Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč? (Ne.)
Prijavljuje se za reč ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Gospođo Mićić, dame i gospodo, želeo bih, imajući u vidu da je ovo kraj intervencija šefova ili predsednika poslaničkih grupa, da pokušam da odgovorim bar na nekoliko pitanja i  otklonim nedoumice koje su se pojavile do sada.
Prvo moram konstatovati da je malo ironično da nam pokušavaju dati lekcije oni koji su bili na vlasti kada je Srbija bila crna rupa šverca cigareta u našoj zemlji, kada su se spojili sa vrhom države i da sinovi koji su navodno nosili gajbe u stvari su nosili boksove i obezbeđivali velike zarade.
Što se tiče nekih drugih primedbi ovde, bilo je nekih aluzija oko jednog proizvođača cigareta koji se pojavio u zadnje dve godine pod markom "fast" i ne želim da napravim nikakvu reklamu za tu marku. Moramo konstatovati da je ona napravila jedan prodor na tržištu i ne postoji ništa u zakonu, sve do ovih novih zakona koji će doći na snagu, što zabranjuje bilo kome da reklamira svoj proizvod na televiziji.
Uzgred budi rečeno i to sam u uvodnom izlaganju rekao, mislim da je ta linija na momente prekršena i u postojećem zakonu, jer sve više se pojavljuje forma paklice ili pak, što sam otkrio kao i vi, da u nekim ovim reklamama se kaže - kupuje se, ali nije novina, a dole imamo adresu nekog internet sajta gde na engleskom piše tobacco tj. duvan.
Sve to, a kontaktirao sam službe, mora da se prestane i novi zakon koji će doći pred ovaj cenjeni dom kroz koji mesec treba da preseče, i to veoma jasno, da li u Srbiji uopšte sme da se reklamira bilo koja marka na bilo koji način vezana sa cigaretama. Videćete da to pitanje i nije toliko automatski i tako lako rešivo.
Danas, mnoge medijske kuće imaju velike prihode od tih oglašivača. Pitanje je da li te reklame u potpunosti ukinuti ili pak bolje urediti, tako da se više nego danas izbegava aluzija da je to cigareta. Svaka zemlja treba to da preseče na svoj način. Mislim da to treba da pripada tom zakonu i u tom momentu biće veoma važno izaći sa tim povodom. Mislim da tu treba ići i strožije i bolje, jer jednostavno uvek ljudi iz marketina i iz medija znaju da nađu načina da ipak aluzija bude i te kako direktno povezana sa ovim.
Velike kuće u domenu proizvodnje cigareta su se dovijale na razne načine, pa su čak lansirale i njihove marke odeće, parfeme i druge stvari, da bi onda njih reklamirale kada ne mogu cigarete. Mašta je veoma bujna kada se dođe do toga, jer zarada je velika. Možda ovaj dom, a na vama će biti da o tome odlučite, može to da zabrani u potpunosti. To dolazi sa nekim posledicama, ali tu bih stao.
Što se tiče "fast-a", želim da kažem zvanično mišljenje koje sam u ime ministarstva potpisao, zabranjeno je ono što je u stvari bilo relativno nejasno rečeno u mišljenjima Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i Savezne uprave carina. Došlo je do pitanja, da li neke cigarete koje su navodno "otišle na doradu u Bugarsku" kada se vrate u našu zemlju mogle da budu tretirane kao domaće cigarete. Odgovor mog ministarstva i moj lični je - ne.
Zbog toga danas imamo spor sa tom firmom, jer ono što se tiče ugovora koji imaju sa Duvanskom industrijom Niš i Vranje za proizvodnju cigareta na domaćem tržištu i sve dok se poštuju ti zakoni, ne vidim šta tu može da se zameri. Međutim, ne može da se kaže da ide neka cigareta na doradu u Bugarsku, jer izgleda nema dovoljno kapaciteta za tu marku koja se brzo razvija, a da se onda posle toga deklariše kao domaća cigareta. Od toga nećemo odstupiti. Ovaj ministar finansija je veoma jasno to stavio do znanja.
Mogu dugo da vam pričam o raznim intervencijama i pritiscima, o raznim sugestijama, o velikoj aktivnosti te firme da se to što su uvezli i što stoji na lageru u Nišu, nekih 30 tona, proglasi domaćom proizvodnjom. Sve dok sam ja ministar finansija, cigareta koja je proizvedena u Bugarskoj je bugarska, a nije srpska.
Ako ta grupa želi da ispuni uslove da sagradi jednu fabriku cigareta na našoj teritoriji i da zaposli nekoliko stotina ljudi, da nastavi da investira u distribuciju, onda ne vidim ništa sporno. Zakon je isti za sve i niko ne može da me ubedi da neka cigareta može da ide na doradu u Bugarsku i da se navodno varati kao naša. Toliko o tome i toliko o rešenosti da se zakon primeni po istom aršinu prema svima, ma ko oni bili.
Što se tiče uspešnosti u domenu borbe protiv šverca, ovde treba najmanje da imamo demagogije. Ni u jednom momentu nisam rekao da smo u potupnosti uspešni. Sami vidite šverc na veoma razvijenim tržištima, sa i te kako razvijenim upravama, sa jakim inspekcijama, sa velikom kontrolom tih inspekcija i stepenom korumpiranosti koji je manji nego kod nas. U Engleskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj učešće nelegalnih cigareta raste.
Tu vidimo da ono o čemu govorimo nije nikakav blic krig ili neki brzi rat; ovo će biti rovovska borba, ovo je nešto što nikada neće sići sa dnevnog reda. Uvek će biti pitanje i mislim da je apsolutno korektno da naši građani mere uspešnost bilo koje vlade u tome na kom nivou se nalazi šverc cigareta. Iskustvo je pokazalo da ogromno učešće švercovanih cigareta na bilo kom tržištu nije moguće bez nekakvog prećutnog odobravanja samog vrha države.
Mislim da je veoma dobro da naš narod i te kako strogo gleda i meri svojim očima ono što se dešava na trafikama, u svakodnevnom životu, pa onda kroz statistike, pa onda kroz rezultate fiskalne i druge, poljoprivrede domaćih proizvođača, a bilo da su to domaće firme ili inostrane, koje će hteti da se pridruže razvijanju našeg tržišta sa našim resursima. Sve je to u redu.
Kada konstatujemo da se u jednoj godini dva puta više ocarini nego u zbiru pet prethodnih godina; kada vidimo da javni prihodi nikada nisu bili veći; kada vidimo da je naša najveća fabrika, jedna od najvećih na Balkanu, imala rekordnu proizvodnju prošle godine, kada vidimo da je morala da uvede treću smenu, kada vidimo da je ona bila u stanju i da lansira nove proizvode kao nikada u svojoj istoriji; kada vidimo koliko ljudi je uhapšeno( 70), a nekih dvadesetak velikih lanaca šverca presečeno; kada vidimo koliko je krivičnih prijava podneseno; i kada vidimo da je 920.000 boksova boksova zaplenjeno i milion uništeno, 260 miliona akciznih markica spaljeno zbog toga što se više ne uklapaju u novi, mnogo strožiji način izdavanja akciznih markica ili zbog toga što u Subotici i u nekim drugim mestima nailazimo na falsifikate - kada vidimo sve to, dame i gospodo, nema dvojbe, ovo mora biti prioritet ove vlade i bilo koje sutra.
To nije samo pitanje javnih prihoda, nego zdravlja i zbog toga moraju da se unište te cigarete, jer ko zna gde su prozvedene. Ko bi onda mogao da pravda bilo koju vladu da ubacuje vojnicima i bilo kome drugome neku robu za koju se ne zna gde je prozvedena, šta bi se desilo ako oni obole, na koji način država može to da radi i da se igra sa njihovim zdravljem.
Dame i gospodo, ova vlada vidi kao jedan od svojih velikih zadataka -gde je imala zapažene i već priznate rezultate na međunarodnom planu, daleko od toga da su kompletni, ali verujte, nama je jasno da 2003. godine i sa ovim zakonom više nego ikada - da mora raditi na suzbijanju šverca, na razvoju naše poljoprivrede u ovom domenu, na obezbeđivanju jake i ne samo domaće, nego regionalne i nadam se sutra međunarodne pozicije fabrika koje budu proizvodile cigarete na našem tlu. Hvala.

Zahvaljujem ministru.
Nastavljamo načelnu raspravu o Predlogu zakona o duvanu prema prijavama za reč narodnih poslanika.
Prvi prijavljeni za reč je narodni poslanik Marijan Rističević, a sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Stevan Gudurić.

Dame i gospodo narodni posalnici, mislim da je do sada naš narod pušio cigarete i dobijao rak pluća, a da su šverceri i korumpirani političari za vreme bivšeg režima uzimali glavni kajmak. Pri tome su govorili o onim gajbicama višanja i sličnim stvarima.
Smatram da je ovo vrlo dobar zakon zato što na celovit način obuhvata ne samo trgovinu o kojoj vi pričate sada ovde, već pre svega proizvodnju i obradu sirovog duvana, proizvodnju cigareta, trgovinu na veliko i trgovinu na malo. Znači, to je jedan celovit zakon, to do sada nije bio slučaj. Zato ovaj napor nadležno ministarstvo i Vlada zaslužuju svaku pohvalu.
Meni se posebno sviđa odredba po kojoj proizvođači cigareta moraju da otkupljuju domaći duvan, sirovi duvan koji poljoprivredni proizvođači odnosno seljaci proizvode. Dakle, proizvođači cigareta, pored toga što ispunjavaju finansijske i tehnološke uslove, moraju da otkupljuju po 2.000 tona sirovog duvana. To do sada nije bio slučaj i ovo ima velikog značaja u poljoprivrednoj proizvodnji.
Samo da nam se ne desi ono što nam se desilo u Pirotu; i pored toga što je Vlada premirala proizvodnju duvana sa 40.000 dinara po hektaru - a to se dešava tek od kada je došla ova vlada, ona nije premirala ništa - taj duvan nije imao ko da otkupi iz prostog razloga što proizvođači cigareta nisu bili dužni da kupuju domaći duvan, bilo im je jeftinije da nabavljaju uvozni duvan.
Želim da pohvalim ovu meru, ona nama garantuje da će poljoprivredna proizvodnja ići napred. Ukoliko budemo imali 4-5 proizvođača cigareta, oni će biti dužni da otkupe oko 10.000 tona duvana. Na taj način negde do 20.000 zemljoradničkih gazdinstava, a pre svega onih malih koja nemaju šansu, zbog strukture svog poseda, da naprave neki ozbiljan rezultat u proizvodnji kukuruza, pšenice itd, imaće šansu da u prozvodnji duvana naprave neki dohodak na toj maloj jedinici površine.
Trgovina na veliko i trgovina na malo; slažem se da su tu sankcije možda prevelike, da su depoziti preveliki, ali se od nečega moralo krenuti, s obzirom da smo zatekli pravi javašluk u trgovini duvana na veliko i malo. Nekim finansijskim merama moramo prisiliti trgovce, i na veliko i na malo, da poštuju zakone. Kazne treba da budu primerene. Ukoliko krenu u šverc duvana, svakako da će trgovci na veliko izgubiti svoje depozite, onih milion maraka koji leže u Narodnoj banci.
Sada da kažem nešto o licemerju ljudi iz bivšeg režima, koji su ovde govorili čak i o nekim spregama, pa je jedan, valjda je bio potpredsednik Vlade, ne znam šta je bio, rekao da je jedan poznati švercer imao spregu sa bivšim režimom. To je jedino istinito što je rekao.
Takođe, da podsetim da su neki strani proizvođači sa svojim cigaretama na ovoj teritoriji bili tretirani kao domaći. Da vam spomenem onaj pozdrav iz rova - pozdrav iz Rovinja. Dakle, za vreme bivše tzv. patriotske vlasti "ronhil" je tretiran kao cigareta B kvaliteta. Ako grešim, vi me ispravite. Mogu da verujem da je potpredsednik Vlade, koji je bio zadužen za finansije, to uradio iz nekih zavičajnih razloga, pošto je on poreklom iz tog nekog hrvatskog dela Bosne, pa on smatra da je to za njega domaća cigareta.
(Dobacivanje.)
(Predsednik: Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika.)
(Tomislav Nikolić: Ne treba ja da ga opominjem, nego predsednik države, vršalica dužnosti.)
Stvarno ne znam, ukoliko grešim, ispraviće me nadležni ministar finansija, da li je cigareta "ronhil" smatrana domaćom cigaretom, cigaretom B kategorije. Još da naglasim, uprkos toj činjenici...
(Tomislav Nikolić: Sram te bilo.)
Što bi mene bilo sramota, nisam ih ja registrovao kao domaću cigaretu, već neki drugi ljudi koji su vladali pre mene.
(Dobacivanje.)
Ako ovo nije istina, demantovaćete me istinom i istinitim podacima. Dakle, pored činjenice da je ta cigareta, hrvatska cigareta "ronhil", bila cigareta domaće kategorije, ne znam kako, oni nisu radili legalno. U zadnjih pet godina ta bivša vlast je naplatila ukupno, čini mi se, akciza, poreza na promet i drugih dažbina za 160 tona cigareta. Da vas podsetim da je u odnosu na vaših 160 tona za pet godina, ova vlada naplatila akcize, porez na promet i carine za 5.000 tona cigareta. Dakle, za devet meseci je naplatila 30 puta više nego vi za pet godina.
Sada, da vidimo koliko je ko zaradio u tih zadnjih pet godina, kada su dažbine naplaćene za samo 160 tona cigareta. Mislim da je bivša vlast sa švercerima i mafijašima - a stvarno verujem da se oni najbolje razumeju ko je ovde mafija jer su nam je oni ostavili i vrlo dobro znaju sa kim su sarađivali - delila od pola milijarde do milijardu maraka, najmanje 500 miliona maraka. Otuda ne verujem u one vaše gajbice sa višnjama.
(Dobacivanje.)
(Predsednik: Poslednji put vas opominjem da ne dobacujete narodnom poslaniku i da ga ne ometate u njegovom izlaganju.)
Smatram da je razlog za ovaj bes iz opozicionih redova bivših vlasti u tome što su izgubili velike profite.

Reč ima narodni poslanik Stevan  Gudurić.

Gospođo Mićić, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verovatno je ovaj zakon, kada je napisan, trebalo da  dođe tada na red da se o njemu raspravlja. Jedino se možda čekalo da neki završe neke poslove pa da onda i zakon stupi na snagu.
Kao i u svim zakonima, agencije su uvek glavna priča. Vrlo je teško očekivati da sve ono što ostavljate bez posla zaposlite u agencije. Kazaću vam samo da kada ste jako dobro privatizovali Beočinsku fabriku cementa, suštinski je poklonili francuskom La Faržu, posle pola godine je bez posla ostalo pola radnika. Ne znam koliko agencija treba da se otvori da bi se svi oni pozapošljavali i da bi imali dalje da funkcionišu ili da žive. O tom delu ćemo malo više pričati kad dođe gospodin ministar Vlahović i zakon o privatizaciji.
Drugo, članom 22. praktično se postavlja malo previše monopola u fazi prerade duvana. Postavljaju se malo prestrogi kriterijumi, praktično od postojećeg ostavljaju se samo dve mogućnosti. Nigde priče o nekim manjim i srednjim preduzećima, mogućnosti da se neko i drugačije bavi preradom duvana, da pravi neke posebne marke, posebne u smislu kvaliteta, manjih količina, ekskluzive itd.
Ili, ostavlja se prostor da postoje samo dve firme da bi se posle toga lakše završila privatizacija. Monopol u prometu se vidi u članu 28. i on ne može da se sakrije. Možda se zato i čekalo da prođe još pola godine od pisanja Predloga zakona do njegovog dolaska pred poslanike. Ako gledamo ovu preveliku administraciju u poslu, od toga da se kaže da mora da se pravi nekakva tabla, da se iskačinje nekakva tabla da se prodaju cigarete, pa onda neko propisuje kako će tabla da izgleda, pa ako krenemo tako za sve ostale robe koje mogu da dođu ovde, onda će neko morati da pravi ceo zid u dućanu samo za tablu da mu služi, a gde će robu da stavi?
Isto tako, kod tog šverca koji nije bio sporan, a oni koji su to radili neka se prepoznaju, jer i tu je neko rekao šta je bilo pet godina, pa posle toga opet pet godina, pa sad dve godine. Svi oni koji su učestvovali u prvih pet godina, u drugih pet godina, pa sad u ove dve godine, sebe nek saberu. Koliko se razumem u sve ono što je bilo, a nisam učestvovao, u tih nekih pet godina pre ovih su se događala ta neka veća čudesa, a nek se sete ko je sve tu bio vlast; u toj vlasti je najmanje bilo ministara stranke kojoj sam pripadao donedavno - SPS-a, a drugi sebe nek vide.
Sada, kod ovog šverca, tu je ministar rekao da nema više onog - maneš rukom. Možda su ljudi shvatili da je kamionski prevoz najskuplji. Verovatno je to jednostavnije završiti železnicom, pa onda samo onaj maše onom zastavicom ili vodenim putem, to je uvek bilo najjeftinije.
Zakon je verovatno mogao i trebalo je da bude bolji. Bilo bi jako dobro kada bi se samo ovaj deo kaznene politike zaista primenio jednako na sve i neka bude, i treba da bude, rigorozan. Nemojte da ovde pričamo ljudima kako smo za to da se kažnjavamo, a da kazne budu dve banke, pa da odmah to ukalkulišemo u cenu proizvoda i onda nikom ništa. Kazni i treba da bude, samo za svakog, pa i za one koji su sa ove skupštinske govornice toliko puta reklamirani, da ih ne bih reklamirao dalje.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze - 15.35.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu u popodnevnom delu i molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum potreban za rad pri raspravi u načelu. Izvolite.
Konstatujem da imamo kvorum za rad i nastavljamo raspravu po redosledu narodnih poslanika i njihovim prijavama za reč u načelnoj raspravi o zakonu o duvanu.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.

Poštovani poslanici, oni koji su se pitali koji su osnovni problemi ovoga društva u tekućoj socijalnoj agoniji i beznađu, dobili su odgovor zakazivanjem ovog vanrednog zasedanja Skupštine, sa prvom tačkom dnevnog reda - Predlog zakona o duvanu, valjda kao prioritetnom.
Iz razloga za donošenje ovoga zakona vidi se da je suština u potrebi da se stavi ukupna proizvodnja i promet duvana i duvanskih proizvoda na domaćem tržištu u legalne okvire, kako se kaže u obrazloženju, iz čega se može zaključiti da dosadašnja proizvodnja i promet nisu bili legalni ili da je postojao zakon, ali da se nije poštovao.
Kontrola tokova proizvodnje i zakonitosti u obavljanju prometa duvanskih proizvoda, unapređenje kvaliteta domaće proizvodnje, zaštita zdravlja potrošača, ali i izmirenje zakonskih obaveza prema javnim prihodima, takođe su razlozi zbog kojih se predlaže ovaj zakon.
Po prvi put sada zaštita zdravlja ima veliki značaj, jer ona postaje važna zato što je tek sada obaveza proizvođača da na duvanskim proizvodima ističu da je duvan štetan po zdravlje, čime se sada otvara mogućnost da svi kojima je zdravlje narušeno imaju pravo da podnesu tužbu protiv države, kako bi naknadili štetu zbog narušenog zdravlja, jer do sada ta upozorenja nisu bila isticana, tako da je ovo zaista veliki korak.
Trebalo je u obrazloženju zakona ipak da se istakne dramatična situacija u pogledu pogoršanja zdravlja, jer je broj obolelih od tumora na plućima, i to onaj mikrocelularni tip, u naglom porastu, a ne ističe se da je u porastu i broj amputacija "pušačke noge". Sam zakon na više mesta nije dovoljno precizan, pa ću odsutnog ministra finansija da pitam - šta znači u članu 4. stav 3. da ministar nadležan za poslove zdravlja bliže uređuje način isticanja upozorenja da je duvan štetan, na predlog Agencije za duvan? Šta ako Agencija to ne predloži ?
To znači da od nahođenja Agencije zavisi kakva će biti sadržina upozorenja da je duvan štetan i da se ne može prodavati maloletnicima. S druge strane, ko u Agenciji za duvan može ministru zdravlja, koji je, po pravilu, po obrazovanju lekar, savetovati kakvo će biti to upozorenje? Da li to znači da će upozorenje glasiti da duvan nije mnogo štetan, da nije previše štetan ili da može biti i lekovit?
Ovo je jedna ozbiljna neprecizinost; međutim, nije slučajno ušla u zakon. Juče sam pitao ministra finansija da mi kaže koji je zakon o duvanu poslužio kao mustra i primer za ugled. On je rekao da su neki zakoni iz susednih država. Prema onome koliko smo mi u poslaničkom klubu DSS videli, kao mustra je poslužio Zakon o duvanu Republike Hrvatske i austrijski zakon; međutim, samo jednim malim delom.
Pre svega, glavni razlog za ovaj predlog zakona, koji je ušao u proceduru pre šest meseci, zapravo je Agencija za duvan, pa bi zakon mogao da se zove - zakon o Agenciji za duvan.
Koncepcijski, jasno je da država ima monopol, tako da se tu ne može išta osnovano prigovoriti drugim državama. Proizvodnja i promet duvana je monopol države, međutim, pitanje je zašto Ministarstvo poljoprivrede nije predviđeno kao ministarstvo koje je nadležno za proizvodnju i promet duvana, već se formira agencija koja ima upravni odbor. Prema članu 9. Predloga zakona u sastav upravnog odbora ulaze ministar poljoprivrede, ministar finansija i ekonomije, ministar zdravlja, ministar trgovine i ministar unutrašnjih poslova.
Da li je bilo nužno da se predvidi ovako glomazno telo, ako je cilj bio da svako od ministara vrši ozbiljnu kontrolu proizvodnje i prometa duvana. Pa zar nije dovoljno da u okviru svojih nadležnosti Ministarstvo poljoprivrede vrši svoj deo posla, Ministarstvo zdravlja svoj deo posla, Ministarstvo finansija ono što se tiče javnih prihoda i odgovarajuće kontrole, a takođe i Ministarstvo trgovine.
Međutim, vidim da je sada predviđeno da u upravnom odboru bude i ministar unutrašnjih poslova. Da li to znači da je predlagač zakona imao na umu ono što je Branislav Nušić svojevremeno rekao - da u Srbiji nema pitanja za koje nije nadležan ministar unutrašnjih poslova, pa je tako sada i jedan od članova upravnog odbora agencije.
U članu 13. se ističe da se mogu proizvoditi samo one vrste i klase duvana utvrđene saveznim propisom. Od juče, pominjanje saveznih propisa nema mnogo smisla, pa preporučujem ministru finansija da, dok traje ova procedura, uskladi ovaj član sa novim ustavom, odnosno Poveljom i odgovarajućim propisima. Ali, očigledno da se to nije imalo na umu 26. juna, kada je predlog zakona predat ovoj skupštini u proceduri.
Ipak, smatram da je glavna i očigledna slabost što se potiskuju privatni proizvođači duvana, jer ovaj zakon o duvanu ne predviđa ugovor o proizvodnji između proizvođača i obrađivača duvana. To svi zakoni o duvanu u susednim državama imaju.
Prvo, u tim zakonima je predviđeno da je ovaj ugovor strogo formalan i da mora sadržati sve bitne elemente, da bi se osigurala pravna sigurnost i proizvođača i obrađivača duvana. Tako, ugovori o odnosu proizvođača i obrađivača u nekim državama u susedstvu sadrže podatke o katastarskoj parceli i površini poljoprivrednog zemljišta na kome se sadi duvan, a ne znam zašto to nije predviđeno ovim zakonom.
Zatim, nisu uređeni naziv tipa i sorte duvana koji će se saditi, način na koji ugovorne strane osiguravaju seme, odnosno duvanski rasad, obaveza u pogledu primene mera za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina na duvanu, te primena ostalih obaveznih mera za gajenje duvana. Ni cenu proizvedenog duvana po klasama, koju će obrađivač duvana platiti proizvođaču, ovaj zakon uopšte ne sadrži, tako da je problem sigurnosti proizvođača i obrađivača ostao isti kao i do sada.
Nije utvrđena obaveza proizvođača da u ugovorenom roku obrađivaču duvanu, sa kojim je sklopljen ugovor o proizvodnji, isporuči sav proizvedeni duvan, te obaveza obrađivača duvana da od njega preuzme duvan i isplati ugovorenu cenu.
Uopšte ne razumem zašto nije predviđeno da proizvođač mora dati izjavu obrađivaču, da u određenom vremenskom razdoblju nije sklopio ugovor sa drugim obrađivačem.
Ovo su sve ozbiljni propusti; meni uopšte nije jasno zašto je sve ovo propušteno. U drugim državama, recimo, ugovor koji ne sadrži ove elemente je ništav i ne može se dobiti nikakva zaštita pred sudom. Bilo bi dobro da ministar finansija razmisli da nekim izmenama zakona dopuni ovaj zakon o duvanu odredbama ugovora o proizvodnji duvana.
Kada je reč o nizu članova koji se ovde pominju, nije predviđeno uopšte ko propisuje zaštitnu cenu duvana, i to u tekućoj godini za narednu, na predlog ministra. Ako se reguliše ovim zakonom trgovina na veliko i malo, onda je trebalo da se predvidi i zaštitna cena duvana. Neverovatno je da ministar finansija brani ovaj predlog, a da u njemu nema ni reči o zaštitnoj ceni. Eto toliko.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, a posle njega narodni poslanik Borivoje Katić.