Sačuvajte.
(U međuvremenu narodni poslanik Vojislav Šešelj reklamira Poslovnik.)
Po Poslovniku, ali vas upozoravam da ne možete koristiti pravo na repliku koristeći javljanje za povredu Poslovnika.

Prekršili se član 97. Poslovnika koji kaže - ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju, a to se isto odnosi i na ministra, na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku. Đelić se o meni uvredljivo izrazio jer je rekao da se ne razumem u računovodstvo.

Rekao je da niste specijalista a koliko znam niste.

Ne, dva puta me je pomenuo, prvi put je rekao da se ne razumem, a onda je posle toga rekao da nisam specijalista i da ne mogu u sve da se razumem.
(Predsednik: Naravno.)
To je za mene krajnje uvredljivo (smeh - žagor) jer se od svih stvari u koje se razumem najbolje razumem u računovodstvene i finansijske poslove. Drugo, ...

Momenat, da li je to reklamacija Poslovnika?

Ne, imam pravo tri minuta da obrazložim kako ste vi prekršili Poslovnik i nemojte me prekidati. Pustite me da obrazložim kako ste prekršili Poslovnik, a Administrativni odbor se o tome izjašnjava... tako je po Poslovniku.

Prvo se ja izjašnjavam. Prvo sam dužna ja da se izjasnim.

Vi se izjasnite kada završim, ali nemojte me prekidati. Jer, vidite, ovde se od mnogih prisutnih bolje razumem u finansijske poslove, mnogo bolje od Đelića i zato je to za mene uvredljivo. Jer on nama ovde obrazlaže da je bolje da Vlada angažuje ljude sa strane po ugovoru o delu, a da ne zapošljava. Ako bi to bio princip za celu Srbiju onda bi se ukinuo radni odnos i ljudi bi bili samo angažovani po ugovoru i ne bi se plaćali doprinosi, porezi i slično, samo ono malo po ugovoru o delu što se plaća.
I evo, sada neka javnost proceni ko se bolje razume u finansijske poslove, a vi mi se sada izvinite, imao sam pravo na repliku i očekujem vaše izvinjenje.

Niste imali pravo na repliku. Odluku prema članu 97. u slučajevima iz člana koji ste citirali donosi predsednik Narodne skupštine. Nisam čula za vas kao finansijskog eksperta i to mi nije poznato. Izvinjavam se, možda nisam dovoljno upoznata sa činjenicama (smeh - žagor). Izvolite, reč ima ministar gospodin Božidar Đelić.

Pa, ne bih puno da polemišem, ali izdavati obveznice a da ne obezbedite sredstva da se one servisiraju, ne znam da li to baš kvalifikuje za nekog finansijskog eksperta; no, dobro.
Vidimo kakvi su bili efekti i kakvi su bili budžeti u nekim godinama, a kakvi u drugim godinama. Neka javnost i naši građani o tome prosude.
Odgovorio bih na nekoliko pitanja koja je postavio gospodin Palma (glasovi - koja Palma)... pa Palma, pa tako je zvanično. Dobro, gospodin Marković. (Smeh - žagor.) Jer, rekao bih da je tu bilo ... ne bih se mogao složiti sa svim što je rečeno, ali čini mi se da tu postoji jedna stvar koju je važno napomenuti. To je - od čega se finansira ovaj deficit. To je još jedan od govornika pitao i zaista jedno od merila kvaliteta nekog budžeta mora biti - da li su sredstva za pokrivanje tog budžetskog deficita obezbeđena, a sa druge strane za šta i da li za to ide taj novac.
Naravno, ako pogledamo pitanje finansiranja tog deficita važno je primetiti da ove godine deficit finansiramo bez ubrzavanja inflacije, naprotiv sa smanjenjem inflacije, umesto 20% inflacija će biti 16%. On je bio i biće ove godine 4 odsto bruto nacionalnog dohotka. Za sledeću godinu predviđamo smanjenje, znači nominalno taj deficit raste u dinarima ali njegovo učešće u bruto nacionalnom dohotku pada. To je manji napor za našu ekonomiju da bi se to pokrilo.
Ako pogledate, a to je već bilo napomenuto u prošloj diskusiji, koja su to sredstva koja su predviđena za pokrivanje tog deficita, mi ih veoma jasno iskazujemo ovde. Ono što se tiče zaduživanja kod međunarodnih finansijskih organizacija, imamo tu samo dva izvora koja su izuzetno povoljna. Najveći je Svetska banka. Tu imamo specifične kredite koji su na 20 godina, sa šest godina počeka i sa nula kamatom, samo se plaća jedan administrativni trošak svake godine. Skoro isti takvi uslovi su dati od strane Evropske unije. To su krediti sa ogromnim delom poklona, jer nisu na tržišnim osnovama. To je dobro. Mogu da kažem da je ceo iznos obezbeđen, jedino u slučaju ako dođe do većih lomova u ovoj zemlji nećemo doći do tih sredstava. Ceo naš program je time obezbeđen.
Što se tiče donacija, pola tih donacija je obezbeđeno od makrofinansijske podrške Evropske unije. Mogu da kažem da je dobijanje tih sredstava uslovljeno, ali samo merama ekonomske politike, a to znači daljim jačanjem kao što smo i do sada radili, javnih finansija. Što se tiče privatizacije, tu imamo jasne izvore, mnogo toga što je već u vidu tendera i pokrenuto, tako da smo pouzdani u to da ćemo obezbediti ta sredstva. Što se tiče NBJ tj. Srbije, ona neće biti jedini izvod za zaduživanje, u veoma skromnom iznosu, pogledajte to ne prevazilazi 0,6% našeg bruto nacionalnog dohotka, to je mnogo manje nego u drugim zemljama u okruženju. To mora ostati na tom nivou sve dok se ne desi šira remonetizacija naše ekonomije, sve dok monetarna masa prema našem bruto nacionalnom dohotku ne poraste.
Tu imamo tri izvora. To je Narodna banka Srbije sutra, poslovne banke i isto tako, što će biti novitet sledeće godine, a to je izdavanje obveznice srpskog trezora. Na taj način ćemo omogućiti da naši građani, banke i privreda mogu da se zaduže, da im pozajmimo i da oni kupe te obveznice. To će biti kičma razvoja našeg tržišta kapitala.
Još jednu stvar bi hteo da kažem, a to je jedna misao koju je jedan prethodnik rekao i čini mi se da je dosta duboko ispravna. To je, sredstva koja se dobijaju iz privatizacije ili zaduženjem, zdrava logika javnih finansija je da ta sredstva ne idu u tekuću potrošnju. Pogledajte strukturu ovog budžeta i uočićete jednu stvar, koja u svakom momentu je jedno drugo merilo zdravog budžeta, a to je da se iz tekućih prihoda poreza i doprinosa daju finansirati svi tekući rashodi. Videćete da u ovom budžetu ako imamo tih 40-tak i nešto manje milijardi dinara koji su za finansiranje našeg deficita, videćete da na rashodnoj strani imamo otprilike toliko rashoda, bilo da je za finansiranje tranzicije, tranzicioni fond, infrastruktura, subvencija u privredi. To su sve stavke koje se daju finansirati iz tih izvora, jer oni su investicije i oni su nešto što ne mora u trajnom iznosu da se finansira.
Mogu da kažem da na tom merilu i na tom ispitu Srbija prolazi mnogo bolje od mnogih drugih zemalja u okruženju, ne bih davao imena, ali u svakom slučaju, pogledajte ovaj budžet, svi tekući rashodi a to su plate, penzije, socijalne prinadležnosti i sve ono što minimalno za normalno funkcionisanje naše države, sve to finansiramo iz tekućih prihoda. Na taj način, niti možemo biti ucenjeni, niti moramo da zavisimo od nekih inostranih kredita ili od donacija za ono što je normalno funkcionisanje naše države. Hvala na pažnji.