Gospođo Mićić, dame i gospodo, prvo da čestitam, veoma pažljivo ste pogledali ove odredbe i da odgovorim na tehničkoj razini zbog čega su predviđene razne okolnosti. Hteli smo jednostavno da ne postoji rupa u zakonu.
Naravno, ovo nije neki apel da neko sada oroči sredstva. Jasno je gde se želi ići. Želi se sledeće godine da se dođe do jedne situacije gde samo ona ovlašćena lica kojima je zanat da se bave finansijama budu ona koja će rukovoditi finansijama i sa raspoloživim sredstvima na nivou Republike, na nivou pokrajine ili na nivou lokalnih samouprava.
Danas i tu treba da vidimo ovaj prelazni period i ono prema čemu idemo u setu onoga i one situacije koju imamo i dan danas, a to je da imamo jednu dosta nezdravu situaciju gde bilo koji finansijski direktor, bilo koje institucije, direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika na bilo kom nivou može da donosi neke odluke o plasiranju nekih sredstava, a da one nisu uredno uređene. One, zahvaljujući postojanju ZOP-a i sutra upravi za javna plaćanja su evidentirane.
Zna se gde je novac, ali cela filozofija ovde je prelazni period, da se to profesionalizuje i naravno perspektiva je da državni novac ne bude u bilo kojim rizičnim hartijama ili bilo kojim rizičnim institucijama i da vidimo malo od čega smo krenuli. Krenuli smo od situacije gde smo devedesetih imali veoma štetne ugovore koje su protivzakonito mnoga ministarstva, uzmite Ministarstvo za unutrašnje poslove, uzmite Ministarstvo zdravlja, potpisivali razne ugovore sa nekim poslovnim bankama, koje su posle raspolagale sa tim sredstvima.
U to vreme to su skoro bila jedina raspoloživa sredstva u dinarima, u momentu kada niko u našoj zemlji nije imao poverenje u bankarski sektor posle hiper inflacije, krađe devizne štednje, krađe zajma za preporod Srbije, Jezde, Dafine, piramidalnih štedionica i zbog toga smo našli jednu situaciju gde su ljudi bez ikakve odgovornosti radili mnogo što šta sa državnim novcem, isisavanje državnog novca i prelazak i prelivanje u potencijal, a posle toga profit poslovnih banaka.
Poslednjih godinu ipo dana, dve godine sa tim je raskršteno u smislu da nema više takvih divljih pojava, ali ipak to nije bilo dovoljno uređeno i cilj je naravno da državni novac bude tako dobro predviđen da on ni u kom slučaju ne treba da bude nešto što bankari vide kao njihov potencijal, niti budžetski dinar ne treba da se vidi kao bankarski dinar koji treba da bude osnova za neko kreditiranje ili multiplikator u kreditiranju ili formiranje, pa i stvaranje novčane mase.
Ne, ali u prelaznom periodu i tu je smisao ovih prelaznih odredbi, moramo uvažiti činjenicu da čak četvrtina potencijala, kako bi rekli bankari bankarskog sistema danas u Srbiji, proizilazi od depozita po viđenju ili pak oročenih naših budžetskih direktnih i indirektnih korisnika.
To su uglavnom depoziti lokalne samouprave i kada bi 31. decembra u ponoć to presekli to bi dovelo u pitanje stabilnost bankarskog sistema, kada bi se to odradilo odjedanput, jer jednostavno taj novac koji je tu na depozitu je plasiran. To posle može imati efekte i na realni sektor ili pak na naše građane i zbog toga postoji taj prelazni period, ali tu i tu se slažemo oko filozofije, sledeća godina profesionalizacija i u sledećim koracima to je da ni jedna poslovna banka ne treba da vidi državnu lokalnu samoupravu kao svoje prioritetne klijente. Za to nije pravljen državni budžet. U nekoj perspektivi "banka države" mora da bude samo centralna banka.
Što se tiče plasmana sredstava, naravno ono što će biti predloženo sledeće godine, to je dalja razrada ovih odredbi i to je jedan zakon o javnom dugu, jedan moderni zakon gde će se videti na sijaset detalja, gde, kako, na koji način.
U međuvremenu neće biti puno aktivnosti u tom domenu naravno i jasno je da imamo jedan broj odredbi u Zakonu o budžetskom sistemu koje ograničavaju način na koji mogu da se plasiraju ta sredstva.
Danas imate situaciju gde plasiranje sredstava Srbije bukvalno mora da ide preko NBJ ili Srbije, što dovodi do jedne asimetrične situacije, gde postoji veliki broj klijenata, ali samo jedan servis i jedno mesto gde taj posao može da se obavi, što nije zdravo i naročito nije zdravo za trezor Srbije i onoga što su raspoloživa sredstva naše Republike. Moramo uspostaviti bolji balans u svemu tome.
Zadnja stvar koju bih hteo da napomenem to je da ako primetite i prelazne odredbe ovog zakona, imamo mogućnost da najzad ono što je srpska svojina i čini mi se da je tu i Srpska radikalna stranka pre nekoliko godina imala jednu akciju, a to je da ono što je infrastruktura ZOP-a i mora biti viđeno kao srpska svojina, mora kroz ove prelazne odredbe da to i najzad bude i proknjiženo i priznato kao srpska svojina. Tu nisu samo zgrade.
Tu je i jedna informatička oprema, tu je mreža, tu je jedan broj sredstava, koje su naša privreda i naši građani finansirali i to je državna imovina.
Kroz ove odredbe koje su u ovom zakonu upotpunjene sa nekim amandmanima, imaćemo sigurnost da se NBJ posle ove transformacije usredsredi i ima samo dve funkcije, kao što i treba, a to je vođenje monetarne politike i nadzor nad bankarskim sistemom, a ne izdavanje poslovnog prostora, a ne vođenje nekih drugih aktivnosti koje ne pripadaju jednoj centralnoj banci. Na taj način ona će biti fokusirana na ono što je njena misija i samo na ono što je njena misija.
