Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Branimir Trajković, Živanko Radovančev, Slobodan Radulović; Miloš Radivojčević i Petar Mišić (pre podne).
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU (nastavak načelne rasprave)
Podsećam vas da su, na jučerašnjem delu sednice, nakon uvodnog izlaganja koje je na Predlog zakona podneo gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije, u načelnom pretresu učestvovali narodni
poslanici Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Da li još neko od predsednika, odnosno zamenika želi reč?
Po Poslovniku, izvolite, reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, javio sam se da u skladu sa odredbama Poslovnika reklamiram povrede Poslovnika, koje su učinjene juče za vreme popodnevnog zasedanja. Sticajem okolnosti, nisam bio tu. Bio sam u Despotovcu. Dole su lokalni izbori, pa sam bio na promociji našeg predsedničkog kandidata.
To je jedna priča, a druga je - čekao sam ovaj stenogram da bude gotov, da bih video tačno šta u njemu piše.
Javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika i to članova 38, 97. i 102. Naime, juče su ovde izrečene uvredljive reči za narodnog poslanika Dragana Todorovića i za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije.
Predsednica Narodne skupštine nije dala pravo ovlašćenom predstavniku Socijalističke partije Srbije, gospodinu Jovanu Todoroviću, da odgovori, jer je ovlašćen za ovu tačku dnevnog reda i za sve ono što se zbiva povodom ove tačke dnevnog reda, a nije pirmenila ni mere opomene prema poslaniku koji se uvredljivo izrazio i o kolegi Todoroviću i o poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije.
Naime, juče smo čuli niz kleveta, neistina, laži i to od strane poslanika koji su mimo zakona i mimo Poslovnika formirani kao poslanička grupa. Mi smo ih isključili iz partije. Oni su ovde konstatovani kao nova poslanička grupa. Mi smo ih isključili zbog tih manira laži, kleveta, falsifikata, insinuacija.
Videlo se pre neki dan šta je suština njihovog formiranja - biti nova članica DOS-a, biti u Skupštini kada je potreban kvorum, glasati, kada je to potrebno za neki zakon. Sva reforma te poslaničke grupe sastoji se u tome da se podrži predlog Vlade i verovatno da se ne izglasa nepoverenje Vladi i da se ne održe novi parlamentarni izbori.
Čuli smo juče jedno smešno objašnjenje, to je da je sudbina tih mandata vezana za odluku Ustavnog suda Republike Srbije. Nemojte, molim vas. Ovaj cenjeni dom nije dobio nikakav stav, ni odluku, ni zaključak, niti bilo šta od Ustavnog suda Republike Srbije. Ima mnogo zakona koji važe, pa se primenjuju. Kada Ustavni sud donese neku odluku, onda se ne primenjuju.
Zakon o ekstraprofitu se primenjuje, bez obzira što su neke odredbe osporene ili se vodi postupak o osporavanju tog zakona. Zna se kome pripadaju mandati.

Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.

Mandati pripadaju političkoj stranci. To je stav nadležnog odbora ove skupštine.
Još jedna stvar. Što se tiče Vrhovnog suda i njihove navodne odluke, ne verujem da će ijedan sudija Vrhovnog suda svoj status sudije i ono što radi staviti u funkciju ljudi koji su falsifikovali dokumenta, da bi doneo odluku koja njima odgovara. Hvala.

Vi ste dobili reč na osnovu reklamiranja povrede Poslovnika i iskoristili ste pravo na reč da faktički koristite pravo na repliku. To ste učinili. Ja vam nisam izrekla opomenu. Dakle, diskreciono ovlašćenje predsednika Skupštine je da odlučuje kome će da -
pošto ste reklamirali član 37. i 102. na početku - omogućiti da učestvuje kao poslanička grupa u radu Skupštine. Ona učestvuje, to je član 37. Član 98.
Prema tome, to je moje diskreciono ovlašćenje.
Drugo, vi ste takođe prekršili Poslovnik i nisam vam izrekla meru po Poslovniku.

Nisam zadovoljan, tražim da se Administrativni odbor izjasni.

Zakazaćemo Administrativni odbor, kako bi se izjasnio u roku od 24 časa da li je izvršena povreda Poslovnika.
Da li želi reč neko od predsednika, odnosno zamenika poslaničkih grupa? (Ne.)
Nastavljamo rad prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Reč ima narodni poslanik Bratoljub Janačković, poslanička grupa DOS-Reforma Srbije, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Milorad Mirčić, SRS.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege i ja prilikom analize predloženih izmena Zakona o budžetskom sistemu, pripremajući se za nastup u parlamentu, imali smo mnoge dilema i mnoga pitanja koja smo hteli da postavimo ministru finansija, uvaženom gospodinu Đeliću, da nam pojasni i odgovori.
Sa tog aspekta, prva koncepcija mog govora je bila u vidu ispoljenih dilema i postavljenih pitanja na koja sam hteo da tražim odgovore. Međutim, pažljivim slušanjem jučerašnjeg nastupa i dodatnih obrazloženja ministra finansija i jutrošnjim pažljivim čitanjem stenograma, shvatio sam da moram promeniti prirodu nastupa.
Na najveći broj dilema i pitanja koja je poslanička grupa Nove demokratije imala, mi smo zapravo juče dobili kvalitetne, iscrpne i valjane odgovore. Neke od tih dielama i pitanja koja smo imali ticali su se sledećih problema: o radu i funkcionisanju uprave za javna plaćanja - dobili smo odgovore; konsolidaciji računa trezora i upravljanju raspoloživim sredstvima - i o tome smo dobili dodatne odgovore i kako će to biti rešeno u prelaznom periodu.
Takođe, tamo gde smo imali najviše dilema, dobili smo objašnjenja pod kojim uslovima ko sve može da raspolaže državnim novcem.I na četvrtu dilemu koju smo imali, a ona se ticala kako će država finansirati svoj državni deficit, odgovoreno je - putem emitovanja hartije od vrednosti i kako te rizike smanjiti.
Stoga, danas želim svoj govor da suredsredim na drugu stranu i da dam malu kratku istorijsku dimenziju: 1878. godine, odnosno 1881. godine Kraljevina Srbije pokazala je i svoju finansijsku suverenost i emitovala državne obveznice za pokriće državnog zajma i izgradnju srpske železnice. Te obveznice plasirala je na evropsko tržište hartija od vrednosti i time pokazala spremnost da stupi u red modernih finansijskih država Evrope.
Njen ministar Čedomir Miljatović, jedan od prvih liberala u Srbiji, čiju baštinu Nova demokratija želi da baštini, sticao je prva iskustva sa tržišta državnog kapitala i hartija od vrednosti u Francuskoj.
Po prvi put od tada, u jednom zakonu Republike Srbije uređuje se izdavanje i plasiranje državnih hartija od vrednosti, državnih obveznica. Za Novu demokratiju u ovom činu ima više od simbolike. Kada se čovek priseti ovih činjenica, ne ostaje mu u svesti samo saznanje o modernizaciji države na putu njenog osposobljavanja da bude servis obnove kapitalističkog društva Srbije, nego i osećaj gorčine od 130 izgubljenih godina, od jednog zakona do drugog; taj zakon, nadam se, danas donosimo.
Postavlja se pitanje gde smo izgubili prethodnih 130 godina, na čemu je sve trošen finansijski suverenitet Srbije. Iz tih razloga, Nova demokratija pozdravlja donošenje ovog zakona.
Na žalost, i napred pomenuta železnica koja je građena po tom osnovu, po osnovu emitovanja državnih obveznica, danas je u jadnom stanju.
Poštovani poslanici, u predlozima naših amandmana mi podržavamo spremnost ministra Finansija i menadžera javnih finansija države Srbije da plasiraju tekuće viškove novca na domaćem i stranom tržištu kapitala i tržištu novca.
Predložili smo da se u cilju smanjenja rizika predvidi njegovo plasiranje u najmanje tri banke ili tri vrste hartija od vrednosti. Hteli bismo da to Vlada radi na osnovu prethodno definisanog javnog spiska referentnih banaka ili hartija od vrednosti, neke vrste javne liste kvaliteta. Po nama, rizici se najbolje smanjuju principom bolje na tri mesta po sto, nego na jednom 300.
Takođe nam se učinio pogodnim i model neke vrste javnog tendera, odnosno konkursa pod kojim se banke i vlasnici hartija od vrednosti mogu prijavljivati i dati uslove za plasiranje javnih prihoda.
Drugi naš predlog odnosi se na zahtev da se Narodnoj skupštini dostavi nacrt budžeta, dakle, prvo čitanje budžeta da počne već u oktobru. Naime, članom 26. Zakona o budžetskom sistemu zahteva se od parlamenta, a time i od poslanika, da za sve rashode koje predlažu definišu i prihode, a pri tom samo Vlada uređuje visinu i strukturu deficita.
Stoga je potrebno uspostaviti odnose partnerstva već u nacrtu, kako bi se autonomija Narodne skupštine u donošenju budžeta na vreme iskazala.
Treća ideja i predlog je da se jednom godišnje Skupština obaveštava o plasmanima.
Poštovani poslanici, uvaženi ministre, na početku svog govora pomenuo sam finansijski suverenitet Srbije. Na kraju govora želim da predložim zaključak i apel Vladi Srbije i njenom ministru finansija da obezbedi sve potrebne uslove da se prilikom transformacije Narodne banke Jugoslavije imovina, opreme, zgrada, informatička mreža Zavoda za obračun i plaćanje, prenesu u posed države Srbije, odnosno Upravi za javna plaćanja.
To je imovina poreskih obveznika Srbije i oni treba njome da raspolažu. U te sisteme, po mojim saznanjima, država Srbija je uložila više od dve milijarde dolara.
Narodna banka, kao centralna banka treba da se bavi nadzorom nad bankarskim poslovanjem i monetarnom politikom, a ne rentiranjem imovine, opreme i mreže. U nadi da će ovakav apel i zaključak podržati i parlament Srbije, najlepše se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić,  izvinjavam se, ministar se javio za reč, samo momenat. Reč ima ministar finansija Božidar Đelić, dobro, ministar je odustao, ministar ima pravo preko reda, čim zatraži dobije reč, ali evo, izvolite.
Je l nećete ni jedan? Izvolite.

Želeo bih samo da prokomentarišem ovo što je sada rečeno. Što se tiče rizika plasmana, naravno nas očekuje mnogo dublja rasprava o jednom specifičnom zakonu o javnom dugu na kome se uveliko radi, pa će se zakonski, na pravovaljan način urediti ta veoma važna materija. Pogledajte javne finansije bilo koje zemlje u Evropi. One  imaju na kratki dah suficit, to je, ako se dobro sećam, samo u Danskoj i u Luksemburgu današnja situacija, a sve druge zemlje imaju deficite.
Finansiranje tog deficita, posle sprovođenja nekog programa privatizacije koji će i kod nas jednog momenta biti određen, posle predviđenog smanjenja priliva donacija i najzad posle završetka, koje je neminovno u sledećih nekoliko godina, podrški budžetu kroz davanje tih izuzetno povoljnih zajmova Svetske banke za prilagođavanje, mi ćemo se kao svuda u Evropi, u svim zemljama u tranziciji sada, usmeriti na finansiranje budžetskog deficita kroz izdavanje hartija od vrednosti trezora naše zemlje. Zbog toga bi trebalo postepeno i sve preciznije urediti način na koji će se to uraditi, koji je način finansiranja tog deficita.
Isto tako, viškovi; i sami ste to uvideli prilikom rebalansa budžeta da uopšte nisu veliki i da su veoma kratkotrajni. Bukvalno budžet Srbije na kraju dana ostane jednog dana sa 10 miliona dinara, drugog dana sa 20 miliona dinara, a naše javne finansije su u takvom stanju da nema nikakvih rezervi, tako da to pitanje rezervi plasmana danas i nije značajno u ovom momentu, u smislu iznosa sredstava.
Moguće je da postane u nekoj perspektivi. Zbog toga, slažemo se sa vama i imate već u Zakonu o budžetskom sistemu na drugom mestu neke odredbe koje nalažu da se to radi, naravno imajući u vidu smanjenje tih rizika. Uradićemo shodno tom zakonu i nekim aktima koje će Vlada doneti i koji će biti publikovani. Tako da svi znaju na koji način se taj veoma mali limitirani deo iznosa kratkotrajnih suficita plasira. To će postati važnije u nekoj perspektivi.
Druga stvar o kojoj ste pričali je ono što je bio SDK, pa valjda SPP i ne sećam se više kakav je bio naziv te organizacije, pa onda ZOP. Uistinu, posle pripajanja ZOP-a NBJ došli smo do situacije kada je pitanje iskazivanja samog bilansa centralne banke bilo poremećeno, za razliku od mnogih drugih zemalja, jer ne znam ni jedan drugi primer gde je jedna velika infrastruktura za sprovođenje platnog prometa zajedno sa bilansom neke centralne banke.
U ovom momentu mora da se radi na tom razgraničenju. S jedne strane, moramo pomno da pazimo da centralna banka ima ona sredstva koja su joj nužna za njene funkcije. Tu se slažem sa vama, samo za njene funkcije. Znači, naše centralne banke, buduće centralne banke Srbije i očekujte je veoma brzo, početkom sledeće godine, imajući u vidu da onaj predlog zakona o NBJ nije prihvaćen. Čini mi se da je vaša poslanička grupa imala jedan broj primedbi i amandmana na taj predloženi zakon.
Moraćemo da pripremimo novi moderni zakon o narodnoj banci Srbije i tu ćemo ponovo pogledati i to pitanje njene funkcije i imovine, čime raspolaže. Isto tako, a to je spojeno sa ovom prvom tačkom, takođe i pitanje plasmana deviznih rezervi i svih poslova u ime države. Ponovo narodna banka Srbije, respektujući njenu autonomiju u sprovođenju monetarne politike koja se pokazala kao dobra, kada se uspostavi u Srbiji, treba da omogući veću transparentnost načina na koja se ta sredstva plasiraju i da se pojača nadzor na tom narodnom bankom.
Ona je danas jedina u Evropi koja nema neku vrstu nadzora. Nema ni saveta, jer je Savezni ustavni sud, postupajući po primedbama same NBJ, odlučio da shodno Ustavu SRJ, gde u jednom članu, a ne sećam se kom, jedino guverner rukovodi NBJ i time je odlučio da taj savet ne može da nastavi da funkcioniše.
Ruku na srce, on je bio veoma problematičan. U njemu su sedeli bankari i tako su neki bankari imali pristup informacijama o vođenju monetarne politike na uštrb nekih drugih. Tako da je sama koncepcija bila veoma sporna, ali moraćemo da se vratimo na tu ideju da postoji nadzorni organ, kao svuda u svetu, jer tu se veoma važne odluke donose.
Znači, oko druge tačke, u ovo momentu razgraničenja, kada se ukida ZOP, veoma pomno ćemo braniti interese Repbulike Srbije. Nema nikakvog razloga da centralna banka, sutra Srbije, ima neku infrastrukturu koja nije nužna za sprovođenje onoga što su njene ključne dve funkcije, a to je vođenje monterano-kreditne politike i nadzor nad bankarskim uslugama.
Moram da kažem, treća tačka, malo se to potenciralo, nije baš vezano za ovu temu, ali neću odoleti da napomenem, jer vi ste pričali o železnicama, mogu da kažem da će jedno od mojih omiljenih štiva, kada stignem, biti da pročitam malo više o parlamentarnim debatama u 19. i 20. veku, pre Drugog svetskog rata, u ovom domu.
Veoma je interesantno, a ne znam koja je to godina 19. veka bila, kada je vođena jedna veoma žustra rasprava u parlamentu Srbije po pitanju da li treba da se uvede železnica u Srbiji. Veliko je bilo pitanje, mnogi su rekli da je to izuzetno opasno i za život i za stoku i šta će se desiti. Sa jednim glasom većine je odlučeno da se uvede železnica u Srbiji i to od Niša. Malo je to pouka, da ponekad, prilikom uvođenja novih koncepta, nekih novih ideja, tehnologija, ne treba da podležemo nekom konzervatizmu na momente. Toliko. Hvala.