Želeo bih samo da prokomentarišem ovo što je sada rečeno. Što se tiče rizika plasmana, naravno nas očekuje mnogo dublja rasprava o jednom specifičnom zakonu o javnom dugu na kome se uveliko radi, pa će se zakonski, na pravovaljan način urediti ta veoma važna materija. Pogledajte javne finansije bilo koje zemlje u Evropi. One imaju na kratki dah suficit, to je, ako se dobro sećam, samo u Danskoj i u Luksemburgu današnja situacija, a sve druge zemlje imaju deficite.
Finansiranje tog deficita, posle sprovođenja nekog programa privatizacije koji će i kod nas jednog momenta biti određen, posle predviđenog smanjenja priliva donacija i najzad posle završetka, koje je neminovno u sledećih nekoliko godina, podrški budžetu kroz davanje tih izuzetno povoljnih zajmova Svetske banke za prilagođavanje, mi ćemo se kao svuda u Evropi, u svim zemljama u tranziciji sada, usmeriti na finansiranje budžetskog deficita kroz izdavanje hartija od vrednosti trezora naše zemlje. Zbog toga bi trebalo postepeno i sve preciznije urediti način na koji će se to uraditi, koji je način finansiranja tog deficita.
Isto tako, viškovi; i sami ste to uvideli prilikom rebalansa budžeta da uopšte nisu veliki i da su veoma kratkotrajni. Bukvalno budžet Srbije na kraju dana ostane jednog dana sa 10 miliona dinara, drugog dana sa 20 miliona dinara, a naše javne finansije su u takvom stanju da nema nikakvih rezervi, tako da to pitanje rezervi plasmana danas i nije značajno u ovom momentu, u smislu iznosa sredstava.
Moguće je da postane u nekoj perspektivi. Zbog toga, slažemo se sa vama i imate već u Zakonu o budžetskom sistemu na drugom mestu neke odredbe koje nalažu da se to radi, naravno imajući u vidu smanjenje tih rizika. Uradićemo shodno tom zakonu i nekim aktima koje će Vlada doneti i koji će biti publikovani. Tako da svi znaju na koji način se taj veoma mali limitirani deo iznosa kratkotrajnih suficita plasira. To će postati važnije u nekoj perspektivi.
Druga stvar o kojoj ste pričali je ono što je bio SDK, pa valjda SPP i ne sećam se više kakav je bio naziv te organizacije, pa onda ZOP. Uistinu, posle pripajanja ZOP-a NBJ došli smo do situacije kada je pitanje iskazivanja samog bilansa centralne banke bilo poremećeno, za razliku od mnogih drugih zemalja, jer ne znam ni jedan drugi primer gde je jedna velika infrastruktura za sprovođenje platnog prometa zajedno sa bilansom neke centralne banke.
U ovom momentu mora da se radi na tom razgraničenju. S jedne strane, moramo pomno da pazimo da centralna banka ima ona sredstva koja su joj nužna za njene funkcije. Tu se slažem sa vama, samo za njene funkcije. Znači, naše centralne banke, buduće centralne banke Srbije i očekujte je veoma brzo, početkom sledeće godine, imajući u vidu da onaj predlog zakona o NBJ nije prihvaćen. Čini mi se da je vaša poslanička grupa imala jedan broj primedbi i amandmana na taj predloženi zakon.
Moraćemo da pripremimo novi moderni zakon o narodnoj banci Srbije i tu ćemo ponovo pogledati i to pitanje njene funkcije i imovine, čime raspolaže. Isto tako, a to je spojeno sa ovom prvom tačkom, takođe i pitanje plasmana deviznih rezervi i svih poslova u ime države. Ponovo narodna banka Srbije, respektujući njenu autonomiju u sprovođenju monetarne politike koja se pokazala kao dobra, kada se uspostavi u Srbiji, treba da omogući veću transparentnost načina na koja se ta sredstva plasiraju i da se pojača nadzor na tom narodnom bankom.
Ona je danas jedina u Evropi koja nema neku vrstu nadzora. Nema ni saveta, jer je Savezni ustavni sud, postupajući po primedbama same NBJ, odlučio da shodno Ustavu SRJ, gde u jednom članu, a ne sećam se kom, jedino guverner rukovodi NBJ i time je odlučio da taj savet ne može da nastavi da funkcioniše.
Ruku na srce, on je bio veoma problematičan. U njemu su sedeli bankari i tako su neki bankari imali pristup informacijama o vođenju monetarne politike na uštrb nekih drugih. Tako da je sama koncepcija bila veoma sporna, ali moraćemo da se vratimo na tu ideju da postoji nadzorni organ, kao svuda u svetu, jer tu se veoma važne odluke donose.
Znači, oko druge tačke, u ovo momentu razgraničenja, kada se ukida ZOP, veoma pomno ćemo braniti interese Repbulike Srbije. Nema nikakvog razloga da centralna banka, sutra Srbije, ima neku infrastrukturu koja nije nužna za sprovođenje onoga što su njene ključne dve funkcije, a to je vođenje monterano-kreditne politike i nadzor nad bankarskim uslugama.
Moram da kažem, treća tačka, malo se to potenciralo, nije baš vezano za ovu temu, ali neću odoleti da napomenem, jer vi ste pričali o železnicama, mogu da kažem da će jedno od mojih omiljenih štiva, kada stignem, biti da pročitam malo više o parlamentarnim debatama u 19. i 20. veku, pre Drugog svetskog rata, u ovom domu.
Veoma je interesantno, a ne znam koja je to godina 19. veka bila, kada je vođena jedna veoma žustra rasprava u parlamentu Srbije po pitanju da li treba da se uvede železnica u Srbiji. Veliko je bilo pitanje, mnogi su rekli da je to izuzetno opasno i za život i za stoku i šta će se desiti. Sa jednim glasom većine je odlučeno da se uvede železnica u Srbiji i to od Niša. Malo je to pouka, da ponekad, prilikom uvođenja novih koncepta, nekih novih ideja, tehnologija, ne treba da podležemo nekom konzervatizmu na momente. Toliko. Hvala.