Reč ima narodni posalnik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvinjavam se, koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi, da ne bih prekoračio vreme.

Poslanička grupa SPS-a raspolaže sa 32 minuta.

Hvala lepo. Dame i gospodo, znam da se žurite, međutim moraćete imati malo strpljenja, s obzirom da sam prošli put imao celih 60-tak sekundi zahvaljujući restriktivnim odredbama Poslovnika koji ste sami doneli. Dakle, prošli put sam govorio punih 60 sekunidi, a sada će to biti malo duže.
Već drugi dan smo ovde, zahvaljujući vrlo edukativnom pristupu ekspertske grupe iz okvira Vlade Republike Srbije, normalno pod vlašću DOS-a. Po ko zna koji put raspravljamo o zakonima koje smo pre nekoliko meseci usvajali i pokušavali da dođemo do dobrih rešenja, pokušavali da ukažemo na ono što je negativno u tim zakonima. Međutim, partijske direktive DOS-a su bile takve da niste bili voljni da poslušate ono što se predlagalo, što od strane opozicije, a što od strane onih koji se prikazuju kao opozicija.
Elem, februara ove godine smo usvojili set zakona iz oblasti ekonomije, Zakon o budžetskom sistemu konkretno, koji danas nakon 10 meseci doživljava svoje izmene. Zašto? Verovatno zbog toga što se ekseprti iz G17 plus, nevladine organizacije koja vlada u Srbiji, nisu na vreme setili da je Zakon o budžetskom sistemu trebalo da, u okviru i obliku u kome je donošen februara ove godine, obuhvati i odredbe koje će se ticati boljeg kontrolisanja načina raspolaganja sredstvima koja će se naći na konsolidovanim računima trezora.
Sada nakon 10 godina, u toku tog eksperimenta in vivo koji se sprovodi nad Srbijom od strane ko zna koga ko je u ovoj zemlji ostavio neke svoje eksponente da nam donose dobro, a o tome koliko su nam doneli dobro, svi vrlo dobro znamo i reći ću malo kasnije nekoliko primera, pošto danas ne žurimo nigde.
Dakle, taj koji sprovodi eksperiment nije se setio na vreme da treba da se povede računa o ZOP-u, o načinu na koji će biti kontrolisano raspolaganje sredstvima konsolidovanih računa trezora pre deset meseci. Zbog toga, po drugi put evo nas u Skupštini dva dana, a ranije ne znam koliko smo raspravljali o tome, pokušavamo da raščivijamo kakve su to tajne i kakvi su to načini za što bolje raspolaganje ovim sredstvima.
Smislili eksperti iz Vlade, G17 plus ili od negde drugde. Šta ste rekli? Ne razbiram? Onda kada se budete upristojili da ne dobacujete iz klupa, imate ovu govornicu i imate vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi, izvolite za govornicu, pa recite ono što imate. Ako ne smete da kažete to je vaš problem.
Amandmane koje je Socijalistička partija Srbije u okviru opozicije u ovom parlamentu podnosila, iskoristili ste da biste nakon 10 meseci prekrajali neke iz seta zakona o pravosuđu, pa ste ih prikazivali kao predlog Vlade; podsetiću vas da ste se i u tom slučaju, kao i sada, vi, dakle DOS, pojavljivali kao predlagač zakona i vi se nakon deset meseci pojavljujete kao predlagač izmena i dopuna istih zakona koje ste doneli. Šta je to? Da li su ti zakoni bili dobri ili sami na ovaj način priznajete da niste u stanju da napravite dobar zakon? Onda makar malo manje budite osioni i malo više imajte razumevanja za ono što vam opozicija dobronamerno preporučuje.
Ne znam kako će se odvijati situacija na drugim poljima, ali u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama budžetskoga sistema, poslovi koji se stavljaju pod ingerenciju trezora, koje obavljaju za direktne i indirektne korisnike sredstava budžeta Republike preko konsolidovanog računa koji otvara ministar, odnosno lokalni organ uprave, javlja se jedna interesantna situacija. Naime, ovim zakonom se kroz osnivanje trezora Republike, odnosno lokalne vlasti pored ostalog uređuje i izvršenje budžeta, zaduživanje, davanje garancija, upravljanje dugom, budžetsko računovodstvo i izveštavanje.
Ono što je najinteresantnije, to je da smo pre osam ili deset meseci u raspravi o Predlogu zakona o budžetskom sistemu isticali jednu negativnu crtu, a to je davanje prevelikih ovlašćenja ministru finansija i onom licu koje on ovlasti da raspolaže sredstvima, kao i na nivou lokalnih samouprava, lokalnim organima nadležnim za vođenje finansija.
Kako je navedeno u Predlogu zakona o budžetskom sistemu, i mi smo to komentarisali, dakle u članu 5. pomenutog zakona rekli smo da je stavom 5. dato mnogo ovlašćenja i Vladi i nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, koji mogu u toku godine raspolagati sredstsvima do isteka tekuće godine, pogotovo što naplata niti može, niti jeste ograničena iznosom iskazanim u budžetu.
U tom smislu kaže se da ministar, odnosno lice koje on ovlasti može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike, osim sopstvenih prihoda iz stava 4. tačka 2. ovog člana, kao i za koje je u posebnom zakonu, odnosno u međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem finansijskom tržištu novca, a to isto pravo ima i lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti.
Po drugi put pitamo da li je ovo adekvatno rešenje i da li jedno lice, bilo da se radi o članu Vlade, što je ministar ili lice koje on ovlasti, treba da ima tako široka ovlašćenja i da li se na ovaj način mogu pojaviti izvesne zloupotrebe na koje, podsetiću vas, ova država nije nimalo imuna. Zbog toga, dakle zbog stvaranja sistemskih rešenja koja mogu preduprediti eventualne neprijatnosti vezane za zloupotrebu ovlašćenja iz ovog zakona, stav Socijalističke partije Srbije jeste da treba naći takve načine koji će kontrolisati rad lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa konsolidovanog računa trezora, kako bismo u svakom trenutku imali uvid u raspolaganje tim sredstvima i praktično na način koji je poznat svuda u svetu, a to je - sve pred oči javnosti.
Možda treba predvideti da se ove odluke verifikuju u lokalnim predstavničkim organima ili u predstavničkom organu Republike Srbije, dakle u skupštinama.
Ne sporimo pravo koje imaju ministri ili lica ovlašćena da raspolažu sredstvima sa konsolidovanog računa trezora da predlože način investiranja tih sredstava, međutim zaista je u cilju predupređenja eventualnih zloupotreba bitno i korisno da uvid u raspolaganje tim sredstvima može da ima i predstavnički organ ili Skupština.
Takođe, to je jedan od načina da se spreči samovolja izvršne vlasti, koja je očigledno u ovoj zemlji prevelika, koja ne može da doprinese razvoju demokratije i koja u sistemu podele vlasti jasno govori da ovde u Srbiji od dolaska DOS-a na vlast izvršna vlast predstavlja subjekt koji radi sve, samo što ne odlučuje o tome da li će da padne kiša.
U svom daljem izlaganju osvrnuo bih se na povraćaj više ili pogrešno uplaćenih ili naplaćenih budžetskih prihoda. Dakle, ako je od obveznika naplaćeno više tekućih prihoda, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, trebalo bi izvršiti povraćaj u skladu sa zakonom kojim je uređena naplata javnih prihoda. Povraćaj ovih srestava vrši se na teret uplatnog računa tekućeg prihoda; međutim, postavlja se pitanje ili problem, šta ako nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj i u pitanju je tekući prihod koji u celini pripada budžetu Republike ili budžetu lokalne vlasti, odnosno koji se deli između saveznog budžeta i budžeta Republike ili između budžeta Republike i budžeta lokalne vlasti.
Novoformirana uprava za javna plaćanja obavezna je da na uplatni račun javnog prihoda, sa kog treba izvršiti povraćaj, prenese iznos sredstava obvezniku, srazmerno propisanom korisnikovom učešću u raspodeli tog tekućeg prihoda. U Predlogu zakona dakle nije definisano u kom roku je nosilac platnog prometa dužan da prenese iznos sredstava koja će se vratiti obvezniku. U slučaju da ste od poreskih obveznika odrali malo više nego što je po zakonu dozvoljeno, nije definisano Predlogom ovog zakona u kom roku morate da vratite ono što ste uzeli nezakonito od ljudi, što oni imaju pravo da poseduju.
Pošto je vrlo zauzet, ministar u zadnje vreme slabo sluša šta se priča sa ove govornice i to je dokazao i juče kada je punih 10-15 minuta kolega koji više nije poslanik sa ove govornice govorio o sasvim drugom zakonu, Zakonu o učešću lokalnih samouprava u porezu na promet, opština i gradova.
Ajde što gospođa Nataša Mićić, koja je tada bila ne mestu predsedavajuće ove skupštine, možda je bila malo više umorna, možda je imala neke druge probleme, nije obratila pažnju na to šta priča govornik, kao što to revnosno čini kada su u pitanju poslanici Socijalističke partije Srbije ili poslanici opozicije.
Ali i gospodin ministar dakle nije primetio da govornik 10 punih minuta priča o zakonu o kome je rasprava završena, pa je eto još jednom dokazao da je ovde vrlo često u svojstvu promotera svojih programa, da li svojih pitanje je, a ne u svojstvu onoga koji bi trebalo da vodi računa na koji se način troše narodne pare.
Takođe, ministar nas je malopre upozorio kako je u dalekom 19. veku, nakon vrlo žestoke rasprave u parlamentu, sa jednim glasom više doneta odluka o tome da se u Srbiju uvede železnica. Podsetio bih ministra da je uvođenje železnice u Srbiju bilo predviđeno Berlinskim ugovorom iz 1878. godine i da se o tome srpska skupština pitala baš isto onoliko koliko se sada pitamo o rasturanju savezne države ili o nekim drugim bitnim pitanjima koja se rešavaju apsolutno mimo naše volje i mimo volje ovog naroda.
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da se vrati na temu dnevnog reda, s obzirom da i u svom nastupu iskazuje izvanrednu percepciju za tuđe greške, da ih ne primenjuje u sopstvenom nastupu. Dakle, tema dnevnog reda - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izvolite, sa 30 sekundi duže vremena na raspolaganju vaše poslaničke grupe).
Zahvaljujem na korektnosti. Dakle, sledeći set problema oko ovog predloga izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o kojima bih želeo nešto više da kažem. Pored odredaba koje su se odnosile na investiranje sredstava, koja se eventualno mogu pojaviti kao višak na konsolidovanim računima trezora, moramo da obratimo malo više pažnje na koji način se ovim zakonom ovlašćuju subjekti za zaduživanje tih konsolidovanih računa trezora u domaćim ili stranim finansijskim organizacijama.
Naime, po vokaciji sam pravnik, nisam ekonomista, ali zaista je vrlo bitno da pogledamo kako je u sistemu podele vlasti određena ta mogućnost da neko u ime Vlade ili u ime naroda zadužuje taj isti narod od koga se sredstva izdvajaju da bi se punio budžet i ko ima mogućnost da u ime naroda to radi. Ovde je predviđeno da to može i ministar.
Naš predlog je da to ne bude ni samo ministar, ni samo Vlada, već da o zaduživanju i kod domaćih i kod inostranih finansijskih organizacija mora da bude konsultovana Skupština i moraju da budu konsultovani predstavnički organi, kao jedini koji mogu da donose odluke takve težine. Dakle, i ovde je reč o još jednom primeru preimućstva izvršne vlasti u odnosu na zakonodavnu. Ovde je reč o omogućavanju samovolje izvršne vlasti i o korišćenju veoma širokih ovlašćenja izvršne vlasti, ko zna zbog čega.
Primera radi, naveo bih zadnju sednicu Skupštine opštine Pirot. Ministre, vi ste u subotu bili u Pirotu. U ponedeljak je održana sednica Skupštine opštine Pirot na kojoj je izvršen rebalans budžeta od 26 miliona dinara, od kojih je čak 40% dato na raspolaganje Izvršnom odboru. Dakle, punih 10 miliona. Taj izvršni odbor će raspolagati sredstvima tako što će verovatno pokriti neke finansijske marifetluke Fonda za gradsko građevinsko zemljište, zbog koga je pala i pirotska vlada i zbog koga je bivši direktor Fonda za gradsko građevinsko zemljište podneo ostavku, pa čak i otkaz na radno mesto u Fondu za gradsko građevinsko zemljište.
To je samo jedan od primera na koji se način mogu dešavati zloupotrebe u raspolaganju sredstvima iz konsolidovanog trezora, koje bi mogle da se dese ukoliko ne sprečimo na jedan zakonom uređen način ono što može da se desi. Nisam pomenuo da je u zadnjih nekoliko meseci taj isti Fond za gradsko građevinsko zemljište u nekoliko navrata uzimao kredite od "Delta banke", po kojim osnovama itd, samo na osnovu donete odluke Izvršnog odbora, što se i ovde može desiti.
Zbog svega toga bi trebalo pribeći rešenjima koja onemogućavaju izvršnoj vlasti da na jedan samovoljni, osioni način zadužuje budžete i da unapred troši narodne pare, koje će biti odvajane od ovog naroda u trenutku kada privreda ne radi, u trenutku kada imamo velike poteškoće i u trenutku kada naši ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Dozvolite mi da kažem nekoliko reči koje se odnose na Odluku koja je doneta i objavljena u "Službenom listu SRJ" broj 29/2002 godine, Odluku o načinu i uslovima vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedu sredstava sa tih računa. Dakle, Narodna banka vrši raspored i prenos uplaćenih javnih prihoda, odnosno sredstava sa uplatnih računa javnih prihoda, na račune korisnika javnih prihoda i vrši povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda na teret uplatnih računa na koje su ti isti prihodi uplaćeni i nalog za povraćaj javnih prihoda, dakle, NBJ ispostavlja na osnovu rešenja. NBJ je obaveštavala nadležne organe o uplatama i rasporedu javnih prihoda, odnosno dostavljala ili propisane izveštaje i o uplati i o rasporedu, i to nadležnim organima i organizacijama, da ne nabrajam dalje, da ne trošim dragoceno vreme.
Međutim, ono što je u svemu ovome bitno, to je da se Zakonom o izmeni i dopuni budžeta, tačnije članom 73v propisuje to isto. Dakle, predviđeno je da ova odluka važi od 1.01.2003. godine. Ovaj Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu takođe počinje da važi od 1.01. 2003. godine. Zašto se onda jednim republičkim zakonom derogira ono što još nije ni stupilo na snagu? Vi kao finansijski ekspert iz grupe G17 plus, morali biste malo više da koordinirate svoj rad. Morali biste da imate malo više međusobne koordinacije kako se ne bi dešavalo da i ovaj cenjeni dom opterećujete razmatranjem nekih spornih odredaba koje već treba da stupe na snagu, a ne da nas bukvalno zamarate stvarima da moramo da razmatramo neke predloge zakona o izmenama budžetskog sistema i stvari koje su već predviđene u nekim odlukama drugih državnih organa. Međutim, to je druga problematika. To je problematika koja je vezana za formiranje nove političke partije, od nevladine organizacije koja je dve godine na vlasti.
Dozvolite mi da pri kraju svog izlaganja kažem nekoliko reči o tome na koji način je prelazak platnog prometa kod poslovnih banaka rezultirao u drugim zemljama. Oko toga moram da istaknem primer Republike Srpske. U Republici Srpskoj, nakon uvođenja platnog prometa u
poslovne banke, došlo je do smanjenja budžetskih prihoda za skoro polovinu. Naravno, tu se ne radi samo o rizicima koji su vezani za likvidnost poslovnih banaka kod kojih se prebacuju konsolidovani računi trezora koji se trebaju prebaciti kod njih. Dakle, hipotetički, može doći do situacije da se poslovna banka nađe u nelikvidnom stanju, da se kod prenosa ili kod zahteva za isplatu nekih većih sredstava onemogući isplata tog većeg iznosa sredstava zbog nemogućnosti banke da servisira svoje obaveze. Zaista je, po skromnom mišljenju nas iz SPS, dobro da se još malo sačeka sa prenošenjem platnog prometa u poslovne banke, da bi se predupredile situacije koje zaista mogu da nastanu tim aktom. Međutim, ako je ekspertski tim iz ekspertske vlade koja na ekspertski način doprinosi do ekspertskog razvoja privrede u našoj zemlji, do poboljšanja životnog standarda svih nas, zasnovan na ekspertskim uzorcima iz ekspertskih primera okolnih ekspertskih zemalja, pomenuo bih i eskspertski primer Republike Bugarske, gde od eksperata više ljudi ne mogu da dišu, pa su bili skloni tome da dozovu i bivšeg cara, šta li im je bio, da se vrati i da im bude neekspertski predsednik vlade, kako bi jedva mogli da dođu do vazduha od ekspertskih rešenja prethodnih ekspertskih vlada.
Takođe, primer ekspertskih rešenja u Ruskoj Federaciji kazuje o tome da je zbog takvog načina raspolaganja ili ekspertskog uvođenja ekspertskih rešenja, u raspolaganje sredstvima naroda, u krajnjoj liniji došlo do stope mortaliteta i do smanjenja životnog veka građana Rusije, ne zbog toga što su previše pili votku, već zbog toga što nemaju hleba, što nemaju posla, što nemaju izvesnosti, što nemaju nikakvu sigurnost, koju je Vlada, dakle ekspertska vlada koja je bila kod njih morala da uspostavi, i morala, kao dugoročni kreator politike, da sprovodi i da planira, kako se ne bi desilo to što se desilo, a desio se apsolutni kolaps privrede i desilo se ono što će vrlo verovatno i nama u bliskoj budućnosti da se desi.
Ne daj Bože da se desi, ali kako idu ekonomski pokazatelji, tako će uskoro biti. Da svedem priču na lokalni nivo, konkretno, u Pirotu koji je do pre 10 godina, ili do pre nekoliko godina, bio jak industrijski centar, danas malo malo, pa neko štrajkuje, da li je "1. maj", da li je "Piroteks", da li je "Dragoš", da li je "Galanteks", koji je kao preduzeće u oblasti kožne prerade veoma dobro radio i u vreme sankcija. Sada, u ovim uslovima blagostanja, štrajkovi su ono što karakteriše funkcionisanje privrede, ne samo u Pirotu, već i u Srbiji, i jedino preduzeće koje u Pirotu danas radi i koje omogućava normalan život građana Pirota jeste "Tigar".
To je samo nekih 10% od ukupnih privrednih subjekata u jednoj maloj sredini, kakva je Pirot, i ono što može da se desi jeste upravo to što mi želimo da sprečimo, mi socijalisti iz SPS-a, želimo da sprečimo i predupredimo, a to je da se dođe do konačnih rešenja, koja bi mogla da znače podsticaj razvoja privrede.
Prošle nedelje smo ovde usvojili rebalans budžeta, usvojili budžet za 2003. godinu, koji je gospodin premijer Đinđić nazvao socijalnim budžetom. Nema veće socijale za bilo koje društvo od omogućavanja samih Takođe, ministar nas je malopre upozorio kako je u dalekom 19 veku, nakon vrlo žestoke rasprave u parlamentu, sa jednim glasom više doneta odluka o tome da se u Srbiju uvede železnica. Podsetio bih ministra da je uvođenje železnice u Srbiju bilo predviđeno Berlinskim ugovorom iz 1878. godine i da se o tome srpska Skupština pitala baš isto onoliko koliko se sada pitamo o rasturanju savezne države ili o nekim drugim bitnim pitanjima koja se rešavaju apsolutno mimo naše volje i mimo volje ovog naroda.
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da se vrati na temu dnevnog reda, s obzirom da i u svom nastupu iskazuje izvanrednu percepciju za tuđe greške, da ih ne primenjuje u sopstvenom nastupu. Dakle, tema dnevnog reda - Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izvolite, sa 30 sekundi duže vremena na raspolaganju vaše poslaničke grupe).
Zahvaljujem na korektnosti. Dakle, sledeći set problema oko ovog Predloga izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, o kojima bih želeo nešto više da kažem. Pored odredaba koje su se odnosile na investiranje sredstava, koja se eventualno mogu pojaviti kao višak na konsolidovanim računima trezora, moramo da obratimo malo više pažnje na koji način se ovim zakonom ovlašćuju subjekti za zaduživanje tih konsolidovanih računa trezora u domaćim ili stranim finansijskim organizacijama.
Naime, ja sam po vokaciji pravnik, nisam ekonomista, ali zaista je vrlo bitno da pogledamo kako je u sistemu podele vlasti određena ta mogućnost da neko u ime Vlade ili u ime naroda zadužuje taj isti narod od koga se sredstva izdvajaju da bi se punio budžet i ko ima mogućnost da u ime naroda to radi. Ovde je predviđeno da to može i ministar. Naš predlog je da to ne bude ni samo ministar, ni samo Vlada, već da o zaduživanju i kod domaćih i kod inostranih finansijskih organizacija mora da bude konsultovana Skupština i moraju da budu konsultovani predstavnički organi, kao jedini koji mogu da donose odluke takve težine. Dakle, i ovde je reč o još jednom primeru preimućstva izvršne vlasti u odnosu na zakonodavnu. Ovde je reč o omogućavanju samovolje izvršne vlasti i o korišćenju veoma širokih ovlašćenja izvršne vlasti, ko zna zbog čega.
Primera radi, naveo bih zadnju sednicu Skupštine opštine Pirot. Ministre, vi ste u subotu bili u Pirotu. U ponedeljak je održana sednica Skupštine opštine Pirot na kojoj je izvršen rebalans budžeta od 26 miliona dinara, od kojih je čak 40% dato na raspolaganje Izvršnom odboru. Dakle, punih 10 miliona. Taj izvršni odbor će raspolagati sredstvima tako što će verovatno pokriti neke finansijske marifetluke Fonda za gradsko građevinsko zemljište, zbog koga je pala i pirotska vlada i zbog koga je bivši direktor Fonda za gradsko građevinsko zemljište podneo ostavku, pa čak i otkaz na radnom mestu u Fondu za gradsko građevinsko zemljište.
Dakle, to je samo jedan od primera na koji se način mogu dešavati zloupotrebe u raspolaganju sredstvima iz konsolidovanog trezora, koje bi mogle da se dese ukoliko ne sprečimo na jedan zakonom uređen način ono što može da se desi. Nisam pomenuo da je u zadnjih nekoliko meseci taj isti Fond za gradsko građevinsko zemljište u nekoliko navrata uzimao kredite od "Delta banke", po kojim osnovama itd., samo na osnovu donete Odluke Izvršnog odbora, što se i ovde može desiti.
Zbog svega toga bi trebalo pribeći rešenjima koja onemogućavaju izvršnoj vlasti da na jedan samovoljni, osioni način zadužuje budžete i da unapred troši narodne pare koje će biti odvajane od ovog naroda u trenutku kada privreda ne radi, u trenutku kada imamo velike poteškoće i u trenutku kada naši ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Dozvolite mi da kažem nekoliko reči koje se odnose na Odluku koja je doneta i objavljena u "Službenom listu SRJ" broj 29/2002 godine, Odluku o načinu i uslovima vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rasporedu sredstava sa tih računa. Dakle, Narodna banka vrši raspored i prenos uplaćenih javnih prihoda odnosno sredstava sa uplatnih računa javnih prihoda na račune korisnika javnih prihoda i vrši povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda dajući nalog za povraćaj javnih prihoda, na osnovu rešenja. NBJ je obaveštavala nadležne organe o uplatama i rasporedu javnih prihoda, odnosno dostavljala im propisane izveštaje i o uplati i o rasporedu, i to nadležnim organima i organizacijama, da ne nabrajam dalje, da ne trošim dragoceno vreme.
Međutim, ono što je u svemu ovome bitno, to je da se Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, tačnije članom 73v propisuje to isto. Dakle, predviđeno je da ova odluka po kojoj sve radi NBJ, važi od 1. januara 2003. godine. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji iste poslove daje upravi javnih prihoda, takođe počinje da važi od 1. januara 2003. godine. Zašto se onda jednim republičkim zakonom derogira ono što još nije ni stupilo na snagu? Vi kao finansijski ekspert iz grupe G17 plus morali biste malo više da koordinirate svoj rad.
Morali biste da imate malo više međusobne koordinacije, kako se ne bi dešavalo da i ovaj cenjeni dom opterećujete razmatranjem nekih spornih odredaba koje već treba da stupe na snagu, a ne da nas bukvalno zamarate stvarima da moramo da razmatramo neke predloge zakona o izmenama budžetskog sistema i stvari koje su već predviđene u nekim odlukama drugih državnih organa. Međutim, to je druga problematika. To je problematika koja je vezana za formiranje nove političke partije od nevladine organizacije koja je dve godine na vlasti.
Dozvolite mi da pri kraju svog izlaganja kažem nekoliko reči o tome čime je prelazak platnog prometa kod poslovnih banaka rezultirao u drugim zemljama. Oko toga moram da istaknem primer Republike Srpske. U Republici Srpskoj, nakon uvođenja platnog prometa u poslovne banke, došlo je do smanjenja budžetskih prihoda za skoro polovinu. Naravno, tu se ne radi samo o rizicima koji su vezani za likvidnost poslovnih banaka kod kojih se prebacuju konsolidovani računi trezora koje treba prebaciti kod njih.
Dakle, hipotetički, može doći do situacije da se poslovna banka nađe u nelikvidnom stanju, da se kod prenosa ili kod zahteva za isplatu nekih većih sredstava onemogući isplata tog većeg iznosa sredstava zbog nemogućnosti banke da servisira svoje obaveze. Zaista je, po skromnom mišljenju nas iz SPS, dobro da se još malo sačeka sa prenošenjem platnog prometa u poslovne banke, da bi se predupredile situacije koje zaista mogu da nastanu tim aktom.
Međutim, ako je ekspertski tim iz ekspertske vlade koja na ekspertski način doprinosi ekspertskom razvoju privrede u našoj zemlji, do poboljšanja životnog standarda svih nas, zasnovan na ekspertskim uzorcima iz ekspertskih primera okolnih ekspertskih zemalja, pomenuo bih i eskspertski primer Republike Bugarske, gde od eksperata više ljudi ne mogu da dišu, pa su bili skloni tome da dozovu i bivšeg cara, šta li im je bio, da se vrati i da im bude neekspertski predsednik vlade, kako bi jedva mogli da dođu do vazduha od ekspertskih rešenja prethodnih ekspertskih vlada.
Takođe, primer ekspertskih rešenja u Ruskoj Federaciji kazuje o tome da je zbog takvog načina raspolaganja ili ekspertskog uvođenja ekspertskih rešenja u raspolaganje sredstvima naroda, u krajnjoj liniji, došlo do stope mortaliteta i do smanjenja životnog veka građana Rusije, ne zbog toga što su previše pili votku, već zbog toga što nemaju hleba, što nemaju posla, što nemaju izvesnosti, što nemaju nikakvu sigurnost, koju je Vlada, dakle ekspertska vlada koja je bila kod njih, morala da uspostavi; i morala je, kao dugoročni kreator politike, da sprovodi i da planira mere kako se ne bi desilo to što se desilo, a desio se apsolutni kolaps privrede i desilo se ono što će vrlo verovatno i nama u bliskoj budućnosti da se desi.
Ne daj bože da se desi, ali kako idu ekonomski pokazatelji, tako će uskoro biti. Da svedem priču na lokalni nivo; konkretno, u Pirotu, koji je do pre 10 ili do pre nekoliko godina bio jak industrijski centar, danas malo-malo pa neko štrajkuje, da li je "1. maj", da li je "Piroteks", da li je "Dragoš", da li je "Galanteks", koji je kao preduzeće u oblasti kožne prerade veoma dobro radio i u vreme sankcija. Sada, u ovim uslovima blagostanja, štrajkovi su ono što karakteriše funkcionisanje privrede, ne samo u Pirotu, već i u Srbiji, i jedino preduzeće koje u Pirotu danas radi i koje omogućava normalan život građana Pirota jeste "Tigar".
To je samo nekih 10% od ukupnih privrednih subjekata u jednoj maloj sredini kakva je Pirot i ono što može da se desi jeste upravo to što mi želimo da sprečimo, mi socijalisti iz SPS-a, da sprečimo i predupredimo; a takođe želimo da se dođe do konačnih rešenja koja bi mogla da znače podsticaj razvoja privrede.
Prošle nedelje smo ovde usvojili rebalans budžeta, usvojili budžet za 2003. godinu, koji je gospodin premijer Đinđić nazvao socijalnim budžetom. Nema veće socijale za bilo koje društvo od omogućavanja samih građana da zarade za svoj život, da mogu da se brinu o svojim porodicama, da mogu da rade i da zarade, a ne da se nalaze na državnim jaslama.
I na samom kraju, pitanje koje su, gospodine ministre, mnogi građani koji su se javljali meni kao narodnom poslaniku postavljali, vezano je najpre (dozvolite mi malu digresiju) za uvođenje registar kasa u selima u kojima se nalaze prodavnice, koje dnevno nemaju obrt, nemaju pazar ni po 500 dinara. Jedna registar kasa za ta sela, koja su naseljena sa nekih 50-tak do 100 stanovnika, košta oko 1.000 evra. Da li će to značiti da ćete se vi, kao ministar, založiti za ukidanje tih prodavnica, za ostavljanje tih ljudi bez osnovnih životnih potrepština i mogućnosti da ti ljudi dođu do tih osnovnih životnih namirnica, samo zbog toga što ste doneli zakon koji je neprimeren uslovima u kojima mi živimo u Srbiji danas i samo zbog toga što je takav zakon donet voljom većine.
Takođe, moram da vas podsetim i na pitanja koja stalno postavljaju oni koji su zbog dobre politike, koju vodi ova vlada, ostali bez posla i prešli na Zavod za tržište rada.

Narodni poslaniče, sada ste se već neprimereno udaljili od teme punih pet minuta i 30 sekundi, ni reči o temi dnevnog reda, koja glasi - izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.
Ja bih vas molila da iskoristite vreme vaše poslaničke grupe govorom o temi ove tačke dnevnog reda.

Dobro, imam još pet minuta, tako da nije strašno.
Dakle, zbog svih ovih navedenih razloga, poslanička grupa SPS neće podržati predloženu izmenu i dopunu Zakona o budžetskom sistemu, ukoliko ne budete imali više razumevanja za probleme na koje smo vam tokom ove rasprave ukazali i koje je, na jedan vrlo edukativan način, izneo gospodin Jovan Todorović, član SPS-a, u najboljoj nameri, da bismo popravili ovaj zakon o budžetskom sistemu.
No, bilo kako bilo, ovde se, u ovoj skupštini, većina obezbeđuje na različite načine, pa možda i putem nekih diplomatskih viza, koje pojedinci nose gore, na peti sprat, ali o tom-potom. SPS će, da kažem na kraju, biti protiv ovog zakona, ukoliko se ne usvoje predložene izmene i dopune zakona u onom obliku u kome smo ih mi predložili.
I na kraju, ljudi koji su na Zavodu za tržište rada, već pet meseci ne primaju prinadležnosti, a vi ste ih oterali na Zavod za tržište rada. Pitaju vas - kada će prinadležnosti biti isplaćene? Hvala lepo.

Ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić i to je poslednji prijavljeni govornik u raspravi u načelu. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je osam minuta.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kad vas kritikuju poslanici SRS, nemojte da mislite da je to zato što vas mrzimo. Samo želimo da svojim zakonima, koje predlažete, ostavite što manje mesta za zloupotrebe. Tako je i u ovom slučaju, gospodine ministre.
Mogu da vam kažem da lično cenim vaš rad kad je u pitanju budžetski sistem, pogotovu što hoćete da uredite zakonom javnu potrošnju i kako se budžetska sredstva troše. Međutim, ono što mi pada u oči to je da, i ako uređujete, uređujete više za druge, manje za sebe i sebi ostavljate manevarski prostor za određene zloupotrebe, za koje ne morate nikome da polažete račune.
Zato je SRS i podnela amandman da odgovorno lice koje se ne pridržava ovog zakona bude kažnjeno u prekršajnom postupku.
Što se samog zakona tiče, u članu 2. stav 8. vi ste, gospodine ministre, dali sebi za pravo da investirate na tržištu novca i van zemlje. Prvo, principijelno smo protiv toga, jer, zašto biste vi bili privilegovani budžetski korisnik i zašto to ne mogu da budu i organi lokalne samouprave?
Znači, niko ili svi. To je principijelno. Pravno gledano, gospodine ministre, postavlja se pitanje - koga ćete vi to da finansirate kroz te ivesticije, hoćete li da finansirate strane privredne subjekte, koji treba da otkupe našu privredu u procesu privatizacije?
Dakle, da našim novcem finansiramo kupovinu naših firmi, a vlasnik treba da bude stranac. Isto tako, gospodine ministre, u samom ovom zakonu postavlja se pitanje - zašto ste toliki rok dali da sredstva koja su budžetska, a nalaze se u bankama, odnosno poslovnim bankama, po viđenju, treba da budu prebačena na račun trezora do 1. jula 2003. godine.
Računajući da vam platni promet u poslovnim bankama počinje od 1. januara 2003. godine, sam taj dug zakonski rok nije baš jasan i uvek ostavlja mesta za osnovane sumnje; uvek.
Sada se postavlja pitanje zašto ste za fiskalne kase, gde je posao mnogo obimniji, gde sigurno naša elektronska industrija neće moći da pokrije sve korisnike tih kasa, ostavili rok samo od godinu dana.
Isto tako, gospodine ministre, postavlja se pitanje zašto ste za oročena sredstva, koja su iz budžeta Republike Srbije u poslovnim bankama, dali rok za vraćanje 31.12.2003. godine?
Pošto smo već imali rebalans budžeta Republike Srbije, odakle oročena sredstva kod poslovnih banaka? To znači, gospodine ministre, da ste se vi ponašali prilično raskalašno, kada ste sredstva iz budžeta davali poslovnim bankama. Još ste i oročavali.
Sada se postavlja pitanje, koje su to privilegovane banke koje već više od godinu dana raspolažu parama Republike Srbije? Da nisu to, gospodine ministre, iste one banke koje finansiraju potrošačkim kreditima nabavku robe hravatskog i slovenačkog porekla?
Već više puta, za ovom govornicom, rečeno je da banke treba da kreditiraju domaću proizvodnju. Sve vreme to izbegavate da kažete i svoju poresku politiku vodite uvek u nekoj zavijenoj formi, da vas obični građani ne bi mogli razumeti.
Isto tako, gospodine ministre, nedavno smo izglasali izmene i dopune Zakona o porezu na promet. Prema izveštajima koje imamo sa terena i prema nekakvom tumačenju nekakvih savetnika, glasnika itd, odredbe tog zakona se ne poštuju. Ta tumačenja, svi republički organi zaduženi za kontrolisanje poreza na promet, prihvataju kao tumačenja ministarstva.
Sada imate slučaj da se još uvek plaća porez na softver, a trenutno je legalizacija softvera i trajaće do 31.12. ove godine. Pod koju stavku ste zaveli softver? Da li pod publikacije? U samom članu zakona piše - softver. Znači, ne možete da navedete da je to publikacija posebnog interesa.
Ministre, vidim da se ljutite zbog ovoga, ali vas sada prozivam da izađete za ovu govornicu i javno kažete i javno tumačite svim vašim republičkim organima da li su izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet oslobođeni hardver i softver. Ništa više.

Reč ima gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije u Vladi Republike Srbije.

Nema mržnje, nema ljutnje. Odgovor na vaše pitanje: kao što je predviđeno (a to je, setite se, urađeno prihvatajući jedan amandman, koji je predložila Socijaldemokratska partija, bar tako mislim, ne znam tačno koja partija) da bi to bilo urađeno na pravi način, Ministarstvo za nauku je pripremilo jedan podzakonski akt, koji bi trebalo da to bliže uredi. Oni su to uradili. Dali smo naše mišljenje na taj podzakonski akt i on treba da bude publikovan ovih dana.
Odgovor na ovo vaše pitanje je - da; ali treba da postoji bliže uređenje te materije, da sada ne bi sve postalo hardver i softver i zbog toga što je taj amandman proširio materiju, pričalo se i o jednoj informatičkoj opremi. Mislilo se na štampače. Ne bi trebalo da se desi da bilo koja stolica ili bilo šta u ovoj zemlji postane informatička oprema i bude oslobođeno poreza na promet.
Zbog toga što je intervenisano na taj način kroz amandman, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj mora da pripremi taj podzakonski akt koji će biti gotov ovih dana. Stalo nam je da sve bude uređeno za Novu godinu. Biće na sednici Vlade sutra ili sledeće nedelje.