ne smeta mi što sam s tim ljudima bio.
To su dva apsolutno različita pokazatelja ponašanja. Ovde se u tom izveštaju, a sada ću ja da ga pomenem, to pominje kao neka činjenica da je neko uradio zloupotrebu. Nije mogao da uradi zloupotrebu nikako, jer je zaplenio i oduzeo te cigarete. Pošto je i to jedan deo troškovnika u ratu, bile su dodeljene tamo gde je trebalo da se nađu. Danas ih palimo da bi pričali neku praznu priču, kako se mi borimo na određeni način. I taj uspeh pozdravljam kada su zaplenjene te cigarete, a nikako ne pozdravljam zašto su zapaljene.
Prema tome, dva aršina su ovde. Mislim da ovom narodu nisu potrebni ničiji jeftini politički poeni, ali postoji i crno i belo. Završni račun za 2000. ima 99% belog u sebi, pošteno prema ovom narodu i pokušaju da se spasi ono što se spasti tada moglo...

 Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Završavam. A iznositi nekoliko primera i od njih praviti opštu priču o budžetu za 2000. godinu je smešno, apsolutno nepotrebno i ovo je danas kompletno promašena diskusija na ovu temu. Suština je ovde, to su činjenice iz budžeta za 2000. godinu...