Nastaviću, dakle, ovaj drugi deo, pošto znam da danas treba da završimo ovaj rad.
Da li smo, gospodine ministre, spremni da toliko rizikujemo i da račun republičkog trezora i račun trezora lokalnih samouprava prenesemo u poslovne banke? Po kojim kriterijumima ćemo birati poslovne banke preko kojih ćemo vršiti platni promet?
Potpuno sam ubeđen da je preuranjeno već od 1. januara 2003. godine sa platnim prometom preći u poslovne banke. Potpuno sam ubeđen da, čak i u uslovima u kojima imamo dobre poslovne banke, možemo imati bolji način prenosa finansijskih sredstava, nego što smo to imali do sada, kada je ZOP u pitanju.
Iz iskustva znam, a uveravam vas da je ZOP organizacija koja je najbrže na svetu prenosila finansijska sredstva sa računa jednog korisnika na drugi. To je trajalo samo nekoliko minuta. Iz iskustva znamo da u svetu sve poslovne banke, čak i kada mogu da prenesu ta sredstva, po pravilu ih zadržavaju najmanje 48 sati na svom računu. To je račun bankara. On uopšte nije sporan. Ali, jeste sporan sa stanovišta onih čije pare treba preneti i time izmiriti neke obaveze, nabaviti robu itd.
To je za mene sporno, gospodine ministre, pogotovo što imamo takav bankarski sistem za koji nikako ne možemo reći da je konsolidovan. Mada, podsećam vas, gospodo, u memorandumu o budžetu za 2003. godinu ministar je rekao jednu rečenicu koja je po meni bila nezgrapna, ali jeste odražavala suštinu, a to je da je konsolidacija bankarskog sistema započela gašenjem četiri najveće banke u Srbiji.
Da li možemo na taj način razgovarati o bankarskom sistemu, da ga konsolidujemo tako što ugasimo najveće banke, a onda platni promet u 2003. godini hoćemo da prenesemo u neke druge banke, za koje uopšte ne znamo kako objektivno stoje? Ili, koje su to poslovne banke?
Molim vas, čuo sam pre neki dan na televiziji, a pretpostavljam da je informacija tačna, da je "Delta banka" preuzela jedan broj radnika iz ZOP-a Voždovac, iz nekih drugih opština itd. i pitam - da li će u "Delta banci" biti platni promet za budžete tih opština iz kojih je preuzela i radnike, pretpostavljam i imovinu?
Ministar kaže da nisu preuzeli imovinu, ali i sama činjenica da su preuzeli radnike ZOP-a koji će raditi u upravi za javna plaćanja, moralno obavezuje toga čije su pare, da platni promet poveri upravo toj banci.
Zato mislim da se o ovim amandmanima, koji su podnošeni u tom pravcu, mora javno razgovarati, putem tendera ili prikupljanjem ponuda.
Naravno, mogli bismo o ovoj temi da pričamo i nadugačko i naširoko. Pretpostavljam da će gospodin Đelić reagovati i na ovo o čemu sam govorio. Oko jedne stvari ćemo se, sasvim sigurno, složiti. Rasprava o budžetu i o svim zakonima koji su u vezi sa budžetom je uvek interesantna, možda i najinteresantnija.
Konačno, zemlja iz koje nam je došao ministar, dakle Francuska, valjda je prva zemlja koja je uvela tu priču o budžetu. Koliko znam, budžet na francuskom znači torba, i to kožna. Doduše, ne znam da li ženska ili muška, ali Francuzi su prvi na svetu koji su, čak 1806. godine, u svoje finansijsko zakonodavstvo uveli nešto o čemu danas gospodin ministar Đelić kroz izmene i dopune ovog zakona nama govori.
Prema tome, zaključujem; da, mi ćemo slaviti skoro 200 godina za dve ili tri godine od tog momenta, kada se prvi put o ovome na ovaj način govorilo, mada naš ministar voli da kaže da su svi zakoni koje on predlaže po prvi put u istoriji i tako dalje, a nisu po prvi put u istoriji; jednostavno, mi ponekad prepisujemo ili preuzimamo zakonodavstva drugih zemalja, a ministar ima problem što razmišlja na francuskom, priča na srpskom, pa imam utisak da je i on učestvovao u formulisanju nekih odredbi u ovom zakonu i zbog toga je nama malo teže da razumemo te odredbe pisane takvim jezikom i takvim dugim nepreciznim rečenicama.
Verujem da ćemo doći do nekih izmena u ovom zakonu, naravno kada ministar bude shvatio potpunu realnost jugoslovenskih, odnosno pre svega srpskih finansija.
I na samom kraju, bilo bi logično da, ako već ovu čitavu priču pričamo u jednom kontekstu koji bi trebalo da bude jako stručan i praktičan, da smo danas imali na dnevnom redu i raspravu o predlogu zakona o Narodnoj banci Srbije. Imamo povelju koju ćemo svakako usvojiti vrlo brzo, na žalost nećemo imati kao poslanici pravo da dajemo amandmane na tu povelju, ali je potpuno jasno da ćemo u budućem vremenu, u nekakvoj državi sa Srbijom i Crnom Gorom, imati i Narodnu banku Srbije.
Postavlja pitanje zašto nismo išli u susret tom događaju, zašto nismo verifikovali tu realnost koja i dan-danas postoji u odnosima Srbije i Crne Gore. Činjenica je, da je tamo valuta evro, ovde dinar, činjenica je da zapravo Narodna banka Jugoslavije i funkcioniše kao Narodna banka Srbije. Zašto se nismo onda kao Vlada i ministar za finansije opredelili za varijantu i za rešenje da već od 1. januara 2003. godine imamo Narodnu banku Srbije, u kojoj bi bili konsolidovani računi trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalnih zajednica i lokalnih samouprava. Mislim da smo to imali, da bi u budućnosti izbegli mnoge probleme koji će nam se praktično desiti u sprovođenju i Zakona o budžetskom sistemu i budžeta i ovih izmena i dopuna.