Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornike.

Znači, namera je da se novac od prodaje ovih fabrika, zato se ubrzano ide u proces donošenja zakona i ove godine će one biti privatizovane tačno tipovanim firmama, uplati ove godine u budžet i da se te pare potroše.
Jer, sigurno će biti izbora na jesen ove godine, pa će te pare da se potroše u kupovanje socijalnog mira, na isti način kao što su to radili njihovi prethodnici; dobri učenici će to uraditi i sada. I onda ćemo nešto što je stvarano generacijama, što je zapošljavalo između 500.000 i 600.000 ljudi, kako kaže gospodin Đelić, rasprodati tako u jednom potezu i ostati opet kratkih rukava.
Ovaj zakon, kao zakon o duvanu, ne tretira privatizaciju ovih firmi, već tretira tržište duvana. On je morao da bude delo ministra poljoprivrede, jer u dobroj meri ovaj zakon mora da ima razvojne segmente za poljoprivredu. Tu se ne bih složio sa ministrom Đelićem: ovaj zakon uopšte nema razvojne elemente za poljoprivredu; ne tretira se proizvodnja semena, o tome se najopštije govori; ne predviđa se postojanje instituta za duvan, instituta za duvansko seme; ništa se apsolutno ne tretira ovim zakonom.
Predviđaju se male količine duvana koje mora da otkupi onaj ko će dobiti licencu za proizvodnju duvana, apsolutno nedovoljne. Bolje je od postojećeg rešenja, koje je loše, ali jedan ozbiljan zakon o duvanu mora na drugi, sistemski način da uredi prostor proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, mora na drugačiji način da reguliše ovu oblast.
Ovaj zakon je parcijalan, on ne rešava problem šverca duvana, koji je, po našem mišljenju, ključni i najveći u poslednje tri godine. Najveći je bio krajem prošle i početkom ove godine. Zašto se ne iznesu podaci o tome koliko se i kako punio budžet, da je u jednom trenutku došlo do određene vrste presecanja kanala šverca duvana, onih koji su možda bili vezani za, kako neko ovde kaže, staru vlast, ali se nastavilo mnogim drugim kanalima. Upravo zbog toga je došlo do smanjenja šverca duvana u jednom trenutku, dok se novi kanali nisu ponovo uspostavili i dok to nije opet krenulo nekim utabanim trasama.
Protiv uredbe Vlade iz 2001. godine imali smo puno argumenata i zato smo tražili još septembra 2001. godine formiranje anketnog odbora, koji bi sagledao stanje na tržištu duvana, znači proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, sa ciljem da se vidi koliko se duvana švercuje. Ali, u ovoj skupštini tada nije prihvaćen od poslaničke većine DOS-a, ostatka DOS-a.
Parcijalno rešavanje ovog problema ne donosi nam ništa. Omogućava nam samo da se rasprodaju, da se privatizuju ove fabrike, a ne da se zaustavi šverc i ilegalna trgovina duvana i duvanskih proizvoda u Srbiji. Kad kažemo da je ovo parcijalno rešenje, imamo u vidu kakvo je stanje na našim carinama.
Govori se da su u Makedoniji, na Kosovu, ne znam gde sve, smenjeni na carinama oni koji su bili u lancu švercovanja duvana i duvanskih proizvoda; a ako imate na jednoj strani u carinama one koji učestvuju u švercu duvana i duvanskih proizvoda, mora onda da ih ima i na drugoj strani.
Zašto niko u našoj Carini nije smenjen, zašto niko nije pozvan na odgovornost, zašto se o tome nikada nije javno raspravljalo, zašto nema transparentnosti u ovoj veoma važnoj oblasti, za koju smo čuli da skoro sa 10% sredstava puni budžet Republike Srbije. To je približno, negde je između 8 i 10%, možda će ove godine biti i 10%.
Zašto se svi ti problemi nisu sagledali, da li bi budžet bio punjen možda sa 20% sredstava od duvana i duvanskih proizvoda da se uvede neka kontrola na svim carinama. Zašto su sitemi koji su bili uspostavljeni za vreme starog režima, da bi oni kontrolisali ko može da švercuje, a ne da bi se jednostavno sprečio šverc, već da bi postojala direktiva, kontrola, zašto se to više ne koristi?
Zašto kamere na graničnim prelazima ne rade, zašto mnoge stvari koje su postojale ne funkcionišu u našim carinama? Zato što nekome nije stalo da suzbije šverc. Ovo je tema prometa duvana i duvanskih proizvoda, to je i te kako tema ovog zakona. Ne može jedno bez drugoga, ovo je jedno parcijalno rešenje koje je prihvatljivo, DSS smatra da je ovaj predlog zakona bolji od postojećeg i mi ćemo ga podržati u načelu.
Imamo puno amandmana, odnose se na neke kaznene odredbe, odnosno na pooštravanje nekih odredbi i naravno, postoje dva koncepta, a mi smo se odlučili za koncept da se zabrani svaki vid reklamiranja duvana i duvanskih proizvoda, jednostavno da se na taj način približimo standardima Evropske unije, pošto je u tim zemljama to zabranjeno.
Takođe, ovaj zakon ima jako puno kontradiktornih odredbi, zapravo pogledajte član 54. i član 58. gde se kaže da pojedine odredbe u članu 54. postojećeg Zakona o duvanu ostaju na snazi, a onda se u članu 58. kaže da taj zakon apsolutno prestaje da važi. S obzirom da je član 58. onaj koji dolazi posle, znači da odredbe iz člana 54. ne važe, tako da ćemo imati jedan pravni vakuum.
Mislim da bi to valjalo pogledati, da se to reši, jer bi jako loše bilo da donesemo zakon, a da nam treba nakon toga tumačenje tog zakona, koja je odredba na snazi, a koja odredba nije na snazi. Neophodno je da učinimo sve da se spreči, pre svega, rasprodaja ove dve fabrike, pošto se radi o vrednostima od par stotina miliona dolara.
Te fabrike su jako važne za buduću strategiju razvoja Srbije, tako da ovaj zakon, po meni, koji ne reguliše poljoprivredu i njen razvoj - trebalo bi da vidimo ministra poljoprivrede koji je nadležan za ovo, a koji se očigledno malo bavi ovim, pa mora neko drugi, neko drugo ministarstvo da ga zamenjuje u onome što je njegov posao - treba da stvori uslove da dobijemo razvojne programe za duvanske industrije u Srbiji.
Na ovaj način duvanska industrija u Srbiji, i to nakon rasprodaje, ako je bude bilo uopšte ove godine, a biće je sigurno, jer je to nešto što se jako brzo i lako proda, za šta ima puno zainteresovanih, duvanska industrija, mislim na ove kod nas, neće više biti duvanska industrija Srbije, već će biti duvanska industrija "Filip Moris" ili nekog drugog; ona će biti ovde, ali profit neće.

Narodni poslaniče, da li želite da koristite i narednih 10 minuta.

Završavam sada, posle ću da koristim. Mi ovde moramo da predvidimo mehanizme da zaštitimo našu poljoprivredu, jer ovim zakonom to nije učinjeno. To je nešto što mora ministar da uradi, ima još vremena.
Mi ćemo glasati za Predlog zakona u načelu, ali tu je još puno odredbi i ne bi bilo hrđavo da ga ministar povuče, da se sve to doradi i da dođe na dnevni red, kako bismo imali kompletno i celovito rešenje koje ne bi ugrozilo egzistenciju poljoprivrednika u Srbiji. Ona će se ozbiljno dovesti u pitanje, odnosno rad naših poljoprivrednika, naročito u Vojvodini, gde će se možda količinom uvoznog duvana onemogućiti da naša privreda radi i da mi pravimo naš duvan. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, predsednik poslaničke grupe SPS.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, kako god okrenemo, koja god da je tema na dnevnom redu, ne može biti a da se mi socijalisti ne pomenemo. Nema smisla, gospodine Mihajlov, da pominjete, da vređate nas socijaliste kada govorite o prodaji preduzeća i da nas upoređujete sa aktuelnom vlašću.
Mi smo prodali samo jedno preduzeće, 49% akcija Telekoma i to za fantastičnih milijardu i 568 miliona maraka, a sami Italijani su platili oko milijardu maraka, dok aktuelna vlast prodaje šta može, sve što joj padne pod ruku i to budzašto. Toliko o prodaji.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, svaka rasprava u Narodnoj skupštini Republike Srbije o duvanu, odnosno dokumentima kojima se uređuju pitanja proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda treba da ima za krajnji cilj: prvo, podsticajni razvoj proizvodnje duvana i domaće duvanske industrije; drugo, suzbijanje i ukidanje šverca cigareta, crnog tržišta duvana i stavljanje ogromnih tokova novca u funkciju potreba države Srbije i njenih građana.
Šverc cigareta postoji i danas, kao i juče i godinama unazad, u Srbiji, u Crnoj Gori i u drugim državama u okruženju. Šverc cigareta predstavlja problem i svih zemalja Zapadne Evrope. Kada je o Srbiji reč, pominju se milijarde paklica cigareta koje se nelegalno uvoze u zemlju, pominje se cifra od nekoliko stotina hiljada do milijardu i više evra, to je novac koji se nezakonito zgrće od strane onih koji organizuju šverc cigareta.
Ove podatke potvrdili su, pored štampe, i neki lideri DOS-a i to u svojim javnim izjavama. Moram reći, u ime poslaničke grupe SPS, da Vlada Republike Srbije do sada nije postigla suštinske rezultate u suzbijanju šverca i otkrivanju ljudi koji iza svega stoje. U ovom slučaju nije bilo preduzimljivosti Vlade Republike Srbije, niti toliko izvikane transparentnosti.
Osim već poznatog i prisutnog marketinškog pristupa, slikanja pored kamiona zaplenjenih cigareta, još uvek nismo dobili sve podatke potrebne ovoj skupštini, odnosno ono što građane interesuje - ko stoji iza šverca cigareta, ime i prezime jedne ili više odgovornih osoba ili organizacije.
Moram reći i gospodinu Đeliću, možda je on u decembru 2000. godine bio van Srbije pa nije čuo da je ovde bila inicijativa da se formira anketni odbor, povod je bio neko pisanje u štampi, ali je suština da se utvrde sve činjenice koje su vezane za proizvodnju duvana i duvanskih proizvoda.
Mi socijalisti smo podržali formiranje tog anketnog odbora i rekli smo da nema potrebe da bude vremenski sve određeno, znači mogli su se baviti pitanjem proizvodnje i prometa duvana u dugom vremenskom periodu.
Druga stvar, činjenica je da je zbog čuvene zloupotrebe službenog položaja i podstrekivanja na krivično delo više desetina, odnosno hiljada ljudi optuženo, ali nije podneta krivična prijava za jedno krivično delo koje je najunosnije, a to je šverc cigareta. Šverc cigareta predstavlja takođe i segment organizovanog kriminala. Organizovani kriminal je veza države i kriminalnih struktura koje to rade.
Mi nismo dobili odgovor na prosto pitanje - ko stoji iza toga? Vlast je totalno nesposobna ili ima interesa da se to ne otkrije. Hoćemo činjenice, saznanja, ne treba nam gola priča. I ovoj skupštini i građanima je potrebno da znaju ko stoji iza šverca, a MUP nas s vremena na vreme obavesti da u Srbiji postoje ti i ti klanovi, te i te grupe, da se bave švercom cigareta, a nema, ko stoji iza toga, ime i prezime, krivična prijava, utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje krivca.
Predlog zakona o duvanu, o kom danas raspravljamo, neće poboljšati ništa u oblasti suzbijanja šverca duvana i duvanskih proizvoda. Neće tu ništa učiniti ni agencija za duvan, ona se formira ovim zakonom. Njoj je, pored više različitih poslova, pretenciozno utvrđena i obaveza da koordinira "aktivnosti organa i organizacija u oblasti suzbijanja nelegalnog prometa duvanskih proizvoda".
Novoformirana Agencija za duvan, dakle, treba da bude neki nadorgan, neko novo oružje Vlade u borbi protiv šverca cigareta. Ko u to još može poverovati, sem Vlade Republike Srbije. Smešno zvuči da novoosnovana Agencija za duvan i ti novozaposleni ljudi, po strukturi i po broju zaposlenih, po ovlašćenjima, mogu uopšte, a kamoli uspešno da koordiniraju rad MUP-a, Bezbednosno-informativne agencije i drugih specijalizovanih organa i jedinica koje se formiraju u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv šverca cigareta i duvanskih proizvoda.
Ovaj zakon ima cilj da uspostavi monopol Vlade Republike Srbije, i to gotovo apsolutni, u oblasti proizvodnje duvana, proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda u Srbiji; da, naravno, namakne što više novca u budžet, ne vodeći računa o zaštiti domaće proizvodnje, niti o njenom razvoju, niti o ljudima koji od toga žive.
Dakle, dok se na jednoj strani javno zalaže za tržišne uslove poslovanja, Vlada na drugoj ovim zakonom uvodi monopol i time postaje apsolutni gospodar sudbine i vrednosti duvana u Srbiji, celokupne proizvodnje i prometa. Kontrola je uspostavljena trostepenim odlučivanjem - preko resornih ministarstava, preko Agencije za duvan i na kraju same Vlade, ali i kroz rad republičkih inspektora, poljoprivrednog, sanitarnog, tržišnog; gde jedan stane drugi će nastaviti.
Vlada Srbije ovim zakonom po ko zna koji put formira neku novu agenciju, ovog puta za duvan, daje joj poslove koje bi trebalo da rade resorna ministarstva i time ustvari pokazuje da ovoj vladi ministarstva nisu potrebna, jer ono što rade ministarstva mogu uraditi agencije koje ona besomučno formira.
Ta agencija organizuje i sprovodi javni tender za dobijanje dozvole za proizvodnju duvanskih proizvoda, utvrđuje ko ispunjava uslove i predlaže Vladi davanje te dozvole. Uslovi za dozvolu su nabrojani u članu 22. Predloga ovog zakona i pokazuju da Vlada ne vodi računa o domaćim proizvođačima. To se da posebno zaključiti kroz tačku 6) prvog stava, gde se preduzeće odnosno preduzetnik obavezuje da kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 2.000 tona godišnje.
Smatramo da predloženo rešenje nije pravično. Prema podacima koje posedujemo, u 2001. godini proizvedeno je preko 12.000 tona duvana; u Vranju 1.900 tona i u Nišu ostalo. Ako se primeni ponuđeno rešenje onda bi kupovina domaćeg duvana bila 4.000 tona, a 8.000 tona bi ostalo van toga. Pravedno bi bilo, s obzirom na različitost kapaciteta ova dva preduzeća, kao i potrebu razvoja primarne proizvodnje, da postoji obaveza da se kupi najmanje 50% godišnje proizvodnje domaćeg duvana.
Zakon ne propisuje iste uslove za postojeća preduzeća, odnosno preduzetnike koji treba da dobiju licencu za obavljanje trgovine na veliko duvanskim proizvodima. U jednom slučaju za one koji postoje i rade propisuju se strogi uslovi u članu 28, a za druge koji imaju nameru da to čine traži se projekat i obezbeđuje bankarska garancija.
Preduzeće koje pak želi da se bavi uvozom duvana i duvanskih proizvoda treba da plati samo naknadu za uvoz duvana, a uslova gotovo i da nema, za razliku od onih postavljenih za domaće proizvođače i trgovce na veliko.
Zakon uvodi i preporučene maloprodajne cene, što je u stvari diktirana cena od strane proizvođača duvanskih proizvoda i konkurencije i trgovaca na veliko; znači, tu nemamo ni tržište ni konkurenciju. Kada je reč o trgovini duvanskim proizvodima na malo, pored više obaveza utvrđenih u članu 34. Predloga zakona, propisano je i plaćanje naknade za odobrenje obavljanja maloprodaje duvanskih proizvoda.
Za preduzeća i preduzetnike postavlja se jedno logično pitanje - zašto neko, ako je registrovao svoju firmu ili preduzeće za maloprodaju, koja uključuje i duvanske proizvode, i za to plati određenu cenu, mora sada posebno i naknadno da plaća i novi namet, tj. obavezu državi.
Koliko je zakon restriktivan i nepravedan pokazuje i član 40. koji utvrđuje obavezu republičkog poljoprivrednog inspektora da "uništi rasad duvana i rasađeni duvan koji je proizveden ili stavljen u promet suprotno odredbama ovog zakona" i da u roku od tri dana donese rešenje. Prvo da ga uništi, pa da onda donese rešenje. Ne daj bože da se eventualno proizvođaču ostavi mogućnost da dokaže da je rasad i rasađeni duvan proizveden u skladu sa zakonom, a kamoli da mu se odredi rok da eventualno otkloni određeni nedostatak i nepravilnost, kao što je bilo u do sada važećem zakonu.
Predlog zakona sadrži i brojne druge odredbe koje potvrđuju njegovu jednosmernost, nepravednost, restriktivnost u odnosu na domaće proizvođače duvana i duvanskih proizvoda. Ovaj predlog zakona nije usmeren na podsticanje izvoza. Vladu to ne interesuje, već samo kako da najjednostavnije namiri potrebe nikad punog budžeta.
Da Vlada Srbije i država nema strategiju u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda potvrđuju i podaci o uvozu i izvozu duvana i cigareta iz prošle godine. Tada je, naime, za uvoz plaćeno 70,5 miliona dolara, a izvoz duvana i cigareta vredeo je 3,9 miliona dolara, dakle 18 puta manje. Ovaj predlog zakona neće tu situaciju izmeniti. Naprotiv, samo može izazvati povećanja uvoza. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, zamenik predsednika poslaničke grupe Narodni socijalisti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pošto pred sobom imamo zakon o duvanu pitam se da li bi možda bilo dobro, pošto je ovo akcizna roba, da dobijemo i predlog zakona o kafi i alkoholu, jer mi se čini da u te dve oblasti još uvek nemamo dobru regulativu.
Kada je u pitanju kafa radi se isključivo o uvoznoj robi, akciznoj, privilegovanoj i imam utisak da se tu ostvaruju značajni profiti; a pitanje je uopšte šta se uvozi, da li se uvozi sirova, kako se to kontroliše i kako je to rešeno u tim odnosima. Po mojoj proceni, u Beogradu se popije dnevno 100 tona kafe, ali za koju masu je naplaćen porezu u toj oblasti - to treba zajednički da vidimo. Ali, da se vratim na ovu osnovnu temu.
Ovaj zakon u suštini ima dobro polazište i trebalo bi da ima tri jaka tretmana. Kada je u pitanju zakonska regulativa, to je prvo - tretman u oblasti zdravstva ili deo tretmana u oblasti zdravstva; drugi tretman bi bio u oblasti poljoprivredne proizvodnje, mada ga ima ali tu fale još neki elementi; i treći, najvažniji, fiskalni tretman.
Kažem fiskalni - jer je to jedan od značajnih fiskalnih izvora ove zemlje i ima utisak da bi odgovaralo i proizvođačima i veletrgovcima, kao i maloprodaji, da se ova oblast što stručnije definiše, jer pretpostavljam da oni koji redovno uplaćuju porez isplaćuju dobre plate, otkupljuju sve ugovorene količine duvana, ne žele da budu u ukupnoj priči koja se pojavljuje oko ove teme.
Dobar deo rešenja ima punog smisla i može pomoći delimičnom rešavanju problema u ovoj oblasti, jer celina rešenja izlazi iz okvira ovog zakona i podrazumeva mnogo drugih oblasti i potrebu da se u tim oblastima sve to reguliše.
Ovde je mogao da stoji jedan član zakona koji bi definisao zdravstvenu oblast, a ne da se pozivamo na tu zdravstvenu oblast. Prosto, mogli smo napisati član zakona koji kaže - zabranjeno je reklamiranje cigareta putem elektronskih medija. I, stvar je prosta, onda ne biste imali slične probleme ili različite varijacije reklamiranja u toj oblasti i to bi na taj način bilo dobro rešeno, ali i da kaznimo onda elektronske medije koji to budu radili.
Znači, ne samo svi proizvođači, i trgovci u svim oblastima imaju interes da se reklamiraju. Mi ne možemo zabraniti nikome od njih da se reklamira, ali možemo reći u zakonu šta nije dobro, a pre svega sa stanovišta zdravlja, iako stoji činjenica u koju zaista verujem da je Srbija jedna od država koja, prema broju stanovnika, ima najveći broj lica koja konzumiraju cigarete.
Ranije je postojao deo zakona koji je regulisao oblast duvana, a to pre svega sa stanovišta poljoprivrede. Mislim da je inspekcijski nadzor u toj, a i u drugim oblastima, mali jer je ta inspekcijska služba u oblasti poljoprivrede dosta mala. Znači, nema ona neophodne gabarite, ima kontrolni paket, ali nema gabarite koji su neophodni da se sve to iskontroliše.
Prema tome, mislim da bi ne sa stanovišta samo kontrolne funkcije, već bi moglo još nekim merama, a rekao bih pre svega da su važne mere kod proizvođača semena, posebna vrsta kontrole; dalje, kod onih ovlašćenih subjekata koji su dobili od strane proizvođača da ugovaraju proces neposredne poljoprivredne proizvodnje, način pisanja tih ugovora.
Imate u prethodnom postupku davanje semena, preparata, davanje određenih količina đubriva i imate možda neke subvencije u finansijskom smislu da bi se ta proizvodnja obavila, a onda dođete na kraj obligacije koju ste potpisali i ne možete da ostvarite svoju zaradu, ulazite u damping cene, imate pad i obavezno ste u gubicima.
Nisu problem veliki proizvođači. Mislim da su najveći problem mali poljoprivredni proizvođači i uloga ovog člana koji govori o potrebi da se obaveže da kupi domaći obrađeni duvan u količini od najmanje 2.000 tona. Mislimo da je neophodno podići ovaj nivo od 2.000 tona bar na 3.000 tona.
A kada govorimo o tonama mogu da kažem jedan uporedan pokazatelj. Ako imate 500 tona neobrađenog duvana, to se spakuje u nekih 30 do 50 šlepera, a kada isterate izađe 120 do 150 šlepera gotovih cigareta i kada uzmete meru prihoda i varijacije na koji način se ostvaruje prihod u toj oblasti, možete da merite prihodom od milion evra do 12 miliona evra na tu količinu. Znači, odmah možete da pomnožite cifru sa četiri, pa ćete imati i količinu prihoda iz te oblasti.
Znači, prilično su visoki profiti, rekao bih dosta visoki kada je u pitanju naša privreda u ovoj oblasti i mislim da otkupni nivo treba biti na nekom višem nivou, jer bi time branili osnovne primarne proizvođače, pošto njihovi obrti u toj oblasti nisu svakodnevni, već proces proizvodnje u toj oblasti traje od proizvodnje do prodaje od 6 do 8 meseci. Na taj način možemo da izvršimo zaštitu tih ljudi koji se bave neposrednom proizvodnjom.
Prešao bih na ovaj deo koji govori o trgovcima, da li su preduzeća ili preduzetnici, nije ni važno, ali mislim da kada je u pitanju dobijanje licence i odluka o davanju licence, dosta toga je obrađeno, ali po meni fale neki detalji. Možda se ne vide, ali su krupni. Ovde se kaže da raspolaže odgovarajućom infrastrukturom, da raspolaže prevoznim sredstvima itd. Vi to možete u Srbiji da uzmete sve u zakup, vozni park i magacin, možete da uvezete na lizing ili na drugi način, da iznajmite u zakup iz inostranstva opremu sa kojom ćete, jer imate opreme po Evropi vrlo jeftino, manufakturno ostvarivati ukupan proces proizvodnje.
Dalje se govori o toj garanciji od pet miliona, pa 30 miliona itd. Mislim da ona nije dovoljna i da bi se moralo kod tih proizvođača, da li su preduzeća ili preduzetnici, ući u imovinska prava, šira imovinska prava, radi zaštite, a pogotovo ako se radi o višestrukim povratnicima, odnosno ljudima koji su svake godine imali veliki broj poreskih rešenja kojima je utvrđivana utaja poreza, kao i ako su to još višestruki povratnici u jednoj godini, pa su plaćali novčane ili prekršajne kazne samo u toj oblasti.
Koliko znam, iako o tome treba govoriti sa respektom, veliki broj inspektora u finansijskoj policiji u prethodnom periodu je utvrđivao, naplaćivao i podnosio prijave sa zakašnjenjem. Već kada pređete u fazu pravosuđa to se razvodnjavalo veštacima, raznim drugim rešenjima, iako rešenje inspektora finansijske policije u toj oblasti jeste rešenje stručnjaka za tu oblast i činjenice koje je utvrdio su neposredne, jasno utvrđene, dokazane. Znači, realizovana je prva faza i kada krenete u drugu onda neki tamo veštaci kažu - to nije dobro obračunato, kažu ovako ili onako i dolazite u fazu da je najveći deo tih lica prolazio sa prekršajnom, poneko sa uslovnom kaznom, gotovo niko sa bilo kakvim zatvorom, pa bilo od mesec dana.

Da li želite da koristite narednih 10 minuta?

Samo još dve rečenice, pa završavam. Pošto su ovde pominjane ove cifre, kratko ću; pominjana je cifra od 30 miliona i pošto ovo nije evidentiran prihod budžeta za 2003. godinu, tih 30 miliona, a verovatno će se ovde pojaviti cifra na raznorazne načine kada imate ove proizvođače, veletrgovce, pa maloprodaju, pa kada imate sve ostale, pojaviće se više stotina miliona dinara.
Predlažem Vladi Republike Srbije, a mislim da će se kolege poslanici složiti sa tim, da reši tri akutne stvari koje su u ovom momentu bitne za Srbiju, a to je pre svega Borski okrug, problem je u Boru i Majdanpeku, probleme kod otkupa duvana u pirotskom i u drugim krajevima i problem isplate šećerne repe. Znači, postoje sredstva, nisu namenski predviđena i ovih više stotina miliona dinara moglo bi se upotrebiti pre svega za Borski okrug, za sanaciju restrukturiranja privrede tog kraja, da nemamo one svakodnevne proteste, da rešimo u Pirotskom okrugu ovo. Znači, to su konkretne mere koje možemo odmah realizovati iz ovih izvora prihoda do kraja ovog meseca.