Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Iskoristiću još samo nekoliko minuta.

Završavate prvi deo?

Nastaviću, dakle, ovaj drugi deo, pošto  znam da danas treba da završimo ovaj rad.
Da li smo, gospodine ministre, spremni da toliko rizikujemo i da račun republičkog trezora i račun trezora lokalnih samouprava prenesemo u poslovne banke? Po kojim kriterijumima ćemo birati poslovne banke preko kojih ćemo vršiti platni promet?
Potpuno sam ubeđen da je preuranjeno već od 1. januara 2003. godine sa platnim prometom preći u poslovne banke. Potpuno sam ubeđen da, čak i u uslovima u kojima imamo dobre poslovne banke, možemo imati bolji način prenosa finansijskih sredstava, nego što smo to imali do sada, kada je ZOP u pitanju.
Iz iskustva znam, a uveravam vas da je ZOP organizacija koja je najbrže na svetu prenosila finansijska sredstva sa računa jednog korisnika na drugi. To je trajalo samo nekoliko minuta. Iz iskustva znamo da u svetu sve poslovne banke, čak i kada mogu da prenesu ta sredstva, po pravilu ih zadržavaju najmanje 48 sati na svom računu. To je račun bankara. On uopšte nije sporan. Ali, jeste sporan sa stanovišta onih čije pare treba preneti i time izmiriti neke obaveze, nabaviti robu itd.
To je za mene sporno, gospodine ministre, pogotovo što imamo takav bankarski sistem za koji nikako ne možemo reći da je konsolidovan. Mada, podsećam vas, gospodo, u memorandumu o budžetu za 2003. godinu ministar je rekao jednu rečenicu koja je po meni bila nezgrapna, ali jeste odražavala suštinu, a to je da je konsolidacija bankarskog sistema započela gašenjem četiri najveće banke u Srbiji.
Da li možemo na taj način razgovarati o bankarskom sistemu, da ga konsolidujemo tako što ugasimo najveće banke, a onda platni promet u 2003. godini hoćemo da prenesemo u neke druge banke, za koje uopšte ne znamo kako objektivno stoje? Ili, koje su to poslovne banke?
Molim vas, čuo sam pre neki dan na televiziji, a pretpostavljam da je informacija tačna, da je "Delta banka" preuzela jedan broj radnika iz ZOP-a Voždovac, iz nekih drugih opština itd. i pitam - da li će u "Delta banci" biti platni promet za budžete tih opština iz kojih je preuzela i radnike, pretpostavljam i imovinu?
Ministar kaže da nisu preuzeli imovinu, ali i sama činjenica da su preuzeli radnike ZOP-a koji će raditi u upravi za javna plaćanja, moralno obavezuje toga čije su pare, da platni promet poveri upravo toj banci.
Zato mislim da se o ovim amandmanima, koji su podnošeni u tom pravcu, mora javno razgovarati, putem tendera ili prikupljanjem ponuda.
Naravno, mogli bismo o ovoj temi da pričamo i nadugačko i naširoko. Pretpostavljam da će gospodin Đelić reagovati i na ovo o čemu sam govorio. Oko jedne stvari ćemo se, sasvim sigurno, složiti. Rasprava o budžetu i o svim zakonima koji su u vezi sa budžetom je uvek interesantna, možda i najinteresantnija.
Konačno, zemlja iz koje nam je došao ministar, dakle Francuska, valjda je prva zemlja koja je uvela tu priču o budžetu. Koliko znam, budžet na francuskom znači torba, i to kožna. Doduše, ne znam da li ženska ili muška, ali Francuzi su prvi na svetu koji su, čak 1806. godine, u svoje finansijsko zakonodavstvo uveli nešto o čemu danas gospodin ministar Đelić kroz izmene i dopune ovog zakona nama govori.
Prema tome, zaključujem; da, mi ćemo slaviti skoro 200 godina za dve ili tri godine od tog momenta, kada se prvi put o ovome na ovaj način govorilo, mada naš ministar voli da kaže da su svi zakoni koje on predlaže po prvi put u istoriji i tako dalje, a nisu po prvi put u istoriji; jednostavno, mi ponekad prepisujemo ili preuzimamo zakonodavstva drugih zemalja, a ministar ima problem što razmišlja na francuskom, priča na srpskom, pa imam utisak da je i on učestvovao u formulisanju nekih odredbi u ovom zakonu i zbog toga je nama malo teže da razumemo te odredbe pisane takvim jezikom i takvim dugim nepreciznim rečenicama.
Verujem da ćemo doći do nekih izmena u ovom zakonu, naravno kada ministar bude shvatio potpunu realnost jugoslovenskih, odnosno pre svega srpskih finansija.
I na samom kraju, bilo bi logično da, ako već ovu čitavu priču pričamo u jednom kontekstu koji bi trebalo da bude jako stručan i praktičan, da smo danas imali na dnevnom redu i raspravu o predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije. Imamo povelju koju ćemo svakako usvojiti vrlo brzo, na žalost nećemo imati kao poslanici pravo da dajemo amandmane na tu povelju, ali je potpuno jasno da ćemo u budućem vremenu, u nekakvoj državi sa Srbijom i Crnom Gorom, imati i Narodnu banku Srbije.
Postavlja pitanje zašto nismo išli u susret tom događaju, zašto nismo verifikovali tu realnost koja i dan-danas postoji u odnosima Srbije i Crne Gore. Činjenica je, da je tamo valuta evro, ovde dinar, činjenica je da zapravo Narodna banka Jugoslavije i funkcioniše kao Narodna banka Srbije. Zašto se nismo onda kao Vlada i ministar za finansije opredelili za varijantu i za rešenje da već od 1. januara 2003. godine imamo Narodnu banku Srbije, u kojoj bi bili konsolidovani računi trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalnih zajednica i lokalnih samouprava. Mislim da smo to imali, da bi u budućnosti izbegli mnoge probleme koji će nam se praktično desiti u sprovođenju i Zakona o budžetskom sistemu i budžeta i ovih izmena i dopuna.

Za reč se javio ministar finansija i ekonomije, gospodin Božidar Đelić.

Kratko da odgovorim na neka veoma informisana pitanja, mogu da kažem. Prvo, ne dolazim iz Francuske, nego iz Beograda, rođen sam u porodilištu "Dragiša Mišović", NATO ga je bombardovao, tako da je ovo moja zemlja.
Druga stvar, istina je da Francuzi imaju jedan od najboljih trezora i da su i oni kao mnogi drugi pomogli u formiranju ovakve prakse; u pravu ste da postoji rizik da sa prelaskom platnog prometa u poslovne banke, ono što je bila jedna hibridna institucija, koja je istovremeno vršila kao državne funkcije, kao što vidimo i na prihodnoj i na rashodnoj strani javnih finansija, i koja je vršila ono što treba i danas da ostane u poreskoj upravi, sa jedne strane, ali naročito ovde u ovoj upravi za javna plaćanja - to je platni promet unutar države.
To jeste radio ZOP, ali isto tako i platni promet za privredu. Naravno, postoje duboki razlozi zbog čega Savezna skupština početkom ove ili krajem prošle godine, ne znam tačno datum, ne sećam se da li je bio decembar 2001. godine ili januar 2002. godine, mislim da je ovaj drugi datum, većinom izglasala zakon o platnom prometu koji je presekao tu dilemu o kojoj ste pričali.
Jedina smo zemlja koja ima taj bivši SDK, to jest ZOP danas i jedan od problema koji postoji to je da, sa jedne strane ako imate tu hibridnu instituciju, imate i mogućnost velike kontrole sa strane države, ne samo u smislu mogućnosti da imamo javne finansije koje su uređene transparetno, nego i direktnog uvida u svakoj sekundi u tome šta ko kome plaća, na koji način i gde se nalazi račun. Ne kažem da je to uvek bilo zloupotrebljeno, ali da budemo realni, bilo je zloupotrebljeno u jednom momentu od proizvoljnih blokada i mogućeg izražavanja političke moći države nad prirodnim subjektima kroz jednu takvu instituciju.
Zbog toga, u vidu deljenja nesmetanog funkcionisanja ekonomije i državnih funkcija to je presečeno tim zakonom koji je izglasala većina u Saveznoj skupštini početkom ove godine. Doneta je odluka da i Srbija, kao i sve druge bivše republike SFRJ, premesti platni promet iz tog ZOP-a, ZAP-a, već kako se zvao u raznim republikama posle raspada SFRJ, u poslovne banke. Rizik postoji da poslovne banke zadržavaju novac u tom platnom prometu ; to je do sada bilo dobro, ako hoćete, jer je to bila kao hibridna i državna institucija, ona nije držala novac na računima i on se brzo sprovodio.
Međutim, tu je već sada pitanje konkurencije između banaka i samih interesa privrednih subjekata da veoma obazrivo prate šta se dešava sa njihovim nalozima i platnim prometom u bankama. Znači, tu su uspostavljeni čisti komercijalni uslovi i konkurencija koja mora da dovede do toga da se ne pređe sa jednog dobrog sistema na jedan mnogo lošiji.
Zadnju stvar koju bih hteo da kažem od onoga što ste pričali, jeste da se ne razmišlja se o nekim plasmanima na dugi rok, ali već u samom Zakonu o budžetskom sistemu imate druge članove koji ograničavaju način, ako može da se plasira. Vidimo i tu u ovim članovima da ne dolazi u obzir da se to plasira u neke deonice, u nešto dugoročno. Naravno, ovde se govori o veoma krtkoročnim plasmanima koje mogu lokalna samouprava i država Srbija da plasiraju.
Najzad, kao što sam već napomenuo dva puta, pa neću više od četiri puta, ovo će biti treći i zadnji put, da je ovo jedna materija koja tek treba da se razvija kod nas. Ona vredi, čini mi se, i nešto više od jedne glave u Zakonu o budžetskom sistemu, neka to, što se tiče duga, garancija, plasmana, ovo što ostane u Zakonu o budžetskom sistemu, bude osnova za jedan drugi zakon koji će biti specifičan za to, koji će veoma precizno urediti tu materiju.
Očekujte da on bude spreman u isto vreme ili ne tako kasno posle donošenja onoga, to je ono što smo napomenuli, naravno nužnog novog zakona o Narodnoj banci Srbije, tu se ne slažem sa vama, jer po njemu i ovim izmenama i dopunama predviđeno je da taj sistem konsolidovanog računa trezora bude kod Narodne banke Jugoslavije, a sutra Srbije, i kroz Ustavnu povelju i to će se samo preseliti na Narodnu banku Srbije, kao naslednicu Narodne banke Jugoslavije.
Na taj način, taj sistem će omogućiti da platni promet unutar države ne podleže provizijama bankama, pa čak ni provizijama koje će Narodna banka Jugoslavije, i već je tarifnik objavljen, naplaćivati u platnom prometu između banaka i između tog računa, konsolidovanog računa trezora Srbije i drugih banaka.
Nadam se da sam odgovorio na neka od vaših pitanja; eto toliko, hvala.

Po Poslovniku, je li? Narodni poslanik, Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici,  samo zbog javnosti i u interesu istine upozoravam na povredu člana 100. stav 1. Poslovnika  o tome da ovde mora da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Zakon o prelasku platnog prometa u banke nije donet prošle ili ove godine kako je rekao ministar, on je na insistiranje bankarskih lobija donet još krajem 1997. godine ili početkom 1998. godine, nisam siguran, nećete mi zameriti.
Njegova primena je odlagana nekoliko puta zakonima u Saveznoj skupštini, nemojte da mrdate prstom, a za to vreme ste bili u raznim svetskim zemljama. Dakle, njegova primena je samo odlagana nekoliko puta pošto ti isti lobiji nisu bili spremni da prihvate promet, platni promet, nisu imali čak ni ekspoziture u opštinama, posebno ne u malim opštinama gde se to nije ni isplatilo. A ni tadašnji SDK, pa SPP, pa ZOP, nije bio dovoljno oslabljen i srozan da mu se oduzme ta funkcija koju je mogao izvanredno da radi, koji može i sada izvanredno da radi, vi to nećete da kažete, ima najbolji kompjuterski sistem u zemlji i protok informacija u sekundi.To samo radi istine.
Platni promet u banke prelazi od 1. januara, prelazi na insistiranje samo dve banke, Komercijalne i Delta banke, možda će i ostale biti osposobljene da deo, mrvice tog prometa preuzmu, ali vi ste ovo sve, ne vi, vaši prethodnici koji su bili socijalisti, uradili su to, ali to se radilo o pojedincima koji su uzimali novac u džep, oni su to uradili na insistiranje samo dve banke, a vi ste to sada prihvatili i preuzeli. Sistem platnog prometa koji smo imali, kamo sreće kada bi u Zapadnoj Evropi tako funkcionisao, da onog časa kada imate sredstava njima raspolažete.
Ovo je kolega Todorović dobro rekao, sada će to biti i po dva-tri dana zadržavanje novca. Pitaću vas šta će da rade privredni subjekti kada banka nije likvidna, kada banka nema sredstava. Još jedna stvar koja je u ovom zakonu, ne znam kako mislite to da sprovedete, ne slažem se sa prethodnikom da je trebalo formirati narodnu banku Srbije dok smo još u Jugoslaviji. Sve dok postoji zrno Jugoslavije ne treba da se ponašamo kao neko kome do Jugoslavije nije stalo.
Interesuje me i tu jugoslovensku imovinu koja je pripisana Narodnoj banci, taj naš platni promet, kako to mislite ovim zakonom jednostrano da otmete od Jugoslavije, iako vas čeka ustavna povelja koju su pisali ovi polupismeni i po kojoj će tek doći do razgraničenja i deobe.

Ovo je faktički bila jedna zloupotreba Poslovnika i korišćenja prava na repliku, a koju ćemo ubuduće kažnjavati. Reč ima narodni poslanik Marko Ćulibrk.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Stoji da je narodni posalnik dužan da govori istinu. Nađite mi taj član, pa se javite, nađite mi gde piše da govori.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Član 100. i 101.)
Član 100. da poštuju dostojanstvo, a vi niste poštovali dostojanstvo tako što ste ....
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Samo se istinom ....)
A vi kada ne govorite istinu....
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Nije vaše da procenite da li sam govorio.....)
Daje mi pravo Poslovnik Narodne skupštine, daje mi pravo Poslovnik Narodne skupštine.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Samo Administrativni odbor može da proceni.)
Narodni poslanik Marko Ćulibrk nije prisutan. Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, još koliko juče je skupštinska većina usvojila Zakon o budžetskom sistemu, koji smo mi, srpski radikali, tada okarakterisali kao zakon koji više liči na udžbenik ekonomije nego na jedan zakon, jer nema one osnovne osobine jednog zakona, da je jasan, precizan i da sadrži samo ono što je neophodno. Upravo zbog toga me čudi da već danas tražite izmenu i dopunu ovog zakona. Jedan od razloga je, vidim iz zakona, osnivanje uprave za javna plaćanja, jer Zakon za obračun i plaćanje prestaje da postoji danom početka primena ovog zakona.
Ministarstvo finansija inače treba da preuzme i ovu javnu upravu, opremu, predmete i arhivu sadašnje službe za obračun i plaćanje i kako se u zakonu jasno kaže, zaposlene, ali u skladu sa organizacijom i sistematizacijom Ministarstva, a to znači ograničen broj. Onda treba jasno reći da će mnogi od njih u današnjem ZOP-u ostati bez posla.
Pored toga, ministar je ovde u svom ekspozeu rekao da će ova služba za javna plaćanja funkcoinisati na teritoriji buduće zajednice Srbije i Crne Gore. Pa, postavljam mu pitanje, kako će to ona da funkcioniše kada je uloga NBJ u ustavnom zakonu, odnosno u zakonu o sprovođenju ustavne povelje osnovni kamen spoticanja; kada u samom predlogu ustavne povelje ne postoji jedinstveno monetarno i finansijsko tržište u toj budućoj surogat državi?
Pored toga, ministar je imao jedno neprijatno iskustvo prilikom rebalansa budžeta za 2002. godinu. Zakon je pao u Skupštini. Primetila sam da se ministar neprijatno češkao po glavi, da je prebledeo, jer je znao šta ga čeka ukoliko Skupština post festum ne verifikuje raspolaganje novcem u toku ove godine. Upravo zbog toga se pitam ministre, kako je moguće da nam ponovo predlažete u ovom zakonu ono što piše u članu 8, a to je da na sebe preuzimate toliku odgovornost i ovlašćenja, da možete novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike da plasirate na inostranom i domaćem finansijskom tržištu novca i kapitala.
To podrazumeva da morate da imate nekog brokera. Kako ćete da ga izaberete, to ne znamo. Dešava se da berza "pukne", kako se to u žargonu kaže, šta će biti ako ostanemo bez tih narodnih para i ko će da odgovara zbog toga? Jednim svojim amandmanom sam predložila ovde neku simboličnu prekršajnu kaznu, računajući na to da ćete vi da izbegnete odgovornost, da ćete ta svoja ovlašćenja preneti na neko drugo lice, jer vam zakon daje tu mogućnost. Vidim da mi je Zakonodavni odbor odbacio amandman kao nepotpun, a što apsolutno ne može i nije u nadležnosti Zakonodavnog odbora. Ovde očigledno sve može.
Na vašu sreću, rebalans budžeta je usvojen nekakvom poslaničkom većinom, kakvom-takvom. Gospođa predsednik Skupštine je zloupotrebila svoju funciju, pa je ponovo stavila na glasanje Predlog zakona o rebalansu budžeta za 2002. godinu. Šta će se desiti, gospodine ministre, a ozbiljno sam zabrinuta za vas, jer bih više volela da ostatak života provedete na Azurnoj obali nego u Zabeli. Zbog toga bih vam dobronamerno predložila da ovaj zakon povučete iz procedure, da ovaj član 8. izbrišete i da ga onda eventualno ponovo vratite Skupštini na razmatranje.
Htela bih da mi odgovorite na jedno praktično pitanje, ko će biti pravni sledbenik sadašnjeg ZOP-a i da li ste u mogućnosti u ovom momentu da date odgovor, obzirom da ima sporova fizičkih i pravnih lica sa ZOP-om, pa se pitamo, ukoliko ta jedna stranka dobije spor, od koga će moći da naplati eventualnu štetu.