DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 05.02.2003.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGO VANREDNO ZASEDANjE

1. dan rada

05.02.2003

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što bih rekao nekoliko reči o samom tekstu predloženog zakona o duvanu, moram da se osvrnem na prethodnu prepodnevnu diskusiju gospodina ministra, koji nije ovde.
On je pola svog izlaganja o Predlogu zakona o duvanu posvetio zaštiti zdravlja građana Srbije koji puše i onih koji sede sa pušačima.To je predmet drugih ministarstava i drugih državnih organa u ovoj zemlji. Ministar bi morao da o drugom vodi računa. Resorno nije zadužen za zdravlje građana Srbije, a ako već i jeste, on im je dosta narušio zdravlje time što je uveo takse i poreze na sve i svašta. Očekuje se da u ovoj godini ministarstvo, na čijem čelu je gospodin Đelić, uvede i porez na vazduh koji udišemo. Valjda će onda biti poboljšano zdravlje građana Srbije, jer tolika briga od strane tog ministra vodi ka tome.
Inače, kada se govori o tome šta predviđa ovaj zakon, trebalo bi reći da je u članu 1. Predloga zakona upravo rečeno šta je predmet ovog zakona, a to je regulativa proizvodnje, prometa duvana na veliko i malo itd.
Mi smo ovde dosta slušali i o švercu duvana, nelegalnoj trgovini itd, a smatram da to treba da se reguliše drugim zakonima i da o tome treba da vode računa drugi državni organi u Republici Srbiji, koji su za to dobro plaćeni.
Sa druge strane, ako pogledamo datum kada je ovaj predlog zakona stigao pred poslanike ove narodne skupštine, vidimo koliko je on sam značajan, ako je već bilo potrebno osam meseci od dana kada ga je Vlada uputila i kada su ga dobili narodni poslanici, pa da ga tek sada po hitnom postupku stave na dnevni red. Neka Vlada odgovori zašto je to tako, ako je ovo jedan od reformskih zakona, a trebalo bi da je tako, zašto se čekalo punih osam meseci da ugleda svetlost dana i da dođe na dnevni red ovog parlamenta.
Sada mi dozvolite da dam neke primedbe ispred poslaničkog kluba SSJ u vezi sa samim predlogom teksta zakona o duvanu.
Prvo na šta bih ukazao, dame i gospodo narodni poslanici, to je član 4. koji govori o tome da je zabranjena prodaja duvanskih proizvoda ili bolje rečeno cigareta, to je uži pojam od duvanskog proizvoda, maloletnim licima. Pod maloletnim licima znamo da se smatraju sva lica koja nisu navršila 18 godina starosti.
Mi iz SSJ smatramo i mislimo da je bolje da u tom članu stoji da se zabrani prodaja licima do 14 godina starosti ili mlađim maloletnim licima. S obzirom kakva nam je omladina, kako je razvijena, dobro uhranjena, lepo obučena itd, prodavcu će biti teško da utvrdi tačno da li neko ima 17, 18 ili 19 godina i vrlo je to diskutabilno kako će on utvrđivati da li je neko punoletan ili nije, da li sme da mu proda duvanski proizvod. Šta ako ga je roditelj ili neko drugi od komšija poslao da mu, uz druge proizvode, nabavi i neku kutiju cigareta. Mislimo da je praktičnije prihvatiti ovo da to bude 14 godina.
U ovom zakonu imamo predlog da se formira agencija za duvan. Mi iz SSJ smatramo da je postala moda da se u svakom zakonu koji se donese ili odmah posle toga predvidi da se obavezno mora formirati i agencija. Ne znamo još da li ima neka oblast života i rada u ovoj državi koja je do sada regulisana nekim zakonom, a da nije napravljena agencija. Valjda je potrebno da se svima iz DOS-a na neki način zahvale, nekim svojim zaslužnim ljudima, pa da ih smeste u te agencije.
Ta agencija za duvan neće raditi ništa, osim na početku, dok podeli licence, a pošto počne da važi ovaj zakona pitam se šta će onda raditi; trošiće pare iz budžeta Republike Srbije, a to su pare poreskih obveznika građana Srbije.
Takođe imam primedbu na član 22. Predloga zakona koji, između ostalog, kaže da kod učešća na tenderu preduzeće ima obavezu da kupi obrađeni duvan, u količini najmanje od dve hiljade tona godišnje, pod uslovom da proizvede 2,5 milijarde komada cigareta. Zašto je predlagač zakona, ministar finansija, išao na tu količinu; mi iz SSJ smatramo da je bolje za domaću proizvodnju da se to uradi procentualno, pa da se kaže da je proizvođač obavezan da preradi u svojim kapacitetima 70 ili 80% duvana domaće proizvodnje, proizvedenog u Srbiji.
Na taj način bismo pomogli našim poljoprivrednim proizvođačima da se opredele za sadnju duvana, gde bi bile garantovane cene, siguran otkup i sve što sledi iza toga. Inače, cifra, ta količina za nekog velikog proizvođača, a govori se da će to biti na početku samo Duvanska industrija Vranje i Duvanska industrija Niš, ne predstavlja neku veliku stavku.
U članu 28. govori se o trgovcima na veliko, o tome šta trgovci na veliko moraju da ispune kao uslov da bi mogli da dobiju licencu da se bave trgovinom na veliko i to duvanskim proizvodima. Tu se navodi da moraju, između ostalog, da imaju magacinski prostor za smeštaj 30 tona cigareta. Mislim da nadležni iz Ministarstva finansija nisu znali ili nisu hteli da znaju kolika je to količina cigareta na lageru i kako obezbediti lager od 30 tona.
Ako se zna da je jedna paklica cigareta 20 grama, onda možete da izračunate koliko je to paklica i koliki je skladišni prostor potreban.Mi iz SSJ mislimo da bi taj prostor trebalo da bude mnogo manji.
Takođe mislimo da je užasno velika obaveza da mora da se obezbedi bankarska garancija ili gotovina od 30 miliona dinara da bi trgovac stekao pravo da se bavi trgovinom na veliko. Ako znamo, a podsetimo se, to Ministarstvo finansija mora da zna da od Beograda do Vranja mogu da se izbroje trgovci na veliko koji se bave isključivo trgovinom duvanskim proizvodima na veliko; uglavnom se pored toga bave drugom trgovinom, to su trgovine na veliko mešovitom robom i konditorskim proizvodima, pa je za njih veliko opterećenje da za trgovinu na veliko duvanskim proizvodima obezbede garanciju ili gotovinu od 30 miliona dinara.
U sledećem članu 29. obaveza je da bi dobili licencu da moraju za pet godina da plate pet miliona dinara odjednom ili u pet godišnjih rata po milion dinara. Znate, dame i gospodo, onaj ko bude dobar i bude obezbedio te pare, da plati tu taksu ili namet, prevaliće normalno na leđa maloprodaje, sa maloprodaje na krajnje potrošače, jer će to neko morati da plati i sigurno je da se trgovci na veliko neće odreći svog rabata, odnosno svoje zarade.
Stranka srpskog jedinstva smatra da je i ovo preveliko opterećenje za trgovce na veliko, pored drugih, i da ga treba smanjiti, tako da bude oko milion dinara. Mislimo da je to za godinu dana primerena suma.
Kada se govori o trgovcima na malo u ranijem predlogu bilo je predviđeno da trgovci na malo plate 15-16 hiljada dinara da bi mogli da se bave trgovinom duvanskih proizvoda na malo, ali su posle razgovora nadležni iz Ministarstva, valjda su shvatili da je to preterano, smanjili tu obavezu na 3.000 dinara.
Međutim, pošto mi iz Stranke srpskog jedinstva uglavnom živimo u unutrašnjosti i znamo probleme manjih mesta, manjih sredina, gde ima samo jedna ili dve prodavnice, recimo udaljene seoske sredine, gde se pored ostalih prodaju i duvanski proizvodi i uglavnom u tim prodavnicama imate jednu, dve ili tri vrste duvanskih proizvoda, pa se pitamo da li je stvarno obaveza da takve prodavnice mešovite robe moraju da imaju posebnu dozvolu za promet duvanskih proizvoda i da za to plate taksu od 3.000 dinara.
Tvrdim da u nekim malim prodavnicama neće imati za godinu dana tri hiljade dinara zarade od duvanskih proizvoda, a moraće da plate taksu, pored svih onih obaveza prema državi koje moraju da izmire. Na ovaj način Ministarstvo finansija nesvesno pomaže šverc, pa će oni ljudi koji su finansijski sposobni kupovati duvanske proizvode u većim urbanim sredinama i nosiće da ih prodaju po manjim sredinama, normalno po većim cenama.
Pitamo se da li je to želja Ministarstva finansija ili je potrebno da izjednači sve trgovce na malo da prodaju pored ostalih i duvanske proizvode, jer je i to proizvod kao i svaki drugi, na koji se plaća porez i ostalo što spada u obaveze koje treba trgovci na malo da izmire.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva postavljamo pitanje - da li su samo duvanski proizvodi akcizni proizvodi da trgovci na veliko i malo koji ih prodju moraju da plate ove takse. Šta je sa trgovcima na veliko i malo kafom, zatim alkoholom, alkoholnim pićima i slično. Zašto su oni u povoljnijem položaju, a stalno govorimo da su svi građani ravnopravnim pred Ustavom i zakonom pri obavljanju određenih privrednih delatnosti.
Na ovaj način se želi da se određeni trgovci na veliko, a već sada se zna ko će dobiti licence za trgovinu na veliko, stave u povoljniji položaj u odnosu na druge trgovce.
Na kraju jedna primedba u odnosu na kaznene odredbe. Predložene kaznene odredbe, s obzirom na ekonomsku situaciju u zemlji, ekonomski položaj trgovaca, kako na veliko tako i na malo, nisu primerene i morale bi da budu manje.
Izneo bih i jednu opasku. Gospodin ministar je ovde govorio o tome da se mi nalazimo među dve zemlje koje imaju najveći broj pušača u Evropi prema poslednjim istraživanjima. Kako se situacija razvija i kako nam DOS pruža priliku da živimo, bojim se da će uskoro u Srbiji svi biti pušači, jer se obično smatra da je duvan kao neka laka droga i da vodi u neko blagostanje; jedino kada zapalimo cigaretu možemo da mislimo da dobro živimo. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Borivoje Katić.

Borivoje Katić

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o duvanu, koji je danas pred nama, predstavlja zaista veliki korak u jasnom definisanju tržišta cigareta u Srbiji. Ovaj propis je zaista krajnje liberalan i svakome daje mogućnost da se bavi proizvodnjom i prodajom cigareta. Naravno, ako pri tom ispuni odgovarajuće uslove koji su precizirani u ovom zakonu.
Država se ovde zaista minimalno meša, a tržišni principi će odrediti ko će opstati u ovom poslu a ko ne, što je zaista dobro u ovom zakonu.
Predlog zakona treba posmatrati kroz njegova tri aspekta. Prvi se odnosi na obavezu proizvođača duvanskih proizvoda da godišnje kupuju najmanje dve hiljade tona domaćeg obrađenog duvana; to je zaista dobro i u krajnjoj instanci doprineće uzgajanju dosta kvalitetnijeg duvana, kao i zaštiti naše domaće proizvodnje.
Što se tiče drugog aspekta, on se odnosi na precizan i regulisan proces od proizvodnje do prodaje duvana. Predviđeni uslovi za proizvodnju i prodaju duvana su zaista krajnje oštri, što treba istaći kao dobro i pozitivno u ovom zakonu.
Otprilike u ovom trenutku samo dve fabrike, Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija u Vranju, ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom. Na ovaj način i ovom oštrinom maksimalno će biti izbegnut šverc duvana, što između ostalog i jeste cilj ovog predloga zakona.
Treći aspekt se odnosi na postojanje i samu organizaciju agencije za duvan. Formiranjem ove agencije zakonopisac ne želi da povećava birokratiju. Zaista takav prigovor ne stoji, jer prosto u ovoj agenciji će raditi samo nekoliko radnika. Poenta ove agencije je u tome što će u njenom upravnom odboru sedeti i predstavnici industrije duvana, kao i stručnjaci iz resornih ministarstava.
Na ovaj način će država imati uspostavljenu kontrolu nad primenom ovako bitnog zakona kao što je zakon o duvanu. Zaista kontrola države u ovoj oblasti i te kako treba da bude prisutna. Agencija svoje predloge daje Vladi Srbije, a takođe mora izvestiti i Skupštinu Srbije. Pored toga što se uspostavlja kontrola države, ovde se uvodi transparentnost i javnost u pogledu svih dešavanja na ovu temu i uopšte svih stvari vezanih za proizvodnju, pa i za promet duvana.
Postoje dva osnovna razloga koja opredeljuju ovakav pristup koncipiran u samom Predlogu zakona o duvanu. Prvi je da su akcize, carine i porez na promet nad duvanskim proizvodima zaista najizdašniji budžetski prihod, a ilegalna prodaja donosi ogroman profit, odnosno veliki gubitak za državu.
Drugi razlog je jasna činjenica da pušenje ugrožava zdravlje naših ljudi i građana. Zato u ovom zakonu, koji je pred vama, postoji odredba koja obavezuje da jasno i vidno bude naznačeno da je pušenje štetno za zdravlje; takođe i odredba koja će onemogućiti maloletnim licima da kupuju cigarete. Sve ovo predstavlja veliki razlog i opravdava uspostavljanje pune kontrole države, kako u proizvodnji, tako i u prometu duvana i proizvoda od duvana.
Hteo bih ovom prilikom, ilustracije radi, da kažem da je potrošnja cigareta u Srbiji približno 2,5 miliona paklica dnevno, što čini godišnju potrošnju od 18.000 tona ili 912.000.000 paklica. Pri iole normalnom oporezivanju, godišnji budžetski prihod od duvanskih prihoda trebalo bi da iznosi oko milijardu evra ili oko 60 milijardi dinara, što približno odgovara ukupnom saveznom budžetu za prošlu godinu.
Prema sadašnjem nivou oporezivanja, uključujući i nelegalnu prodaju, budžeti ostvaruju jedva trećinu ovog iznosa, što je još jedan razlog koji opravdava jasno i opravdano uspostavljanje pune kontrole države u ovom našem zakonu.
Ovde bih hteo da istaknem nešto što je u prethodnom periodu bilo zaista nesvakidašnje, a to je da je postojala inicijativa radnika fabrika duvana za što brže donošenje ovog zakona, a potom i njihovo aktivno učešće u pisanju ovog zakona, tako da je to zaista malo nesvakidašnje za naše podneblje, ali je kod zakona o duvanu i te kako bilo prisutno.
Na kraju, ovaj zakon definitivno uvodi red u proizvodnju sirovog duvana, obradu, proizvodnju cigareta, uvoz, izvoz, veleprodaju, maloprodaju, tako da se mogućnosti za nelegalnu proizvodnju i trgovinu umnogome i bitno sužavaju. Zato predlažem Skupštini da iz ovih razloga jednodušno prihvati ovaj predlog zakona o duvanu, kao zvaničan i jasan početak borbe protiv šverca ove prirode.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Dušan Ilić.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, sa pažnjom sam slušala ekspoze ministra Đelića, koji je rekao da je cilj ovog zakona borba protiv pušenja i smanjenje potrošnje duvana. Čitajući zakon nisam mogla da pronađem odredbu koja bi doprinela ovom cilju zakona. Dobar deo svog ekspozea on je posvetio štetnosti duvana, ali to je u nadležnosti nekih drugih ministara i nije trebalo o tome da priča.
U jednoj jedinoj odredbi stoji da je zabranjena maloprodaja duvana maloletnim licima. Ali, i to je mrtvo slovo na papiru, jer ako dete dođe ispred trafike, zatekne tu bilo koga, vas ili mene na primer, zamoli da mu neko kupi cigarete jer ga je otac poslao, pretpostavljam da će svako za sebe sam sigurna to uraditi. Znači, nije to način da decu uputimo na zdrav život i da ih ubedimo u štetnost duvana.
Zatim je gospodin ministar, hvaleći se, rekao da je u toku prošle godine u budžet Republike Srbije na osnovu poreza, akciza i carina negde oko 15 milijardi dinara ušlo samo od duvana. Ja sam očekivala da će se zbog toga zahvaliti svim pušačima, jer je na taj način budžet uspešno punjen i država je mogla da servisira svoje dugove prema ostalim građanima.
Zašto je toliko duvana potrošeno prošle godine? Verujte, ko je od 2000. godine mislio da nikada neće pušiti počeo je da puši, a ko je pušio duplirao je količinu cigareta, jer pod DOS-ovom vlašću nije lako izdržati i sve one probleme, sa kojima se građani svakodnevno susreću, rešavati.
Ovim zakonom, gospodo, ako hoćete da ga pročitate i protumačite onako kako jedino i može, država hoće da preuzme monopol nad proizvodnjom i prometom duvana, kao što je to uradila sa naftom. To je učinila preko jedne od mnogobrojnih agencija. Sada se osniva agencija za duvan.
Ona se, kako se u zakonu kaže, osniva radi organizovanja i sprovođenja javnog tendera za obavljanje proizvodnje duvanskih proizvoda i utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje trgovine duvanskim proizvodima. Zašto da Vlada Srbije odlučuje o tome ko može da se bavi proizvodnjom ili prometom duvana, ko ispunjava uslove da učestvuje na javnom tenderu?
Pitala bih gospodina ministra, da je ovde, sačekala bih taj odgovor, da li liberalni kapitalizam, za koji se navodno zalažete, podrazumeva monopol države u mnogim oblastima, pa i u ovoj. Pretpostavljam da bi rekao da ne podrazumeva, što je teorijski tačno, ali svuda gde ima para Đinđićeva Vlada pokušava da sprovede monopol, pa je to tako i u ovom slučaju; očekujem uskoro i agencije za kafu, maline, viski, puževe. Sve ono što je profitabilno u ovoj državi moglo bi da bude monopolisano od strane ove vlade.
Ako pogledamo ko su članovi Upravnog odbora ove agencije - neko se ovde usudio da kaže da su to stručnjaci za duvan, ne bih rekla da su stručnjaci za duvan, ali su možda stručnjaci za šverc duvana - a to su ministri finansija, unutrašnjih poslova, zdravlja, direktor Republičke uprave javnih prihoda, direktor Uprave carina, oni koji se očigledno najbolje razumeju u šverc. Zašto bi oni sada bili efikasniji kao članovi upravnog odbora, a nisu efikasni na čelu svojih resornih ministarstava, gde već imaju mogućnost da se uhvate u koštac sa problemima i uvedu red u proizvodnju i promet duvana.
Inspekcijske službe, koje već postoje u tim resornim ministarstvima, treba da odlučuju o tome ko ispunjava uslove za proizvodnju duvana, veleprodaju i maloprodaju. To su i do sada radile, a sada se sve to okreće na tumbe, pa između ministarstava i tih koji o tome odlučuju postoji neka agencija.
Došli smo u situaciju da ministarstva i njihovi organi daju mišljenje agenciji koja je tvorevina Vlade. To je potpuno naopako postavljena stvar, ali tako Vlada zamišlja kontrolu proizvodnje duvana; očigledno više bez nekih agencija ne može ništa da se radi.
Ispunjenost uslova za otkup, obradu i promet duvana utvrđuje ova famozna agencija, po pribavljenom mišljenju Ministarstva poljoprivrede i Ministrstva zdravlja, a to su do sada radila ova ministarstva preko nadležnih inspekcija. Meni je zaista žao, imamo jako malo vremena da o ovom zakonu govorimo i moje kolege će nastaviti da govore o problemima koje smo mi uočili u ovom zakonu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni posalnik Dušan Ilić, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Dušan Ilić

Dame i gospodo poštovane kolege, moram odmah na početku da se osvrnem na govor mog kolege iz DS-a. Voleo bih da mi objasni na koji način ovaj zakon podstiče proizvodnju duvana ukoliko je obavezno da se otkupi 2.000 tona godišnje, a kako je i sam naveo, govorimo o 18.000 tona duvana i duvanskih proizvoda, od kojih je 13.000 tona sadašnja domaća proizvodnja. Verovatno je to neka levičarska matematika koja je samo njemu jasna. Voleo bih da mi to obrazloži.
Ovaj predlog zakona trebalo bi kompletno da reguliše oblast proizvodnje, obrade, trgovine na veliko i malo i uvoza duvana i duvanskih proizvoda. Nažalost, on to ne čini i uglavnom je koncentrisan na trgovinu, i to je jedan od ključnih problema i jedna od ključnih zamerki koje DSS ima na ovaj zakon.
Ovaj zakon je u svakom slučaju potreban i bolje od dosadašnjeg reguliše oblast o kojoj govorimo. Izuzetno je značajan zbog toga što se u ovoj sferi privrede, zbog izuzetno velike razlike između cene koštanja i maloprodajne cene, ostvaruju enormno veliki profiti i zato je potrebno dobro regulisati ovu oblast. To je ključni razlog zbog koga ćemo podržati ovaj zakon u načelu.
Međutim, sporno je to što Vlada ovaj zakon nije stavila na dnevni red mnogo ranije, a posebno je sporno to što ga nije stavila na dnevni red zajedno sa zakonima koji bi takođe trebalo da regulišu neke strateške oblasti, prvenstveno zakon o šećeru i zakon o alkoholu, koje bi svaka normalna zemlja trebalo da ima. Jedini zaključak koji mi se nameće iz ovoga je da se Vlada konsultuje sa pojedinim partnerima iz zemlje i inostranstva, da u konsultaciji sa njima određuje termine i način donošenja zakona. Primer privatizacije šećerana mislim da potvrđuje ovu moju sumnju.
Predlog zakona je, kao što sam rekao, uglavnom koncentrisan na trgovinu i veoma malu pažnju posvećuje proizvodnji duvana i duvanskih proizvoda. Domaća proizvodnja je ionako već na kolenima, zato što je prethodna levičarska vlada podsticala šverc duvana, a sadašnja levičarska vlada toleriše šverc duvana.
Istovremeno, pogubno na proizvodnju deluje i to što su cene cigareta izuzetno niske u odnosu na evropske, prvenstveno zbog niskog standarda našeg stanovništva. Postavljam pitanje, sebi i vama, da li je nizak standard dovoljan razlog za držanje niskih cena. Ako postepeno transformišemo socijalne cene komunalnih usluga ili hleba, na primer, ne vidim razloga zašto ne bismo to činili sa cenama duvana i duvanskih proizvoda.
Govorim kao nepušač, trudim se da budem racionalan i znam da će veliki deo populacije ovo moje razmišljanje pogoditi, ali je činjenica da niske cene duvana podstiču pušenje. Pušenje ugrožava zdravlje naših sugrađana. To se pre ili kasnije odrazi na zdravstvene i socijalne fondove, koji su ionako mizerni i opterećeni.
Bilo bi dobro razmisliti o cenama. Već je govorio o tome poslanik Mamula. Nije utvrđeno ko određuje zaštitne cene, kao štoje već govorio moj prethodnik iz DS-a. Očigledno je da imamo iste izvore, s tim što mislim da ih on nije najbolje razumeo.
Kada govorimo o budžetskim prihodima koji bi bili ostvareni u ovoj poreskoj sferi, moramo reći da bi se povećanjem cena duvana i duvanskih proizvoda stvorio prostor za snižavanje ostalih poreskih stopa, recimo poreza na promet. Možda bismo čak i budžetu stvorili prostor za neke druge poreske olakšice, recimo nekakvo stimulativno oporezivanje profita ili nešto slično. Zato je vrlo važno razmisliti i o ovome.
Druga zamerka DSS-a na ovaj zakon, što je veoma zabrinjavajuće, ministar zdravlja kao da nije učestvovao u njegovoj izradi. Zdravstvena zaštita nije dovoljno obrađena i posebno nije dovoljno naglašena štetnost pušenja. Umesto što vodi kampanje sa nekim šarenim bilbordima, što menja cigare za voće na Terazijama, možda bi bilo bolje da se ministar ovome više posvetio i obezbedio neka rešenja koja smo mi iz DSS-a predložili u svojim amandmanima.
Tu se radi prvenstveno o rešenjima kojima bismo naterali proizvođače i uvoznike duvana i duvanskih proizvoda da deo izuzetno velikih prihoda koje ostvaruju uplate u fondove zdravstvene zaštite i u fondove koji bi pomogli lečenje od bolesti nastalih kao posledica pušenja, kao i za fondove kojima bismo stvorili prostor u životnoj sredini odvojen za pušače. To je svetski trend i u skladu je sa ekološkim propisima. Na kraju krajeva, Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima se u ovoj zemlji već godina gazi.
Samo delimično ću se osvrnuti na agenciju i žao mi je što gospodin ministar nije prisutan, ali rado bih ga pitao da li misli da ovakvo rešenje o upravnom odboru agencije možda nije u suprotnosti sa budućim standardima o sukobima interesa, koji će sigurno biti predmet našeg interesovanja; to je jedan od potrebnih zakona, a verujem da ga svi mi smatramo reformskim. Obzirom da je agencija alfa i omega po ovom predlogu zakona, izuzetno bi bilo značajno pooštriti kontrolu nad radom agencija.
Ne slažem se sa kolegama iz drugih stranaka koji tvrde da je ovaj zakon restriktivan prema trgovcima. Naprotiv, u igri su izuzetno velike sume od kojih se običnim građanima zavrti u glavi. Zato prava za bavljenjem ovom delatnošću moraju biti pod izuzetno oštrim nadzorom. Svako ko prekrši ovaj zakon i pravila koja su u njemu propisana mora biti kažnjen oduzimanjem prava, odnosno licence da se bavi ovom delatnošću.
Vlasnici maloprodajnih objekata i kioska mogu da se bave i prodajom žvaka i novina, ukoliko žele da se kockaju sa zakonom. Veletrgovci jednostavno moraju biti kažnjeni ukoliko postanu alavi. U tom smeru idu i naši amandmani, koji su mnogo oštriji u pogledu prava za dobijanja licence, kao i sankcija za kršenje pravila igre, odnosno zakona.
Na kraju, postaviću jedno pitanje koje bi možda moglo da upozori na krajnje namere predlagača zakona. Mene izuzetno zanima zbog čega su ublaženi uslovi za dobijanje licence za bavljenje trgovinom na veliko; ne mogu da je dobiju preduzeća i preduzetnici koji su u periodu od tri godine unazad imali problema, odnosno počinili krivična i prekršajna dela iz oblasti nedozvoljene trgovine duvanom; taj period je u nacrtu bio pet godina. Vlada ga je ublažila na tri godine, pa bih postavio pitanje - s kim se to Vlada Srbije nagodila?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Živodarka Dacin.

Živodarka Dacin

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zaista moram da dam zamerku svim kolegama narodnim poslanicima koji su do sada diskutovali, jer nisu slušali pažljivo ministra Đelića kad je rekao: "Ovo je (nov termin koji se prvi put ovde čuo) međureformski zakon".
Žao mi je što gospodin ministar nije tu da nam malo tu terminologiju pojasni, jer prvo sam pomislila da je to u stvari pozitivna samokritika aktuelne vlasti DOS-a, kao da je prihvatila da svi zakoni, za koje se do sada govorilo da su reformski, nisu reformski; bar ne za narod, nego verovatno za ove iz vrha vlasti; ili je to taj međuprostor dat time što je osam meseci ovaj predlog zakona stajao u skupštinskoj proceduri, imajući u vidu da smo ga mi dobili još 24. juna prošle godine, a tek danas stiže na dnevni red.
Mi socijalisti sigurno jesmo za to da se sve ilegalni tokovi ukinu i da se sve dovede u legalne tokove, bez obzira da li se radi o proizvodnji, o životu, o radu. Da li će ovaj zakon opravdati svoja očekivanja, to ćemo videti.
Ono čemu se žestoko protivimo jesu ponovo kaznene odredbe. U DOS-ovoj vlasti više ne postoji ni jedan zakon koji ne poseduje posebno poglavlje sa kaznenim odredbama. Mislim da nije lepo da aktuelna vlast svoje građane predstavlja nedgovornim licima i da zapravo mogu da poštuju zakon, što je inače dužnost i obaveza građanina svake države, pa i naše, samo ako za posledicu ima drastično kažnjavanje i ako se građanin lupi po džepu, polupraznom ili, na žalost, još više praznom.
Nama socijalistima smeta poglavlje dva o osnivanju agencije. Znate, ministar je rekao da fabrike duvana niču kao pečurke iz dana u dan. Ja bih rekla da vladine agencije niču kao pečurke iz dana u dan. Više ne znamo koliko agencija ima na teritoriji Republike Srbije, a sada se čak Vlada ne libi od toga da ih zvanično uvede i u zakon.
Sigurno je da će sprovođenje ovog zakona doneti značajno punjenje budžeta Republike Srbije, ali sa druge strane, iako se ovde nigde ne vidi, zna se da će se taj budžet istovremeno i prazniti. Kako? Molim vas lepo, svi ovi administrativni radnici agencija, kolega malopre reče da će par ljudi raditi u ovoj agenciji, ali ovo nije jedina agencija koju DOS-ova vlada ima, moraće da se finansiraju i da postanu budžetski korisnici.
Ne bih imala ništa protiv da je naša privreda na zavidnom nivou, da ona nije propala, da nije rasprodata i da ljudi nisu ostali bez posla. Više bih se radovala da je Vlada dala ideju o revitalizaciji privrede, pa na taj način da upošljava nove mlade radnike, pa i one radnike koji su iz objektivnih uslova ostali bez posla, nego da stvaramo neki administrativni aparat, kancelarijske činovnike koji će, eto, na račun države primati platu. To je u redu da je naša država bogata.
Ali, onda ne stoji priča da je, recimo, nas u zdravstvu zaposleno previše i da Ministarstvo za zdravlje, odnosno Vlada Republike Srbije ne može da nam isplati lične dohotke, odnosno zarade. Zdravstvenim radnicima iz opštine Kikinda za decembar - januar nije plaćeno ni jedno dežurstvo, ni jedan prekovremeni sat, jer budžet Republike Srbije nema para.
Isto tako, svi mi dolazimo iz neke lokalne samouprave. U najavi je da će budžet lokalne samouprave smanjiti za bar po 1.000 dinara zarade radnicima zaposlenim u oblasti kulture, u predškolskoj ustanovi i tamo gde je njihova obaveza za finansiranje. Normalno je, para nema. Oni ne dobijaju pare od pokrajinskog budžeta, pokrajinski budžet ne dobija od republičkog i šta onda? Da li smatrate da građanin Srbije neće moći da proceni da li mu je bitnije da ima lekara, apotekara, učitelja ili da ima radnika tamo u nekoj agenciji.
Ako je za utehu, a smatram da nije, piše da upravni odbor, zamislite, neće biti plaćen iz sredstava budžeta Republike Srbije. S obzirom da smo videli ko se predlaže za članove upravnog odbora, bože moj, za takav rad se mora naći neki drugi način da se nagradi, ali ne iz ovih sredstava.
Jedna klauzula govori o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima. Lično sam za to i nemam ništa protiv, ali pitanje je šta se sa tim dobija. Trebalo je da stoji da jedan deo sredstava bude uložen u obaveznu edukaciju maloletnih lica, počev od prvog razreda osnovne škole i svake naredne školske godine zaredom, gde bi efekat bio mnogo kvalitetniji, jer bi se sigurno značajno smanjio broj maloletnih konzumenata duvana, a samim tim verovatno da ni u poznim godinama ne bi postali aktivni pušači. Ako se borimo za zdravlje ljudskog organizma, mislim da nam je to svima cilj, onda bi trebalo na taj način da utičemo na edukaciju, čuvanje našeg potomstva i naše budućnosti.
Da se ne radi o minornim sredstvima koja će biti direktni priliv sredstava budžeta Republike Srbije, navešću samo član 29. stav 2, gde stoji da se za dobijanje licence u trgovini na veliko plaća pet miliona dinara, koji predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije; a u članu 35. stav 2. - odobrenje za obavljanje maloprodaje plaća se, u vidu naknade, 3.000 dinara po objektu. Možda ovih 3.000 dinara i ne zvuče mnogo, ali ako pogledamo u svakoj sredini na koliko mesta se vrši prodaja duvana, onda ćemo videti da to i nisu minorna sredstva. O kaznenim odredbama i da ne govorim.
S obzirom da mi vaš demokratski poslovnik ne dozvoljava da više govorim, moram ostaviti vreme i svojim kolegama, biću zaista krajnje pragmatična na kraju. Predlažem, pošto nigde u zakonu ne stoji kako će se vršiti distribucija para od sprovođenja ovog zakona, nisu tu ni ministar Đelić ni premijer Đinđić, da se 1/3 svih sredstava dobijenih primenom ovog zakona direktno prebace Ministarstvu za zdravlje, 1/3 da se prebaci Ministarstvu za zaštitu životne sredine i neka jednom trećinom raspolaže resorni ministar za popunu budžetskog deficita.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, povreda Poslovnika.