Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik  predsednika poslaničke grupe SRS.

Ja najpre želim da prijavim jednu povredu Poslovnika, a onda ću govoriti po pravu koje imam kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Naime, mi smo sada dobili beleške sa sednice od petka 13. kada je glasano o rebalansu budžeta za 2002. godinu i u tom delu od 17,50 do 18.00 časova predsednik Narodne skupštine je stavila na glasanje rebalans budžeta Republike Srbije za 2002. godinu, u načelu, zaključila glasanje, konstatovala da je za 122, protiv niko, uzdržanih nema, nisu glasala dva od ukupno prisutna 124 poslanika i umesto da kaže da zakon nije izglasan, jer posledica glasanja može da bude da je zakon samo izglasan ili nije, ona kaže - konstatujem da Narodna skupština nema kvorum za odlučivanje.
Pošto i u to sumnjam, na osnovu člana 110. stav 4. Poslovnika tražim da mi se omogući da čujem magnetofonsku traku od petka od 17,50 do 18,00 časova. Ja bih zamolio da mi ne dobacuju oni koji ništa ne znaju. Otići ću i na Vršku čuku da čujem tu traku, zato što je došlo do druge povrede Poslovnika, a ubeđen sam i da su prerađivane beleške sa sednice. Naravno, poslanici su prerađivani u pauzi, a ja sada pričam kada su prerađivane beleške. To je jedna prijava povrede Poslovnika.
Druga je, čudnovato je da ministar danas ovde izađe za govornicu, ministar za lokalnu samoupravu i kaže - ja imam stav, a i Vlada čiji sam član, da se ne uvode privremene mere kada se steknu uslovi za uvođenje privremenih mera u opštinama.On je to nazvao minimalnim uslovima. Nema minimalnih i maksimalnih uslova. Postoje zakonom određeni slučajevi u kojima se uvodi lokalna samouprava i čim se steknu uslovi u kojima se uvodi privremena mera i čim se steknu uslovi ona se uvodi. Ako tri meseca nije održana sednica skupštine opštine privremene mere se uvode. Ne mogu da se kupuju odbornici da bi se održala posle četiri ili pet meseci sednica skupštine opštine.
Sada da pređem na Predlog zakona o učešću opština i gradova...

Molim narodnog poslanika da ne iskoristivši tri minuta zauzme svoje mesto, da ispoštujemo poslovničku proceduru oko povrede Poslovnika, pa ćete dobiti reč za svoje javljanje kao predstavnik poslaničke grupe.
Dakle, prvo pitanje da li želite sastanak Administrativnog odbora na kojem bi se raspravljale vaše primedbe na povrede Poslovnika? Narodni poslanik vrlo dobro zna da kada Skupština nema prvi uslov za rad, a to je postojanje poslovnički obaveznog kvoruma, da onda nema glasanja ni protiv, ni za, nikakvog glasanja, ali ima obaveze predsednice ili predsedavajućeg da pročita sve podatke koje ima i da obavesti prisutne poslanike da Skupština nema kvorum.
Što se tiče vašeg dijaloga i primedbi na stavove u izlaganju ministra u Vladi Republike Srbije i to je poslovnički moguće, stenogram i traka će vam biti omogućeni. Dobili ste stenografske beleške i nema posebnog razloga da sumnjate u stenografske beleške i u magnetofonsku traku, ali naravno sumnja je dobra i imaćete razloga da proverite. Vaše primedbe na izlaganje ministra u Vladi Republike Srbije nisu predmet Poslovnika, osim ako se ne pozivate na neki član koji meni nije poznat, ali ministar može da dobije reč po članu 89. stav 2. Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Rodoljub Šabić.

Ja moram priznati da gospodin Nikolić po pravilu izlazi prilično pripremljen za ovu govornicu i da obično korektno citira propise, ali moram da mu sugerišem da ovaj put bolje prouči sadržinu Zakona o lokalnoj samoupravi, jer nije bio u pravu, dakle ono što sam rekao stoji i u Zakonu o lokalnoj samoupravi, na svu sreću, više nema obaveznih privremenih mera. Vlada može na predlog ministra za lokalnu samoupravu i zato sam dozvolio sebi da kažem ono što sam rekao, može, ali nikada ne mora. Prema tome, nadam se da sam jasan.

Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Srpske radikalne stranke neće učestvovati u raspravi povodom ovog predloga zakona. Nikada nismo ni učestvovali u raspravi kada je ovaj predlog zakona na dnevnom redu, zato što želimo da izbegnemo zamku lokal patriotizma, zamku da govorimo o opštinama iz kojih potičemo, a da ogorčimo stanovnike opština iz kojih mi ne dolazimo. Mislim da je bilo uputno narodnim poslanicima, posebno poslaničke većine, da se u ovaj posao, posao pokušaja da preprave ovaj predlog zakona amandmanima, ne upuštaju, ali postoji nešto na šta moram kao predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da ukažem.
Mi smo 29. novembra 2002. godine dobili Predlog zakona o učešću gradova i opština u porezu na zarade i porezu na promet u 2003. godini. Pretpostavljam da je Vlada sistematski, studiozno pripremala taj predlog zakona, uzimajući u obzir sve parametre koji utiču na procenat i koji utiču na iznos sredstava koji će iz toga proisteći, a onda smo 6. decembra, dakle sedam dana posle toga dobili nov predlog zakona. Ovaj sigurno nije predmet studioznog rada. Ovaj predlog zakona, koji je nastao za samo sedam dana, je predmet dogovora, trgovina, ustupaka, popuštanja.
Ukazaću vam u čemu se ovaj predlog razlikuje od onog koji je bio studiozno pripreman. Četiri grada u članu 2. sada imaju manje odobrena sredstva od predlog iz novembra meseca. Zanimljivo je da se tu ne pominje Priština, kao peti grad, iako su u članu 6. za nju predviđena sredstva. Nemoguće je da u članu 6. vi predvidite sredstva od poreza na promet koja se ostvaruju na teritoriji grada Priština i opština na severu Kosova i Metohije, da ta sredstva idu na konsolidovan račun trezora, da se onda vrate, na predlog Nebojše Čovića, Prištini i tim opštinama, a da se ovde nigde ne pojave. Ne znamo koja su to sredstva. Da li Vlada zna koja su to sredstva? Kakav je to zakon koji četiri opštine i jedan grad izdvaja iz sistema, ne samo iz sistema Republike Srbije, iz sistema AP Kosova i Metohije? Mi sada imamo poseban zakon za grad Prištinu i za opštine u AP Kosovo i Metohija i kažemo da neće biti isti sistem kao i u svim drugim opštinama i gradovima u Republici Srbiji. Neće više Narodna skupština da odluči koji je to procenat i koji je to iznos, nego će da odluči Vlada na predlog, vi znate na čiji predlog, na predlog Nebojše Čovića. Tako piše u ovom predlogu zakona.
Ima još jedna zanimljivost u Predlogu zakona - po kojim kriterijumima su opštine Kosjerić, Paraćin i Nova Crnja sada oštećene za izvesne iznose u odnosu na predlog iz novembra meseca? Nikada neću da pitam po kojim kriterijumima ste nekome dali više, ali me zaista mnogo interesuje koji je to kriterijum bio za dva grada u kojima ste prodali cementare i za Novu Crnju? Nije mi bio tu Laza i nije bio doktor Blažić, pa nisam uspeo da saznam što za Novu Crnju manje sredstava nego što je bilo predviđeno studizonim radom Vlade i minsitra.
Može ministar za ovom govornicom da priča šta god hoće i može mnogo da priča, to mu odobrava i Poslovnik, a i njegova konstrukcija, ali ne govori nam osnovne podatke - zašto je menjan Predlog zakona, ko su poslanici koji su uticali da se u pojedinim opštinama dobije više, a posebno ko su poslanici iz opozicionih redova kojima je, tobož, učinjeno i koji su to već u petak morali da opravdavaju?
Još jedna zamka je ovde za građane Leskovca. Tobož, odjednom pred izbore u Leskovcu Vlada menja Predlog zakona i mnogo veća sredstva nego što su bila predviđena odjednom Opštini Leskovac, zato što će sada predstavnici lokalne samouprave moći da izlaze na lokalne medije i da kažu - pogledajte kako Vlada brine o Leskovcu. Kamo sreće da smo imali izbore 22. decembra za sve lokalne samouprave. Ministar bi našao para da svima da mnogo više, zato što tako vi vodite politiku finansiranja lokalne samouprave. Ne može ovako.
Ovaj zakon je proistekao kao rezultat lobiranja. Pogledajte gradove iz kojih dolaze potpredsednici Vlade i pojedini ministri. Pogledajte koliki su to iznosi namenjeni za finansiranje. Nema kriterijuma. Ovde se broje poslanici koji će glasati. Oni pozivaju vas, vi pozivate njih i vi trgujete preko ovog zakona, onda se desi, kao što se desilo u Somboru, da čak i predsednik Vlade prizna da je pran novac preko lokalne samouprave, pa i načilnik koji je to radio ode u zatvor. To je sudbina ovih dogovora. Zato ovaj zakon ide posle Zakona o budžetu. Normalno, jeste mu prirodno, organski mu je mesto posle izglasavanja budžeta, ali u tom interregnumu, vakumu između dva zakona, dolazi do dogovaranja i do lobiranja. Zato mi srpski radikali, pogledajte beleške, otkad postoji višestranačka Skupština, nikada nijedan amandman nismo dali na ovaj predlog zakona. Svake godine u decembru mesecu na dnevnom redu...
(Dobacivanja iz sale.)
Ima ovde jedan poslanik, ne liči vam možda na poslanika, ali jeste poslanik, proveravao sam u evidenciji. Recite mu da se malo uzdrži, neka se smiri. Nije ni meni lako da izlazim na svaki predlog zakona i na mnogo amandmana i nije mi lako da se za to pripremim. Najlakše je da izvadiš novine, staviš na klupu, čekaš kada će da izađe neko od poslanika i počneš da mu dobacuješ. To je najlakše. To nije posao narodnog poslanika.
(Predsednik: Molim narodne poslanike da ne dobacuju poslaniku koji je za govornicom i molim narodnog poslanika koji to takođe čini, pošto je to možda posledica vašeg dobacivanja, da se uzdržite i vi od toga.)
Počeo sam o tome da govorim. Ja hoću da dobacujem onima koji izlaze za govornicu. Imaju priliku i oni meni da dobacuju. Ali, ovi što ne izlaze za govornicu, što samo dobacuju, ostavljaju me bez mogućnosti da i ja njih malo sprečim da iznesu misao koju imaju. Ovi koji nemaju nijednu misao i koji nemaju šta iznesu za govornicom, neka ne sprečavaju nas. Nama srpskim radikalima je ovo profesionalni posao. Mi se drugim poslom ne bavimo. Sve dok se vi budete bavili drugim poslovima, vi nećete biti dobri narodni poslanici i vataće vas na durdubak da vas navuku ovde u salu, da vas ima dovoljno za kvorum.

Za reč se javio ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.

Poštovani narodni poslanici, hteo bih da razjasnim dve-tri činjenice. Prvo, što se tiče odnosa između celokupnog budžeta date lokalne samouprave i sredstava koja dolaze iz ovog zakona, rekao sam malopre da je prvobitan smisao ovog zakona malo zaboravljen, ako gledamo činjenice. Zbog toga treba sledeće godine ponovo sagledati njegove efekte i da li imamo instrumente za solidarnost. Međutim, taj smisao je i dalje tu zahvaljujući kriterijumima koje ste izglasali kada ste glasali za Zakon o lokalnoj samoupravi, prema kojima je napravljen ovaj zakon. Zbog toga se ne treba iznenaditi u slučaju da, po principu, u onim lokalnim samoupravama gde je ekonomska situacija bolja, naravno da u tom slučaju učešće ovih sredstava u ukupnom budžetu te opštine biva manje. Smisao ovog zakona je da do neke mere uravnoteži razvoj u Republici Srbiji i da da nešto više sredstava onim lokalnim samoupravama gde je ekonomska i socijalna situacija nešto teža. Zbog toga, uočićete da, u procentualnom smislu, sredstva koja dolaze iz ovog zakona onim lokalnim samoupravama koje su u težoj situaciji, nešto su veća nego prema onim lokalnim samoupravama gde je situacija nešto bolja.
Druga stvar se tiče Kosova i Metohije. Naravno, najmanje je ova Vlada, najmanje je DOS, najmanje je DSS, najmanje su te grupacije odgovorne za situaciju na koju smo naišli, na Rezoluciju 1244, na činjenicu da tamo Republika Srbija ne može da ostvari svoje nadležnosti. Zbog toga i ovaj zakon nije ništa drugo nego samo odraz onoga što je bila posve pogrešna politika koja je vođena i koja je dovela do toga da naše institucije u stanju, pa ni one koje su fiskalne, da sprovedu u potpunosti njihove ingerencije na toj teritoriji.
Moramo uvažiti tu tešku realnost, ali tu tešku realnost su napravili oni koji danas kritikuju ovo danas, i to je jedna zamena teza. Oni koji su vodili Srbiju, doveli su do toga da danas, kada govorimo o gradu Prištini, mi ne možemo na isti način i kroz isti mehanizam da finansiramo te lokalne samouprave. Najmanje je odgovorna za to ova vlada, najmanje je odgovorna za to ova većina, već oni koji danas nalaze za shodno da to kritikuju.
Međutim, i kroz ovaj zakon mi pokazujemo tim opština (a to je isto poruka i za naše sugrađane, koji dan danas tamo žive, da oni nisu zaboravljeni, da oni postoje i u ovom zakonu), u tehnici prenošenja sredstava, valjda je svim razumnim ljudima jasno, da se to ne može prenositi na isti način, jer jednostavno, mi ne ubiramo danas porez na promet na teritoriji AP Kosova i Metohije, shodno nekom Kumanovskom sporazumu, koji je neko drugi potpisao, shodno jednoj Rezoluciji, koja je izglasana u jednom drugom vremenu, za koji nije odgovorna ova vlada, a to je jedna zatečena međunarodna obaveza, koju moramo da poštujemo, te poreze danas ubira UNMIK i one institucije koje se danas tamo grade.
I naravno, nema proizvoljnosti u onome načinu na koji se finansiraju, za onaj deo koji finansira naša država, funkcionisanje nekih institucija na Kosovu i Metohiji, i o tome smo pričali, to je sadržano u budžetu Republike, o kome smo iscrpno govorili pre nekoliko dana.
I zadnja stvar koju bih hteo da napomenem, naravno da nije bilo nikakvih trgovina, jednostavno, između prvog nacrta i ovoga koji je danas pred vama, nije bilo nekakvih kabinetskih dogovora, nekih bilateralnih dogovora, da se da nekome, a da se uskrati nekome drugome. Ja sam rekao celu stvar, i u sklopu Stalne konferencije gradova i opština, svi su bili dobrodošli, više od četrdesetak-pedesetak ih je došlo, i pozicije, i opozicije, raznih partija. Razmotrili smo situaciju i tu nikome nije dato više ili manje, nego jednostavno, u onom delu koji se tiče infrastrukture, gradovi (i to je bio njihov napor) su se odrekli jednog dela sredstava, koji im je pripadao, a i država, a to je Srbija, odrekla se jednog dela (pod znacima navoda) svojih prihoda, tako da tih 360 miliona dinara su se ponovo posle ubrizgali po istim kriterijumima, ne "po babu i po stričevima", nego po istim kriterijumima, koji su sadržani u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ako pogledate i uporedite te nacrte, videćete da u svim opštinama, naravno, sa izuzetkom gradova, obim sredstava je nešto veći, i to je zbog toga što je jednostavno "ubrizgano" 360 miliona dinara dodatno za njihove rashode. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem ministru.
(Narodni poslanik Tomislav Nikolić traži reč, po Poslovniku.)
Nemate pravo na repliku. Pažljivo sam slušala ministra, ali nemate pravo da zloupotrebljavate javljanje zbog povrede Poslovnika. (Narodni poslanik Tomislav Nikolić, sa mesta: Kako vi uvek znate da nemam pravo? On je kritikovao one koji su bili u prethodnoj vlasti.)
Pa, svi koji su kritikovali i koji kritikuju ovde, su bili u prethodnoj vlasti. Molim vas, znači, sada bi mogli da se jave svi poslanici. Znači, svaki put kad se pomene DOS i kad se pomene vlast, onda bi poslanici iz vlasti imali pravo na repliku. Nemate pravo na repliku. Ako budete zloupotrebili i koristili pravo na repliku, primeniću Poslovnik. Neću da vas izbacim, nego vas upozoravam, pošto sam dužna da vodim računa o redu na sednici.

Znam gospođo, ali spremajte se malo ozbiljnije da budete predsednik države. Vi treba da dokažete građanima Srbije da u vama ima makar zrnca demokratije. Ne može - ja sam rešila, ja sam odlučila, nemate pravo.
Ma, imam pravo. Poslovnik mi uopšte i ne daje pravo, ako me po imenu pomene, nego samo ako se negativno o meni izrazi, ako negativno protumači moje izlaganje, ako ja osetim da sam povređen. Ministar je izašao i bacio optužbu na mene, rekao je - oni koji sada kritikuju ovaj predlog zakona, bili su u prethodnoj vladi i doveli do ovoga.
I vama to nije osnov za repliku? Pa vi bolje edukujte ministra, da ne izaziva replike, nego da meni uskraćujete pravo na repliku. Ne može to tako. Govorio sam o opštinama na Kosovu i Metohiji, sada ministar kaže da uopšte nema poreza na promet.